Antonio Caldara

( Venecija, 1670 — Beč, 1736 )

 

 

Jedan od najpoznatijih kompozitora svog vremena - priznat i kao kompozitor svetovne i sakralne muzike.

Učenik Đovanija Legrencija u Veneciji, bio je kantor i violončelista San Marka. Godine 1699. preselio se u Mantovu gde mu je dodeljeno mesto „majstora kapele, crkve i pozorišta“ ekstravagantnog vojvode od Mantove Ferdinanda Karla.

Kaldara je 1708. otišao u Španiju kod Habzburgovaca: njegova kamerna kompozicija Najlepše ime, napisano za venčanje Karla III od Španije, brata cara Josifa I, sa Elizabetom Kristinom od Brunsvik-Volfenbitela, bila je prva italijanska opera izvedena u Barseloni. Kasnije je otišao u Rim gde je pisao dela za kardinala Otobonija i gde je upoznao Georga Fridriha Hendla i porodicu Skarlati. Ovde je 1709. nasledio Hendla kao kompozitor kuće i kapele kneza Frančeska Marije Ruspolija do 1716. godine.

Godine 1711. oženio se Katarinom Petroli, koja je radila za princa Ruspolija kao kontralto. Nakon izbora Karla III za cara Svetog rimskog carstva 1711. godine, konačno se trajno nastanio u Beču, gde je od 1717. obavljao dužnost vicemajstora kapele na carskom dvoru u vlasništvu Johana Jozefa Fuksa, vršeći aktivnost čija je veličina uporediva samo sa onim kompozitora kao što su Antonio Vivaldi, Alesandro Skarlati i Hendl. 1736. umire u Beču i sahranjen je u katedrali Svetog Stefana.

Pisao je mnogo, sintetizujući u svom stilu venecijansku madrigalsku i koncertantnu tradiciju Monteverdija i Kavalija, strastveni melodizam Alesandra Skarlatija i napuljske škole, instrumentalizam  Korelija. Ako je ovaj zbir iskustva na kraju malo opteretio njegovu pozorišnu produkciju (78 uglavnom dramskih dela) to je ipak dalo izvanredne plodove. Kreativan u oblasti instrumentalne muzike, daje suštinski doprinos određivanju sonatnog oblika (sonate za čembalo i za jednu ili dve violine i kontinuo; 16 sonata za violončelo i kontinuo i zbirka vežbi za ovaj instrument, kvarteti za gudače pod nazivom četiri sonate i, u oblasti sakralne muzike, preko 20 misa, raznih kompozicija, Stabat Mater, Rekvijem, Večernje, Salve Regina, Te Deum, kao i 38 oratorija, uključujući Josif, Kralj bola, Stradanje Hristovo. Kaldara je uticao na Baha i Telemana i doprineo sazrevanju bečkog klasicizma.

 

 

*

 

Opere:

·         Sofonisba (F. Silvani), Venezia, Teatro San Giovanni Grisostomo/Teatro Malibran, 1708.

·         Lucio Papirio dittatore (Zeno), Vienna, 1719.

·         I Disingannati (Pasquini), Vienna, 1729.

·         Adriano in Siria (Metastasio), Vienna, 1732.

·         L'Olimpiade (Metastasio), Vienna, 1733.

·         La clemenza di Tito (Metastasio), Vienna, 1734

·         Achille in Sciro (Metastasio), Vienna, 1736.

Opere a stampa12 Suonate a tre [da chiesa], Op. 1 (Venezia, G. Sala, 1693; Amsterdam, E. Roger, 1698).

·         12 Suonate [a tre] da camera [incl. Ciacona], Op. 2 (Venezia, G. Sala, 1699 e 1701).

·         12 Cantate da camera a voce sola, Op. 3 (Venezia, G. Sala, 1699).

·         12 Motetti a due, e tre voci, Op. 4 (Bologna, Salvani, 1715).

·         The Favorite Songs in the Opera call'd Ormisda (1730).

·         5 messe in Chorus musarum divino Apollini accinentium (Bamberga, 1748-1749).

·         Peccavi super numerum, Op. 4/11 (G. Paolucci Arte pratica di contrappunto, I, Venezia, 1765).

Oratori:

·         Il Trionfo della continenza (B. Sandrinelli), Venezia, 1697.

·         Maddalena a' piedi di Christo (L. Forni), Mantova, 1699^[2]; Vienna, 1713.

·         La Frode della castità, presumib. Venezia o Mantova, c. 1700; Roma, 1711, 1712, 1713.

·         Le Gelosie d'un onore utilmente crudele (G. Gabrielli), presumib. Venezia o Mantova, c. 1700; Bologna, Roma, 1711, 1712, 1713, 1716.

·         Il Trionfo della innocenza, presumib. Venezia o Mantova, c. 1700; Firenze, 1704; Roma, 1711, 1712, 1713.

·         Il Ricco epulone (Sandrinelli), Venezia post. 1700; Roma, 1711, 1712, 1713.

·         La Castità al cimento (card. P. Ottoboni?), probabilmente Roma, 1705, 1710, 1711, 1712, 1713.

·         Il Martirio di S. Caterina (F. Forzoni Accolti), Roma, 1708; Vienna, 1734(?).

·         Oratorio per S. Francesca Romana, Roma, 1710, 1711, 1712, 1713; Vienna, 1712; Perugia, 1970.

·         Oratorio di S. Stefano primo re dell'Ungheria, composto prob. a Vienna, 1712; Roma, 1713, 1726; San Severino, non prima del 1715.

·         S. Flavia Domitilla, Roma, 1713, 1715; Vienna, 1714.

·         S. Ferma (1a stesura), composto a Roma, 1713; Roma, 1715, 1716.

·         Oratorio per la SS.ma Annunziata, composto a Roma, 1713; ibid. 1715, 1718.

·         Abisai, Roma, 1715, 1716.

·         Jefte, Roma, 1715, 1716.

·         La Conversione di Clodoveo re di Francia (C. S. Capece), Roma, 1715, 1716.

·         La Ribellione d'Assalonne, Roma, 1715, 1716; Salisburgo, tra 1716 e 1728.

·         S. Ferma (2ªstes.), Vienna, 1717.

·         Cristo condannato (P. Pariati), Vienna, 1717.

·         Il Martirio di S. Terenziano (G. Piselli), Vienna, 1718; prob. anche Salisburgo.

·         La Caduta di Gerico (A. Gargieria), Vienna, 1719; Brno, 1730.

·         Assalonne (G. A. Bergamori), Vienna, 1720, Salisburgo, 1728(?).

·         Giuseppe (A. Zeno), Vienna, 1722; Praga.

·         Il Re del dolore (Pariati), Vienna, 1722 e prob. Salisburgo, Praga, 1723; Perugia e Venezia 1957.

·         Ester (E. Fozio), Vienna, 1723, 1730 e prob. Salisburgo.

·         Morte e sepoltura di Cristo (Fozio), Vienna 1724 e prob. Salisburgo, Dresda e Brno, 1730; Vienna 1823, 1834.

·         Le Profezie evangeliche di Isaia (Zeno), ibid. 1725, 1729.

·         Gioseffo, che interpreta i sogni (G. B. Neri), Vienna, 1726.

·         S. Giovanni Nepomuceno, comp. 1726; Vienna (?) e Salisburgo.

·         Gioaz (Zeno), Vienna 1726 e probabilmente Salisburgo.

·         Il Morto redivivo overo S. Antonio (C. Montalbano), Salisburgo, 1726.

·         Il Batista (Zeno), Vienna, 1727 e probabilmente Salisburgo; Holegov 1736; Vienna 1740.

·         Gionata (Zeno), Vienna, 1728; Naboth (Zeno), ibid. 1729, 1738 e probabilmente Salisburgo.

·         La Passione di Gesù Cristo (P. Metastasio), Vienna 1730, 1736; Venezia, 1732; Bologna, 1733, Jaroméfice, 1736; Roma, 1970.

Kantate:

·         Vaticini di pace a 4 (P. Gini), Roma, 1712.

·         Amici pastorelli a 3, ibid. 1713.

·         Cantata da recitarsi la notte del SS. Natale nel Palazzo Apostolico a 3 (P. Gini), ibid. 1713.

·         5 Cantate per il SS.mo Natale, Roma 1713 (a 4), 1714 (a 2, a 3), 1715 (a 4, a 5).

·         Nice lascia d'amore a 3, ibid. 1715.

·         Amor senza amore a 3, ibid. 1716.

·         Il Natale d'Augusto a 3, Vienna 1716.

·         Il Trionfo d'Amore e d'Imeneo a 2, ibid. 1722.

·         Melibeo e Tirsi, ibid. 1727.

·         La Corona d'Imeneo a 4, ibid. 1728.

·         La Gara di Pallade e Venere, ibid. 1729.

·         Germania, il dì che splende a 2, ibid. 1730.

·         Cantata pastorale eroica a 5 (Nigella, Clori, ecc.), ibid. 1730.

·         Il Nome di Giove a 3, ibid. 1731.

·         Il Giuoco del quadriglio a 4, ibid. 1734.

·         Molte cantate a 2, ben oltre 300 cantate a solo e oltre 500 canoni.

·         Anche arie, madrigali, cantate sacre e mottetti a voce sola.

 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=-Se4eZP4ROg

Antonio Caldara Missa Laetare

 

https://www.youtube.com/watch?v=Y7FoUqzEd10&list=OLAK5uy_nh9_pH91_Cks1sZQPEtdYaZdabjdht6mM

"La clemenza di Tito": Act I: Introduction

 

https://www.youtube.com/watch?v=1Qb8rc2jdew

A. CALDARA: Sinfonia in C major, La Serenissima

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=gr7SX9uGwrE

Antonio Caldara 12 Sinfonie a quattro, SCO Bohdan Warchal

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=-THeauPpLjU&list=OLAK5uy_nUV0obMypjbjLRobRXivqWsa6cFqZjed4&index=2

 

Caldara: La concordia de' pianeti - I. Introduzione

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=PNH14quYX3Q

A.Caldara: «Confitebor tibi, Domine»

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=RjpfutXceYo

Antonio Caldara maddalena ai piedi di cristo CD 1

https://www.youtube.com/watch?v=tPyFCf3pIq8

Antonio Caldara maddalena ai piedi di cristo CD 2

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=wI09tstj_3Y

Collegium 1704 | Missa Matris dolorosa (A. Caldara/J.D. Zelenka) / Stabat Mater (D. Scarlatti)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=wI09tstj_3Y

Collegium 1704 | Missa Matris dolorosa (A. Caldara/J.D. Zelenka) / Stabat Mater (D. Scarlatti)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=u4WfaV-ulh8

Hidden treasures ≈ Antonio Caldara ≈ Sedecia (1732) ≈ Ahi! come quella un tempo

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=KgRIMq-IVe0

A. Caldara: Vespro per la Messa dei SS. Pietro e Paolo [I Barocchisti / Solisti e Coro della RTS]

 

https://www.youtube.com/watch?v=Z79vOYnb3DA

Antonio Caldara - Dies Irae (c.1720)

 

https://www.youtube.com/watch?v=vj5peWLl5og

A. Caldara: Dramma Pastorale «Dafne»

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=wvEdfdC8ONk

Caldara: Gloria in B-flat [Coro della RTSI / I Barocchisti - D. Fasolis]

 

https://www.youtube.com/watch?v=oi8iWhiMqDc

Caldara, Antonio (1670-1736) - Il più bel nome CD1

 

https://www.youtube.com/watch?v=Dm9GXuUV6Hk

Caldara, Antonio (1670-1736) - Il più bel nome CD2

 

 

Zoran Stokić

20.01.2022.

 

 

Radjard Kipling: Život i sve smrti tvorca najlepše poeme svih vremena

 

Pisac i pesnik, autor "Knjige o džungli" i poeme "Ako", dobitnik "Nobela" na današnji dan se oženio i na 44. godišnjicu braka umro.

 

JELENA JANKOVIĆIZVOR: B92 UTORAK, 18.01.2022. | 17:39 -> 18:17 Foto: Profimedia

 

Ne postoji nijedan segment života Radjarda Kiplinga koji bi mogao biti nazvan uobičajenim. Sve u biografiji slavnog engleskog pisca je iščašeno, iskrivljeno i u najvećoj meri van standarda.

Počevši od rođenja u Indiji, tačnije u Mumbaju, gde su njegovi otišli kao predstavnici kolonijalne sile, pa sve do smrti, okolnosti su od jednog sramežljivog dečaka kreirale pisca kontroverzi i mitsku ličnost svetske književnosti. U prvim godinama života, nestašni Radjard, u društvu svoje sestre Alis je obilazio živopisne indijske pijace, upijajući boje i jezik, osećajući beskrajnu slobodu među improvizovanim tezgama i pomešanim mirisima začina.

Ipak, razdraganost koju je pratilo udobno odrastanje u kolonijalističkoj porodici, ubrzo će zameniti horor, koji mu je priređen iz najbolje namere. Naime, Radjardova majka je, smatrajući da će mu obrazovanje u Britaniji biti od velikog značaja, organizovala da se on vrati u Englesku i započne školovanje smešten u hraniteljsku porodicu Holovej.

Za malog Kiplinga počinje pet godina pakla. Maltretiran i fizički i psihički, pokušava da odluta u svet knjiga, kako bi imao kakav-takav mir. Međutim, gospođa Holovej je toliko zla da mu oduzima knjige i on pozajmljuje dela iz školske čitaonice, koje potom čita tako što neprestano pomera nameštaj u sobi kako bi ona imala utisak da se igra i da je aktivan.

Agonija prestaje kada je on već i fizički i psihički potpuno na izmaku snage. Porodični prijatelj dolazi u posetu i zatiče ga bledog i totalno depresivnog, te alarmira gospođu Kipling, koja momentalno kreće iz Mumbaja i preuzima Radjarda, koji je postao senka dečaka koga je ispratila na Ostrvo. Da bi mu pomogla da se opusti i rehabilituje, odvela je sina na produženi odmor, a zatim ga smestila u novu školu u Devonu.

Tamo je Kipling procvetao i otkrio svoj talenat za pisanje, da bi na kraju postao urednik školskih novina.

Foto: Printscreen Instagram

Godine 1882. Kipling se vratio u Indiju. Bio je to najbolji period u životu mladog pisca. Prizori i zvuci, čak i jezik, za koji je verovao da ga je zaboravio, vratili su mu se po dolasku. Uz očevu pomoć zaposlio se u lokalnim novinama.

Posao mu je bio odličan izgovor da noću luta i otkriva čari Lahora, grada u koji su se njegovi roditelji preselili. Kako je patio od insomnije, celu noć bi lutao ulicama ili provodio vreme u javnim kućama i opijumskim jazbinama, inače zabranjenim zonama za Engleze. Ovi izleti inspirisali su ga da napiše četrdeset novela koje nazvao "Obične priče sa brda" i ta zbirka je stekla široku popularnost u Engleskoj.

Posle sedam dugih godina u Indiji, ponovo se vraća u London, gde već uživa određeni ugled kao pisac i upoznaje američkog agenta i izdavača Volkota Belestira. Kiplingovo prijateljstvo sa Belestirom promenilo je život mladog pisca. Ubrzo je upoznao njegovu porodicu, pre svega, sestru Keri. Činilo se da su njih dvoje samo prijatelji, ali tokom božićnih praznika 1891. Kipling, koji je otputovao u Indiju da vidi svoju porodicu, dobio je hitni telegram od Keri. Volkot je iznenada umro od tifusne groznice i Keri je želela da Kipling bude sa njom. Odjurio je nazad u Englesku, a u roku od osam dana nakon njegovog povratka, njih dvoje su se venčali na maloj ceremoniji kojoj je prisustvovao američki pisac Henri Džejms.

Keri i Radjard su izrodili troje dece, Džozefinu, Alis i Džona. Cvetala je ljubav, ali i Kiplingova karijera. Tih godina piše remek-delo "Knjiga o džungli", koje će kasnije studio "Dizni" učiniti besmrtnim filmskim klasikom. Ponovo šest godina sreće i sedma pakla. Naime, nostalgična Keri ga nagovara da otputuju porodično u Njujork kako bi posetili njenu majku.

Plovidba i hladni Njujork su loša kombinacija za Radjarda i Džozefinu. Oboje dobijaju upalu pluća i smeštaju ih u bolnicu. Kipling se posle nekoliko nedelja napokon oporavlja, ali Keri nema snage da mu saopšti da je DŽozefina izgubila bitku.

Nikada više Radjardov osmeh neće biti iskren. Nikada više nebo neće biti plavo, ni trava neće biti zelena. Za Kiplinga, tuga se kao najgora pošast uvukla u dušu, on je postao čovek sa tugom u svakom pokretu, u svakom postupku. Ogorčen je. Stižu i optužbe da je rasista. Kolonijalista. Prek i rigidan u stavovima.

Dok se veći deo Evrope pripremao za rat sa Nemačkom, Kipling se pokazao kao vatreni pristalica borbe. 1915. čak je otputovao u Francusku da iz rovova izveštava o ratu. Takođe je ohrabrivao svog sina Džona da se prijavi. Od Džozefinine smrti, Kipling i Džon su se izuzetno zbližili.

U želji da pomogne svom sinu, Kipling je odvezao Džona do nekoliko različitih regrutnih centara. Ali mučen istim problemima sa vidom koje je imao i njegov otac, Džon je više puta odbijan. Konačno, Kipling je iskoristio svoje veze i uspeo da ubaci Džona u Irsku gardu, gde je dobio čin potporučnika. Oktobra 1915. Kiplingovi su dobili vest da je Džon nestao u Francuskoj.

Vest je uništila par. Kipling, možda osećajući krivicu zbog svog nastojanja da sina učini vojnikom, krenuo je u Francusku da pronađe Džona. Ali od potrage nikada ništa nije bilo, a Džonovo telo nikada nije pronađeno. Izbezumljen i iscrpljen Kipling se vratio u Englesku da još jednom oplakuje gubitak deteta. Dok je Kipling nastavio da piše i naredne dve decenije, više se nikada nije vratio svetlim, veselim dečjim pričama koje je nekada toliko voleo da piše.

Zdravstveni problemi su na kraju sustigli i Radjarda i Keri, kao rezultat starosti i konstantne tuge. Preminuo je 18. januara 1936. tačno 44 godine od dana kada se venčao s Keri. Kiplingov pepeo je sahranjen u Vestminsterskoj opatiji u "Pesničkom kutku" pored grobova Tomasa Hardija i Čarlsa Dikensa.

 

*

Ako – Radjard Kipling

 

 

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe

Gube i osuđuju te;

Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,

Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,

Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,

Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;

I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;

 

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom ,

Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj

Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu

I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao

Izopačenu od podlaca u zamku za budale,

Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,

I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

 

Ako možeš da sabereš sve što imaš

I jednim zamahom staviš sve na kocku,

Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš

I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;

Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile

Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali

I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više

Do volje koja im govori: Istraj!

 

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast;

Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;

Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;

Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano;

Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta

Sa šezdeset skupocenih sekunda,

Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,

I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.

 

Preveo : Ivo Andrić

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

"Ako" preveo Ivo Andrić (!) Da Kipling je sahranjen u  "pesničkom  kutku"  gde su sahranjivani kompozitori, pesnici, umetnici; Persl, Hendl,..., Dikens...Za razliku od nas Englezi su svoje umne ljude sahranjivi u sabornoj crkvi Svetog Petra u Westminsteru (gde su sahraljivani kraljevi) – praksa sahranjivanja nacionalnih ličnosti u opatiji započela je pod Oliverom Kromvelom sahranom admirala Roberta Blake-a 1657. godine; praksa se proširila na generale,  političare, lekare i naučnike; tu je Isak Njutn, sahranjen je 4. aprila 1727. (njegov su kovčeg nosile aristokrate najvišeg ranga), Faredej, Maksfel,...,Čarlsa Darvin ( sahranjen 26. aprila 1882.),... , Stiven Hoking ( pepeo pokopan 15. juna 2018.). Otuda tolike razlike izmenju nas i engleza iako nas je u srednjem veku bilo isto (1.5mil). Našoj je Isidori Sekulić spomenik podigla "kućna pomoćnica", grobno mesto Ksenije Anastasijević prekopano i prodato novim vlasnicima....

 

 

Zoran Stokić

19.01.2022.

Brejvik deset godina nakon masakra traži uslovno puštanje na slobodu

 

SVET Autor:Hina18. jan. 202212:576 komentara Izvor: Ole Berg-Rusten/NTB/via Reuters

 

Samo deset godina nakon što je izveo najsmrtonosniji napad u Norveškoj, desničarski ekstremista Anders Brejvik u utorak će zatražiti od suda uslovno puštanje na slobodu, a očekuje se da će sud odbiti taj zahtev.

Porodice žrtava, koje strahuju da će Brejvik iskoristiti saslušanje za promovisanje svojih političkih stavova, pozivaju da mu se uskrati pažnja koju traži.

Zbog bezbednosnih razloga, opštinski sud u južnoj regiji Telemarku održaće ročište o Brejvikovom zahtevu u teretani zatvora Skien, gde Brejvik služi kaznu.

Brejvik, koji je ubio 77 ljudi, osuđen je na 21 godinu zatvora 2012. godine, pri čemu postoji mogućnost beskonačnog produženja kazne dok Brejvik predstavlja pretnju društvu.

U to vreme, to je bila najveća moguća kazna u Norveškoj, iako je zakon u međuvremenu promenjen kako bi se omogućilo izricanje dužih zatvorskih kazni.

Ekstremista je morao da odleži najmanje deset godina u zatvoru pre podnošenja zahteva za uslovno puštanje na slobodu.

Brejvik (42) je ubio osmoro ljudi u Oslu detonacijom kamiona punog eksploziva ispred vladinih kancelarija u Oslu 22. jula 2011. Potom je ustrelio 69 ljudi, većinom tinejdžera, na letnjem kampu omladine Laburističke stranke na ostrvu Utoji.

Reč je o najsmrtonosnijem napadu u Norveškoj nakon Drugog svetskog rata, a očekuje se da će sud odbiti njegov zahtev.

"Kao i u svakoj drugoj državi sa vladavinom prava, osuđenik ima pravo da podnese zahtev za uslovno puštanje na slobodu. Brejvik je odlučio da iskoristi to pravo", kazao je za AFP njegov advokat Ojstin Storvik.

Na sudu i u raznoj komunikaciji, uključujući sa AFP, Brejvik je u prošlosti tvrdio da se distancirao od nasilja.

Međutim, Tore Bjorko, čelnik Centra za istraživanje ekstremizma (C-REX) na Univerzitetu u Oslu kaže da Brejvik nije "postao manji ekstremista u ideološkom smislu".

"Sada se on predstavlja kao nacionalsocijalista. Iako kaže da je, što se njega tiče, oružana borba stvar prošlosti, nije se na nijedan način distancirao od masovnog ubistva koje je počinio i koje smatra potpuno legitimnim", kazao je.

U tužbi protiv norveške države, koju je podneo 2016. zbog izolacije u zatvoru, Brejvik se uporedio sa Nelsonom Mendelom, istakavši da je prešao iz oružane u političku borbu.

Ipak, ekstremista koji je ubio većinu svojih žrtava hicem u glavu, nijednom nije izrazio verodostojno kajanje.

Saslušanja na sudu koristio je za širenje propagande koju je ocrtao u svom manifestu, objavljenom malo pre smrtonosnih napada.

Na sudu je salutirao nacističkim pozdravom, pa je iskoristio priliku za ideološke monologe.

Za porodice njegovih žrtava svako novo ročište na sudu i njegove vratolomije koje su usledile bile su iskušenje.

Uoči poslednjeg trodnevnog saslušanja, koje će biti emitovano uživo, grupa koja podržava porodice žrtava ističe da želi da "što je manji mogući fokus bude na teroristi i njegovoj poruci".

"Svako spominjanje ovog slučaja generalno, a posebno terorista, veliki je teret za preživele, roditelje i one koji su pogođeni terorističkim napadima u Norveškoj", poručili su.

Brejvikov napad bio je inspiracija za druge, na primer za napadača na džamije u novozelandskom Krajstčerču 2019. godine, kao i za druge sprečene napade širom sveta.

Retki u Norveškoj dovode u pitanje Brejvikovo pravo da traži uslovno puštanje nakon deset godina, uglavnom zato što se očekuje da bude odbijen.

Veću zabrinutost izaziva to što će dobiti pažnju na saslušanju.

"Osećam da je prilično apsurdno što dobija toliko pažnje traženjem puštanja na slobodu samo nakon deset godina", kazala je za norvešku televiziju NRP Lizbet Kristin Rineland, predsednica grupe za podršku porodicama žrtava, koja je sama izgubila ćerku (18) u Utoji.

Uprkos prirodi njegovih zločina, Norveška teži da prema Brejviku postupa kao prema svakom drugom zatvoreniku.

Nakon Brejvikove tužbe, norveška država je bila proglašena krivom 2016. za "nehuman" i "degradirajući" tretman Brejvika, zbog njegove izolacije od drugih zatvorenika. Presuda je srušena nakon žalbe.

Brejvik u zatvoru ima na raspolaganju tri sobe, televiziju, DVD, konzole za igrice i pisaću mašinu.

 

 

***

Komentar

***

Mnogi se i dan danas pitaju da li je Brejvik za zatvor ili ludnicu? Skloni smo da ga odmah strpamo u ludnicu  i previdimo - zatamnimo -  najvažnije, a to je - moralni problem zla u ljudima. Homo sapijens je u tako dugoj evoluciji akomulirao brojna znanja i umeća, ali nam to sve nije pomoglo da se oslobodimo važnih zabluda, na primer, da sasvim destruktivan čovek (Hitler, Brejvik i &) mora biti „lud“, „Đavo“ bez i jedne pozitivne osobine – da je to osoba koja nosi znak destrukcije na sebi – te da je taj znak vidljiv za sve nas koji ga posmatarmo (!) Naprotiv u realnosti te su destruktivne osobe majstori „kamuflaže“ koji u javnosti pokazuju svoje ljudsko lice, na primer, brigu za porodicu, brigu za decu, brigu za životinje; majstori su u prikazivanju svojih „dobrih nameta“. Ako o Brejviku malo znamao, Hitler spada u one ličnosti o kojima, praktično, znamo „sve“; ne postoji  ravan ljudskog delovanja iz koje on nije proučavan – skeniran! Nije tačno, ono što obično ljudi „na prvu loptu“ misle, da je bio „lud“ da je patio od psihoze, paranoje, šizofrenije i tsl. – u tome i jeste problem. Da je bio „lud“ ne bi dobio priliku da se „razmaše“ i proizvede  tolike zločine. Nije bio „lud“ ali je imao mnoge patološke crte – u detiljstvu je bio polu-autističan; ekstremno narcisoidan; nije uspevao da izgradi ljudske kontakte  sa drugima; postojali su brojni znači nekrofilije; brojne „pukotine“ u percepciji stvarnosti. U ovom ključu treba posmatrati i Brejvika. Te brojne „pukotine“ u percepciji stvarnosti, kod Hitlera su najviše došle do izražaja od 1942.-1945.; po svedočenju brojnih generala, oko strategije i taktike ratovanja, kada je Hitler – iz vojnih izveštaja sa frontova uzimao samo one elemente koji podržavaju njegovo mišljenje, sve druge elemente koji to mišljenje ne podržavaju bi zanemarivao. Znati sve o Hitleru, Brejviku i & je za nas važno, pre svega zato, jer može da nam pomogne da se u našem „sokaku“ ne „razmahnu“  njihove  reinkarnacije. Pravo da kažem ako ste posmatrali ovih desetak dana naše javne ličnosti (politika, kultura,...) i njihova istupanja o Novaku (na AO) zastrašujuće je za našu budućnost  to - koliko njih ima velike „pukotine“ - u percepciji stvarnosti (!) 

Ps. Po proceni psihijatara u svetu postoji oko 10% ljudi sa desturktivnim potencijalom - to uvezano sa društveno-političkim okolnostima - vrlo lako može u orbitu da izbaci nove Hitlere, Brejvije i &

 

Zoran Stokić

18.01.2022.