24 mart 2023

 

Evo i 24 mart 2023., će biti iskorišćen na pljuvanje Zapada. A zašto si ti kao malobrojan narod i državica (koja vekovima nije stvorila društvo, nije u stanju da puni budzet zemlje i tsl znači na nivou deteta od tri godine, nesposobno da samostalno živi) zašto si ti kao takav – vodio takvu politiku da se izložiš tolikoj sili? Uzrok tome je svakako komunizam, ideologija ispiranja mozga, koji su nam doneli tenkovi iz SSSR 1945. Rezultati "ispranog mozga" najbolje su se videli već 1968., kada su pobunjeni studenti u Beogradu tražili "više komunizma, više lanaca i stega", kada su optužili Tita da je lažni komunista. Zatim kada su u Srbiji smenili Ivana Stambolića i doveli na vlast RATOBORNOG staljinistu S.M. doveden je zato što "organski mrzi Zapad". To se vrlo brzo videlo 1989., pada zid u Belinu ali "naši" staljinisti kažu to je PREVARA, "pošto je nestao Varšavski pakt treba momentalno da nestane i NATO"(!) I tako 34 godine, umesto da si izvršio tranziciju komunizma od 1990., da si odavno u EU i NATO ti ratuješ sa NATO. Čiji je to interes, naš u Srbiji nije?

 

Zoran Stokić

24.03.2023.

 

Prva civilizacija u Evropi nastala je na Balkanu

 

Prva evropska civilizacija nastala je pre oko 5.000 godina na Balkanu. Reč je o minojskoj civlizaciji iz bronzanog doba.

IZVOR: SVEOARHEOLOGIJI.COM/MAJA MILJEVIĆ-ĐAJIĆ ČETVRTAK, 23.03.2023. | 13:14 -> 08:11

Ilustracija, Foto: SL-Photography/Shutterstock

Minojska civilizacija smatra se prvom naprednom civilizacijom u Evropi. Ova kultura potiče iz bronzanog doba, a cvetala je na ostrvu Krit u 3. i 2. milenijumu pre nove ere. Minojci su za sobom ostavili značajna umetnička dela, građevinske komplekse, bili su vešti trgovci i imali su svoje linearno A pismo.

Civilizacija podrazumeva složeno ljudsko društvo, koje obično čine različiti gradovi, sa određenim karakteristikama kulturnog i tehnološkog razvoja. Karakteristike civilizacije su veliki centri stanovništva, monumentalna arhitektura i jedinstveni umetnički stilovi, zajedničke strategije komunikacije, sistemi upravljanja teritorijama, složena podela rada i podela ljudi na društvene i ekonomske klase. Takođe da bi se neka kultura smatrala civilizacijom ona je trebala da razvije i sistem pisanja. Da bi se dalje civilizacija razvijala ona se širi trgovinom, sukobima i istraživanjem. Uglavnom su to ključni elementi da bi civilizacija rasla i ostala stablina duži vremenski period.

Međutim, nakon nekog vremena mnoge civlizacije propadnu ili iščeznu. Iako postoji više razloga za to, istoričari uglavnom navode tri obrasca: unutrašnje promene, pritisak koji dolazi spolja i prirodne nepogode. Pad civilizacija nikada nije rezultat jednog događaja.

Britanski arheolog Sir Artur Evans početkom 20. veka nazvao je Minojsku kulturu prema legendarnom grčkom kralju Minosu. Minos je u grčkoj mitologiji bio povezan sa lavirintom, koji je identifikovan sa lokalitetom u Knososu.

Minojska civilizacija dostigla je svoj vrhunac oko 1600. godine pre nove ere. U ovom periodu se grade velike palate. Bila je izuztna po svojim velikim gradovima i palatama, proširenoj trgovini širom Levanta i po jedinstvenom sistemu pisanja. Arheolozi su pronalazili i pečate kojima se pečatila dokumentacija. Minojci su poznati i po živopisnom slikarstvu pronađenim na zidovima palata. Među najpoznatijim motivima minojske umetnosti su zmija, simbol boginje, i bik. Scene skakanja bikova pronađen su na kultnim vazama, a imale su versku ili magijsku osnovu. Važan simbol za Minojce bila je dvoglava sekira.

Iako se dosta toga saznalo o Minojcima na osnovu arheoloških istraživanja, malo je tragova o njihovom poreklu.

Poreklo Minojaca

Naučnici su pokušali da saznaju nešto više o poreklu Minojaca na Kritu. Bavili su se pitanjem porekla analizom mitohondrijalne DNK na osnovu skeletnih ostatka sa Krita datovanih oko 4.400-3.700. godina pne. Tim istraživača je uporedio mtDNK i sa modernom populacijom. Nalazi sugerišu da su ljudi iz minojske civilizacije proizašli iz neolitske populacije predaka koja je stigla u region pre oko 9.000 godina. Drevni minojski uzorci mtDNK delili su najveći procenat haplotipova i sa drevnim i sa modernim evropskim populacijama. Autori su u radu napisali da su njihovi podaci kompatibilni sa hipotezom o autohtonom razvoju minojske civilizacije od strane potomaka neolitskih doseljenika ostrva.

Linearno A pismo

Linearno A pismo, ispisano na glinenim pločicama, koje su koristili Minojci nije dešifrovano. Zapravo nijedan kompletan tekst pisan linearnim A nikada nije dešifrovan. Tekstovi pisani linearnim A na glinenim pločicama su pronađeni širom ostrva Krit, kao i na Kiteri, Kei, Teri i Melosu na Egejskom moru i na grčkom kopnu. Upoređivanjem sa linearnim B iz mikenske kulture, naučnici su pokušali da razumeju čemu su ovi natpisi služili.

Linearno A pismo urezano na glinenim pločicama (izvor: Wikipedia)

Verovatno da je pismo korišćeno za vođenje evidencija i administracije i u ritualnim i religioznim obredima. Većina primeraka linearnog A pisma nalazi se na glinenim tablicama. Neki drugi primeri su pronađeni na grnčariji, glinenim pečatima, privescima i ispisani na građevinama.

Oko 1450. Minojska civilizacija je propala. Postoje dokazi o uništenju u vidu požara. Dugo vremena se mislilo da je glavni uzrok vulkanska eksplozija na Teri, praćena cunamije okončala ovu veliku civilizaciju. Kao što je to slučaj sa Akrotirijem. Međutim, nema dokaza da je vulkanska erupcija previše uticala na život ljudi na Kritu, odnosno da ih je uništila.

Novo istraživanje sugeriše da je vrlo moguće da je Minojce preuzela druga civilizacija i da su ih možda napali Mikenjani. Arheolozi veruju da su se minojska i mikenska civilizacija postepeno spojile, a onda je mikenska civilizacija postala dominantna.

 

***

Komentar

***

 

Civilizacije kada propadnu, one bivaju ili inkorporirane u neku novu civilizaciju ili nestanu. Stara,nekadašnja civizacija Egipta je, na primer, inkorporirana u helenističku grčku (što je početak Zapadne civilizacije) i rimsku civilizaciju. Kada se govori o civilizacijama, nerazumno se uvode vrednosne kategorije (takođe upliće se pojam nacije, nacionalne države, religije i tsl), jedini kriterijum koji je validan je da li će data civilizacija PREŽIVETI; preživeti, znači biti u stanju da stalno uspešno rešavaš važne životne probleme. Predhodnih 10 civilizacija su propale jer nisu uspele da reše problem: klimatskih pronema, seizmiku, epidemilologija i tsl). Mi svi na Zemlji živimo u "Zapadnoj civilizaciji". Kina i Indija bi mogle da pretenduju da su one civilizacija, ali oni to ne rade, opravdano, razumeju šta je "civilizacija" - ukupnost svih znanja, veština, običaja, misaonih i duhovnih spoznaja, složeno ekonomsko umrežavanje kao posledicu rasta društva; pomoću tih opštih elemenata vi gradite svoje ekološke niše preživljavanja. I današnje Idija i Kina su tekođe deo Zapadne civilizacije, u Indiji naravno postoji delovi očuvane bramansko-hinduističke tradicije, kao što u Kini postoje očuvani delovi stare tradicije Kine (kada su u dalekoj prošlosti bili civilzacija, poput Sumera, Egipta,..., Inka).

Zoran Stokić

23.03.2023.

 

 

Demostat: Deo građana još uvek veruje da je agresija Rusije u Ukrajini opravdana

 

VESTI Autor:Demostat, Beta22. mar 202310:2176 komentara National Police of Kyiv region Andrii Nebytov via Telegram/Handout via REUTERS

 

Godinu dana od početka rata u Ukrajini, u Srbiji je i dalje veoma jaka "proputinovska" i "antizapadna" propaganda zbog koje deo građana još uvek veruje da je agresija Rusije u susednoj zemlji opravdana i legitimna, piše istraživačko-izdavački centar Demostat.

Demostat navodi da je u Srbiji primetan rast „antiukrajinskog“ narativa, kao i širenje raznih stereotipa, i da je to posebno primetno od aneksije Krima 2014. godine.

Prema njihovim rečima, lažni narativi o Ukrajini širili su se u srpskim medijima i na društvenim mrežama i pre nego što je Rusija napala Ukrajinu 24. februara prošle godine.

„Od toga da je Ukrajina počinila genocid, do navoda da je u ukrajinskoj politici i društvu raširen nacizam koji podržavaju vlasti u Kijevu, sve u cilju glorifikacije Rusije i diskreditacije Ukrajine“, piše taj cantar.

Demostat, sa druge strane, u tekstu navodi nekoliko činjenica koje se tiču odnosa Srba i Ukrajinaca, a koje se, kako tvrde, prikrivaju jer ne idu u prilog propagandi koja za cilj ima oblikovanje percepcije građana.

Oni navode da je Ukrajina jedna od retkih evropskih zemalja koja nije priznala nezavisnost Kosova, što je ubrzo nakon proglašenja nezavisnosti rekao tadašnji predsednik Viktor Juščenko, naglašavajući da je taj stav zasnovan na nacionalnim interesima te zemlje i međunarodnom pravu.

Nakon zahteva pojedinih ukrajinskih poslanika da se prizna nezavisnost Kosova, ukrajinski parlament se od toga ogradio, a ambasada Ukrajine u Srbiji saopštila da je dobro poznat principijelni stav te zemlje o njenom odnosu prema teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije.

Demostat navodi i da je Ukrajina među prvima, 25. marta 1999. godine, osudila NATO bombardovanje SR Jugoslavije, koje je počelo dan ranije.

Bombardovanje su osudili i tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma, premijer Valerij Pustoviotenko, kao i predsednik parlamenta.

Taj istraživačko-izdavački centar piše i da su Srbija i Ukrajina „saveznice po gubitku teritorije“, navodeći da je Ukrajina u februaru 2014. godine ostala bez Krima, za čije je pripajanje sa Rusijom glasalo 97 odsto izašlih stanovnika te oblasti na referendumu.

U tekstu se dodaje i da su u operacijama oslobađanja Beograda i Srbije od nacističke Nemačke 1944. godine, učestvovale i snage Trećeg i Drugog ukrajinskog fronta, koje su bile u Crvenoj armiji.

Tokom Beogradske ofanzive, kako navodi Demostat, jedinice Trećeg i Drugog ukrajinskog fronta, od kojih su 65 do 70 odsto bili Ukrajinci, izgubile su više od 18.000 ljudi.

 

***

Komentar

***

 

U različitim vremenima biti obrazovan značilo je različite stvari. Nekad je to bilo vezano za poznavanje svetih spisa ili književnosti i tsl. Od pojave pisma, reči su počele, da se umnožavaju, postale su same sebi svrha, otuđile su se; gušimo se u njihovoj  beskonačnosti. Staru retoriku (sa toposima i &), staru ekonomiju mišljenja zamenila je "nova empirijska retorika"; prekretnica se znači dogodila kada je Sprat 1667. napisao uputstvo kako držati predavanje u "Kraljevskom društvu" u Londonu. Kretao se na tragu F. Bekona koji je tražio da se tradicionalno znanje zameni novim eksperimentalnim, inovativnim znanjem. Tradicionalno znanje je autoritarno ("nad-ljudi" su stvorili "apsolutne istine" – osveštan tabu), a nova epistemologija će se baviti vidljivim dokazima, o stvarima ćemo suditi po posledicama, "posmatranjem i testiranjem prirodnih činjenica sopstvenim čulima". "Metod opovrgavanja" prirodnih nauka od 1687. morao je da postane opšte mesto svuda u svetu, biti obrazovan moralo je značiti biti sposoban da se u struci, privatnom životu, političkom životu, služiš tim inovativnim metodom - ne sa ciljem da se baviš naukom, nego sa ciljem da preživiš. Naš slučaj je posebno tragičan, jer da bi se očuvao politički status quo, od 1990. je na sceni involucija. Naš je prosečan čovek  zarobljen u mitu, religiji, astrologiji, vradžbinama; kako se tu određuje šta je dobro, a šta zlo? - Određuju sile koje su izvan domašaja čoveka. Ako niste stekli saznajni kompas koji je stvorila prirodna nauka (kako da disciplinujete svoja verovanja empirijskim činjenicama i metodom opovrgavanja), ako ste ostali zarobljeni u ključu animizma, antropomorfizma - vi onda sve fenomene, ideje (pa i političke) objašnjavate karakteristikama ljudskog ponašanja, ljudskim motivima, emocijama (ljubomora, tuga, mržnja, ljubav), kao i teorijama zavere, gde postoje samo dva stanja: bog i đavo, raj i pakao.

Zoran Stokić

22.03.2023.

 

Naučnici objavili „vodič za preživljavanje“ da se spreči klimatska katastrofa

 

SCITECH Autor:BBC20. mar 202314:59 Globgalno zagrevanje, suša, vrućina,Shutterstock

 

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da je veliki novi izveštaj o klimatskim promenama "vodič za preživljavanje za čovečanstvo", prenosi BBC.

Čista energija it ehnologija mogu da se eksploatišu da bi se izbegla rastuća klimatska katastrofa, navodi se u izveštaju, piše BBC.

Ali, na sastanku u Švajcarskoj, naučnici su upozorili da će ključni temperaturni cilj verovatno biti promašen. Njihov izveštaj navodi kako brza smanjenja fosilnih goriva može da spreči najgore efekte klimatskih promena.

U odgovoru na izveštaj, Gutereš je rekao da sve zemlje treba da ubrzaju svoje neto nulte planove za deceniju. Ovi ciljevi treba da brzo smanje gasove sa efektom staklene bašte koji zagrevaju atmosferu naše planete.

„Postoji prozor prilika za obezbeđivanje održive budućnosti u kojoj može da se živi za sve nas koji se ubrzano zatvara“, navodi se.

Vlade su se prethodno dogovorile da deluju da bi izbegli globalni porast temperature koji ide iznad 1,5 stepeni. Ali, svet se već zagrejao za 1,1 stepen i sada eksperti kažu da je verovatno da će probiti 1,5 stepeni u 2030ima.

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama  – naučnog tela koje savetuje UN o rastućoj temperaturi usvojile su sve uključene vlade.

Njihova nova studija ima za cilj da svede na jedno tanko izdanje nekoliko značajnih otkrića o uzrocima, uticaju i rešenjima o klimatskim promenama koja su objavljenja od 2018. godine.

Ona naglašava najvažniji uticaj koji klimatske promene već ostavljaju na svet i objašnjava da će biti mnogo gore.

Do 2100. godine ekstremne poplave koje su se dešavale jednom u veku očekuju se najmanje jednom godišnje u polovini svetskih lokacija gde su zabeleženi rekordni nivoi mora.

Koncentracija ugljen dioksida u atmosferi je na najvišem nivou u dva miliona godina. Svet je sada topliji nego ikada u poslednjih 125.000 godina i verovatno će postati još topliji u narednoj deceniji.

„Čak i u bliskoj budućnosti, globalno zagrevanje je verovatnije nego da ne dostigne 1,5 stepeni čak i pod veoma niskim scenariom gasova s efektom staklene bašte“, navodi se u izveštaju.

„Ako ciljamo na 1,5 stepeni i postignemo 1,6, to je opet mnogo bolje nego reći da je prekasno, da smo gotovi i da se ne trudimo“, kaže dr Friderike Oto, sa Imperijal koledža za BBC i dodaje da misli da „ovaj izveštaj pokazuje vrlo jasno da postoji mnogo toga da se osvoji pokušajima“.

Sinteza pokazuje da projektovane emisije ugljen dioksida iz postojeće infrastrukture fosilnih goriva, poput naftnih bušotina i gasovoda, bi uništile preostali budžet za ugljenik –  količinu ugljen dioksida koja još može biti emitovana – da bi se ostalo ispod ključne temperature.

I dok ne spominju eksplicitno nove projekte, poput Willow oil u SAD ili Cumbria coal mine u Britaniji, naučnici su uvrstili nekoliko sumnji oko njihovog uticaja.

„Ne postoji granični dan za fosilna goriva, ali je jasno da će infrastruktura koju već imamo probiti ugljenični budžet“, kaže za BBC dr Oliver Geden.

„Preostali ugljenični budžet za otvaranje nove infrastrukture fosilnih goriva svakako nije kompatibilan sa ciljem od 1,5 stepeni“ 

Dokument snažno argumentuje da prelazak 1,5 stepeni neće biti kraj sveta, jer bi ovo moglo biti samo „privremeni prekoračenje“.

Autori kažu da su optimistični da dramatične promene mogu da se ostvare brzo, naglašavajući veliki pad cena energije dobijene suncem ili vetrom.

Takođe tvrde da promene koje pokreću potrošači u pogledu ishrane, bacanja hrane i prelaska na transport sa nižim sadržajem ugljenika mogu postići značajna smanjenja emisije iz mnogo sektora.

Ali, izveštaj takođe prihvata da uz dolazak do neto nultnih emisija što pre je moguće, biće potrebna široka upotreba tehnologije za uklanjanje ugljen dioksida. Naučnici kažu da je to realističan plan da se temperatura Zemlje dovede pod kontrolu i zagrevanje na ispod 1,5 stepeni.

Neki posmatrači imaju svoje sumnje i kažu da su te tehnologije nedokazane.

„Znamo šta treba da se desi, ali deo sa uklanjanjem ugljenika i ideje hvatanja i skladištenja su velika ometanja“, kaže Lili Fur iz Centra za međunarodno ekološko pravo.

„Ali mislim da će zagovornici ovih tehnologija to okrenuti i reći da je ovo masovni poziv za investiranje u uklanjanje ugljenika“.

Odgovarajući na poziv iz izveštaja na hitniju akciju, generalni sekretar UN poziva zemlje da ubrzaju svoje planove nulte emisije.

„Lideri razvijenih zemalja moraju da se obavežu da postignu nultu emisiju do 2040. godine, što je granica koju svi treba da poštuju“, naveo je on u izjavi.

Takođe je pozvao one poput Indije i Kine koji su najavili to za posle 2050. godine, da pokušaju i ubrzaju ih za deceniju takođe.

 

***

Komentar

***

 

Kako je moguće da nas je naš - najači od svih instikta, instikt održanja(opstanka), prestao motivisati? Kako smo došli u ovu poziciju?  Dok su ljudi u prastarim  vremenima, kada nije postojalo pismo, u doba usmene kulture, morali da se oslanjaju na "ekonomiju reči", sažete murdosti, poslovice i tsl (boginja Atena je "mudra"; Odisej je "lukav") u donošenju  odluka; sa pojavom "pisma" to se sve radikalno promenilo – postali smo radikalno neodgovrni(!). Pisanje je dovelo do promene "strategije pamćenja" i & , čovečanstvo se guši u beskonačnosti reči, svako ima svoja verovanja, želje, mišljenje, nezavisno od "stvarnosti" (empirije). U hodu vremena nestao je svaki "topos", svaki  "referentni okvir", svaki kriterijum dolaženja do istine,  koji bi nam pomagao da argumentovano komuniciramo, donosimo zaključke, strategije i tsl. Malo-pomalo  naš instikt održanja kao da je žrtva neke droge -drogirani smo rečima. Da ne bude zabune, u današnjim društvima alhohl i droga su individalni poroci; međutim trascendencija - "drogiranje neodgovornim brbljanjem" o kome ovde govorimo ne smatra se porokom – ni u jednoj  državi na Zemlji – ovde se ne radi o idividualnom  činu - već kolektivnom – poželjnom  činu  socijalizacije (nekada je ljude socijalizovao Bog a sada Društvo) pod  vođstvom vrača, sveštenika, političara, ideologa partija, ideologa nacije, tržišta, medija. Božija država je u hodu postala - država Boga nacije - koje nas vode u obećani Raj. Drogiranje je toliko uspešno da je ovladalo našom kognicijom (unutrašnjost), našim primarnim elementima kulture (spoljašnjost) – toliko smo otupeli da je prestao da funcioniše naš instikt održanja.

Zoran Stokić

21.03.2023.

 

Kinematografija: Da li je Felinijev film 8 ½ toliko kul da mu u istoriji nema premca

 

Šezdeset godina staro remek delo italijanskog reditelja i dalje je otelotvorenje onoga što podrazumevamo pod terminom - kul. Toliko dugo je opstao zbog srca koje kuca u pozadini njegovog stilizovanog izgleda.

 

IZVOR: BBC NEDELJA, 19.03.2023. | 17:17

 

Šta tačno znači biti kul? To nije lako ustanoviti. Kao pojam, "biti kul" je u isto vreme frustrirajući neopipljivo i konstantno u upotrebi.

U modi, muzici i filmu, geneza pojma "kul" je tesno povezana sa pojavom popularne kulture u dvadesetom veku - od američke džez scene koja je prva popularizovala ovaj termin, pa sve do posleratnog razvoja mode i pojave gotove robe, spremne za nošenje i namenjene sve snažnijem tinejdžerskom tržištu, mešu kojima su i masovni mediji u trenutku kada su pop muzika i filmovi postali dominantan model kreativnog izražavanja u istom tom periodu.

Ukoliko postoji jedan element koji definiše izraz "kul", onda je to možda osećaj smirenog samopouzdanja - kvalitet dovoljno poželjan da ohrabri imitiranje tog osećaja. Ovo je naročito primetno u kinematografiji u kojoj filmovi, autori i izvođači koji zasluže etiketu "kul" u narednim godinama bivaju masovno kopirani.

Od filmova Žana Lika Godara pa sve do klasičnih holivudskih zvezda poput Džejmsa Dina i Marlona Branda, "kul" u svetu filma označava mešavinu mode, talenta i odmerenosti. Ukoliko pokušamo da shvatimo šta čini ultimativni primer filmskog "kul" osećaja, nije potrebno mnogo mašte da bismo zamislili nešto što liči na remek-delo Federika Felinija iz 1963. godine, film 8 ½.

Sve nas to konačno dovodi do filmskog reditelja i mađioničara. U jednoj od scena ovog filma, filmadžija Gvido i jedan mađioničar ćaskaju na terasi. "Postoji tu mnogo trikova, ali deo svega toga je na neki način stvaran", kaže mađioničar komentarišući vlastiti umetnički poziv. On kao da govori i o umetničkom pozivu reditelja filma.

Gvido, kojeg u filmu 8 ½ igra beskrajno "kul" Marčelo Mastrojani, protagonista je i fiktivni alter ego italijanskog maestra. A u duhu mađioničareve poslovice, 8 ½ je u isto vreme i film prepun fantastičnih trikova, ali i onaj u kojem i dalje kuca srce iza stilizovane spoljašnosti. Film je napunio 60 godina, ali je i dalje jedna od najšarmantnijih "kul" kinematografskih iluzija dvadesetog veka. 8 ½ je duhovita referenca na Felinijevu ličnu karijeru; sam film je tehnički zaista osmi i po nakon sedam celovečernjih i dva kratka filma napravljena za potrebe dva omnibusa.

Reditelj je i dalje verovatno najslavnija figura italijanskog filma sa velikim brojem značajnih filmova, od dramskih klasika kao što su Ulica (La Strada, 1954), Kabirijske noći (1957) i Sladak život (La Dolce Vita, 1960), pa sve do nekih nadrealističkih filmova poput Đulijete među duhovima (1965), Rome (1972) i filma Amarkord (1973).

"Uvek volim da vidim život kao fantaziju", rekao je reditelj u intervjuu iz 1963. godine sa Orijanom Falači, sumirajući tako kreativnu viziju. Autobiografski obojen, 8 ½ prati Gvida (Mastrojani), filmskog režisera u Rimu koji je sa svojim poslednjim projektom, naučno-fantastičnim filmom, upao u kreativnu krizu.

On je okružen rojem kritičara, producenata, performera i selebritija koji cokću dok se njegov brak sa Luizom (Anuk Eme) raspada. Na ivici da otkaže snimanje filma, Gvido upada u stanje između stvarnosti, fantazije i sećanja. Pred njim je prava zagonetka koja ga muči: da li će nešto ličniji film biti katarza za njegovu kreativnu blokadu ili će ovaj projekat biti jednostavno okarakterisan kao popustljivi egoizam?U isto vreme, Gvido je oličenje opuštenog kosmopolitizma u svom krojenom Brioni odelu i sa cigaretom, viđen kako nonšalantno obilazi grupice ljudi koji od njega zahtevaju razne stvari.

Autorov izbor

"8 ½ je najbolji film ikada o snimanju filmova", napisao je pokojni filmski kritičar Rodžer Ebert u recenziji filma. Nije iznenađenje da je Felinijev film uticao na čitavu generaciju filmadžija iz 1970-ih i 1980-ih godina, ali i na današnju: autori od Dejvida Linča do Giljerma del Toroa su se ugledali na njegov fantastičan prikaz filmske industrije. Među najvećim obožavaocima filma 8 ½ je i član Monti Pajton trupe i reditelj Teri Gilijam, poznat po silnim snolikim klasicima poput Vremenskih bandita (1981), Brazila (1985) i Paranoje u Las vegasu (1998).

"8 ½ je esencija kinematografije", rekao je Gilijem u BBC seriji Close-Up (1995), kada je bio upitan da izabere omiljeni momenat u istoriji filma. Više od 25 godina kasnije, BBC Kultura je ponovo u razgovoru sa Gilijemom o Felinijevom filmu. "Mnogo volim starog Federika", s puno entuzijazma odgovara reditelj.

"Prvi put sam video 8 ½ kada se pojavio početkom 1960-ih. Bio sam u Njujorku i počeo sam da otkrivam evropske filmove. "Moja prva reakcija je bila da je ovo najčistiji, najiskreniji i najistinitiji prikaz onoga što se naziva filmskom režijom, a sam do tada još uvek nisam režirao nijedan film! Ispostavilo se da sam bio u pravu."

Gilijem se priseća da je bio šokiran kada je pogledao Felinijev film: po njemu je sav taj "kul" osećaj dolazio usled odbacivanja narativa u korist atmosfere i stila. "Za mene je, kao i za mnoge druge filmadžije", naveo je on, "upoznavanje sa evropskom kinematografijom predstavljalo veliko otrežnjenje. "Nije sve moralo da se vrti oko Doris Dej i Roka Hadsona. Bilo je tu i drugih svetova. Mislim da je zbog toga Felini postao kul.

"Holivud je u to vreme vrteo srećne, bezopasne, ležerne filmove, a Evropljani su se bavili svim tim košmarima, pa je narativ odjednom postao manje važan; bitniji su bili atmosfera i stil, a to je samo središte onoga što označava 'kul'."

Profesor Frenk Burk sa Queen's univerziteta u Kanadi i urednik nedavno objavljene knjige A Companion to Federico Fellini (2020), kaže kako je Felini upražnjavao kontradiktornost prihvatanja duha tog vremena i njegovog kritikovanja, u isto vreme.

"Felini se blagovremeno uklopio u svet kakav je postojao 1960-ih", rekao je on za BBC. "Sladak život se na pronicljiv način pozabavio kulturom slavnih ličnosti i društvom spektakla, dok se 8 ½ usredsredio na slavnog reditelja i prikazao nešto što je u to vreme bilo iznad bilo kog spektakla.

"U isto vreme i prividna slava, ali i krajnje lična simultana kritika, oslikavala je bitku koja se vodila između samostalnog individualizma 1960-ih i njegove suprotnosti - levičarskog napada na buržoaski individualizam." Ako zanemarimo kritiku, film bez ikakve sumnje počiva na vizuelnom sjaju i neodoljivoj fotografiji Đanija de Venanza.

Bio je to poslednji film koji će Felini snimiti u crno-beloj tehnici i to je bila kreativna odluka koja je naročito izgledala svrsishodno - oštre, kontrastne slike svemu daju stilizovani sjaj koji obasjava sve, od hauba automobila do Gvidovih neverovatno ispoliranih cipela.

Društveni milje kojim se film bavi kao da na najprirodniji način barata svetlucavim maštarijama o neumerenosti i potrošnji. Iako on kritikuje ispraznost takvog sveta, baš kao što je to već radio u filmu Slatki život, on kao da i dalje ima izgovor da uživa u društvenoj grupi koja ima sve: hranu, garderobu, automobile.

To je neko novo konzumersko društvo u svom apsolutnom sjaju, čak i ako taj sjaj više nema moć da opčini, dok Gvidova kreativna blokada postaje sve gora. "U mom filmu ima svega", kaže Gvido. "Sve ću staviti u njega." Izmišljeni, ambiciozni reditelj na kraju ne uspeva u svojoj nameri, otkazuje produkciju, ali Felini zato trijumfuje.

Štaviše, zahvaljujući svim autobiografskim momentima, Felini je ubrzo nakon premijere počeo da se distancira od svog alter ega, protestujući kod novinara koji bi ga intervjuisali. "Ali on je gubitnik, taj reditelj", vikao je na Orijanu Falači. "On propada. Da li vam ja ličim na gubitnika, ja?!". Ova drska satira nije prošla dobro kod svih kritičara. "8 ½ ističe neke od problema koje Felini ima kao reditelj", napisala je kritičarka Polin Kil, "ali oni nisu ni fantastični niti psihoanalitički kao oni sa kojim paradira kroz film".

Drugim rečima, navodi ona, glavna fantazija u filmu je predstavljanje autora i bitaka sa kojima se suočava.Za Felinija je to bio veran opis prepreka koje su se pojavljivale na snimanju njegovih filmova.Za njegove kritičare, oni su bili skretanje sa onoga što su mnogi smatrali njegovim pravim problemom: pomak sa klasičnijeg pristupa narativu ka neverovatno slobodnijim i nadrealnijim filmovima koji su obeležili dela iz njegove kasnije faze.

Neki drugi kritičari, zapravo većina njih, bili su oduševljeni filmom 8 ½. "Diskusija o filmu je bila sve zastupljenija, a eseji o njemu su se samo množili", napisao je Holis Alpert u njegovoj knjizi Felini: Život, iz 1986. godine. "I tako je to bilo, film je postao intelektualna hrana za preživanje."Ironija je u tome da su u samom filmu ovakve vrste brbljivih grupa opisane kao skoro pa demonske, kao neki apstraktni rojevi koji muče Gvida do te mere da mora da pobegne u svoje snove i sećanja.

8 ½ ne počinje život u ovom medijski zasićenom svetu. Otvaranje filma pripada fantaziji koja ostaje zapamćena u istoriji kinematografije po toj snolikoj sekvenci. Gvido uspeva da od saobraćajne gužve pobegne u tunel, leteći kroz vazduh pre nego što shvati da lebdi kao zmaj i da ošamućeno gleda dole prema plaži i primećuje kako mu je noga vezana uzicom. Upravo je to vrtoglavo proklizavanje između snova i stvarnosti naročito inspirisalo Gilijema.

"Taj početak je uticao na toliko različitih filmskih stvaralaca koji su pokušali da ga oponašaju", veruje on. "Saobraćajna gužva, lebdenje, konopac oko članka i neko ko vas povlači natrag na Zemlju. Mislim da je to bio zaista uzvišen i predivan način opisa umetničkog doživljaja. "Stvarnost i snovi se mešaju, tako da je teško shvatiti u kom ste zaista stanju. Oni se i dopunjuju i to na neki čudan način. On to shvata bolje nego bilo ko drugi."

Felini nije bio obična inspiracija za Gilijema: on je često radio sa nekolicinom njegovih saradnika što se obično završavalo sretanjem samog Felinija, nekoliko puta. "Kada smo snimali Avanture barona Minhauzena (1988)", priseća se on, "to je bio trenutak kada smo se kretali Felinijevom teritorijom, a i bukvalno smo bili na njegovom terenu (Rim) sa njegovim bivšim scenografom, kostimografom i snimateljem.

"Kada smo Džonatan Prajs i ja snimali Brazil, prvi put smo sreli Felinija na setu - zaboravio sam o kom njegovom filmu se radilo - i on je izgledao kao neki džin. "Sve vezano za njega je bilo ogromno i zastrašujuće i predivno."A onda, nekoliko godina kasnije, Dante (Fereti) i ja smo tražili lokacije za Minhauzena, a Dante je rekao: "Ah, Federiko je u jednom malom baru u selu, ajmo do njega da ga pozdravimo!"

"Otišli smo, a tamo je bio i Mastrojani. Felini je bio baš između dva filmska projekta - i nije izgledao tako veličanstveno, već je bio mnogo sitniji. "Kada snimate film i kada se ceo svet okreće oko vas, vi ste kao neki džin. A kada ne snimate, ponovo ste mali. Tako je izgledao Felini!". U svakom slučaju, Felinijev film nije običan portret režisera u koji se nalazi u svojoj džinovskoj fazi.

Umesto toga, mi imamo pristup Gvidovim snovima dok posećuje mrtve roditelje, njegove vizije sećanja na školske dane, pa čak i na harem u kojem zajedno prebivaju sve njegove bivše ljubavnice i svi njegovi seksualni trijumfi koji se na kraju i dižu protiv njega.On je prikazan kao izrazito slaba i problematična osoba kojoj nedostaje samopouzdanja, kako nam i nagoveštava njegovo besprekorno odelo.

Ipak, mlak je to pristup, sa Felinijem koji je iznenađujuće ranjiv u svojoj otvorenosti. Na kraju, smeštanjem ovako iskrene i nežne autobiografije u jedan kul, prazan milje, postavlja se pitanje šta je stvarnost, a šta fantazija. Konačno, dva tako različita sveta ne idu prirodno jedan uz drugi. "Ono što volim kod Felinija je što je on lažov", rekao je Gilijem u inervjuu za Close-Up, govoreći o njegovom prikazivanju snimanja filmova.

"On uporno laže. Izvrće i izobličava istinu." Danas Gilijem dodatno elaborira na tu temu."Felini je bio veliki lažov, ali njegove su laži ipak bile toliko bliske istini." Dodaje i da on stvara "istinu koja je bolja i od činjenica". Njegova poenta je da je snimanje filmova toliko apsurdan i nadrealan poduhvat da može da bude i neki čudan san.

Felinijev svet je i dalje iluzija.

Baš kao i u slučaju magije, film je stilizovana majstorija, dok je ljudska reakcija koju on inspiriše veoma stvarna i potentna. "Poveo me je kroz te prolaze", zaključuje Gilijem. "I kroz te načine pogleda na svet i ja sam smatrao da film i treba da radi takve stvari, pa opet mnogi filmovi nisu bili takvi. "On je prekršio sva pravila koja je mogao. On je uradio sve ono što ne bi trebalo raditi, a usput je to kod njega i funkcionisalo!" Odbacivanje filmskih udžbenika je bio radikalan potez koji je bez ikakve dileme imao veoma kul izgled.

Ali, na kraju krajeva, Felinijev film ipak pokazuje da je jedino bitno srce koje kuca iza moderne spoljašnosti - i da je njegova ponekada grešna ljudskost, kao i izrazit, svevremenski stil, razlog zbog kojeg nam je 8 ½ i danas toliko kul. Da iza naočara za sunce nije bilo ničega - Gvidove su, u stilu starog, dobrog džetsetera kultne Prada SPR 07F - onda bi sam film 60 godina kasnije sasvim sigurno delovao isprazno. 8 ½ je po svemu sudeći u isto vreme i prikaz pukog života, ali je i priča o kreativnosti. Možda je baš Felinijev poslednji trik u tome što je oslikao život kao da je on film koji sami pravimo, onaj u koji ulazimo i iz njega izlazimo kao u snovima. Postoji li uopšte iluzija koja je toliko kul kao nešto tako?

 

***

Komentar

***

 

Nije slučajno, da je za Felinijevu sahranu (u bazilici Santa Maria degli Angeli e dei Martiri u Rimu), Đulijeta Masina zamolila trubača Maura Maura da odsvira temu  "Improvviso dell'Angelo" Nina Rote (!) Felini: „Što se mene tiče, osećam ličnu potrebu da dam isti značaj i zvucima i slikama, stvarajući neku vrstu polifonije"! U "8 ½" (1963), "Roma" (1972), "Amarcord" (1974)..., "Proba Orkestra" (1979). Najdragoceniji saradnik kojeg sam ikada imao, odmah kažem i ne moram da oklevam, bio je Nino Rota - među nama, odmah, potpuna, potpuna harmonija.“ Rota je na klaviru improvizovao neke 'pesme' prema prvim Felinijevim utiscima. Posle izvesnog vremena reditelj bi odjednom zaplakao: „Da! To je to, to je muzika!“ Felini: „Rota je bio neko ko je imao retku osobinu koja je pripadala svetu intuicije. Rad sa njim bila je prava radost. Mogao si tako dobro da osetiš njegovu sposobnost da stvara da bi ti preneo neku vrstu uzbuđenja. To je bilo tako snažno osećanje da sam imao utisak da se muzika sama piše." I Felijenivi filmovi, kada su filmovi  bila umetnost (muzika kao prva umetnost,..., film kao sedna umetnost), toliko su bili "prirodni" da se stvarao utisak da su se sami režirali.

Zoran Stokić

20.03.2023.

 

Kako je pisala Ugrešić: „Sve što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji je sramno“

 

KULTURA Autor:N1 Beograd17. mar 202316:0717 komentara PIXSELL/Tomislav Miletic

 

Poznata hrvatska književnica Dubravka Ugrešić preminula je u petak u Amsterdamu u 73. godini. Bila je cenjena i nagrađivana književnica, naučnica i publicistkinja koja je devedesetih godina prošlog veka pisala protiv rata, nacionalizma i etničke mržnje.

Kasnije je te tekstove sakupila i objavila u zbirci „Kultura laži“, zbog čega je u javnosti i medijima proglašena narodnim neprijateljem.

Tih godina, bila je primorana da napusti Hrvatsku, nakon čega nekoliko godina provodi u Nemačkoj, potom u SAD-u, a od 2001. u živi u Amsterdamu.

Dobitnica je nekoliko međunarodnih književnih nagrada među kojima je tzv. američki Nobel – Međunarodna nagrada za književnost „Neustadt“, Austrijska nagrada za evropsku književnost, nagrade za eseje „Jean Améry“.

Prošle godine bila je među nominovanim kandidatima za Nobelovu nagradu.

Nagradu koju je u Srbiji osvojila je „Meša Selimović“, a izdvaja se i kao prva žena koja je dobitnica Ninove nagrade za roman godine 1988. godine.

U intervjuu nedeljniku Vreme 2003. godine, na pitanje o romanu „Muzej bezuvjetne predaje“ govorila je o izbeglištvu.

„Emotivni prtljag izbeglica iz bivše Jugoslavije je ogroman. Nema većeg tereta od stida. Sve što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji je sramno. Čak i ako ste neposredna žrtva, to ne znači da vas nije stid. Stidite se zbog onih koji su vas doveli u situaciju da bežite, zbog onih koji su do juče bili vaši dobri susedi, a onda su krenuli da vas kolju. Taj ceo emotivni prtljag teško je bilo s kim iskomunicirati. Jer, slušalac traži jednostavno objašnjenje. Što se bivše Jugoslavije tiče, objašnjenje nije jednostavno. Zato je prtljaga eks-jugoslovenskog izbeglice puno teža od samog vlasnika prtljage“, govorila je.

O sebi je pisala da „nije emigrant“.

„Sama nisam ni emigrant, ni begunac, ni politički azilant. Spisateljica sam, koja je u jednom trenutku odlučila da više ne živi u svojoj državi jer njena država više nije bila njena“, navela je u jednom svom tekstu o tome „kako je pisati u egzilu“.

Svako od nas, govorila je, sam bira svoj put.

„Izgnanstvo samo po sebi nije moralna kategorija, kao što ni ostanak sam po sebi nije moralna kategorija. Što se književnosti tiče, svako od nas bira svoj put i svaki je rizičan. Što se mojih eseja tiče, oni su bili moj način da se konfrontiram s realnošću oko sebe. Vreme će pokazati da li će moji eseji za nekih desetak godina ostati tek loši pamfleti ili će se, kao svaka prava književnost, moći čitati i tada kada više neće biti stvarnosti na koju se moji eseji odnose“, rekla je te 2003. godine.

U tom egzilu, koji je vremenom postao emigracija, njene knjige prevedene su na više od 20 jezika.

Po njenom romanu „Štefica Cvek u raljama života“ Rajko Grlić režirao je 1984. film „U raljama života“ s Dubravkom Ugrešić kao scenaristicom i Batom Živojinovićem i Vitomirom Lončar u glavnim ulogama.

Ugrešić je predavala na više američkih i evropskih univerziteta, uključujući Harvard, UCLA, Kolumbija i Slobodni univerzitet u Berlinu.

Preminula je u Amsterdamu u 73. godini.

 

***

Komentar

***

 

Dubravka Ugrešić: "U svim svojim knjigama pišem o ruševinama, ili sećanju, ličnom i kolektivnom, kao i o zvaničnim istorijskim izmišljotinama koje su pisali pobednici koji su uvršteni u udžbenike kako bi postali neupitni kanon. Sve što pišem traži odgovore na pitanje „ko sam, gde sam i čiji sam? Za sebe danas mogu reći da sam postjugoslovenski, transnacionalan, ili, još preciznije, postnacionalan (termin koji je uveo Eliot Vajnberger),...,U emigraciju me je odvela gorčina; Nisam mogao da razumem kako su moji sunarodnici, ljudi koji su odrasli tokom i posle II sv rata, ljudi koji su naučili koordinate za dobro i loše, odjednom prizivali duhove svoje prošlosti i oružjem pozdravljali svoje mrtve fašističke vođe visoko podignuta. Pitala sam se kako je moguće da od svih dostupnih identiteta ljudi u određenoj konstelaciji biraju najgoru moguću krvnu grupu, etničku pripadnost, nacionalnost, državu. Pisao sam o tome i odmah sam u očima svojih poremećenih sunarodnika posatla „neprijatelj“ i „izdajnik“. U zemljama krvnih grupa, potpuno opsednutih uništenjem, nisam više imao pravo na glas,..., I nastavila sam da pišem na svom maternjem jeziku, koji se od tada razdvojio na četiri jezika, a u međuvremenu je ostao isti jezik uprkos svim ozbiljnim naporima nacionalističkih lingvističkih ideologa. Niko od krvavog i brutalnog raspada YU nije zbog toga postao pametniji, jači, razumniji, bogatiji, progresivniji ili srećniji. Narod je siromašniji, njegove slobode i prava su manje nego ranije. Danas su više porobljeni i korumpiraniji nego ikada ranije. Ne postoji, međutim, samo demokratski princip potrage za srećom, već i potrage za nesrećom, što potvrđuje nesrećni primer YU".

"Studirala sam komparativnu književnost i ruski jezik i književnost, a posle studija sam ostala da radim na fakultetu. Bila sam potpuno posvećena književnosti, ne samo kao pisac, već i kao naučnik, istoričar književnosti, prevodilac i urednik. Ko želi da postane "majstor" u nečemu mora prvo da prođe kroz šegrtovanje. To je tema za neki drugi dan i ima veze sa etikom poziva pisca. Zaista verujem da se mora steći pravo na sopstveni književni glas kroz šegrtovanje".

 

Zoran Stokić

19.03.2023.

 

Tramp može da se vrati na Jutjub

 

SCITECH Autor:Beta17. mar 202317:44 REUTERS/Jonathan Ernst/File Photo

 

Onlajn video platforma Jutjub (YouTube) saopštila je da će okončati suspenziju kanala bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, dve godine posle isključenja zbog napada njegovih pristalica na vašingtonski Kapitol hil.

Trampov kanal od danas više ne podleže ograničenjima, navela je platforma na Tviteru.

Tramp, republikanac koji je najavio da će se kandidovati za predsedničke izbore 2024. godine, isključen je sa društvenih mreža u januaru 2021. godine, dok je još bio na vlasti, jer je ohrabrivao svoje pristalice tokom napada na Kongres SAD – parlament u Vašingtonu.

Tu odluku bez presedana u to vreme usledila je posle ukidanja Trampovih naloga na drugim društvenim mrežama kao što su Tviter (Twitter), Fejsbuk (Facebook) i Instagram.

JuTjub je danas opravdao svoju odluku navodeći da je napravio procenu „rizika od nasilja“ i da je uzeo u obzir važnost za glasače da čuju na jednak način glavne kandidate.

Tramp se poslednjih meseci vratio na društvene mreže. Međutim, tek treba da objavi poruku na svojim nalozima, jer od zabrane prvenstveno komunicira preko svoje platforme – Truth Social.

 

***

Komentar

***

 

Nismo ništa naučili iz Istorije i antičke retorike. Ernst Robert Curtius:  "Poznavanje prirode je mnogo napredovalo...manje očigledan je napredak u istorijskom znanju. Istorija ne menjaja način života, već način razmišljanja, dovodi do proširenja i prosvetljenja svesti. Dugoročno, efekti ovog procesa mogu biti od značaja i za rešavanje praktičnih zadataka čovečanstva. Jer, najveći neprijatelj moralnog i društvenog napretka je tupost i skučenost svesti, kojoj antisocijalni afekti svake vrste pružaju jednako moćnu pomoć kao i intelektualna indolentnost, odnosno princip najmanjeg mentalnog trošenja energije. Napredak u razumevanju prirode je proverljiv. Napredak istorijske spoznaje, s druge strane, može se vršiti samo dobrovoljno; ta spoznaja nema nikakvu ekonomsku i izračunljivu društvenu korist; ona stoga nailazi na ravnodušnost ili čak otpor egoizma oličenog u formacijama moći". Curtius je za vreme Hitelovog  pira napisao kapitalnu studiju "Evropska književnost i latinsko srednjovjekovlje" sa centralnim pojmom - Topos - utvrđen misaoni obrazac, opšte-prihvaćene metafore, standardizovani - opisi pisaca i govornika,  koji se pojavljuju u evropskoj književnosti i politici od Homera do danas, naročito u srednjem veku i renesansi. To je uradio da bi podstakao intelektualce da ponovo pročitaju antičku retoriku posebno deo o toposu (Aristotel: „Topoi su propozicije koje izražavaju opštu istinu. To su prve istine koje su svi prihvatili, potvrđene savešću i zdravim razumom".), jer su živeli u vemenima flangrantne zloupotrebu toposa: „Jevreji srebroljubci“,..., „Jevrejska svetska zavera“ sa ciljem da se bore i izbore protiv  budućih  predrasuda, narativa i stereotipova.

*

Toposi omogućuju "zajedničke premise", nešto svima poznato, bez čega nema komunikacije, književnosti, drame,...,politike. Aristotel pojam topos shvata kao spektar funkcija:  heurističkih (kao mesto traženja), argumentativnih (kao podsticaj za argument) i retoričkih (kao deo samog govora). Njegova uputstva za pronalaženje toposa ušla su u kasno-antičku i srednjovekovnu latinsku retoriku i dobila su poseban značaj u vreme humanizma (Erazmo Roterdamski, Filip Melanhton) kao i u  periodu baroka. Latinska i narodna retorika (kao što je Harsdorfferov Poetischer Trichter) učinila je pronalaženje toposa i njihovo poetsko izvođenje njihovom istinskom temom. Kolekcije takvih toposa su dovele do njihove rigidifikacije u čvrsto uspostavljene klišee, konvencionalne fraze i metafore postavljene u komade. Retoriku (i topos) preziralo je prosvetiteljstvo koje je težilo bezuslovnoj istini, a još više romantizam koji se bavio autentičnošću osećanja.

Nekoliko nesistematski izloženih primera toposa: "uvodni topos" uvodi priču i njeno pripovedanje. Najpoznatija je onaj kada Vergilija na početku Eneide (I, 1-3): "Arma virumkue cano" ("pevam o oružju i junacima"). Ili topos: "dvostruki san", "proročki snovi" (gde bogovi  upozoravaju ili proriču budućnost); "zlatno doba"; "nevidljiva ruka"; "večno proleće"; „ljupko mesto”; "maćehe su zle"; "božija kazna";,...,„svi moraju umreti“ bio je topos u utešnom govoru, jer u suočavanju sa smrću, saznanje da smrt dolazi čak i velikim ljudima donosi utehu. Slično toposi u prizivanju prirode (neba, mora, životinja, itd.) u različite retoričke svrhe, kao što je svedočenje zakletve, radovanje ili slavljenje Boga, ili tugovanje sa govornikom. Novije: "Beč muzički grad"... Slično u umetnosti "poreklo osobe" ili "vreme radnje", topos "skromnosti"... 

Zoran Stokić

17.03.2023.