Žan Žene

*

N1 na protestu roditelja u školi u kojoj je Kristijan Golubović snimao spot

 

VESTI Autor N1 Beograd 20. apr 202319:41

This is a modal window. This modal can be closed by pressing the Escape key or activating the close button.

Ovaj video snimak nije moguće reprodukovati.

U dvorištu OŠ "Đura Jakšić" na Kanarevom brdu održan je protest roditelja koji su negodovali zbog toga što je u prostorijama ove škole sniman spot grupe "Crni Cerak", u okviru kog je u poseti školi bio i osuđivani kriminalac i zvezda rijalitija Kristijan Golubović.

POVEZANE VESTI

I Crni Cerak se oglasio o spotu sa Kristijanom Golubovićem u školi

VESTI 18:49

Kristijan Golubović

Roditelji đaka OŠ „Đura Jakšić“: Kristijan Golubović u poseti školi – skandal

VESTI 11:44

Direktorka škole u kojoj je bio Golubović: Put do pakla popločan dobrim namerama

VESTI 16:12

Ministarstvo za N1 o poseti Kristijana Golubovića školi u Beogradu

VESTI 12:46

Podsetimo, Aleksandar Golubović  se na svom Instagram profilu pohvalio snimkom koji je načinjen tokom posete školi. Snimak je naslovljen – „Vaš omiljeni profesor“, a u njemu Kristijan Golubović uzvikuje: „To je čuvena učionica sa decom sumnjivog rasta“ i „Degenerici“. Direktorka škole Tamara Jelić je za portal Nova.rs tu vest prokomentarisla rečima da „se ništa nije dogodilo“, da je škola samo ustupila prostor, da je „Crni Cerak“ doveo decu koja su bila statisti u spotu i da su oni bili odvojeni od redovnih đaka. Ministarstvo prosvete saopštilo je za N1 da je zatražilo od prosvetne inspekcije da hitno izvrši nadzor u školi. Kažu da „osuđuju svaku zloupotrebu školskog prostora, jer je škola mesto gde se stiču znanja i uči o društvenim vrednostima“.

Prema rečima reporterke N1, sastanak Saveta roditelja je protekao veoma burno. Zbog velikog interesovanja je i odlučeno da se roditeljima koji nisu članovi Saveta ne dozvoli prisustvo. Međutim, na kraju su ipak prisustvovali svi koji su želeli.

Nakon sastanka su roditelji za N1 rekli da se direktorka branila na sasanku navodom da se se „deca veoma obradovala kada su videla Kristijana Golubovića, kako su veli obožavaoci Crnog ceraka, i kako je u redu da oni budu u školi“. Prema rečima roditelja, direktorka je čak i osuđivala roditelje zato što im deca slušaju takvu muziku.

Kako navodi reproterka N1, neka od dece koja su anketirana u ovoj školi navela su da se u pesmam ovog izvođača radi o „drogama, alkoholu, ubijanju i otmicama“.

Roditelji nisu želeli da stanu pred kamere N1 TV, ali su poručili da se boje za njihovu budućnost“.

 

***

Komentar

***

 

Sartr: „U Francuskoj trenutno imamo apsolutnog književnog genija: njegovo ime je Žan Žene, a stil je Dekartov". Od 1943–1947., Žene je napisao 3 romana i 2 drame, delom na slobodi, delom u zatvoru. Čim bi odležao kaznu od 2 god, na slobodi bi ponovio krivično delo krađe i tsl, pa novo suđenje i novi zatvor. Nakon uspešne serije romana, on se oprobao i  u pozorištu. U drami "Haute Surveillance" 1944., bavi sa zatvorskom tematikom, ali u drami "Les Bonnes" 1946., analizira kompleksne teme - identiteta - koje će inspirisati celu generaciju dramskih pisaca među kojima su bili Beket i Jonesko. Žene je tako vrlo rano postao ključna figura teatra apsurda. Njegove kasnije drame, "Le Balcon", "Les Nègres",..., postaju grandiozo stilizovane drame u ekspresionističkom maniru čiji je cilj bio da šokira publiku - prikazujući društveno licemerje. Ovakav specifičan scenski izraz bit će nazvat "teatrom mržnje"; uspeo je da u svojim dramama izvuče max dramske snage određene političke ili socijalne situacije bez zastupanja konkretne političke ideje. Iako čovek sa margine društva prepoznao je bolje od mnogih pripadnika srednje klase kako je bilo moguće da se dese onakva monstuozna ubistva tokom II svetskog rata. Iako nije umeo to jasno da iskaže zapravo on govori o "obrnutoj kupi"; o tome da od načina socijalizacije zavisi kako će se ljudi ponašati; ono što je zabranjeno i što se smatra nenormalnim u građanskom društvu sada odejdnom - kada je u pitanju "nacija" rat u ime nacije, države – postaje poželjno "moral obrnute kupe"(!) Mi bi dodali, kada rat stane, kapitulacijom, inercija morala obrnute kupe (ako nije odmah zaustavljena) dejstvuje i deformiše nove generacije; to u Srbiji traje evo već 24 god. Slično postoji i "socijalizacija za kriminalce" "obrnuta kupa"(!)

Zoran Stokić

20.04.2023.

 

 

Teleskop Veb snimio spektakularno galaktičko spajanje (FOTO)

 

SCITECH Autor M.Ž. 18. apr 202319:00 svemirNASA/ESA/CSA/STScI via AP

 

Sijajući kao svetionik usred mora galaksija, Arp 220 osvetljava noćno nebo na snimku koji je zabeležio NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb).

U pitanju su zapravo dve spiralne galaksije u procesu spajanja. Arp 220 najjače svetli u infracrvenom svetlu, što ga je učinilo „idealnom metom“ za Veb. To je ultra-svetleća infracrvena galaksija (ULIRG) sa sjajem većim od hiljadu milijardi sunaca.

Poređenja radi, naša galaksija Mlečni put ima mnogo skromniji sjaj od oko deset milijardi sunaca.

Smešten 250 miliona svetlosnih godina od nas u sazvežđu Zmija, Arp 220 je najbliži ULIRG i najsjajniji od tri galaktička spajanja najbliža Zemlji.

Sudar dve spiralne galaksije počeo je pre oko 700 miliona godina. To je izazvalo ogromnu eksploziju formiranja zvezda. Oko 200 ogromnih zvezdanih jata nalazi se u zbijenom, prašnjavom regionu prečnika oko 5.000 svetlosnih godina (oko 5 procenata prečnika Mlečnog puta). Količina gasa u ovom regionu jednaka je celom gasu u celoj galaksiji Mlečni put.

Prethodna posmatranja radio-teleskopom otkrila su oko 100 ostataka supernove na površini manjoj od 500 svetlosnih godina. NASA-in svemirski teleskop Habl otkrio je jezgra matičnih galaksija udaljenih 1.200 svetlosnih godina. Svako od jezgara ima rotirajući prsten koji formira zvezdu koji izbacuje zaslepljujuću infracrvenu svetlost tako očigledno u ovom Vebovom pogledu. Ovo blistavo svetlo stvara difrakcijske šiljke — karakteristiku zvezdanog praska koja dominira ovom slikom.

Na periferiji ovog spajanja, Veb otkriva slabe repove od gasova ili materijal koji je gravitacija izvukla iz galaksija, predstavljen plavom bojom – dokaz „galaktičkog plesa“ koji se dešava. Organski materijal predstavljen u crvenkasto-narandžastoj boji pojavljuje se u poljima preko Arp 220.

 

***

Komentar

***

 Džordž Eleri Hejl 

(1868-1938)

pošto je iz SAD, za njega u Srbiji niko nije čuo, iako Hejl

može da posluži kao paradigma kako naučnik treba da izgleda;

to je vreme izumitelja NikoleTesle

Društvo čine institucije (formalne i neformalne) i ljudi koji su u njima. Za razliku od zatvorenih društava, otvorena su premrežena brojnim instuticijama pa je na taj načinje max povećan broj interakcija u društvu. Od 18 veka, na primer, privatne škole na Zapadu su se nazvale "institutima" bavile su se obrazovanjem ali i istraživanjem. Džordž Eleri Hejl (1868-1938) solarni astronom, najpoznatiji po otkriću magnetnih polja u sunčevim pegama, imao je organizacione sposobnosti (koje je u otvorenom društvu mogao da realizuje!) za planiranje i izgradnje institucija nauke, na primer, opservatoriju Jerkes (gde je kreirao tada najveći teleskop na svetu; tu je instaliran i solarni teleskop "Snou" - opservatoriji Jerkis ga je poklonila Helen Snou iz Čikaga), opservatoriju Mount Vilson (Los Anđeles; izgrađen sredstivima Karnegijeve fondacije 1904., sledeća generacija najvećih teleskopa u svetu), opservatoriju Palomar i solarnu laboratoriju Hale; takođe je podsticao postojanje međunarodnih organizacija za koordinaciju naučnih istraživanja. U Mount Vilsonu je angažovao i ohrabrio Šeplija i Edvina Habla da postignu neka od najznačajnijih otkrića tog vremena. U tim institucijama vodila se dugogodišnja debata o - strukturi kosmosa - koja je dostigla vrhunac u tzv. Velikoj debati (1917-1922) - debata ranih kosmologa je ostala zapamćena po oprečnim stavovima koje su izneli Šepli i Heber Kertis. Kertis je branio tezu da se univerzum sastoji od mnogo više galaksija poput Mlečnog puta. On je ovo zasnovao na uverenju da „spiralne magline“  treba posmatrati kao udaljene galaksije. Debata je rešena kada je Habl otkrio Cefeidu (vrsta promenljive zvezde) u galaksiji Andromeda 1923/1924.; dokazao je da su mnogi objekti za koje se ranije smatralo da su oblaci prašine i gasa (viđene kroz slabije teleskope i tsl) i klasifikovani kao „magline“ zapravo galaksije izvan Mlečnog puta. Na to je Šepli izjavio "evo rada/pisma koje je uništio moj univerzum", umesto da ne prizna poraz (poput naših političara) on je ohrabrivao Habla da piše naučne radove - Hablova otkrića su u osnovi preoblikovala naš naučni pogled na univerzum to su stepenice ka  teleskopu Veb.

Zoran Stokić

19.04.2023.

 

Kratak test „normalnosti“ profesora Baucala

 

VESTI Autor:nova.rs16. apr 202323:24 N1

 

Aleksandar Baucal, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu, tokom večerašnjeg "Utiska nedelje" predstavio je kratak "test normalnosti" putem kojeg građani mogu da tumače aktuelna dešavanja.

Na pitanje kako objasniti ljudima da na televizijskim kanalima „svaki minut imamo šta je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić“ ili da slušaju ministra finansija Sinišu Malog koji je „pola sata držao predavanje i nekoliko puta isticao da je predsednik Vučić ‘najpametniji čovek kojeg je upoznao’“, Baucal je izložio kratak test koji građani mogu da primene, prenosi Nova.rs.

„Šta god da vidite na TV-u, vi zamislite da je umesto te osobe na primer Angela Merkel. Da li bi nemački ministar finansija tako govorio da je Angela Merkel najpametnija na svetu ili mudra Angela Merkel, ako ne možemo za neke normalne zemlje da zamislimo da to može da se desi tmao, to je jednostavan test na prvu loptu“, objasnio je Baucal.

On je dodao da „svi dobro znamo da kao takvo društvo ne možemo dobro da funkcionišemo“.

„Mi smo imali u istoriji takve epizode, gde je jedan čovek mislio o svima nama i on je bio ‘najmudriji vođa’ i ‘najpametniji’ ili je donosio odluke o svemu i to se nikada nije dobro završilo“, izjavio je Baucal.

Printskrin / Nova S

Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu, ukazala je tokom emisije na otpor prema promenama.

„Mi čak i kada znamo da je nešto jako loše, mi se plašimo da je promena možda gora ili bar neizvesna i ne znamo šta ćemo sa tom promenom“, rekla je Džamonja Ignjatović i dodala da to nekad objašnjava i ponašanje pojedinaca na individualnom nivou.

Govoreći o „medijskom sluđivanju naroda i indoktrinaciji“, ona je ocenila da mi više „nemamo kompas šta je važno, vredno ili šta je istina ili laž“.

„Oni koji su na vlasti su najodgovorniji za pravac u kom ide društvo i šta mu se plasira“, ocenila je ona.

 

***

Komentar

***

 

Odlična zapažanja vaših gostiju! Sav živi svet preživljava pomoću metode pokušaja i pogreške. Svi uče na greškama osim onih u despotskim društvima, gde se greške ne priznaju, jer bi ako bi se priznale vodile ka narašavanju autoriteta vlasti; važnije od preživaljvanja je autoritet vlasti - zato je tu aksiom br: despot  je u posedu "objektivnog znanja". Istorijski primeri nam pokazuju beživotnost takvog društva. Kakve je posledice u praksi SSSR i Kine  imalo to "objektivno znanje"  despota Staljina i MaoCetunga? Tzv. "brisanje predhodnog društvnog platna" te uvođenje kolhoza i sovhoza proizvelo je 1932/3 "gladomor" oko 7 miliona je u SSSR umrlo od gladi, slično u Kini na desetine miliona. To se desilo zato jer su ta društva bila u suprotnosti sa aksiomama epistemologije. "Objektivno znanje - je bez spoznavajućeg subjekta"; ono se uvek odnosi na "korpus merila, konvezcija, paradigmi, prihvaćenih procedura, postupaka, rezultata i tsl" neke discipline, a nikada se ne odnosi na ono što neki pojedinac može znati (!) Ukratko - objektivno znanje je - inpersonalno, nadindividualno (!) Ni naučna objetivnost nije rezultat "nepristrasnosti" ili "ojektivnosti" naučnika kao pojedinca ona je uvek rezultat društvenog aspekta nauke.  

Zoran Stokić

18.04.2023.

 

 

Kritičar Putina koji je optužio Vulina za prisluškivanje dobio 25 godina zatvora

 

SVET Autor:N1 Beograd, BBC17. apr 202311:108 komentara REUTERS/Joshua Roberts/File Photo

 

Opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza osuđen je na 25 godina zatvora zbog izdaje i drugih optužbi povezanih sa njegovim kritikama rata u Ukrajini, javlja BBC.

Da podsetimo, Vladimir Kara Murza pominjao se i u Srbiji. On je, naime, izjavio je da su pripadnici ruske opozicije prisluškivani tokom sastanka u Beogradu i da je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin predao transkripte tih razgovora Moskvi. Vulin je to negirao, nazvavši ga lažovom.

„Smešno je što je Vulin tek sada reagovao. To je bilo tako davno. Podsetiću vas da je početkom decembra objavljeno da je Vulin početkom maja doleteo u Moskvu i predao sekretaru Saveta za bezbednost Nikolaju Patruševu transkript naših razgovora“, izjavio je tada Kara-Murza agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, srpski mediji su objavili da se Patrušev tada lično zahvalio Vulinu za dostavljenu informaciju a tada je i državna TV Rusija 24 emitovala reportažu o tome kakve su sjajne srpske tajne službe jer su predale „šta rade rusofobi“.

A BBC danas piše da je rusko-britanski (nekadašnji) novinar i političar „poslednji od brojnih Putinovih protivnika koji je uhapšen ili primoran da pobegne iz Rusije“. Britanski javni servis navodi da je on negirao optužbe tokom procesa i digao je glas kritikujući svoje suđenje.

Prošle nedelje je, kako prenosi BBC, na moskovskom sudu rekao: „Potpisujem svaku reč koju sam rekao. Ne samo da se ne kajem ni za šta od ovoga, već sam ponosan na to“, dodao je on.

Osim što je kritikovao takozvanu „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini, Kara-Murza je takođe otvoreno govorio protiv predsednika Vladimira Putina i njegove vlade.

Kako dodaje BBC, ovaj 41-godišnjak je odigrao ključnu ulogu u ubeđivanju zapadnih vlada da sankcionišu ruske zvaničnike zbog kršenja ljudskih prava i korupcije.

 

***

Komentar

***

 

Svako - vidi, razmišlja, postupa - iz svog "referentnog okvira". Poznato još u antici. Ko neće da čita orginale Gaja Julija Cezara "De bello civili" ("O građanskom ratu"); Lucius Cassius Dio "Istorija Rima"; Plutarha "Paralelne biografije" (svaki par biografija spaja Grka i Rimljana čiji životi imaju sličnosti, na primer, Aleksandar Veliki stoji pored Cezara, Demosten pored Cicerona) – znači ko neće da čita orginale može da u jednoj od najpopularnijih baroknih opera "Julije Cezar" u Egiptu od Hendla da se suoči sa dva suprotna referentna okvira, otvorenog i zatvorenog društva. Tema je važan faktor popularnosti ove opere, jer istorijska ljubavna afera dve od najpoznatijih ličnosti antike (Kleopatre i Cezara) oslobađa slušaoca zadatka da moraju da razotkivaju komplikovanu šemu zapleta. Besni građanski rat između Cezara i Pompeja. Cezar želi da uđe u trag Pompeju (koji je našao podršku i utočište kod Tolomea, kralja Egipta). Pompejeva supruga i sin, pokušavaju da ubede Cezara da se pomiri sa svojim protivnikom. On pristaje i šalje glasnike pomirenja Pompeju. U međuvremenu kralj Egipta je već registrovao mnogobrnojnu vojsku Cezara i odličio je da Pompeja "pusti niz vodu" i da se prikloni Cezaru; vođem tom idejom (svet posmata iz referetnog okvira zatvorenog društva) naređuje generalu Ahili da ubije Pompeja i "odsečenu glavu" preda Cezaru – kao znak prijateljstva. Umesto da bude impresioniran i srećan zbog novog saveznika, Cezar je besan zbog ovog ubistva (protivnika) i u besu šalje Tolomeu poruku da će potražiti tog podlog čoveka i pozvati ga na odgovornost zbog varvarskog zločina.

 

https://www.youtube.com/watch?v=5R4Q5Ezz1YQ

Georg Friedrich Händel (1685-1759) - Julius Caesar (Charles Mackerras)

 

https://www.youtube.com/watch?v=VnON4yZTpvY

Julius Caesar, HWV 17, Act I Scene 1: Tyrant, avoid my sight (Caesar)

 

Zoran Stokić

17.04.2023.

 

Milica Kralj: Srbija je svemirskim distancama daleko od normalnog društva

 

VESTI Autor:Beta15. apr 202312:08 N1

 

Pozorišna rediteljka Milica Kralj izjavila je da građani Srbije žive u najbolje vreme za promociju sunovrata svih vrednosti koje bi trebalo da odlikuju čoveka i za hvalospeve svemu čega bi čovek morao da se stidi.

Kralj je agenciji Beta povodom navoda predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će protekla decenija biti upamćena kao najbolje vreme za Srbiju, kazala da je Srbija trenutno svemirskim distancama daleko od normalnog društva.

„Ako su zdrava pamet, moral i istina pobeđeni, a deluje da jesu poraženi i to do totalnog poniženja, onda je moguće da će naša sadašnjost i decenija iza biti upamćene kao najbolje vreme za Srbiju“, rekla je ona.

Naglasila je da je svako koga odlikuje odgovornost prema domovini danas izložen podsmehu, sažaljenju i najgorim pretnjama, te da je ovo svakako najbolje vreme za promociju sunovrata svih vrednosti koje bi trebalo da odlikuju čoveka i za hvalospeve svemu čega bi čovek morao da se stidi.

„Bez stida što još uvek redovno pratim događanja u našem društvu, meni ne prođe niti jedan dan, a sve se češće stidim sebe što se upuštam u analize našeg društvenog stanja i stanja u našim glavama, ukoliko je ta analiza izvan moje profesije. Nemam nikakvu više ni želju ni nameru da se bavim analizom sadašnje vlasti i kao papagaj sam ponavljala da se pitam ko smo mi koji biramo takvu vlast i koji se takvoj vlasti još i divimo“, navela je ona.

Dodala je da će srpsko društvo možda početi terapiju ozdravljenja tek kada nauči da menja vlast i da se vlasti ne klanja.

„Ali trenutno smo svemirskim distancama daleko od normalnog društva, a nemamo niti jednu instituciju koja radi svoj posao pa da bi mogli da maštamo o brzom spasu. Institucije, ustav, zakon – to se nikoga ne tiče sve dok se ne nađe u kovitlacu posledica njihovog nepoštovanja, a onda je kasno“, ocenila je Kralj.

Na pitanje da li su nasilje i pretnje postali jedno od osnovnih obeležja aktuelne vlasti, Kralj je kazala da su građani okruženi konstantnim nasiljem, ali da sve manje želi da se pita „ko smo i kakvi smo mi kojima je sav ovaj konstantni teror nasiljem, neznanjem i neistinama koji nas okružuje postao normalan“.

„Kapitulirala sam pred snagom osećanja da sam u svom viđenju naše sadašnjice usamljena, jer se moje reči sasvim jasno obijaju o začudne poglede mojih savremenika i vraćaju se meni kao odgovor na pitanje koje sam sebi do nedavno svakodnevno ponavljala – da li si ti Milice normalna…“, rekla je ona.

Zašto bi neko kvario raspoloženje i sebi i drugima, dodala je, kad sve od obećane prelepe budućnosti sjaji kao Beograd na vodi i kad su obećanja o budućnosti na jednako snažnim temeljima kao Savamala, i zašto bi neko vapio za slobodom kad je rekama u Srbiji „sasvim udobno zatočenim u cevima“.

„Kako istoriju pišu pobednici, nema potrebe da se čudimo činjenici da se i ono što se nama svedocima užasa ’90-tih danas podmeće kao istorijska istina o tim godinama, a što je ponižavajuće i što je opasno. Sve je danas naopako i to na kraju krajeva ispada super jer u izvrnutom naopakom sistemu vrednosti možete naći izgovor za sve što sebi eventualno zamerate“, zaključila je Milica Kralj.

 

***

Komentar

***

 

Gde je problem? Istina i laž, racionalnost i iracionalnost, ispravno i pogrešno, nisu sama po sebi samoočigledni, već su inpersonalni, nadindividualni su, oni su stvar mnjenja - traže objašnjenja. Neko - verovanje - zadobiće status objektivnosti, tek kad - zajenica - da pozitivan sud o njegovoj ulozi - u opravdanju i održanju obrazaca društva. Svet "objektivnosti" je društveni svet. Naša verovanje se formiraju pod "socijalnom prisilom"(!) Naše pretpostavke, teorije, politika, poezija,  umetnička dela i tsl – su socijalne konstukcije (!) A njihova objektivnost je u funkciji - zavisi od - društvene kontrole nad značenjima i upotebi pojmova. Zato je bio moguć fašizam, nacizam, komunizam i tsl. Ukratko ako date "kozi da čuva kupus" to je to – sigurno će pojesti kupus. Kada teoretičari zavere zagospodare svim institucijama u društvu, oni većinu stanovnika pomoću - sociološkog "Edipovog efekata" – upregnu u realizaciju "svoje protiv-zavere"; jer kad određuješ značenja reči onda je "rat" ustvari "mir", "znanje" je "ne-znanje", "istina" je "laž" i tsl. Hitler je verovao u zaveru sionskih mudraca pa je svojom protiv zaverom pokušavao to da spreči.

Zoran Stokić

16.04.2023.

 

St. Protić: Izborni uslovi će, u to sam siguran, biti gori nego ikad

 

VESTI Autor:Danas15. apr 202311:17 N1

 

"Iskreno, nisam dobar prognozer, ali takozvanih izbora će biti ako i kad vlastima bude odgovaralo. Tako je bilo dosad, tako će biti i ubuduće", rekao je za Danas Milan St. Protić, istoričar i nekadašnji ambasador u SAD

„Mogućno je da vlast proceni korisnost izbora po sebe do kraja godine. Izborni uslovi će, u to sam siguran, biti gori nego ikad. Računica vlasti je veoma prosta: izbori za njih imaju smisla pod uslovom boljih rezultata od prethodnih. Oni bi najviše voleli da vladaju bez ikakvog ograničenja, kontrole ili kritike. Alergični su na svaki vid suprotstavljanja, protivljenja, oponiranja.Gledajte samo šta rade nezavisnim medijima i slobodoumnim novinarima. Treba ih sve ućutkati. I vezanih ruku i nogu, opasni su. Subverzivni. Zločesti“, rekao je on za Danas, odgovarajući na pitanje kada očekuje nove izbore.

Rekao je i da „ne veruje u jedinstvo ovih što se nazivaju opozicijom“.

„Toliko su slabi, nedosledni i divergentnih pogleda da je zajednički rad nemogućan. Kažem nemogućan, jer im ciljevi nisu isti. Ni ciljevi, ni interesi. Oni bi, svi do jednoga, da se igraju politike. Da sede u parlamentu, vode jalove rasprave, slikaju se na televizijama. Nisu zainteresovani za temeljan preobražaj Srbije. Niti su zaiteresovani, niti znaju šta bi i kako bi trebalo raditi. Učeni i pošteni ljudi, što ih još ovde ima, ne žele u aktivnu politiku. A bez njih nema uspeha. Na koga mislim? Mislim na ljude poput Miodraga Zeca, Vladimira Kostića, Dušana Teodorovića, sudije Majića, poput vaših uvaženih kolega Boška Jakšića i Zorana Sekulića, Danice Popović… Ima ih još, naravno. Jedinog koga želim da izdvojim iz ovog opozicionog sivila je Pavle Grbović. Jedina svetla tačka. Nadam se da ga politika i okolina neće pokvariti. Nedostaje mu trun ratobornosti. Trun borbenosti. Odsečnosti. Ovo je, ipak, Srbija. Kad bi ovi pametni i časni ljudi stali iza Pavla, možda bi se nešto i moglo učiniti. Uz nega i poneki prekaljeni opozicionar“, kaže on.

Ceo intervju čitajte na sajtu Danasa.

 

***

Komentar

***

 

Šta nas je naučila nauka? Da kada nema rešenja problema u datom skupu – treba iz tog skupa "izaći" - preći u neki novi hipotetički (složeniji) skup u kome možda uspemo da rešimo dati problem. Prošlo je 1945-1990-2023., dovoljno vremena i svi vide da u MATRIKSU (NEP) "nema rešenja za naše probleme" - samo dalje propadanje i izumiranje. NEP - Lenjinova "Nova ekonomska politika (1921-1928) - koji je preuzeo Tito tzv. "komunizam sa ljudskim likom"; od 1990 imamo nastavak NEP (uz imitaciju višeparlamentarizma). Kako se iz tog rigidnog skupa (despotska=birokratska država; tri grane vlasti nisu razdvojene; ne postoji autonomija struka) "PRELAZI" u organizaciono složeniji skup - građansku republiku (tri grane vlasti razdvojene; struke imaju autonomiju)? Peščanik života Srbije pokazuje da nam vreme za "skok" u novi skup ističe(!) Pomoću izbora u NEP? Malo morgen(!)

Zoran Stokić

15.04.2023.

 

 

"Catone in Utica"

*

Da li je moral postao „najslabija karika“ u Srbiji, svakodnevno živimo kviz

 

VESTI Autor:N1 Beograd14. apr 202312:11

 

This is a modal window. This modal can be closed by pressing the Escape key or activating the close button.

Ovaj video snimak nije moguće reprodukovati.

Zbog čega je video snimak iz kviza "Najslabija karika", u kojem dva takmičara slabijeg znanja, izbacuju trećeg, bez ijednog pogrešnog odgovora, isprovocirao lavinu negativnih komentara? Šta kao društvo u celini biramo - pravila ili etiku, ili nijedno? Sociolog Ivan Živkov kaže da neki dobro prepoznaju da ono što smo videli u studiju asocira na stanje u društvu, "to je sličica u jednom širem mozaiku". Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Baucal smatra da su ljudi reagovali ne na sam kviz, već na život koji imaju svakodnevno, a koji su prepoznali u situaciji koja se desila u kvizu.

„Mi smo društvo u lošoj kondiciji, društvo kojem je oteta država od jedne kriminalno-političke organizacije, društvo je postalo mesto gde vladaju čudne vrednosti: negativna selekcija, napredovanje kroz poslušnost do nivoa poltronstva, u kojem je izjednačena kupljena sa pravom diplomom, napreduju oni koji se snalaze, laktaju“, ocenjuje Živkov u Novom danu na TV N1.

Dodaje da je naše razoreno društvo stvorilo četiri kontigenta građana.

Play Video

„Jedni su oni koje više ništa ne zanima, koji traže kartu u jednom pravcu da ga napuste, drugi su oni koji pokušavaju u okviru postojećeg stanja da se snađu i izbore nešto za sebe, i to su ta dva takmičara u kvizu, treći kontigent su oni koji ne mogu ni da se snađu ni da odu nego su prinuđeni da rade šta moraju i da se tuku za ćevape u Lidlu, jer im je jedino zadovoljstvo da se ponekad dobro najedu, i četvrti, možda najmanji kontigent su ljudi koji nisu otišli, ne žele da se prilagode lošem sistemu, ali nisu ni egzistencijalno ugroženi i mogu da zadrže svoj stav, i to je voditelj kviza Nikola Kojo“, navodi Živkov.

Baucal kaže da ljudi osećaju da stanje u našem društvu nije kako bi trebalo, ne postoje uslovi za dobar život, poremećene su vrednosti. „Svi smo društvena i moralna bića i imamo potrebu da budemo konzistentni, ali s druge strane mnogo je teže da održite neki moralni stav u društvu u kojem se promovišu sasvim suprotne vrednosti. Verujem da je 90 posto ljudi pristojno, normalni, ali smo napravili društvo koje tera 90 posto ljudi da se u svakodnevnom životu ponašaju nemoralno“, ukazuje.

Živkov: Ovde je potpuno nekažnjeno neadekvatno ponašanje

Živkov dodaje da ovo nije naš lokalni fenomen, dobrim delom smo i pod uticajem nekih svetskih trendova, „s tim što kod nas mnoge stvari dobijaju vrlo brutalne okvire i karikaturalne razmere“. „Ovde je potpuno nekažnjeno ponašati se na neadekvatan način… Legitimno je u kapitalizmu boriti se za svoj interes, ali se moraju poštovati pravila koja jednako važe za sve, i procedure. Ljudi su reagovali jer su u kvizu videli ono što svakodnevno vide u preduzeću, u bolnici, u opštini, i u školi“, ocenjuje Živkov.

Baucal se slaže i kaže „da je to samo stvar kviza, drugačije bi ljudi reagovali, pričali bi o kvizu, o taktici, a u stvari, mi pričamo o nama, o našim izgubljenim životima“. Živkov ističe da je važno što se pojavio neko no nije interesno deo kviza, misleći na voditelja Nikolu Koju, da kaže da ponašanje takmičara u kvizu nije bilo u redu.

„Nikada trendove nije nametovao slabije obrazovan, jako je važno kako elita reaguje, šta se vidi u medijima. Jako je važno kroz medije i u javnosti davati dobre primere. Javni prostor nam je prepun poltrona, beskičmenjaka i onda čitavo društvo ide za tim pogrešnim primerom“, ukazuje Živkov.

Baucal: Lako je kritikovati anonimce

Baucal podseća da su pravila neophodna za život u zajednici i dobar primer toga bi bio saobraćaj. „Kada bi se više poštovala pravila, svi bismo brže prolazili kolima kroz ovaj grad“, daje primer.

Na pitanje da li je lavina negativnih komentara na račun dva takmičara kviza bila zaista iskrena, Živkov navodi da je hipokrizija široko rasprostranjena u našem društvu, „ne verujem da su sve te reakcije na društvenim mrežama iskrene“. „Lako je kritikovati neku dvojicu takmičara u kvizu koji su nepoznati, njih će svi kritikovati, a nemaju hrabrosti da kritikuju nekog na visokoj poziciji, nekog moćnika. U praksi se ljudi ne ponašaju onako kako kritikuju druge na društvenim mrežama“, ocenjuje.

Baucal dodaje da nema rizika kod kritikovanja anonimaca. „Pitanje je zašto ta oštrica moralne kritike nije prisutna svakodnevno u njihovom okruženju. Kod nas često možemo da čujemo vrlo kritičke opaske prema nekim globalnim dešavanjima, ljudi su puni principa kad su u pitanju Amerikanci, Rusi, Kinezi, a slična dešavanja u njihovom okruženju prođu pored njih“, kaže Baucal.

Navodi da imamo dve hipoteze – da je većina nemoralna, „ili da je većina nas zadržala lični moralni osećaj, prepoznaju nepravdu, ali se ne osećaju dovoljno moćnim da to promene, jer nisu sigurni da će druge kolege izabrati da im se pridruže u borbi protiv nepravde i onda se plaše da će biti ostavljeni na cedilu“. „Problem je nepoverenja kod nas građana da možemo da se udružimo i nešto promenimo“, zaključuje.

Živkov ponavlja da je cela situacija oko reakcija na kviz Najslabija karika potvrda hipokrizije, ali da to ne znači da je seme moralnosti potpuno zadrto. „Mi i ovog jutra imamo nekoga ko je istukao ženu, maltretirao decu, pljuvao po ulici i onda ušao u pekaru i tražio nešto posno, jer je Bože moj, veliki petak i posti se. Da li je taj čovek moralan i ima tradicionalne vrednosti ili je licemer. Ja se pribojavam da imamo puno licemera, i da je to ozbiljan problem na kome mora da se radi – da se sa vrha šalju bolje poruke“, poručuje.

Dodaje da svaka konferencija za medije predsednika republike traži da neko izađe i kaže, kao što je takmičarima rekao Nikola Kojo, „da li te je sramota što se tako obraćaš novinarima, političkim protivnicima“. „To nije primereno, to nije dobar primer građanima. Šta da očekujemo od ljudi na ulici, kada se tako ponaša elita“, pita Živkov.

 

***

Komentar

***

 

Opere "Catone in Utica" širile su ideju slobode po gradovima Evrope, samo ne i u Srbiji. Variranje arije iz ove opere "Dovea svenarti allora" najjasnije odslikava proces muzičkog stvaranja (i stvaranja uopšte); ujedno, pokazuje i lažnost romantičarske ideje "genija". Ili, da kažemo to ovako: da, postoje geniji, ali udeo genijalnosti u njihovom stvaranju je 1%, a njihov "nevidljivi rad" čini ostalih 99%. Međutim, da bi bilo i tog "nevidljivog rada", neophodni su DRUGI – brojni drugi kompozitori (tako je u svim strukama), koji su takođe vrsni majstori muzike i njihovi "Katoni": Vinči 1727, Leo 1729,..., Vivaldi 1737,..., Gasman 1761, J.K. Bah 1761,..., Paizijelo 1789. Srbija živi ovakvu stvarnost kakvu živi jer u svojoj kulturnoj matrici ima BAG: tu su "drugi" nevažni za život, stvaranje, budućnost; srpskoj kulturi bitne su samo vođe, harizmatski pojedinci, geniji. Katon mlađi (95.- 46.pne)., poznat je kao „otac otadžbine" vatreni pristalica Republike - agitator čestitosti; ogorčen svakodnevnom korupcijom koja je cvetala u Rimu njegovog doba. Kada je Cezar 49. pne., prešao Rubikon, poražen je Pompej, Katon je pobegao u Utiku u Africi, tu mu donesu odluku senata, tj. naređenje da u ime rimskog naroda prihvati mir sa Cezarom, on to sa gnušanjem odbija! Kaže: mir može biti sklopljen samo "ako se Cezar odrekne vlasti i pristane da bude zatvoren"! U građanskom ratu Katon je poražen u skladu sa svojom stoičkom filozofijom, zbog izgubljene slobode Rima izvršava samoubistvo. Cezar, ipak, oplakuje svog neprijatelja: Katonova smrt je prevelika cena za njegovu pobedu; baca svoj lovorov venac.

Zoran Stokić

14.04.2023.