Hitlerova naredba za napad na Jugoslaviju od sutra u Narodnom muzeju u Beogradu

 

KULTURA Autor: Beta 24. jan 202412:07 Muzej žrtava genocida

 

Narodni muzej Srbije u Beogradu prikazaće u četvrtak, 25. januara, direktivu bivšeg nemačkog kancelara Adolfa Hitlera od 28. marta 1941. godine kojom je naredio napad na tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku, saopšteno je danas.

Taj važni istorijski dokument javnosti će biti prikazan u podne, a zainteresovana publika moći će da ga vidi do 18. februara.

Hitlerova naredba o napadu na Jugoslaviju i Grčku, pod nazivom „Direktiva 25“, kupljena je 29. novembra sredstvima koja je obezbedila Vlada Srbije.

„Direktiva 25“, koju je Hitler lično potpisao, sačinjena je u 13 primeraka, od kojih je jedan sada u vlasništvu države Srbije.

„Ovaj dokument sadrži i eksplicitnu naredbu za sprovođenje brutalnih vazdušnih napada i dononoćno bombardovanje Beograda, spremnost da se nakon okupacije Jugoslavije delovi njene teritorije predaju Bugarskoj i Mađarskoj, kao i to da će ‘političkim obećanjima Hrvatima biti pooštrena unutrašnja politička zategnutost u Jugoslaviji’. Sadržaj ove direktive rezultirao je i stvaranjem svih neohodnih preduslova za uspostavljanje Nezavisne Države Hrvatske, odnosno za otpočinjenje genocida nad pripadnicima srpskog naroda na njenoj celokupnoj teritoriji“, navodi se.

Dokument će biti trajno pohranjen u Muzeju žrtava genocida u Beogradu.

Udružene snage Centralnih sila napale su Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine, nakon što je raskinut Trojni pakt, čime je na teritoriji Jugoslavije počeo Drugi svetski rat.

 

 

***

Kultura

***

 

 

"Kultura" i "rat", "Narodni muzej"? 

Osim ratova postoji i Evropa saradnje - zahvajući saradnji - još smo živi. Kako je nastao balet "Ščelkunčik" jednog - rusa – Čajkovskog; ovde u Srbiji jedan od najizvođenijih? Prvo rusku školu baleta su stvorili jedan - italijan (Domeniko Rosi) - i jedan – francuz (Šarl Lepik); ruski balet je sinteza ove dve škole; to se događalo tako što su korišćeni 16 baleta jednog  - španca - Martin Solera. Zatim je jedan - nemac - E. T. A. Hofman - napisao 1816., bajku "Orašar i mišji kralj" ("Nussknacker und Mausekönig") koju je "pofrancuzio" 1845., Aleksandar Dima otac – "Histoire d’un casse-noisette". Uzgred taj nemac E. T. A. Hofman je odigrao ključnu ulogu u oblikovanju Gogolja i tako uticao na svu potonju rusku književnost.  Dostojevski je takođe bio pod uticajem Hofmanovih priča u svom ranom stvaralaštvu. Posebno se cenio Hofmanov spoj naizgled fantastičnog sa realističnim, što je kasnije nazvano - magijskim realizamom. Hofman je bitno uticao i na Igoa, Bodlera i Mopasana; i na Balzaka; Hofman je postao velika vodeća ličnost druge generacije francuskih  romantičara - Les Jeunes-France - grupisani 1830., oko Borela, Nervala i Gautier. Žak Ofenbah napisao je operu " Hofmanove priče". Bilo je i kontra primera. Jedan - englez - (tvorac istorijskog romana - koji je preferirao prirodnu, realističnu literaturu) Valter Skot napisao je 1825., jedan dinamit esej gde je nagrdio Hofmanovu književnost; mnogi u Nemačkoj su stali na stranu Skota, tako da je on bio popularniji u inostranstvu nego kod kuće. Ima izuzetaka - Vagner je dobio živu inspiraciju za sopstvena dela iz Hofmanovih tekstova. Epizode ​​iz "braće Serapion" posebno su uticale na "Majstore pevače" i "Tanhojzer", Leteći Holanđanin (duguje Hofmanu svoj mistični, noćno crni lik).

 

*

 

U 20. veku u Petrogradu je nastala književna grupa "Braća Serapion", nazvana po istoimenoj Hofmanovoj priči. Oni su predstavljali slobodan književni stil koji je bio blizak simbolizmu i odbacivao socijalistički realizam. Roman Mihaila Bulgakova "Majstor i Margarita" bio je pod značajnim uticajem Hofmanovog dela. Andrej Tarkovski planirao je da snimi film "Hofmanijana", napisao je 1984., scenario i knjigu snimanja – ali film sticajem okolnosti nije snimljen. Ipak o tome postoji trag – "Hofmanijana" - Radijska predstava po scenariju Andreja Tarkovskog. Montaža i režija: Kai Grehn; kompozicija: Kai-Uve Kohlschmidt. Proizvodnja: rbb/SVR 2004.

 

Zoran Stokić

24.01.2024.

 

Otkud voda na Zemlji: Naučnici misle da su na tragu otkrića

 

 

SCITECH Autor: Hina 22. jan 202422:18 Pixabay

 

 

Zemlja i druge stenovite planete našeg Sunčevog sistema proizvodi su bezbrojnih sićušnih planetezimala - kamenčića primordijalne kosmičke prašine koji su se nakupili pre više od četiri milijarde godina. Sada, nova analiza sugeriše da su ti planetezimali već sadržali vodu, prenosi portal Science.

 

Naučnici su testirali uzorke iz meteorita za koje kažu da su jednako stari kao i ti planetezimali. Pritom su pronašli znake hemijskih reakcija za koje se zna da se događaju u prisutnosti vode.

 

U tim uzorcima danas nema vode, ali naučnici još uvek mogu ući u trag vodi koju su nekad sadržali.

 

Tokom vremena, ako je voda u prisutnosti drugih elemenata, atomi kiseonika molekula vode će se odvojiti i spojiti s tim elementima.

 

Voda i gvožđe će, na primer, proizvesti metalni oksid. To je materija koja boji Marsovu površinu u crvenu boju.

 

Međutim, čak i tog metalnog oksida već odavno nema u meteoritima — ali s ‘nestajanjem’ bi sa sobom odneo malo gvožđa iz meteorita.

 

To znači da naučnici mogu da tragaju za drevnom vodom merenjem nivoa gvožđa u meteoritu u poređenju sa ostalim elementima svemirske stene.

 

Naučnici su očekivali da će pronaći otprilike onoliko gvožđa koliko i nikla i kobalta.

 

Ali, umesto toga, pronašli su da dosta gvožđa nedostaje u poređenju s njima što ukazuje na prisutnost kiseonika i, šire, vode.

 

Ukratko, zaključili su da je prvobitni materijal koji je formirao unutrašnji Sunčev sistem verovatno uključivao vodu.

 

“Razlika između onoga što smo izmerili u meteoritima unutrašnjeg Sunčevog sistema i onoga što smo očekivali implicira oko 10.000 puta veću aktivnost kiseonika“, rekao je Pol Asimov, geolog i geohemičar s Kalifornijskog instituta za tehnologiju.

 

Ako su vodonik i kiseonik iz vode bili prisutni u tim primordijalnim planetarnim građevnim blokovima, onda je to dobar znak da su i drugi elementi – ugljenik i azot, ključni za stvaranje života – takođe mogli biti tamo na početku.

 

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Astronomy.

 

 

 

***

Komentar

***

 

Ove dve hipoteze (stara i nova) se međusobno ne isključuju mogle su da deluju sinergentski. Novija istraživanja pokazuju da je vodonik unutar Zemlje igrao ulogu u formiranju okeana. Starija istraživanja su pretpostavljala da su voda i drugi isparljivi sastojci morali biti isporučeni na Zemlju, iz onoga što je spolja (izvan) u odnosu na Sunčev sistem, a što se desilo kasnije u njegovoj istoriji.

*

@ ZORGE @Trt Za Homo sapijens ne postoji sveznanje, niti - metod - koji otključava sve brave! Ne moramo znati SVE da bi preživeli. Život je stalno rešavanje tekućih problema sa ciljem da se stvore ekološke niše preživljavanja.  Preživeli smo, na pr, ledeno doba tako što smo bili sposobni da izmislimo nove alate (harpun), nove forme (strategiju i taktiku lova)...U evoluciji vrsta kao zamenu za zakržljale instikte - dobili smo samosvijest, maštu i um - dobili smo predispoziciju da „zaključujemo“ tj. da možemo izvoditi deduktivne zaključke, dobili smo kao prvu stepenicu - zaključivanja - usađenu u nas - modus ponens (ako A, sledi B;....); dobili smo i predispoziciju da imamo emocije da se na raznorodne načine povežemo u društvo. Zaključivnje, emocije, empatija - su gradivne cigle budućih moralnih pravila. Menjajući raspored tih cigli proizilaze različita moralna pravila različita društva. Većina društva u svetu je i u 21 veku vođena - starom animističkom etikom - umesto naučnom; zbog toga se Homo sapijens još uvek nije srodio sa pojmom "slučajnost". Vođe animističkih etika - ne priznaju slučanst (ne žele o njoj ništa da znaju) - jer to narušava njihovu autoritarnu vlast. Nauka i njena etika, koje jedine mogu da se nose sa fenomenom život su zloupotrebljene i 21 veku od "animističkih etika" koje vladaju svetom; sprečile su da naučimo da koristimo "kompas prirodnih nauka" koji je mogao da nas nauči kako da - disciplinujemo svoja verovanja - pomoću empirijskih činjenica i metoda opovrgavanja, sprečile su svest, o tome, da je – potencijano - svako od nas "naučnik – tj. ima predispoticije za učenje i stvaranje novog.

 

Zoran Stokić

23.01.2024.

 

Veštačka inteligencija  - „Mislim da se ovo mnogima neće svideti“: Mark Zakerberg ima novi plan za čovečanstvo

 

 

IT Autor: Stefan Simonović 19. jan 202410:07 > 10:52 JOSH EDELSON / AFP / Profimedia

 

 

Podsticanje "generativnog AI ludila" učvrstilo je verovanje da je tehnološka industrija na putu ka postizanju nadljudske inteligencije, nalik Bogu. Navedena misija OpenAI-a, tvorca ChatGPT-a, je da stvori ovu vrstu, opšte veštačke inteligencije, poznate kao „AGI“ (Artificial general intelligence). Demis Hasabis, vođa Guglovih AI jedinica, ima isti cilj.

 

Sada u trku ulazi izvršni direktor Mete (krovne kompanije Fejsbuka, Instagrama, Vacapa i Tredsa), Mark Zakerberg.

 

Iako nema pravi vremenski okvir kada će AGI biti dostignut, pa čak ni tačnu definiciju za to, on želi da ga izgradi. U isto vreme, Metina istraživačka grupa za veštačku inteligenciju doživljava reformu, a cilj je da Metin AI dopre do milijardi korisnika.

 

„Došli smo do ovog tačke gde, da bismo napravili proizvode koje želimo da napravimo, moramo da gradimo opštu inteligenciju (AGI)“, kaže Zakerberg u intervjuu za Verge.

 

Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS; EPA-EFE/MARK R. CRISTINO

Pored bitke za talente, najoskudniji resurs u oblasti veštačke inteligencije je računarska snaga potrebna za obuku i pokretanje velikih modela.

 

Na ovu temu, Zakerberg kaže mi da će do kraja ove godine Meta posedovati više od 340.000 Nvidijinih H100 GPU-a – čipova koje je industrija standardizovala za izgradnju modela generativne veštačke inteligencije.

 

„Izgradili smo kapacitet da to uradimo u obimu koji može biti veći od bilo koje druge pojedinačne kompanije“, kaže on.

 

„Mislim da se to mnogima neće svideti“, dodao je.

 

Veštačka inteligencija ili „čovek-plus“

Čini se da niko ko radi na veštačkoj inteligenciji, uključujući Zakerberga, nema jasnu definiciju za AGI ili ideju kada će stići.

 

„Nemam jednostavnu, sažetu definiciju“, kaže on.

 

Pročitajte još

 

Mark Zakerberg priznao ogromnu grešku koju je napravio s Fejsbukom i Instagramom

IT

18. okt

 

„Činimo veliku uslugu čovečanstvu“: Šta su Bil Gejts, Ilon Mask i Mark Zakerberg obećali u američkom kongresu

IT

17. sep

 

Slute smak sveta: Oksfordova studija o veštačkoj inteligenciji ledi krv u žilama

IT

24. sep

„Možete se prepirati o tome da li je opšta inteligencija slična inteligenciji na ljudskom nivou, ili je kao čovek-plus, ili je to neka super-inteligencija daleke budućnosti. Ali za mene je najvažniji deo je da inteligencija ima sve te različite sposobnosti u kojima može biti u stanju da rasuđuje i ima intuiciju.

 

Njen konačni dolazak vidi se kao postepen proces, a ne kao jedan trenutak.

 

Kako Zakerberg objašnjava, na novi, širi fokus Mete na AGI uticalo je objavljivanje Llame 2, njenog najnovijeg velikog jezičkog modela, prošle godine.

 

Meta sada obučava Llamu 3 i imaće mogućnosti da i sam generiše kod, kaže on. Poput Guglovog novog modela Gemini, fokus je na naprednijim sposobnostima rasuđivanja i planiranja.

 

„Llama 2 nije bio vodeći model u industriji, ali je bio najbolji model otvorenog koda“, kaže on. „Sa Llama 3, naša ambicija je da izgradimo stvari koje su na najsavremenijim nivoima i na kraju vodeće modele u industriji.“

 

 

Foto: EPA-EFE/PHILIPP GUELLAND; EPA-EFE/GIAN EHRENZELLER; Shutterstock/Frederic Legrand – COMEO

Ko će kontrolisati AI

Pitanje ko će na kraju kontrolisati AGI je pitanje koje se žestoko raspravlja.

 

Zakerberg ima potpunu moć u Meti zahvaljujući kontroli glasanja nad akcijama kompanije.

 

To ga stavlja u moćnu poziciju koja bi mogla biti dodatno pojačana ako se AGI ikada postigne.

 

Zakerberg ima svoje motive, naravno. Krajnji rezultat njegove otvorene vizije za AI je i dalje koncentracija moći, samo u drugačijem obliku.

 

Meta već ima više korisnika od skoro bilo koje kompanije na planeti i izuzetno profitabilan posao na društvenim medijima.

 

 

Foto: Below the Sky / Shutterstock

AI karakteristike verovatno mogu učiniti te platforme još lepšim i korisnijim. A ako Meta može efikasno da standardizuje razvoj AI, tako što će javno objaviti svoje modele, njen uticaj na ovaj ekosistem će samo rasti.

 

Nezgodan tajming

U širem kontekstu, tajming Zakerbergovog novog AGI pritiska je pomalo nezgodan.

 

Prošle su samo dve godine otkako je promenio ime kompanije da bi se fokusirao na metaverzum. Epl je, u međuvremenu, nedavno potvrdio svoju opkladu na AI, sa lansiranjem Vision Pro naočara za proširenu realnost.

 

Zakerberg vidi budućnost u kojoj virtuelne svetove generiše AI, ispunjene AI likovima koji prate stvarne ljude.

 

Ne propustite

Mark Zakerberg

Mark Zakerberg završio u bolnici, poslao sliku posle operacije: „Hvala svima na podršci“

SVET

4. nov

 

Veštačka inteligencija je upravo progovorila srpski: Upoznajte YugoGPT, domaćeg AI četbota koji je nadmašio Zakerbergovog

IT

28. dec

 

Najbogatiji ljudi na svetu u 2023. uvećali svoje bogatstvo: Na vrhu piramide Mask i Zakerberg

SVET

27. dec

On kaže da tokom ove godine stiže nova platforma koja omogućava svakome da kreira sopstvene likove sa veštačkom inteligencijom i distribuira ih u Metinim aplikacijama društvenih medija.

 

Možda će, sugeriše on, ovaj AI čak moći da objavljuje sopstveni sadržaj na feedovima Facebooka, Instagrama i Threadsa.

 

Meta je metaverzalna kompanija i najveća kompanija društvenih medija na svetu. Sada pokušava da izgradi AGI. Zakerberg sve ovo uokviruje oko sveobuhvatnu misiju „izgradnje budućnosti umrežavanja“.

 

Do danas, ta veza je uglavnom bila izmneđu ljudi. Iz razgovora sa Zakerbergom, jasno je da će Meta ubuduće sve više raditi o tome da ljudi razgovaraju i sa veštačkom inteligencijom. Očigledno je da on ovu budućnost vidi kao neizbežnu i uzbudljivu, bez obzira da li smo mi ostali spremni za to ili ne.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

 

Nenameravana posledica ovog  poduhvata – smrt Homo sapijensa!

 

 

*

 

 

U instrumentalnoj muzici, tombeau označava muzički 'nadgrobni spomenik' (francuski le tombeau = grob). Muzički žanr tombeau je uglavnom povezan sa muzikom za lautu 17. i 18. veka. Za razliku od italijanskog lamenta, tombeau nije trebalo da koristi ekspresivne elemente žalovanja, na koje se u Francuskoj gledalo skeptično. Ipak, korišćene su određene tipične onomatopoetske karakteristike: ponovljeni motivi nota koji prikazuju kucanje Smrti na vrata, uzlazne ili silazne dijatonske ili hromatske skale koje oslikavaju nevolje i transcendenciju duše. Frobergerova Lamentacija o smrti Ferdinanda III ili Meditation sur ma Mort Future bili bi vrhunski primer takve forme; slično Anthony Holborne (1599): "Pavan: The Countess of Pembroke's Funeral". Neki tombovi uključuju motiv četiri opadajuće note, metaforu za tugu koju je uticajno izrazio John Dowland u svojoj Lachrimae (1604). Ovi žanrovi su nudili mnoge prikladne ekspresivne karakteristike: figuru suspirana (tri note), isprekidane ritmove, posebno u ponovljenim notama, i usporene harmonije u molskom modusu čija je gravitacija pojačana težnjom da se slegne na tačke pedala. Kasniji primeri takođe imaju tendenciju da koriste hromatske progresije vezane za lamento bas. Nekoliko courante tombeauk-a koriste iste ritmičke karakteristike u trostrukom metru.

 

https://www.youtube.com/watch?v=aWXv6-uYQgo

Anthony Holborne (1599): "Pavan: The Countess of Pembroke's Funeral", mandolin consort

 *

https://www.youtube.com/watch?v=4bJerpvJ0W4&list=OLAK5uy_lEt-06j2KvE8TZDvg2RXVpHNUJTWwIgo4&index=1

Lachrimae Antiquae Jordi Savall (delova 21)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=LoK8eTqHzak

Jordi Savall: Lachrimae Caravaggio (Hespèrion XXI)

 

 

Lachrimae Caravaggio - "Karavađove suze". Komadi iz Muzičke Evrope u vreme italijanskog slikara Mikelanđela Merizija da Karavađa (1571-1610). Snimljeno tokom Festivala de Maguelone, 2012. Reč je o projektu Jordija Savala koji uključuje muzičku i verbalnu ilustraciju sedam slika renesansnog italijanskog slikara Mikelanđela Karavađa (1571 – 1610) - vezanih za temu smrti. Muzički motivi ispresecani tekstovima francuskog romanopisca Dominika Fernandesa, približavajući pojedinačna dela slikara. Karavađove suze su napisane za Nacionalni muzej umetnosti Katalonije u Barseloni. Savall je bio inspirisan Geteovim citatom o tome da slikarstvo treba da ima svoj bas kontinuo i odlučio je da ga bukvalno prati. Neka dela su omaž kompozitorima tog perioda kao što su Đezualdo (koji je, inače, i ubio čoveka), Monteverdi i Trabaci – druga su samo nastala u duhu baroka. Ono što Savall nastoji da uradi jeste da obezbedi neku vrstu „imaginarne zvučne podloge“ koja bi slušaoca uvela u Karavađov svet. Ovi "tužni"  tonovi  Savala (da radi muziku za izložbu Karavađa 2012.) verovatno su  pokrenuti njegovom tugom kada je 2011., posle 44 godina braka preminula njegova supruga i saradnik,  sopran za ranu muziku, suosnivač  ansabala za ranu muziku: Hesperion XX, Hesperion XXI - Montserat Figueras i Garcia (1942 - 2011).

 

Zoran Stokić

22.01.2024.

 

Dragićević Šešić: Kad pogledate ko je bio sa nama 96/97, a ko je danas najljuća pesnica režima…

 

 

VESTI Autor: S. S. 21. jan 202418:12 N1

 

 

"Kad pogledate ko je bio sa nama 1996/97 i ko je danas najljuća pesnica režima, Vesić, Trivan, da ne nabrajam, tih imena ima mnogo, nismo verovali da među nama ima takvih koji će se brzo prešaltati i promeniti vrednosti i neće im smetati da njihovi partijski drugovi koriste najgori vokubalar da bi uništavali privatno druge ljude", priča profesorka Milena Dragićević Šešić.

„To i rade, uzimaju iz službe bezbednosti šta treba da bi plasirali u javnost i sprečili nekog ko ima šanse za političku karijeru. Da ga unište odmah pre nego što uspe da ostvari krug ljudi“, poručuje profesorka.

Kako kaže, imamo savetnike koji sve podvrgavaju tome šta će da kaže koji deo javnosti, koje reči.

„Kad treba vulgarno do kraja, kad smireno, lagan kao špricer, nema ljudskosti u razgovoru jer je sve pripremljeno. I onda ista osoba varira od najgoreg nasilja do pasivno agresivnog nasilja“, rekla je.

Na pitanje koliko smo srčani verujući ljudi, Dragićević Šešić odgovara da smo veoma temperamentni i da jako ozbiljno shvatamo politiku, sa strašću.

„Da sam ja neko da više utičem da nam javne institucije, tužilaštvo, sudstvo, javni servis budu dostojni onoga čega treba, a to je služba u javnom inetersu“.

„Do koje je mere potrebno stalno kritički misliti i boriti se protiv te želje da budemo verujući, da verujemo nekom, da imamo neskriveno poštovanje prema bilo kom lideru“, dodaje.

Imamo ljude koji hronično veruju u slobodu?

„Mnogi koji glasaju za različite strane se zaklinju slobodom, ko glasa za režim, kažu taj režim nas čini slobodnim od EU, što nije tačno, ali oni žele to da vide. Mnogi koji su glasali za Nestorovića kažu on je jedini antiglobalista, što je farsa, jer sve ono što radi, koristi sve mehanizme globalizma da bi prodavao na tržištu navodne lekove, čajeve i da je delio svoje recepte i na neki način zloupotrebio profesiju. Svako veruje onome u kome prepozna ideju slobode“, poručuje ona.

Smatra i da nikada nismo bili slobodni, već da smo uvek prihvatali nečiju ideju s verom da tako branimo slbodu.

„Meni su i otac i majka učestvovali u demonstracijama 27. marta sa različitih ideoloških pozicija, ali su verovali da će protestima odbraniti slobodu kraljevine, ali ne da je nisu odbranili, nego se nešto drugo desilo“, kaže.

Upitana šta je mislila da se našem društvu nikada neće dogoditi i šta ju je najviše pogodilo, profesorka je rekla da je to „zli nacionalizam“.

„Ne nacionalizam, ja sam odrasla u porodici koja je jako držala do patriotizma, nego onaj zli nacionalizam koji mrzi druge“, navela je.

Inače, susret sa autorkom emisije „Da sam ja neko“ upriličen je samo nedelju dana pošto je dobila još jedno prestižno međunarodno priznanje, možda i najveće u protekle četiri decenije koliko predaje na Fakultetu dramskih umetnosti. Iza titule počasnog doktora, koja je Milena Dragićević Šešić uručena na Univerzitetu u Monpeljeu, ne stoji samo njen dugogodišnji rad sa studentima. Milena Dragičević Šešić je ovo priznanje dobila i za sve što je uradila kao stručnjak za kulturne politike zemalja iz celog sveta.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Od revolucije u Francuskoj ratovi se više nisu vodili u ime kraljeva, vere - nego u ime "nacije"; njeni agresorski ratovi doveli su do drugih građanskih nacionalizama. U tom novom nacionalnom ključu, svaki će tvrditi da otelotvoruje „najviši koncept Duha“. Za Francusku, to će biti „besmrtni principi“. Za Prusku, "ideja države". Za Englesku, "ovladavanje morima". 

U despotskim državama, gde nije postojao građanski nacionalizam, stvari su izgledalo kao u Kini. "Seljački nacionalizam" bio je ključ za uspon KPK na vlast 1949. U Kini su postojali različite etnički nacionalnosti. Termin minzu (nacija) je prvi put uveden u kineski "politički leksikon" 1899., a koncept minzu zhuii (nacionalizam) je prvi put upotrebljen 1901.  KPK je imala malu podršku - postala je privlačna za veliku većinu seljaka tokom perioda japanske invazije od 1937 - 1945. Japanska invazija je probudila duh nacionalizma među seljaštvom, što je bilo ključno za uspeh KPK. KPK je preotela nacionalističku baklju od KMT (Chiang Kai Shek). 

U bivšoj YU, se dogodilo slično, nacistička invazija je bila presudna da komunisti pridobiju seljake i upregnu ih u nacionalističku agendu. Slično je bilo i u Rusiji 1918. Otuda imamo da je za Rusiju (Kinu, Staljinste iz Srbije tj. vlast 1945-2024.) "despotski mesijanizam" postao "komunistički (a u stvari 'nacionalni') mesijanizam". U despotskim nacionalnim državama kao i u stadim despotijama život stanovništa je nebitna stvar. Bitan je "spoljni mesijanizam":  Amerika i engleska biće zemlja proleterska i tsl.

Zoran Stokić

21.01.2024.

 

 

Pet najboljih filmova Grejs Keli

 

 

LIFESTYLE Autor: nova.rs 20. jan 202419:05 Paramount Pictures - Alfred J. H / AFP / Profimedia

 

 

Ime Grejs Keli sinonim je za lepotu, glamur i eleganciju, ali i za jednu od najtužnijih životnih priča. Rođena je u Filadelfiji 12. novembra 1929. godine i sanjala je o tome da postane slavna glumica, a idol joj je bila Ingrid Bergman. Kelijeva je svoj san uspela da ostvari gotovo čim je kročila na filmsku scenu, a mnoge je očarala svojom bezvremenskom lepotom.

 

Zavirite u kuću u kojoj je odrasla Grejs Keli

LIFESTYLE

02. feb 2017

U jeku popularnosti, upoznala je kneza Renijea III od Monaka i udala se za njega. Ovaj brak je značio i kraj njene glumačke karijere, a mnogi koji su bili bliski Grejs, tvrdili su da veoma pati zbog toga što ne može da radi ono što je čitav život volela.

 

Sa Renijeom je dobila troje dece, a u 53. godini života i nakon 26 godina provedenih kao kneginja od Monaka, Grejs Keli je tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 13. septembra 1982. godine. Porodica je sutradan odlučila da je isključi sa aparata za održavanje u životu.

 

Iako porodica to nikada nije želela da potvrdi, ljudi bliski nekadašnjoj holivudskoj divi i Hičkokovoj muzi, tvrdili su da je ona bila veoma nesrećna, a dosta se govorilo i o tome da su ona i Renije neverni jedno drugome.

 

Bez obzira na to što je njena glumačka karijera prekinuta na samom vrhuncu, filmovi koje je Kelijeva snimila stekli su status kultnih, a ovo su samo neki od njih.

 

Uloga koja je Grejs Keli donela Oskara

Uloga u filmu “Provincijalka” donela je Grejs prvog i jedinog Oskara u karijeri. Nagradu je dobila za najbolju glavnu žensku ulogu, a zajedno sa njom tu su glumili Bing Krozbi i Vilijam Holden.

 

Kelijeva se u ovom filmu našla u ulozi supruge pozorišnog glumca čija karijera propada, dok je on pod uticajem alkohola i krivi sebe za smrt sina jedinca.

 

„Prozor u dvorište“

Uz Džejmsa Stjuarta, Vendela Korija i Telmu Riter, Grejs je odlično odigrala ulogu zanosne Lize Fremont u jednom od najboljih ostvarenja Alfreda Hičkoka.

 

Paramount Pictures – Alfred J. Hitchcock Productions / Christophel Collection / Profimedia

Ovaj film mnogi smatraju i jednim od najboljih svih vremena, a priča se vrti oko fotografa koji zbog slomljene noge boravi kod kuće i špijunira svoje komšije, i njegove devojke Lize. Sve ovo dovešće do zapleta kom se niko nije nadao.

 

„Pozovi M radi ubistva“

Još jedno Hičkokovo ostvarenje u kom je zablistala Kelijeva. Partner u ovom filmu joj je bio Rej Miland.

 

Kada penzionisani teniser, inače oženjen prelepom damom, otkrije da ga je ona prevarila sa piscem krmi-romana, skovaće opaki plan.

 

Ovaj film ostavio je snažan utisak na sve koji su ga pogledali, te su mnogi kasnije radili rimejkove i slične priče.

 

„Mogambo“

Film koji je Grejs Keli vinuo u zvezde, a u kom je glumila rame uz rame sa Klarkom Gejblom i Avom Gardner. U pitanju je avantura iz 1953. godine, kada je Grejs bila na početku karijere.

 

„Tačno u podne“

Jedna od njenih prvih značajnijih uloga jeste ona u vesternu „Tačno u podne“.

U njemu je glumila uz Garija Kupera, a u ovom filmu mnogi su zapazili upravo prelepu Grejs, te je nakon uspeha koji je postigla sa ovim ostvarenjem, dobila priliku da glumi u brojnim drugim.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nepravedno je izostavljen „Labud” (1956.) u režiji Charles Vidor prema drami (1914.) Ferenca Molnara. Ovaj film je Keli važan iz nekoliko razloga. Ako želite da vidite gumene veštine i lepotu Kelija, onda je film „Labud” prvi izbor (bez obzira na kvalitet samog filma). Grejs Keli, koja se u privatnom životu sprema da se uda za princa Renijea od Monaka, u interpretaciji (u filmu „Labud“) koja se graniči sa istinom, i zabavnog i bezbrižnog Aleka Ginisa, u svom prvom američkom filmu, godine. komedija bez hepiend kraja, ali veoma prijatna, koja donosi onu sanjivu atmosferu druge polovine 1950-ih. Film je objavljen na dan kada je Keli postala princeza. Eksterijer je snimljen na imanju - "Biltmore Estate", koje se smatra najvećom privatnom kućom u SAD i izgrađeno je kao elegantan zamak u stilu francuske renesanse. Godine 1910. princeza Aleksandra (Grejs Keli) živi u Mađarskoj sa svojom majkom Beatriče i braćom. Jednog dana u posetu dolazi prestolonaslednik Albert (Alek Ginis), Alesandrin rođak i Beatris pokušava da ugovori brak između svoje ćerke i budućeg suverena. U početku ignorisana od princa, Alesandra, na predlog svoje majke, poziva učitelja svoje braće na bal u prinčevu čast sa ciljem da ponovo probudi Albertovu ljubomoru. Tokom bala i narednih dana, Alesandra se zaljubljuje u mladog učitelja Nikolasa (Luis Jourdan), ali sada je sve odlučeno: Alesandra će biti buduća kraljica. Ljubav dvoje mladih ometaju sudske igre: Nikolas je ispraćen, a Alesandra se udaje za Alberta.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=d-0Aljoi6VI

THE SWAN (Theatrical Trailer)

Zoran Stokić

20.01.2024.

 

Običaji na Bogojavljenje i simbolika plivanja za Časni krst

 

 

LIFESTYLE Autor: Danas, N1 Beograd 19. jan 202406:50 Shutterstock/Nebojsa Markovic

 

 

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas proslavljaju Bogojavljenje, jedan od 15 najvećih verskih praznika.

 

Po verskom učenju, u prvoj godini svog javnog delovanja, Isus Hristos je otišao kod Jovana da ga ovaj krsti. Posle krštenja, Jovan, nazvan Krstitelj, video je kako se nebo otvara i Duh sveti, kao golub, silazi na Isusa.

 

Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju, a slavi se kao Bogojavljenje.

 

Zato se na Bogojavljenje vrše dva osvećenja: uoči praznika u crkvi i na dan praznika na reci ili u drugoj tekućoj vodi.

 

Vernici se na Bogojavljenje pozdravljaju rečima „Hristos se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.

 

 

Plivanje za časni krst i mavanje kumbare upisani kao nematerijalno kulturno nasleđe

 

KULTURA 25. dec 2023

 

 

Plivanje za Časni krst širom Srbije

LIFESTYLE

19. jan 2018

Pre više od 15 godina u Srbiji je obnovljen stari običaj da se u reku ili jezero baci krst, a mladići i devojke se takmiče ko će doplivati prvi i uhvatiti ga.

 

Prema pravilu, treba da se pliva 33 metra, što simbolizuje broj godina koliko je imao Isus Hrist kada je razapet na krst.

 

Ukoliko niste voljni za trku do krsta, prema predanju, na ovaj praznik svakako je poželjno da se okupate u reci zbog boljeg zdravlja.

 

U svim crkvama na ovaj dan se osvećuje voda, koju vernici nose svojim kućama. Veruje se da je ta voda lekovita.

 

Ipak, plivanje za Časni krst nije oduvek bio običaj na Bogojavljenje.

 

„Običaj “bogojavljenskog plivanja za Časni krst“ u nas ne seže u neku daleku prošlost, mada se kod nas raširilo ubeđenje da je reč o jednom posebno sveštenom i starodrevnom običaju, odnosno o nečemu što nas povezuje sa najdubljom našom prošlošću i crkvenim i narodnim predanjem. Moje mišljenje je, međutim, da takvo (iako široko rasprostranjeno) ubeđenje nema dovoljno osnova i da ne nalazi potvrdu ni u našoj istorijskoj, ni u našoj bogoslužbenoj i teološkoj nauci i praksi“, objašnjava za Danas đakon Hadži Nenad M. Jovanović, sekretar Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma.

 

Ipak, ovaj običaj je naš narod prihvatio i postao je deo naše tradicije.

 

„Može se reći da je, za relativno kratko vreme, ovaj interesantni, popularni i, donekle, jedinstveni običaj postao jedan od onih, koji su karakteristični isključivo za našu Srpsku crkvu, slično nalaganju badnjaka, krsnoj slavi ili brojnim drugim božićnim, vaskršnjim, svadbenim, pogrebnim i drugim narodnim običajima, koje je naš narod prigrlio, a naša Crkva, potom, na neki način, sankcionisala i prihvatila, iako takvih običaja u drugim Pravoslavnim crkvama u svetu nema“, dodaje on.

 

Ovaj sada već ustaljeni običaj, postao je deo naše tradicije, ali i drugi pravoslavni narodi imaju slične tradicije.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Religija „spoljnih kultova“, koja, namećući bezbrojne obrede i propise, danonoćno zaokuplja svoje podanike manje važnim stvarima i svode ih na masu - koju može da kontroliše i njome manipuliše. Nemci su od Lutera imali "unturašnjeg terača" da se "iskupe" RADOM. Tako je nastala i Bahova Messe H-Moll (koja se večeras izvodi na Kolarcu)! J.S.Bah za svog života nije postao slavna ličnost Lajpciga - zato što je konkurencija bila brojna inovativna i uspešna. Savremenici su Baha smatrali zastarelim jer je komponovao po teoriji Štuca, Benharda - ornamentalna površina projektovana preko strukturalne pozadine. Bah i Lajpcig su slučajno spojeni. Gradsko veće Lajpciga se nadao da će posle smrti kantora J.Kunau 1722., Thomasschuleu - dobiti afirmisanog kompozitora poput Telemena, Hendla, Vidaldija, Hajnihena, Johann Friedrich Fasch, Cristoph Graupner, Gottfried H. Stölzel,...,Johann Joseph Fux  kolji će pored crvene muzike pisati i opere. Sticajem okolnosti (6 slavnih kompozitori se povuklo sa konkursa) – pa su zaposlili anonimnog Bah koji nije napisao ni jednu operu. Bah je pak u bogati Lajpcig došao iz Ketena da bi popravio svoje loše finasije i da bi sinovima omogućio da tu strudiraju. Nezadovoljan zaradom u  Thomasschule obratio se Fridrihu Avgustu II i zamolio da ga unapredi u "Hofkomponista"; pošto su u Saksoniji vladar i dvor bili katolici - Bah je napisao dva stava katoličke mise (Kirije, Glorija) što se Fridrihu dopalo pa mu je povećao platu. Kasnije, u periodu od 1724-1749, Bah je komponovao čitavu Messe H-Moll, BVV 232. - veliku sintezu katoličke i protestanske crkvene muzike, kao i sintezu "stylus luxurians communis" i "stylus luxurians theatralis". Hendlova Brockes Pasija 1719., gradska (a ne crkvena) pomogla je J.S.Bahu da napravi sinteza "stylus luxurians communis" i "stylus luxurians theatralis", da stvori vrhunska dela: Pasije po Jovanu 1724.,..., Messe H-Mollu. Hendl i Bah su "pomogli" Mocartu oko - Massa in C minor; "Gloria in excelsis" (proverite – Idiom Hendla iz Mesije); Kyrie (Bahov idiom).

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=ZnIDTOR9EkM

Bach "H-Moll-Messe" -- Karl Richter -- (počinje 2:32)

 

https://www.youtube.com/watch?v=do8QyU5Hll0

Mozart - Gloria in excelsis Deo I Cantus firmus Surselva I Kammerphilharmonie Graubünden I RTR

 

Zoran Stokić

19.01.2024.

 

"Seljani" - Jedinstvena izložba u Beogradu: Remek-dela koja su oživela na filmu sada pred publikom

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 19. jan 202413:05 Promo

 

 

Jedinstvena izložba otvorena je u Galeriji mts Dvorane gde su predstavljene slike rađene u tehnici ulje na tabli koje su stvarali domaći akademski slikari. Ova remek-dela korišćena za potrebe nastanka filma "Seljani", naveli su organizatori.

 

U Galeriji mts Dvorane otvorena jedinstvena izložba slika rađenih u tehnici ulje na tabli i nastalih iz ruku dvadesetoro domaćih akademskih slikara, a koje su korišćene za potrebe nastanka filma „Seljani“ snimljenog u srpskoj koprodukciji. Tokom dve nedelje trajanja izložbe posetioci će moći da vide više od 20 izabranih remek-dela i sagledaju rezulat višegodišnjeg rada naših umetnika koji su oslikavali frejm po frejm filma.

 

Sinoć je održana i svečana projekcija ovog ostavrenja, kada se pred publikom poklonio srpski slikarski tim predvođen koproducentom Ivanom Pribićevićem. Film je od sada na redovnom repertoaru srpskih bioskopa.

 

Promo

„Seljani“ je film koji je nastao u koprodukciji Poljske, Srbije i Litvanije i prvo je snimljen sa profesionalnim glumcima, a naknadno zatim upotpunosti oslikan rukom akademskih slikara.

 

„Radili smo u 4 studija, u 4 slovenske zemlje, Poljskoj, Litvaniji, Srbiji i Ukrajni. Na izložbi su predstavljeni svi slikari našeg tima, sa po jednim radom. Lepo je da se pogleda izložba jer ćete videti kadrove filma, bukvalno uživo, svojim očima,“ istakla je Biserka Petrović slikar ključnih kadrova i supervizor.

 

Radnja filma snimljena je prema istoimenom romanu poljskog književnika i dobitnika Nobelove nagrade Vladislava Rejmonta, a nastala je pre više od jednog veka.

 

Priča prati Jagnu, devojku koja je primorana da se uda za, od sebe mnogo starijeg, bogatog farmera Maćija Borinu iako već gaji ljubavi prema farmerovom sinu Anteku. Jagna postaje predmet zavisti i mržnje seljana, te je prinuđena da se bori kako bi sačuvala svoju nezavisnost.

 

Film „Seljani“ jedan je od najambicioznijih ko-produkcija sa našom zemljom koji sumira preko 40.000 uljem izrađenih slika i 200.000 sati slikanja uljanim bojama. Samo odabrana dela našla su se pred očima naših posetilaca.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Pogled "iskosa". Reč koja simbolizuje mir i idilu – selo: na nemačkom ona glasi Dorf, što je u staronemačkom iz severne oblasti imalo oblik thorp, iz kojeg potiče današnja reč "trupa"; u ruskom jeziku selo je polk i znači "puk vojske". "Proleće naroda" (ideologija nacije – novo zajedništvo) u Evropi događalo se u 19.v. nacije još nisu imale svoju istoriju. Romantičari, književnici, istoričari, lingvisti, slikari,.,dali su se na posao kreiranja zajedniče prošlosti - jezika, mitova, folklora. Francuskom revolucijom građanstvo te zemlje je osvojilo javnu vlast u njoj i svoje VRLINE prenelo na nacionalnu državu – a kao sinonim nacije uzet je "seljak". U despotskim državama to se nije dogodilo; pa je u praksi to izgledalo ovako, kao u Kini. Seljački nacionalizam bio je ključ za uspon KPK na vlast 1949. Koncept kineskog nacionalizma bio je nov fenomen i pojavio se tokom perioda sramote i poniženja u 19. veku pod kolonijalnom okupacijom. Dalje se "pokrenuo" 1895. kada je Kina poražena od Japana. Konačno, invazija Japana 1930-ih odigrala je glavnu ulogu u oživljavanju "novog kineskog nacionalizma". U Kini, nacionalizam je bukvalno izražen kao "minzu zhuii"  što se generalno odnosi na različite etničke nacionalnosti. Termin minzu (nacija) je prvi put uveden u kineski "politički leksikon" 1899., a koncept minzu zhuii (nacionalizam) je prvi put upotrebljen 1901.  KPK nije uspela da dobijao veću podršku sve do 1936., ali je postala privlačna za veliku većinu seljaka tokom perioda japanske invazije od 1937. do 1945. Japanska invazija je probudila duh nacionalizma među seljaštvom, što je bilo ključno za uspeh KPK. KPK je preotela nacionalističku baklju od KMT (Chiang Kai Shek). U bivšoj YU, se dogodilo slično, nacistička invazija je bila presudna da komunisti pridobiju seljake i upregnu ih u nacionalističku agendu. 

 

Zoran Stokić

19.01.2024.