Sat za našu planetu: Šta (ni)smo uradili da je sačuvamo

 

 

Od topljenja glečera do rekorda u sadnji šuma, šta smo sve uradili da sačuvamo planetu u prethodnih godinu dana.

 

Izvor: Katarina Stevanović - BBC novinarka

 

Sat za našu planetu: Šta (ni)smo uradili da je sačuvamo

BBC

Danas je 23. mart. Od početka godine prošlo je 87 dana i vreme je da večeras na sat vremena ugasimo svetlo za našu planetu.

 

Već 18 godina, poslednje subote u martu, svetla se širom planete isključuju kako bi se ukazalo na važnost očuvanja planete.

 

Sat za našu planetutreba da da "svetlost i nadu ka boljem sutra".

 

Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič

Drveće "najbolje rešenje" za klimatske promene

Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju

Ovaj događaj treba da bude "nešto što nas upućuje da zaštitimo sebe i našu planetu u budućnosti", kažu iz Svetske organizacije za prirodu.

 

"Isključenje svetla je postalo simbolična akcija i vidljiv način da ljudi, države, kompanije pokažu šta misle i šta žele - a to je da moramo uraditi nešto za klimatske promene".

TEKST SE NASTAVLJA POSLE OGLASA

 

Novi telefon dolazi uz poklon

 

VREME JE ZA BAŠTU

Čovečanstvo mora da "promeni način ophođenja prema planeti. Potrebno je preći na cirkularnu ekonomiju, na održiva rešenja koja ne zagađuju planetu, i samim tim i čoveka".

 

10 stvari koje (ni)smo uradili za planetu u poslednjih 366 dana

1. i 2. -Plastika

 

Verovatno ste primetili da je odlazak u kupovinu od početka ove godine drugačiji. Mnogi su počeli da nose cegere i torbe, pošto su besplatne tanke kese zabranjene, a one za višekratnu upotrebu i papirne se naplaćuju.

 

Možda se čini malim, ali zabrana upotrebe plastičnih kesa u Srbiji, zapravo je veliki korak.

 

Prema ranijim procenama, dok je upotreba ovakvih kesa bila dozvoljena, na deponijama, ali i po prirodi, godišnje je završavalo čak devet miliona vrećica za jednokratnu upotrebu.

 

U proseku je ranije svako koristio godišnje od 60 do sto kesa, a za razgradnju samo jedne od njih potrebno je nekoliko stotina godina.

 

Kesa ili ceger

Kako su cegeri postali podjednako štetni kao najlonske kese - ili još gori

Evropski parlament za zabranu jednokratne plastike

Odlukom o zabrani upotrebe, uštedeli smo stotine godina pred nama za razgradnju kesa, a neke buduće generacije, koje možda neće ni znati da su takve kese i postojale, biće nam zahvalne.

 

Tvorac plastične kese zamislio ju je kako bi sačuvao planetu.

 

Pre toga su uglavnom korišćene papirne kese, zbog čije proizvodnje su stradala brojna stabla.

 

Kako bi to sprečio, Sten Gustaf Tulin osmislio je plastičnu kesu koja bi se koristila nebrojano puta.

Play Video

Ipak, ni papirne kese, kao ni pamučni cegeri, nisu toliko dobri za životnu sredinu, pošto je njihova proizvodnja dosta zagađuje.

 

Dobra alternativa mogle bi da budu biorazgradive kese.

 

 

BBC

Evropska unija je donela odluka da se na nivou EU od 2021. godine zabrani upotreba jednokratne plastike poput tanjira, pribora za jelo i slamki za piće.

 

Dok se svet trudi, ponekad ne baš uspešno, da smanji upotrebu plastike, plaže, mora i okeani i dalje su preplavljeni plastičnim otpadom.

 

Prošle godine na Filipinima je uginuo kit u čijoj utrobi je pronađeno 40 kilograma kesa.

Play Video

Više sreće imala je foka koja je spasena pošto joj se vrat zaglavio u plastičnom đubretu.

 

Mlada siva ženka dobila je nadimak Saksija, jer je tako izgledala kada su je pronašli na plaži u britanskom okrugu Norfolk.

 

Ovaj sisar je 51. životinja koju su odveli na lečenje u bolnicu u Ist Vinču, zbog povreda nastalih od otpada.

 

3. i 4. - Globalno zagrevanje

Baš kao što se poslednjih dana intenzivno izveštava o virusu korona i globalnoj pandemiji s kojom se suočava svet, vesti su pre nekoliko meseci bile pune informacija o globalnom zagrevanju.

 

U proteklih 366 dana imali smo najtoplije leto, porast globalnih temperatura, ostali smo bez velikog procenta glečera, a u većem delu Srbije snega gotovo da ove zime nije ni bilo.

 

Glavni razlog za to su klimatske promene, a glavni krivac - čovek.

 

 

BBC

Izgorele su tokom 2019. ogromne šume širom sveta, od Amazonije do Australije. U njima su nestale hiljade biljnih i životinjskih vrsta.

 

Uprkos brojnim sporazumima za smanjenje emisija gasova staklene bašte, održavanje temperature ispod 1,5 stepeni u odnosnu na predindustrijski nivo i naporima vlada, svet se nemilosrdno suočava s posledicama čovekovog delovanja.

 

Globalno zagrevanje postalo je evidentno, ali se prošle godine video i tračak nade da se može, ako ne zaustaviti, makar usporiti.

 

Ovaj jul je i zvanično najtopliji mesec u istoriji

Sve o klimatskim promenama

Koliko je topliji vaš grad

U priču su se uključili i najmlađi, predvođeni devojčicom iz Švedske Gretom Tunberg, koja je pokrenula proteste petkom širom planete.

 

Skupovi pod nazivom Petak za budućnost održavani su širom sveta, a i Srbija je bila među zemljama u kojima je zaživeo ovaj pokret.

Play Video

Da nije sve tako crno, pokazala je i Etiopija, u kojoj je u jednom danu oboren rekord u sadnji drveća.

 

Svetski rekord: Etiopija zasadila 200 miliona stabala u jednom danu

Gde vidiš mesto, tu drvo posadi - da li je baš tako lako

Krajem jula prošle godine, u moru vesti o klimatskim promenama, Etiopija je saopštila da je za jedan dan posadila 350 miliona stabala.

 

Bilo je kasnije vesti o tome da ipak to nije moguće uraditi u jednom danu, ali bilo kako bilo, svako posađeno stablo znači mnogo za našu planetu.

 

5. i 6. - Zagađenje vazduha

Internetom ovih dana kruži ilustracija planete Zemlje pre i posle korona virusa. Na slici pre korone, planeta se guši u štetnim gasovima, a na slici posle korone - planeta je srećna, procvetala i više se ne guši.

 

Neki mediji pišu o tome da je zagađenje vazduha poslednjih dana smanjeno, zbog toga što značajno manje ljudi cirkuliše svetom, a saobraćaj je gotovo zaustavljen.

Ipak, Beograd je u petak bio najzagađeniji grad na svetu.

 

To neslavno mesto, glavnom gradu Srbije pripadalo je često početkom 2020. godine.

 

Batut: Kako se zaštititi od zagađenja vazduha

Kakav vazduh udišemo

Glavni krivac za povećani nivo zagađujućih čestica u vazduhu su ložišta i izduvni gasovi automobila, tvrde zvaničnici.

 

Bor je jedan od gradova u Srbiji koji se godinama guši zbog povećane koncentracije zagađujućih supstanci koje dolaze iz topionice bakra.

 

Meštanima u okolini Kostolca od zagađenja pucaju čak i kuće.

Tračak nade donose izmene kojima se zabranjuje uvoz starih automobila, a predviđaju subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila.

 

Ali, šta će od toga biti, tek ćemo videti u budućnosti.

 

7. i 8. - Izumiranje životinja i zaštita vrsta

Požari u Australiji krajem prošle i početkom ove godine ostavili su neizbrisiv trag - stotine hiljada životinja je uginulo u razornim vatrama.

 

Nedavno je stigla vest da su dve žirafe koje pripadaju vrsti jako retkih životinja, ubijene su na severoistoku Kenije.

 

Prošle godine uginuo je i poslednji mužjak sumatranskog nosoroga u Maleziji, a slonovi su sve veće žrtve ljudske pohlepe - ubijaju se zbog kože.

 

Studija objavljena u magazinu Nature Communication, sadrži i listu sisara, ptica i gmizavca koji bi mogli da budu novi predstavnici vrsta koje nestaju.

 

Životinje koje su ušle na listu:

 

Andski medved iz planinskih šuma Anda

Fosa, predator sa Madagaskara

Malajski kalao ili ptica nosorog iz jugoistočne Azije

Ptica sekretar iz savana istočne Afrike

Gila monstrum (Heloderma suspectum), gmizavac iz pustinja Meksika i Sjedinjenih Država

Podaci IUCN Crvene liste ugroženih vrsta ukazuju da je više od 30 odsto procenjenih vrsta pod pretnjom izumiranja. Taj proces danas je 1.000 do 10.000 puta brži nego što bi bio u prirodnim uslovima.

 

Tekunica, alpska rovčica, livadska voluharica, šareni tvor, ris i medved su samo neke od najugroženijih vrsta sisara, navode iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

 

Specijalni rezervati, parkovi i priroda - koliko je Srbija zelena

Požari u Australiji: "Apokalipsa“ na Ostrvu kengura

Najstarija ženka nosoroga na svetu umrla u 57. godini

Jedna od najugroženijih vrsta na ovim područjima je mrki medved sa Tare, a njegovom opstanku možemo pomoći tako što nećemo uništavati rezervat.

 

Prošle godine u Srbiji je spasena ženka beloglavog supa Dobrila, a britanske trupe pomogle su da se prebaci grupa izuzetno ugroženih crnih nosoroga iz Južne Afrike u Malavi kako bi ih zaštitili od lovokradica.

 

Tim veterinara je uspeo da izvuče deset jajnih ćelija iz poslednja dva severna bela nosoroga u Keniji.

 

Nadaju se da će jajne ćelije biti oplođene uz pomoć zamrznutih spermatozoida preminulih mužjaka.

Poslednji mužjak Sudan uginuo je u martu 2018. godine.

 

Ovi nosorozi su dovedeni do ivice opstanka zbog krivolova i gubitka staništa.

 

9. i 10. - Zaštita i uništavanje prirodnih rezervata

Jedan od problema koji je u kategoriji kao nešto što je urađeno i što ipak nije urađeno - jeste gradnja mini-hidroelektrana.

 

Zahvaljujući protestima i doslovce odbrani reka, neke lokalne samouprave u Srbiji zabranile su gradnju mini-hidroelektrana koje bi uništile živi svet.

 

Ipak gradnja i dalje nije svuda potpuno zabranjena.

Srbija je prošle godine dobila nekoliko novih zaštićenih područja, ali je istovremeno Kopaonik, kao nacionalni park, došao do ivice da to više ne bude.

 

Čak je najavljena izmena zakonodavstva po kojoj više i neće biti nacionalni park.

 

Za život nam nije dovoljna jedna Zemlja

Zašto su borci za opstanak reka Srbije spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu

Ono što takođe nismo uspeli je da prestanemo da bacamo smeđe gde stignemo, pa tako širom zemlje i dalje možemo da vidimo brojne divlje deponije.

Danas se obeležava sat za našu planetu, a bilo bi dobro kada bismo svakog dana malo više računa poveli o njoj.

 

 

***

Komentar

***

 

Nemoguća misija, zašto? Stari moral je srušen ali novi nije izgrađen, pa danas važi - "svet je civilizovan ali njegov stanovnik nije"; taj stanovnik, ostao je "čovek  masa", ima  samo apetite, veruje da ima samo "prava" i ne veruje da ima bilo kakve obaveze! Čovek masa je okupirao sve institucije u državama i njih sada vode: "profesionalni političari" i "specijalisti". Ortega i Gaset:"Ranije su se ljudi mogli podeliti na mudrace i neznalice - ali specijalista se ne može podvesti ni pod jednu od te dve kategorije. Nije mudrac, jer ništa ne zna o onome što ne ulazi u njegovu specijalnost; ali nije ni neznalica, jer je ipak čovek od nauke i vrlo dobro poznaje svoj mali deo svemira. On je mudrac-neznalica,  u svim pitanjima koja ne poznaje  on se vlada ne shodno svom neznanju, već samouvereno i drsko kao da je reč o pitanjima iz oblasti njegove  specijalizacije". I najvažnije u - "kulturnim matricama" (čak i u "otvorenim društvima")  - došlo je do zamene - regulatornog principa dolažanja do istine, umesto "metoda  opovrgavanja" -  sada kao princip dolaženja do istine koristimo (u kulturi, politice, životu) - "metod potvrđivanja"; mi tražimo samo one primere koji potrvđuju naše mišljenje, naše stavove; one primere  koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbacuju, zataškavaju. 

 

Zoran Stokić

24.03.2024.

 

Užice i zvanično Prestonica kulture Srbije

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 21. mar 202422:11 Ministarstvo kulture//Dario Konstantinović

Svečanom ceremonijom u okviru programa "Praznik svetlosti" na Trgu partizana, Užice je od večeras i zvanično postalo Prestonica kulture Srbije za 2024. godinu, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture.

Nacionalnu prestonicu kulture otvorila je potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković i istakla da kultura pripada svim njenim građanima podjednako, a da je projekat Prestonica kulture Srbije jedan od najvažnijih koraka u ispunjenju tog cilja. Dodala je da je ovo veliki dan za Užice i Zlatiborski okrug, naročito ako imamo u vidu da su kultura i umetnost ovog prelepog dela naše zemlje prepoznatljivi širom sveta, navodi se u saopštenju

„Pred Užičanima je jedna više nego zanimljiva godina, ispunjena mnogobrojnim i kvalitetnim kulturnim programima i sadržajima. Ne sumnjam da će Užice kao Prestonica kulture uspeti da ispuni sva očekivanja i ispiše nove stranice u bogatoj istoriji grada, baš kao što je to učinio Čačak kao prva nacionalna prestonica kulture“, rekla je Gojković

Gojković je naglasila da je Srbija danas značajno drugačija zemlja nego što je bila pre nešto više od jedne decenije, a da su promene na bolje vidljive u svim segmentima društvenog života, tako i u kulturi.

„Takvom napretku u velikoj meri doprinela je decentralizacija kulture, kao jedan od najvažnijih principa kulturne politike, na kome čvrsto insistiram od prvog dana kada sam stupila na ovu dužnost“, istakla je Gojković.

Kultura, kako je Gojković rekla, mora da pripada svima, jer je to njena priroda.

„I zato, zbog slavnih predaka i bogate tradicije, zbog Užica i svih drugih gradova širom Srbije, izuzetno je važno što smo uspeli u tome da kultura pripada svim njenim građanima podjednako. Jedan od najvažnijih koraka u ispunjenju tog cilja upravo je projekat Prestonica kulture Srbije, na koji sam posebno ponosna“, istakla je Gojković.

Prema njenim rečima, Srbija je, na sreću svih nas, oduvek imala značajne kulturne centre u takozvanoj unutrašnjosti, iz kojih su potekla neka od najvećih imena naše istorije i kulture.

 „Jedno od takvih važnih središta je i Užice, koje je iznedrilo velike umetnike kao što su Milutin Uskoković, Maga Magazinović, Mihailo Milovanović, Ljubinka Dobrijević ili Stiv Tešić, da pomenem samo neke. Uz to, ovde se odigravaju brojne manifestacije koje decenijama unazad imaju vidljivo mesto na kulturnoj mapi Srbije i Evrope. Među njima i dešavanja u čarobnom Drvengradu nedaleko odavde, koji je, zahvaljujući briljantnoj zamisli svog osnivača profesora Emira Kusturice, postao kultno mesto ljubitelja filma i muzike, na kome se susreću sva magija umetnosti i nepregledna lepota prirode“, ukazala je Gojković.

Gojković je podsetila da, kada god se govori o Užicu, mora se spomenuti jedinstveno kulturno nasleđe ovog kraja, u kome dominira Stari grad, srednjevekovno utvrđenje sa koga se grad vidi najlepše i najbolje.

„Njegova istorija ujedno je istorija grada – rasli su i razvijali se zajedno, povremeno padali da se podignu još uspravniji i dostojanstveniji, da bi danas, zahvaljujući zajedničkom delovanju lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije, Stari grad ponosno stajao nad Užicem kao najverniji svedok proteklog vremena i biser kulturne baštine ovog dela naše zemlje“, naglasila je Gojković.

Ističući da je od svog početka ideja vodilja projekta da nosilac prestižne titule Nacionalne prestonice kulture u najboljem svetlu predstavi svoje kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo, Gojković je ukazala da je Užice važan grad za srpsku istoriju i kulturu i da je zato i za njega i za čitav ovaj kraj, ali i za celokupnu kulturnu scenu naše zemlje, dragoceno to što će posetioci imati priliku da uživaju u sadržajnom i autentičnom umetničkom programu.

„Na prvom mestu zbog toga što kultura hrani dušu, svakodnevicu čini uzbudljivijom i lepšom i u velikoj meri poboljšava ukupan kvalitet života u zajednici. U tom smislu, verujem da će među ponuđenim sadržajima svaki posetilac uspeti da za sebe pronađe mnoštvo onih koji zavređuju i zaokupljuju pažnju, inspirišu i čine da se i sam oseća kao deo jedne dobre vizije i uspešnog poduhvata. Tome će doprineti i to što će grad dobiti kulturni centar namenjen deci i Muzej keramike, čime će prvi put institucionalno biti prikazana grana umetnosti po kojoj je ovaj kraj nadaleko poznat“, pojasnila je Gojković.

Gojković je dodala da se u Užice, od kada postoji, dolazilo kod gostoprimljivih domaćina, vrednih i nadasve duhovitih ljudi, kako bi se uživalo uz mnogobrojne gradske priče i anegdote, navodi se.

„Za nas koji se kulturom bavimo i za nju živimo, prvenstveno se dolazilo zbog bogatog kulturnog života i njegovih blagodeti za pojedinca i društvo. Sigurna sam da će titula Prestonice kulture Srbije dati snažan podsticaj daljem razvoju kulture i umetnosti u čitavom zlatiborskom kraju, što i jeste jedan od glavnih ciljeva ovog projekta koji sam kao ministar pokrenula“, poručila je Gojković.

Proglašavajući otvorenom Nacionalnu prestonicu kulture, Gojković je Užičanima poželela uspešnu godinu kulture, da zasija punim sjajem, da „svi zajedno u svet pošaljemo najlepšu sliku ‘Ere kulture’ i da uživate u svemu dobrom što kultura ima da pruži“.

Umetnički koncept ovogodišnjeg projekta Prestonica kulture Srbije razvijen je pod motom svetlosti, duboko utemeljenim u lokalnoj tradiciji i činjenici da je Užice među prvima u Evropi imalo hidrocentralu, zasnovanu na principima Nikole Tesle. Programski sadržaji biće realizovani pod sloganom „Era kulture“, kroz četiri tematske oblasti, koje obuhvataju kulturno-istorijsko nasleđe i savremene umetničke prakse i perspektive u duhu Strategije razvoja kulture grada Užica („Lučonoše“, „Pla(e)menite baklje“, „Šarena svetla reflektora“ i „Sajber era“).

 

***

Komentar

***

 

Izvorno - kultura (lat. colere), što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Kod nas su zanemarini - primarni elementi kulture (pogled na svet, norme, etike, empatije...) već je težište na – sekundarnoj - tzv elitnoj kulturi (visoka moda, muzejska umetnost, film, muzika...). Kako mislimo, šta možemo razumeti, kako tumačimo stvarnost, kako postupamo da bismo preživeli, kako, na pr, vozimo kola ili kakav nam je kvalitet života i tsl  – određuju primarni elemnti kulture tako što se instrumentalizuju u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, našu  orijentaciju u društvu. Pomoću kulture preživljavamo, ona razvija empirijski način dolaženja do istina. Svi vide da naša vlast i njena elita umesto empirijske istine koristi surogat - apsolutne istine autoriteta - harizmatskog vođe (despota); istina je ono što on kaže, ostali su tu da slušaju, da se pokoravaju, diveći se i strepeći, istovremeno. Beživotni anahronizam!

Zoran Stokić

23. 03.2024.

 

 

Revolucionarni poduhvat: Čoveku presađen bubreg genetski modifikovane svinje

 

 

ZDRAVLJE Autor: N1 Beograd, Njujork tajms 21. mar 202415:01 Bubreg, transplantacija, doniranje organaFoto: Shutterstock/Luuuusa

 

 

Bostonski hirurzi presadili su bubreg iz genetski modifikovane svinje u 62-godišnjeg muškarca, što je prva takva procedura. Ukoliko bude uspešna, to će značiti nadu za stotine hiljada Amerikanaca čiji bubrezi su otkazali.

 

Kako piše Njujork tajms, za sada su znaci obećavajući. Novi bubreg je počeo da izlučuje mokraću nedugo posle operacije prošlog vikenda, a stanje pacijenta nastavlja da se poboljšava, prema lekarima u Opštoj bolnici u Masačusetsu. On se već kreće hodnicima bolnice i mogao bi da bude otpušten uskoro.

 

Pacijent je crnac, a ova procedura bi mogla da bude posebno značajna za crne pacijente, među kojima ima veliki broj onih kojima su bubrezi otkazali.

 

Novi izvor bubrega „mogao bi da reši nerešivi problem na ovom polju – neodgovarajući pristup pacijenata iz manjinskih zajednica transplantaciji bubrega“, rekao je Vinfred Vilijams, pomoćnik šefa nefrološkog odeljenja u bolnici u Masačusetsu i nefrolog.

 

„Ukoliko bubrezi iz genetski modifikovanih životinja budu mogli u većem broju da se presađuju, dijaliza će „postati suvišna“, smatra doktor Leonardo Rijela, koji je i medicinski direktor za transplantaciju bubrega u bolnici u Masačusetsu.

 

Više od 800.000 Amerikanaca ima bubrege koji su im otkazali i ide na dijalizu, što je procedura kojom se čiste otrovi iz krvi.

 

Više od 100.000 njih čeka na transplantaciju bubrega od živog ili mrtvog ljudskog donora.

 

Takođe, desetine miliona Amerikanaca imaju hroničnu bolest bubrega, koja može da dovede do otkazivanja tog vitalnog organa.

 

Hiljade pacijenata umire godišnje dok čeka na bubreg, jer postoji akutni nedostatak organa.

 

Svake godine se obavi samo 25.000 transplantacija bubrega.

 

Ksenotransplantacija, ugradnja životinjskih organa u čoveka, decenijama se predlaže kao moguće rešenje koje može da učini bubrege dostupnijim onima kojima su potrebni.

 

Međutim, ljudski imuni sistem odbacije strano telo, što može izazvati komplikacije opasne po život, a stručnjaci upozoravaju da bi do dugotrajnog odbacivanja moglo da dođe i kada su donori veoma kompatibilni sa pacijentom.

 

Poslednjih godina, naučni napredak, uključujući uređivanje gena i kloniranje, približio je ksenotransplantate stvarnosti, što je omogućilo modifikaciju životinjskih gena kako bi se organi učinili kompatibilnijim i da se smanji verovatnoća da će ih imuni sistem odbaciti.

 

Bubreg je došao od svinje koju je modifikovala biotehnološka kompanija eGenesis, koja je uklonila tri gena uključena u potencijalno odbacivanje organa. Pored toga, sedam ljudskih gena je ubačeno da bi se poboljšala ljudska kompatibilnost. Svinje nose retroviruse koji mogu zaraziti ljude, a kompanija je takođe deaktivirala patogene.

 

 

***

Komentar

***

 

Imaju velike biološku sličnosti sa ljudima - metabolički proces i tsl. -  kao i visoku genetsku analogiju: ljudski genom se sastoji od 3,5 milijardi bp, genom svinje od 3,0 milijardi bp; Kod svinja je identifikovano 21.630 gena koji kodiraju proteine, kod ljudi 20.310. Svinje su inteligentne životinje. U poređenju sa ljudskom inteligencijom, mačke i psi – su sličnog nivoa inteligencije kao dvogodišnje dete, ali svinje imaju ekvivalentne kognitivne sposobnosti kao trogodišnje dete. Svinje su, na pr, mogle da protumače sliku u ogledalu kako bi pronašle činiju za hranu.  Mogle su da "shvate" - da se vide u ogledalu - i da koriste ove informacije da reše svoj problem pronalaženja hrane. Sposobnost  prepoznavanja slike o sebi, poznata kao samoprepoznavanje, postoji samo kod najinteligentnijih vrsta na svetu. Prvaci su u rešavanju problema, najbrže nauče nove rutine, mogu da izvode trikove vredne cirkusa: preskaču obruče, klanjaju se i stoje, rotiraju se i prave reči slične zvukovima na komandu, razvlače ćilime, čuvaju ovce, zatvarajte i otvarajte kaveze, čak su u stanju da igraju i video igrice. Emotivne su empatične i društvene životinje.

 

Zoran Stokić

22.03.2024.

 

Rusija i Ukrajina: Novi ruski školski udžbenik poziva tinejdžere da se uključe u rat

 

 

Udžbenik će se koristiti za predmet koji će držati bivši vojnici u Rusiji i na okupiranim teritorijama Ukrajine.

 

Izvor: Marija Korenjuk - BBC globalni tim za borbu protiv dezinformacija

 

Pogledati tekst na:

 

https://www.b92.net/bbc/vesti/6692/rusija-i-ukrajina-novi-ruski-skolski-udzbenik-poziva-tinejdzere-da-se-ukljuce-u-rat/vest

 

 

***

Komentar

***

 

 

Zaboravljena prošlost. Da bi napravili hleb treba kvasac. Slično da bi Istočni Sloveni stvorili državu bio im je potreban kvacas – "Varjazi"! Istočni Sloveni preci danšnjih Rusa, Ukrainaca i tsl bili su zemljoradnici i stočari – zajednice porodica, koje su zemlju obrađivali kolektivno na nekom malom prostoru, bez elemenata državnosti. Varjazi ("družina pod zakletvom") srednjovjekovni germanski osvajači Vikinzi na prostorima istočnih Slovena – objedinjuju vremenom te male zajednnice i stvaraju prvu državu "Kijevsku Rus". Znači Varjazi koji su u te prostore došli u 7 veku prvo kao ratni plaćenici, vremnom su postali plemići (knezovi) i prvi carevi (Rjurik 860.g.) do početka 11 veka oni su se slovenizirali. Rjurikovi potomci su presto iz Novogoroda preneli u Kijev. Poslednji potomak dinastije Rjurikoviča bio je Fjodor Ivanovič 1598. 

Čini mi se da je nama takođe potreban neki "kvasac" tipa "Varjazi" jer svi vide da, za 200 god tzv. "nove državnosti", nismo bili u stanju da stvorilo stabilnu državu i društvo.

 

Zoran Stokić

21.03.2024.

 

Da li je usamljenost pretnja za demokratiju?

 

 

SVET Autor: DW 18. mar 202416:51 Shutterstock/metodej

 

 

Jedna studija u Nemačkoj pokazuje da postoje veze između usamljenosti i sklonosti ka populizmu i teorijama zavere. Stručnjaci dodaju da je to ipak samo jedan od razloga što posebno mladi sve manje veruju u demokratiju, prenosi DW.

 

U Nemačkoj se usamljenost često opisuje kao tiha epidemija. Najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku pokazuju da se svaka šesta osoba starija od deset godina često oseća usamljeno – to je oko 12,2 miliona ljudi, prenosi DW.

 

Psiholozi definišu usamljenost kao percipirani nesklad između željenih i stvarnih društvenih odnosa i to se razlikuje od društvene izolacije. Statistike pokazuju da su u Nemačkoj najviše pogođeni mladi ljudi: četvrtina mladih između 18 i 29 godina kaže da se često oseća usamljeno.

 

Ministarka za porodicu Liza Paus (Zeleni) opisala je usamljenost kao jedno od najvažnijih pitanja našeg vremena, ne samo zbog rizika za zdravlje, uključujući veći rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, demencije i depresije – već i zbog toga što slabi društvenu koheziju.

 

Studija „Izuzetno usamljeni“, deo projekta Kollekt koji finansira ovo Ministarstvo, sugeriše da usamljenost može da predstavlja pretnju demokratiji.

 

Naučnici su otkrili vezu između usamljenosti i antidemokratskih stavova: sklonost ka populizmu, verovanju u teorije zavere, autoritarni stavovi i odobravanje kršenja političkih pravila i nasilja.

 

„Ovo nisu uzročno-posledične veze, ali postoji korelacija“, rekla je Klaudija Noj, sociološkinja i jedna od autora studije.

 

Ljudi koji su duže vreme usamljeni počinju da doživljavaju svet negativnije, kao mračniji i opasniji – manje veruju drugim ljudima, ali i svom okruženju i demokratskim institucijama.

 

To je problem, smatra Noj, jer podrška demokratiji zavisi od toga koliko snažno se neko oseća povezanim sa društvom u celini.

 

„Čežnja za zajednicom je naravno i dalje veoma jaka. U nama je prosto duboko ukorenjeno da verovatno ne možemo da preživimo bez drugih“, rekla je ona.

 

Desničarske populističke ili desničarske ekstremističke stranke nude osećaj zajedništva i istovremeno ovaj narativ straha: ‘Pridružite nam se, onda ćete biti deo naše zajednice’.

 

Usamljenost je samo jedan od mnogih faktora rizika

 

Gabrijela Grobarcikova (25) kaže je da je imala 15 godina kada se prvi put osetila usamljenom.

 

„Osećala sam se distanciranom od drugih ljudi. Osećala sam da je mnogo ljudi oko mene, ali je izostao osećaj prave veze“, rekla je za DW.

 

Grobarcikova je rekla da nije imala stabilan porodični život i da joj je bilo teško da održava dugogodišnja prijateljstva, ali je osećaj povezanosti pronašla kroz politiku. Smatra da i zahvaljujući tome što su njeni roditelji pristalice politike levog centra, ona nije razvila antidemokratske ili ekstremističke stavove.

 

„Usamljenost je stanje u kojem postoji snažna, neispunjena želja za zajedništvom. Ja sam tu želju ostvarila kroz politički angažman i aktivizam, u lokalnim zajednicama, socijaldemokratskim političkim krugovima.“

 

Studija Kollekta pokazala je da je nepoverenje u demokratiju široko rasprostranjeno među mladima. Od 1.008 anketiranih starosti između 16 i 23 godine, svega njih 48 odsto smatra da u Nemačkoj demokratski sistem funkcioniše dobro, a 40 odsto veruje da su političari u stanju da odgovore na izazove budućnosti.

 

Da li je ranije bilo bolje?

Međutim, ne postoje empirijski dokazi koji bi sugerisali da mladi ljudi danas imaju politički ekstremnije stavove od prethodnih generacija, kaže Bjorn Milbrat, sociolog i stručnjak za radikalizaciju među mladima iz Nemačkog instituta za mlade.

 

„Danas se stiče utisak da mladi ljudi postaju sve radikalniji. Ali pozivam na oprez. Uvek je bilo radikalnih ili ekstremističkih pokreta mladih“, rekao je Milbrat za DW.

 

On podseća na talas nasilja desničarskih ekstremista početkom devedesetih, nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke i na studentski pokret u Zapadnoj Nemačkoj 1968.

 

Istraživanje je pokazalo, rekao je Milbrat, da verovatnoća da će se mlada osoba radikalizovati zavisi od više faktora, a ne samo od usamljenosti. U tome mogu igrati ulogu i socioekonomska pozadina, nestabilan život u porodici, slabo razvijeno kritičko razmišljanje i izloženost mizantropskim stavovima.

 

„Ne postoji samo jedan faktor. Mislim da je to veoma važno naglasiti jer u javnoj debati često postoji tendencija da se radikalizacija posmatra na veoma jednodimenzionalan način, da je TikTok jedan od glavnih faktora koji radikalizuju mlade“, rekao je on.

 

„Ali ono što uvek morate da kažete je da su ljudi posebno radikalizovani na TikToku ako su već prijemčivi za određene ideologije ili stavove“, dodao je Milbrat.

 

Važno je biti budan po pitanju ekstremizma među mladima, rekao je Milbrat, ukazujući na Šelovu studiju mladih iz 2019. koja je pokazala da oko trećine mladih ima sklonost ka desničarskom populizmu.

 

„To je bio veoma alarmantan rezultat i mislim da je to još uvek tako“, rekao je on. „Ima izbora gde Alternativa za Nemačku dobija veoma značajan procenat od mladih ljudi. To su signali upozorenja koje stalno dobijamo.“

 

Mlade više uključiti u politiku

Što se mladih tiče, suočavanje sa usamljenošću je samo jedan deo šireg spektra rešenja potrebnih da bi se sprečilo razvijanje ekstremističkih stavova, smatra Milbrat. Tu su ključni političko i građansko obrazovanje u školama, svest o istoriji nemačke nacističke prošlosti i osećaj uticaja unutar demokratskog procesa.

 

Autori studije Kollekt takođe su rekli da političari i grupe civilnog društva moraju da učine političko obrazovanje dostupnim svima i da stvore više mogućnosti za mlade ljude da učestvuju u demokratskom procesu.

 

„Mislim da društvo u celini možete učiniti svesnim – šta zapravo znači kada generaciji koja će uskoro biti na pozicijama moći kažete da se njihovo mišljenje ne računa. Po tom pitanju nešto može da se uradi“, rekao je Milbrat.

 

***

Komentar

***

 

Ko veruje u teorije zavere? Malograđani. Anticipirao Ortega i Gaset na prekretnici 19/20 veka; "svet je civilizovan ali njegov stanovnik nije" ostao je čovek-masa - malograđanin - ima samo apetite, veruje da ima samo prava i ne veruje da ima obaveze; u središtu njegovog životnog stila je tvrdnja da živi bez moralnih načela. Zato su fašizam, komunizam i potrošačko društvo  raj za “čoveka-masu”! Stari sistem vrednosti je srušen ali nije izgrađen novi sistem. Već  posle I sv rata kapitalizam je usmerio građansko društvo u pogrešnom smeru - pomerio je težište od štednje (odlaganje) - na potrošnju. Tržište koje se stalno širi - je tu da ti omogući - da se oslobodiš svake napetosti, teskobe, tako što ćeš – konzumirati "sve" i "odmah"! Despotije: tradicionalne  kao i kapitala – imaju najmalji zajednički sadržalac  - malograđanina.  Da i despotija kapitala  je - građanoeliminator. Tržište je kao nenameravanu posledicu proizvelo  gušenje empirije i podsticanje: emocija, hipnoze, romantizma, pornografije, somnabulizma, vrtoglavice, igre, ekstaze; bežanjem  u imaginarni svet ugodnosti.

 

Zoran Stokić

21.03.2024.