AI snimak Mona Lize kako repuje postao viralan na internetu: "Kad bi Da Vinči ovo video" VIDEO

 

 

Snimak Mona Lize napravljen uz pomoć veštačke inteligencije napravio je pravu pometnju na internetu.

 

Izvor: B92

 

 

Pogledati:

https://www.b92.net/zivot/aktuelno/16158/ai-snimak-mona-lize-kako-repuje-postao-viralan-na-internetu-kad-bi-da-vinci-ovo-video-video/vest

 

 

AI snimak Mona Lize kako repuje postao viralan na internetu: "Kad bi Da Vinči ovo video" VIDEO

Gorodenkoff/Shutterstock

Nova AI tehnologija nazvana VASA-1 može da snima fotografiju i audio-isečak, a Microsoft je ovo predstavio snimkom Mona Lize, koji je pregledan više od sedam miliona puta.

 

U videu Mona Liza repuje uz pesmu Paparazzi koju je En Hatavej izvela u talk show-u Konana O'Brajana 2011. godine.

 

Video je ubrzo postao viralan, pregledan je samo na jednom profilu više od sedam miliona puta, a komentari su se samo nizali.

 

"Ovo je presmešno, plakala sam od smeha", "Još jedan zastrašujući AI video", "Ovo je jezivo" i "Kad bi samo Da Vinči mogao ovo da vidi", neki su od komentara.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Duhovito i zabavno. Nije ni - staro - obavezno starinsko, primer Rabelov "Haos". A može i staro u novom ruhu (aranžmanu), na primer, Purcell: "Wondrous Machine" Arr. Voice & Electric Guitar ili Purcell "Wondrous Machines · Gooral". Zaboravljena prošlost. Sv. Kikilija (Cecilija)  zaštitnica muzike, muzičara, pevača, pesnika, zanatlija koji prave muzičke instrumente i slepih – slavila se 22. novembra. Persl, A. Skarlati, Hendl,...,Britn su joj pisali Ode; Botičeli, Rafaelo, Pusen,..., Rubens  su je ovekovečili na slikama. Pesnici su joj pisali pesme, najpoznatija je Džona Drajdena 1687., – "Pesmu za dan svete Cecilije", gde se razvija ideje drevnih o primordijalnom  stanju haosa i stvaranju nebeske harmonije i sveta pomoću muzike. Ovo je podstaklo Jean-Féry Rebela da komponuje 1737.,"Les Elémens" koji započinju "Haosom" - disonantnim akordima, koji pomeraju fokus sa važnosti pojedinačnih zvukova, naglašavajući umesto toga karakteristike koje se odnose na tembr, teksturu i dinamiku; ova - zvučna masa - lako bi mogla biti pomešana sa atonalnim delom nekog avangardnog kompozitora iz 20-og veka.  "Wondrous Machine" je VIII stav Perslove " Ode on St. Cecilia's Day"!  

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=85muveKLR-w

Wondrous Machines · Gooral

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Kc_lJLz88Ls

Purcell: Wondrous Machine (Arr. Voice & Electric Guitar)

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Kq4k6-8jeQM

Henry Purcell: "Wondrous Machine!" [L'Arpeggiata, Christina Pluhar]

 

 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=dnlaCenlNHk

Rebel -〈Les Elemens〉1737 / 1. Le Cahos (Reinhard Goebel / Musica Antiqua Köln)

 

 

Zoran Stokić

22.04.2024.

 

 

Baucal: Plašim se da smo svi kao ekspres lonac

 

 

DA SAM JA NEKO Autor: J. P. P. 21. apr 202419:43

 

 

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal u emisiji "Da sam ja neko" izjavio je da se plaši da smo mi svi kao na ekspres lonac. Kakvo je to društvo ako ne uspevamo da damo deci jednake šanse, pita i dodaje: "Sad smo došli u situaciju da je praktično dete koje je rođeno u siromaštvu ima velike šanse da ostane u siromaštvu".

 

Posle dve majske tragedije koje su zauvek obeležile Srbiju, Baucal kaže da smo kao društvo mogli bolje da reagujemo.

 

„Takav događaj je nekako morao kod svih nas da probudi onu neku najjednostavniju ljudsku empatiju, solidarnost i da se nekako okupimo oko tih porodica i oko tog događaja i da onda prođemo kroz jednu fazu tugovanja, a da onda počnemo polako da postavljamo neka pitanja i o tome kako se to desilo“, navodi profesor.

 

Govoreći o masovnom ubistvu u Ribnikaru, kaže da ne zna kako ćemo saznati recimo koji je to bio sled događaja koji je doveo do te tragedije, da li su postojale neke tačke u tom procesu u kome je neko mogao nešto da uradi i da spreči…  „To nije krivični postupak, krivični postupak ili neki drugi postupci pred sudovima oni uvek imaju neki jasan fokus, dakle, samo na jedan aspekt te stvari. Ali, na primer, da li je postao neki trenutak u kome je mogla da se pruži adekvatnija podrška i detetu koje je počinilo zločin i roditeljima i porodici, da li je sve to moglo da skrene u nekom drugom pravcu, to nam je jedna stvar, jedan set pitanja… A drugi set pitanja jeste kako idemo dalje posle ove tragedije, kako ćemo da je obeležimo…“

 

Ove tragedije su kaže – jedna je priča o školi i kako se zanemarivalo nešto, a Dubona i Malo Orašje – to je, kako kaže, priča nekoj lokalnoj zajednici gde su ljudi živeli, imaki osobu koja je imala istoriju problema, imali policiju, ustanove i svi su okretali glavu…

 

Kako navodi, u velikom broju takvih slučajeva verovatno se ništa ne desi, ljudi samo pate, trpe nekoga. „To je okruženje u kome mi živimo i oko toga svi treba da imamo zajednički interes“, dodaje.

 

„Jednake pozicije za decu“

„Da je neko“ kaže da bi uradio sve da, kao društvo, obezbedimo podršku za razvoj deci i da ona imaju šanse da startuju u životu sa nekih jednakih pozicija.

 

„Sad smo došli u situaciju da je praktično dete koje je rođeno u siromaštvu ima velike šanse da ostane u siromaštvu. Ono dete koje je rođeno u nekoj porodici koja možda nema neke probleme koje ima veliki broj porodica, sad ispadne da to dete ima bolje šanse u životu. Ja se onda pitam kakvo je to društvo ako nekako, barem na nivou dece, ne uspevamo da damo deci jednake šanse, jer oni stvarno nisu birali ni gde će da se rode, ni kako će da se rode“, kaže Baucal.

 

A drugo, kada su odrasli u pitanju, kaže – da podržavamo one koji u nekom životom trenutku imaju neke teškoće, da bi oni dobili šansu da izađu iz tih svojih teškoća. To je ono što se zove socijalna pravda, a čini mi se da smo mi sada došli u situaciju da su ogromne nepravde, i kada su u pitanju deca, ali kada su u pitanju i odrasli, i da mnogi ljudi se sad pitaju šta znači živeti u društvu, ako to društvo uvek favorizuje onoga koji je već privilegovan – kakvo je to onda društvo i šta će mi takvo društvo, upitao je.

 

„Ljudi ovde nisu naučili šta je biti građanin“

Na pitanje kako se dogodilo da smo prestali da verujemo u to da smo mi deo našeg života i da mi utičemo na njega, Baucal kaže da je u pitanju duga istorijska priča i da kada pogledamo period posle Drugog svetskog rata – „tu u suštini nije postala demokratija“.

 

„Znači neki pojedinac ili grupa koja je nezadovoljna nekim sektorom društva nije mogla tada da pokrene neku inicijativu. Postojala je hijerarhija koja je odlučivala o tome kako će život izgledati. Onda posle toga smo imali ratove, pa smo počeli polako da uspostavljamo demokratiju, ali evo vidimo da nam je to teško išlo. Tako da mi realno u istoriji nikada nismo imali neke onako zdrave institucije, građansko društvo… Da su ljudi naučili šta znači biti građanin“, ocenjuje Baucal.

 

Navodi da je agresija veoma prisutna u društvu i životu i dodaje da je važno da se ljudi potrude, pre nego što nekog osuđuju, da razumeju prvo iz koje perspektive ti/taj drugi govore i zašto im je to važno. „Ne moraš da se složiš sa tim, ne moraš ni da tragaš za nekim kompromisom, možete se dogovoriti da živite jedan pored drugog“, navodi.

 

Ljudi, kaže, upadaju u pravednički bes, a tada su skloni da urade neke stvari koje im verovatno nikad u životu ne bi pale na pamet.

 

„Ja se plašim toga, u stvari, da smo mi svi kao na ekspres lonac. Mi smo svi kao neke nenavodeće bombe i ja se čudim – mi super funkcionišemo. A mislim da super funkcionišemo zato što, u suštini, ljudi ipak imaju one neke tradicionalne mehanizme, da ljude sa kojima živiš ipak nekako pokušavaš da ih razumeš, ali to je dosta tanko zato što su ovi društveni izvori stresa i nevolja jako veliki“, dodaje.

 

Baucal kaže da nekako ne obraćamo pažnju na stvari od kojih se živi.

 

„Jer mi nekako svi se bavimo nekom velikom politikom i rešavamo velike svetske probleme, a ne rešavamo recimo problem kakve su škole u kojima deca provode svakog dana, pet, šest sati, možda i naši supružnici, prijatelji provode kao nastavnici… Kakve su to zdravstvene ustanove u kojima ljudi čekaju neki red ili zaborave kad su došli u tu čekonicu. Ne bavimo se kakav nam je saobraćaj, kakav nam je vazduh… Kada ćemo da napravimo pristojnu kanalizaciju. Mislim, ok, možemo mi da se bavimo i svetskom politikom, ali bi trebalo 90% vremena se baviti stvarima koje neposredno utiču na kvalitet našeg života i ne samo našeg života, nego i ljudi sa kojima živimo. I kad bi se time bavili, čini mi se da bismo prvo lakše nalazili rešenje. Jer ja glasam na jedan način, ti na drugi, neko na treći, ali i moje, tvoje i njegovo dete idu istu školu. Znači, ako se oni tamo smaraju pet, šest sati, ako se nastavnici smaraju…  Šta nama onda radi to obrazovanje? Čemu ono nama služi? Da li je to samo fizičko mesto gde deca odu dok roditelji rade? Je li to nama, u stvari, neka vrsta vrtića da samo čuva tu decu ili je nama, kao društvu, to mesto gde treba nova generacija da se dobro obrazuje, da bi oni sutra preuzeli neke odgovorne pozicije u društvu i da bi sutra možda nalazili bolje rešenja nego što ih mi nalazimo“, pita profesor.

 

Naglašava da je potrebno da shvatimo da naš život ne možemo da uređujemo samo kao pojedinci, da moramo da izgradimo institucije, jer „ako ih dobro uredimo onda svi profitiramo i onda smo svi mnogo pametniji“.

 

Na pitanje kako nas vide naša deca, kaže da ima utisak da nas možda vide kao jednu neuspešnu generaciju koja njima u stvari samo prenosi sve one probleme koje smo nasledili i još smo ih učinili težim.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Staljinisti od Titove smrti 1980., sprovode ideologiju izgradnje - antigrađanskog društva - jer u građanima vide najveću opasnost  za svoju večnu vladavinu! Otuda i njihovo prikrivanje i dičenje - što od srednjeg veka nismo stvorili univerzitet i parlament, što nismo korak po korak gradili građansko društvo – naravno da to nije partiotizam. To "nečinjenje", naročito od, 1989., da se izgubljeno nadoknadi, bila je veleizdaji! Kao što je ratna politika '90 veleizdaja. Naš je nacionalni interes bio – rat ni po koju cenu! Naš je nacionalni interes bio da pomoću Slovenije, Hrvatske izgradimo kritičnu masu građana. Malograđanin (za razliku od građanina) je osoba "koja nije u stanju da sračuna  nenameravane posledice svoih nameravanih postupaka"(!) Oni nanose gubitke drugim ljudima i čitavom društvu, dok sami sebi ne donose dobit, mogu - kao u slučaju Srbije - da odvedu celo društvo u ponor – tako što su svaku instituciju (formalne, neformalne) pretvorili u njenu suprotnost.

 

Zoran Stokić

21.04.2024.

 

Praznik muzike i u Beogradu: Berza ploča i velika žurka u Čumićevom sokačetu

 

 

SHOWBIZ Autor: N1 Beograd, Aleksandra Kuzmanović 20. apr 202412:00

 

 

Širom sveta obeležava se Svetski dan prodavnica ploča, koji se tradicionalno održava svake treće subote u aprilu. U pitanju je praznik muzike na koji se u svetskim metropolama organizuju koncerti, susreti sa umetnicima kao i berza ploča. Jedna takva berza od jutros održava se i u Beogradu.

 

U radnji Maskom u Čumićevom sokačetu danas je specijalni popust na izdanja koja su fenomenalna, a koje se u istom trenutku prodaju danas u Njujorku, Londonu i u Beogradu…

 

Igor Blažević iz benda Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi za N1 kaže da jedva čeka da nabavi jedan album:

 

„Evo, za mene najinteresantnije, to su u stvari i re-izdanja, za mene je najinteresantnije Fleetwood Mac album Rumors, koji je prodat u milionima primeraka, jedan od najvažnijih albuma popularne muzike, i ja ću ga danas konzumirati, ako je ostao, jer sad ja ne znam koliko ima komada, koliko je stiglo. To je, znači, privilegija, taj album ponovo imati u posedu i ja jedva čekam da ga nabavim“.

 

Pored berze danas će tu biti i DJ-evi.

 

„Jeste, DJ-evi, već je počeo prvi da pušta, vidite, ovo je malo muzika za opuštanje, još je rano, posle će oni malo da zakuvaju, znači DJ-evi će puštati muziku koju oni vole da slušaju. Neće puštati ono što puštaju klubovima, nego nešto što je blisko njihovom ukusu. Tako će, vrlo, biti neki DJ s koji mi mislimo da pušta samo neki house ili tehno, a on će da pusti, recimo, Bob Marlija ili Kleptona, tako da biće zanimljivo“, navodi „inspektor Blaža“.

 

A da li Beograđani vole ploče i da li se one stvarno vraćaju u modu?

 

„Cela Srbija voli ploče. Znači, dve berze postoje u Beogradu. U Domu mladine, ovde preko puta, to je kod Saleta, i kod Cveleta i njegovih drugara na Dorćol placu. U Nišu postoji berza, u Novom Sadu… Ljudi putuju iz jednog, drugog grada na te berze. To je jednostavno način da vi ponovo dođete do nekih nosača zvuka koji ste međuvremenu zagubili ili su vam se oštetili, i to je stvarno jedna, stvarno divna stvar“, kaže Blaža.

 

Na praznik muzike u Beogradu danas će stići ljudi iz drugih delova Srbije.

 

„Novi Sad, Niš, Kraljevo, Kraljevo, svi ćemo biti zajedno tu. Bude puno mlađih, to je zanimljivo. Jer prosek je u stvari negde od 45-50 godina pa naviše. Ali sad se pojavljuju i mlađi, poput vas, koji su kupili gramofone, ili su im roditelji kupili, oni sami, i oni sad počinju da sakupljaju vinile i diskove. Znači, diskovi nisu izašli iz upotrebe. Oni su samo sad izgubili trenutno bitku sa pločama. Ali Bane Lokner, veliki novinar i rok publicista, je rekao, diskovi će se vratiti na velika vrata. Trenutno ploče vode i 2:1 je za ploče. U proseku se ploče duplo više prodaju nego diskovi“, kaže.

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Zaboravljena prošlost. Sv. Kikilija (Cecilija)  zaštitnica muzike, muzičara, pevača, pesnika, zanatlija koji prave muzičke instrumente i slepih – slavila se 22. novembra. Persl, A. Skarlati, Hendl,...,Britn su joj pisali Ode; Botičeli, Rafaelo, Pusen,..., Rubens  su je ovekovečili na slikama. Pesnici su joj pisali pesme, najpoznatija je Džona Drajdena 1687., – "Pesmu za dan svete Cecilije", gde se razvija ideje drevnih o primordijalnom  stanju haosa i stvaranju nebeske harmonije i sveta pomoću muzike. Ovo je podstaklo Jean-Féry Rebela da komponuje 1737.,"Les Elémens" koji započinju "Haosom" - disonantnim akordima, koji pomeraju fokus sa važnosti pojedinačnih zvukova, naglašavajući umesto toga karakteristike koje se odnose na tembr, teksturu i dinamiku; ova - zvučna masa - lako bi mogla biti pomešana sa atonalnim delom nekog avangardnog kompozitora iz 20-og veka. Sadašnji praznici muzike? Komercijalno, potrošački.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Kq4k6-8jeQM

Henry Purcell: "Wondrous Machine!" [L'Arpeggiata, Christina Pluhar]

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=td1CbtMZOoc

Wondrous Machine Purcell

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=oqAWCro7I7Q

Hail! bright Cecilia!: VIII. Wondrous Machine!

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Kc_lJLz88Ls

Purcell: Wondrous Machine (Arr. Voice & Electric Guitar)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=a326bL0bnKk

Vincenzo Capezzuto "Wondrous machine" (L'Arpeggiata)

 

*

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Eeom7cS9ty4

Handel Ode for St Cecilia's Day HWV 76 Lionel Meunier Vox Luminis

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=jZXTyCu394I

Ode on St. Cecilia's Day (Hail! Bright Cecilia) - Henry Purcell (Links in description)

 

*

https://www.youtube.com/watch?v=G2O-UAT_eR0

Alessandro Scarlatti: Messa di Santa Cecilia

 

*

https://www.youtube.com/watch?v=Wx4iIYc68Ic

Jean-Féry Rebel (1666-1747) - Les Elémens, simphonie nouvelle (c.1737)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=dnlaCenlNHk

Rebel -〈Les Elemens〉1737 / 1. Le Cahos (Reinhard Goebel / Musica Antiqua Köln)

 

Zoran Stokić

21.04.2024.

 

 

"Haos"

Jean-Féry Rebel

Les Elémens, simphonie nouvelle (c.1737)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Wx4iIYc68Ic

Jean-Féry Rebel (1666-1747) - Les Elémens, simphonie nouvelle (c.1737)

 

 

Da je barokna muzika – muzička enciklopedija zvuka – pokazuje i primer "haosa" iz " Les Elémens" Rabela. U svom disonantnom akordu, kompozitor pomera fokus sa važnosti pojedinačnih zvukova, naglašavajući umesto toga karakteristike koje se odnose na tembar, teksturu i dinamiku. Žan-Žak Ruso je u svom "Dictionnaire de Musikue"1768., napisao da je „Barokna muzika ona u kojoj je harmonija zbunjena i puna modulacije". Lako bi se ovaj pokret iz "Haosa" mogao biti pomešati sa atonalnim delom avangardnog kompozitora iz dvadesetog veka

 

Stari Grci su imali tri pojma o prirodi univerzuma koji su vekovima vladali zapadnom  verskm, filozofskom i naučnom misli.

Prvi je bio da je svet sastavljen od osnovnih elemenata. Neki su naveli pet – zemlja, vatra, vazduh, voda i etar – ali je poslednja isključena iz Empedoklove teorije, čiju formulaciju je usvojila većina kasnijih antičkih filozofa, uključujući Platona i Aristotela.

 

Drugi važan antički koncept je bio da je stanje haosa prethodilo stvaranju univerzuma. „Uistinu kada je nastao prvi Haos“, pitao se Hesiod u svojoj Teogeniji.

 

Treća uticajna ideja bila je da se sunce, mesec, zvezde i planete rotiraju oko Zemlje u proporcijama koje odražavaju muzičke intervale, teoriju koju je artikulisao  Pitagora. Čak nam je rečeno - Pitagora je "mogao da čuje ovu nebesku muziku".  Ovaj pojam "muzike sfera" ili "Musica Universalis" usvojili su srednjovekovni mislioci  i razvijen je dalje od strane "naučnika" tokom renesanse, čak i kada je heliocentrizam zamenio geocentrizam. U svojoj "Harmoniji sveta" 1619., Kepler se oslanjao na teoriju unutrašnje veze između muzike i prirode kada je formulisao svoje teoreme o kretanju planeta.

 

Engleski pesnik Džon Drajden je 1687.; u godini rađanja današnje nauke u Njutnovim "Principijima"; komponovao – "Pesmu za dan svete Cecilije", u čast sveca zaštitnika muzike. Odražavajući ideje drevnih o primordijalnom stanju haosa i stvaranju pomoću muzike, Drajden je opisao stvaranje sveta kao slaganje prirodnih "uzbuđenih atoma" u "nebesku harmoniju" pomoću "uglađenog  glasa,…, koji se čuje iz visine":

 

 

From harmony, from Heav’nly harmony

This universal frame began.

When Nature underneath a heap

Of jarring atoms lay,

And could not heave her head,

The tuneful voice was heard from high,

Arise ye more than dead.

Then cold, and hot, and moist, and dry,

In order to their stations leap,

And music’s pow’r obey.

From harmony, from Heav’nly harmony

This universal frame began:

From harmony to harmony

Through all the compass of the notes it ran,

The diapason closing full in man.

 

 

Od harmonije, od nebeske harmonije

Ovaj univerzalni okvir je počeo.

Kada je priroda ispod gomile

Ležali su udarni atomi,

I nije mogla da podigne glavu,

Sa visine se čuo melodijski glas,

Ustanite više nego mrtvi.

Zatim hladno, i toplo, i vlažno, i suvo,

Da bi njihove stanice skočile,

I moć muzike poslušajte.

Od harmonije, od nebeske harmonije

Ovaj univerzalni okvir je počeo:

Od harmonije do harmonije

Kroz sav kompas beleški koje je prolazila,

Diapazon se potpuno zatvara u čoveku.

 

 

Drajdenovu pesmu je 1739., je pretočio u muziku Hendel. Ali samo dve godine pre Hendlove prilično konvencionalne kantate pojavilo se najupečatljivije muzičko delo francuskog baroknog kompozitora Žana Feri Rebela (1666–1747), "Les Elemens". Rebel je započeo svoju "novu simfoniju" kao plesnu svitu, uz koju je dodao revolucionarni šestominutni pokret, nazvan "Haos", koji koristi tehniku muzičke disonance (do tada skoro nepoznatu u muzici) da prikaže poremećaj koji je prethodio stvaranju.  Lako bi se ovaj pokret mogao pomešati sa atonalnim delom avangardnog kompozitora iz dvadesetog veka; ipak, to je šokantno originalno delo sedamdesetjednogodišnjeg, baroknog kompozitora, Lilijevog đaka, čije su prethodne kompozicije bile hvaljene zbog svog "ukusa i nežnosti" i izbegavanja "zastrašujućeg i monstruoznog". Sam Rebel je ovako opisao „haos“:

 

„Uvod u ovu simfoniju je sam Haos; ta zbrka koja je vladala među Elementima pre trenutka kada su, podložni nepromenljivim zakonima, zauzeli svoja propisana mesta unutar prirodnog poretka. Ova početna ideja me je odvela nešto dalje. Usudio sam se da povežem ideju konfuzije Elementa sa idejom konfuzije u Harmoniji. Rizikovao sam da otvorim sa svim notama koje zvuče zajedno, ili bolje rečeno, sve note u oktavi sviraju kao jedan zvuk. Da bih označio, u ovoj zbrci, svaki određeni element, iskoristio sam neke opšte prihvaćene konvencije. Bas izražava Zemlju vezanim notama koje se sviraju trzavo. Flaute svojom linijom uzdizanja i spuštanja imitiraju tok i žubor Vode. Vazduh je oslikan pauzama praćenim kadenzama na malim frulama, a na kraju violine svojom živahnošću i blistavošću predstavljaju aktivnost Vatre. Ove karakteristike mogu se prepoznati, odvojene ili pomešati, u celini ili delimično, u različitim reprizama koje sam nazvao Haos, a koje obeležavaju napore Elementa da se oslobode jedni drugih. Na sedmoj pojavi Haosa ovi napori se smanjuju kako red počinje da se uspostavlja"!

 

Povezivanje elemenata sa određenim plesovima može se objasniti kroz posebne karakteristike plesova. Dakle, Zemlja je povezana sa loureom, francuskim plesom sporog ili umerenog tempa (poznatom i kao Gigue Lente), koji karakteriše akcenat stavljen na prvi takt. Intervencija frula (Air pour les flutes) evocira još jedan element, Vodu (kako je kompozitor označio u partituri). Vatra je povezana sa čakonom, živahnim i vatrenim plesom koji je nastao u Španiji. Muzička forma čakone prolazi kroz kontinuirane varijacije, čineći tako asocijaciju na vatru još razumljivijom, dok ponavljajući bas uzorak sugeriše prisustvo elementa Zemlje. Vazduh je povezan sa komadom koji se zove Ramage. Reč divljanje može da se odnosi na pesmu ptica u granama drveća, kao što sugerišu i tembrovi koje je kompozitor izabrao: violine i pikolo. Nakon ovog odeljka slede Rossignols, za koje je naznačeno da sviraju flaute, violine i basso continuo, što dalje ukazuje na odnose između vazduha i prirode. Provansalski ples Tamburin Rebel povezuje sa elementom Voda. Originalni ples koristi male flaute, ali u njegovoj verziji Rebel pripisuje važnu ulogu fagotu (iako koristi i flautu). Činilo se da ples sadrži suštinu francuske muzike sedamnaestog i osamnaestog veka, nudeći kompozitorima idealan model u pogledu konstrukcije, ornamentike, ritmičke gipkosti i izraza.  U sedamnaestom veku se verovalo da se gracioznim plesom "može uhvatiti nešto od te nebeske harmonije". Rebelovo predstavljanje elemenata kroz upotrebu određenih karakteristika u vezi sa melodijom, ritmom ili tembrom može ukazati na perspektivu osamnaestog veka u pogledu plesa kao sredstva izražavanja karaktera i imitacije prirode kroz pokrete

 

Rebelov doprinos evoluciji francuske muzike i plesa uticao je na kompozitore poput  Rameaua, koji je nastojao da dočara rađanje četiri elementa iz Haosa u uvertira njegove opere  "Zais" 1748. Istovremeno, "Les Elements" ukazuje na Hajdnov oratorijum "Stvaranje", koje takođe počinje predstavom haosa, izazvanom unisonom C notom koju svira orkestar. Međutim, Hajdn se poziva na proces stvaranja kako je predstavljen u Bibliji, Knjizi postanja. Sa muzičke tačke gledišta, u Hajdnovom delu Haos je pre povezan sa harmonijskim vakuumom (kao što sugeriše unison C) i upotrebom drugih muzičkih konvencija od onih koje su uspostavljene u njegovo vreme. Rebelov prikaz haosa i kreacije odražava ideje klasične antike u vezi sa teorijom elemenata i stvaranjem univerzuma. "Les Elements" u izvesnoj meri odražava estetski ideal francuskog baroka, koji se odnosi na umetnost kao na harmoničnu imitaciju prirode. Struktura dela je izbalansirana i jasna, odražava podjednako uravnotežen muzički sadržaj, udaljavajući se dalje od burne artikulacije unutrašnjih strasti, koja karakteriše italijanska dela epohe. Muzički diskurs je fluidan i odražava gracioznost plesnih pokreta, a čitava konstrukcija odražava uravnotežen i prefinjen francuski duh; "Francuska muzika skoro uvek podrazumeva ples, a ritmički obrasci površine su ključni za kinestetičke pokrete ruke i stopala, do redovnih promena između kretanja i uspostavljanja ravnoteže"!

 

Zoran Stokić

20.04.2024.

 

O izborima u ruskoj-pravoslavnoj dzamahiriji

U nauci, kada rešavate neki problem, prvo morate da vidite da li ga je već neko rešavao... Tako je i u politici. Moramo se vratiti u 1989., jer ovde u Srbiji još uvek nije pao zid u Berlinu tj. živimo u formi realsocijalizma. Šta su tada 1989., 1990., uradili drugi narodi (države) da se OSLOBODE ralsocijalizma? Pomoću "izbora" to nije moguće.

Ps.Da ovo nije Orvel država, novinari bi narodu prezentovali listu svih izbora od 1990-2024 gde bi prikazali šta je vlast govorila u izbornoj kampanji (švedski standard,..., ratove za geostrateške interese Rusije nigde nikada nisu spominjali) kada izbore dobije - vodila se uvek ista RATNA politika protiv Zapada i svih suseda iz YU. Umesto švedskog standarda sada smo 2024., NAJSIROMAŠNIJI (maretijalno i duhovno) u Evropi, ostali smo čak i bez radno sposobnih ljudskih resursa. Em smo najsiromašniji em živimo u apsolutnom haosu, aposlutnom laicizmu i nemoralu gde empatija teži nuli. 

Zoran Stokić

19.04.2024.

 

Disova kuća ruglo sela, kroz pesnikov dom prolaze miševi i pacovi

 

KULTURA Autor: nova.rs 18. apr 202417:38 17 komentara Ljubica Sokić/Nova.rs

 

Pogeldati slike (govore više od 1000 reči):

https://n1info.rs/kultura/foto-disova-kuca-ruglo-sela-kroz-pesnikov-dom-prolaze-misevi-i-pacovi/

 

Manifestacija "Disovo proleće" ušla je u 61. godinu postojanja i uprkos dičenju čelnika grada čuvenim pesnikom, njegov dom u selu Zablaće nadomak Čačka i dalje propada i mogao bi se svakog trenutka srušiti.

Vladislav Petković Dis, jedan od naših najznačajnijih poeta iz epohe impresionizma, rođen je u selu Zablaće, nadomak Čačka. Po njemu nosi ime naziv škole u rodnom mestu, kao i čačanska biblioteka, piše nova.rs.

Meštani Zablaća kažu da ih je sramota zbog činjenice da je njegova kuća u kojoj je živeo postala ruglo sela.

„Srbi su postali nebeski jahači zaborava. Nastao je novi soj koji prezire tradiciju, kulturu i običaje, koji su davali identitet ovom jadnom i napaćenom narodu, a narod koji pogazi svoje veličine zaslužio je ropstvo svake vrste“, prokomentarisao je jedan meštanin.

Ljubica Sokić/Nova.rs

Zablaćanci su se, kako kažu za Nova.rs, obraćali gradonačelniku Čačka MilunuTodoroviću da im obezbedi advokata, kako bi se rešili pravno-imovinski odnosi Disove kuće, ali za sada se po tom pitanju ništa ne dešava.

„Čas kažu ima devetoro naslednika, pa onda njih 36 ili 37, a ovaj objekat „jedva stoji na temeljima“. Kada pogledam ovu kuću dođe mi da se onesvestim zbog tuge“, komentariše jedan od meštana.

Nova.rs

Prema njegovim rečima, kroz pesnikov dom prolaze miševi i pacovi, često se nastanjuju zalutale životinje.

„Ova kuća je kao najbolja scena iz horor filma. Velika je bruka i sramota, kako za Zablaće, tako i grad Čačak“, ističe naš sagovornik.

On ističe da su meštani spremni da učestvuju u rekonstrukciji pesnikovog doma, jer su ljudi u selu imućni, bave se proizvodnjom povrća, ali ne mogu samoinicijativno bilo šta da odrade.

Isto misle i ostali Zablaćanci sa kojima smo razgovaraju. Navode da se urušavanjem kuće, sve više prlja i njihov obraz. Podsećaju da, kada je Peter Handke pre nekoliko godina dolazio u Čačak, čelnici grada nisu smeli da ga odvedu da vidi Disov dom zbog sramote.

„Kuću gazi vreme. Šibaju je vetrovi i kiše, a mogla je do sada da postane muzejski prostor gde bi brojne „kuće znanja“ dovodile učenike da se upoznaju sa likom i delom našeg velikana“, zaključuju Zablaćanci.

Naša redakcija je, povodom navoda meštana, pozvala Miroslava Petkovića pomoćnika gradonačelnika za društvene delatnosti, kako bi nam objasnio šta se dešava kada su u pitanju pravno – imovinski odnosi.

„Mi smo nemoćni. Čekamo odluku suda da vidimo kako će rešenje doneti to telo. Ne možemo da uđemo u kuću, jer je u pitanju privatno vlasništvo. Ona je proglašena nacionalnim dobrom, uradili smo DPR, imamo nameru da to završimo. Kada bi naslednici dali gradu da postupa, to bi davno bilo odrađeno“, rekao je pomoćnik gradonačelnika za Nova.rs.

Podsećamo, Vladislav Petković Dis rođen je 10. marta 1880 u Zablaću, a tragično je stradao u Jonskom moru 1917. godine. Radio je kao učitelj i carinski službenik. Kasnije, bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Za vreme Prvog svetskog rata, preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde piše svoju poslednju zbirku pesama „Nedovršene pesme“. Pri povratku u Grčku, brod na kome je plovio presreće i potapa nemačka podmornica kod Krfa 17/30. maja 1917. godine.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Moć građanskog društva, koje podstiče vrline, nagrađuje znanje i rad (kontinuitet kulture): Kuća Direra u Nirnberga je srednjovekovna kuća (4 sprata), koja je izgrađena 1420., dobila je današnji izgled koju je napravio trgovac i astronom Bernhard Valter 1501. samo nekoliko malih prozora na "Gevergk der Astronomei" postavljenih na južnom zabatu. Porodica Valter je 1509., prodala kuću Direru za 275 guldena. Iako je kasnije menjala vlasnika 24 puta - ostala je u opštoj svesti kao Direrova kuća. Povodom proslave 300-god Direrove smrti (1828.), grad  je 1826., kupio kuću i u njoj je postavio spomen sobu. Godine 1871., na umetnikov 400-ti rođendan, korišćenje i očuvanje kuće prebačeno je na Udruženje "Albreht Direr", koje je od tada vodi kao spomenik i muzej. 1944., kuća je bombardovana, nakon saniranja ratnih šteta, kuća je od 1949., ponovo otvorena kao muzej. 1990-ih kuća je temeljno renovirana. A u despotijama se nagrađuje "poslušnost"; vlada se manama (kulturni diskontinum)!

Zoran Stokić

19.04.2024.

 

Izbori – gde?

 

Izbori, gde? Sada imamo manje mediskih sloboda nego pod Titom - kada se odvijalo glasanje u ćoravim kutijama. Srbija je jedina zemlja realsocijalizma u Evropi koja nije, posle pada zida u Berlinu 1989.,  napravila prvi korak u normalnost tj. nije izvršila raskid - lustraciju - sa komunističkom prošlošću od 1945. To se videlo odmah 1990., kada su Mira i Sloba umesto tranzicije komunističkog političko/ekonmskog sistema kada je Evropa bila  najsolventnija – krenuli vozom Srbija u kontra smeru – u ratove (ratom su počeli da ruše ustav YU iz 1974.). To je bilo protivno interesima građana Srbije (YU). 

Građanima je trebao MIR – po svaku cenu; samo u miru je mogla da se izgradi privreda koja puni budzet zemlje. Evropi je trebao mir (pomerena je čelična zavesa, evropa se ujedinila). Ratna ideologija staljinista iz Srbije je znači bila dvostruko štetna: i za Srbiju i za Evropu. Ratovi u YU su destabilizovali Balkan, sprečavali da se Bugarska, Rumunija, Mađarska i ostale zemlje realsocijalizma ekonomski oporave (izvrše tranziciju) i postanu članice EU i NATO. U ratnim uslovima, stvoren je lažan višestranački sistem – ko to nije u stanju da vidi ni 2024., taj ima problem sa percepcijom, mišljenjem i zaključivanjem. Vlast je od 1945-2024 iznad zakona. To se može dokumentovati svakodnevnim kršenjem Ustava.

 

Izbori bi u Srbiji imali smisla, samo pod jednim uslovom, da se kao u svim bivšim zemljama realsocijalizma (1989., 1990.) prvo dogodi PRVI KORAK – razvlasti vlast koja je iznad zakona, formira tehnička vlada, koja bi za godinu dana stvorila uslove za normalan višestranački sistem.

 

Ako to propustimo i ovoga puta kao 1990., vlast će nas - opet - uvesti, protivno interesima građana, u nove ratove, vojne, diplomatske, ekonomske, mediske - sa najrazvijenijim svetom i susedima (sveta od kojeg zavise naš svakodnevni život).  

 

Zoran Stokić

18.04.2024.