drzoranstokić

среда, 23. октобар 2024.

Prijatelji već 56 godina svakog četvrtka idu na pivo: Nekada smo pričali o fudbalu i seksu, sada o penziji i prostati

LIFESTYLE Autor: BBC 22. okt 202419:14 Shutterstock

Četvrtak je uveče u "Belom labudu" gde, zbijeni oko stola sa polupunim čašama piva i bezalkoholnog "Ginisa" - sede Pol Hejns, Bil Manden, Ken King, Piter Tirlvol, Brajan Ejrs i Dik Koton. Niko od njih ne može da zamisli da bude bilo gde drugde u svetu, jer je četvrtak uveče rezervisan za "kafansko veče" svake nedelje poslednjih 56 godina.

Grupa ljudi, koja je sada u ranim osamdesetim, računa da su propustili druženje i pivo možda svega 20-ak puta od 1968. godine, piše BBC.

„Veoma je retko da propustimo četvrtak. Ponekad smo svi na odmoru“, kaže sa ponosom penzionisani inženjer elektrotehnike Piter.

„Bilo je trenutaka kada smo pravili svakog četvrtka u godini, dve ili tri godine zaredom. To je prilično impresivno“, dodaje Dik.

Putovanja u pabove su počela sa tadašnjim studentima Kenom i Polom, koji su koristili pauze od učenja da bi igrali golf i posle toga popili po kriglu.

Navika je brzo prerasla u nepokolebljivu tradiciju, a Ken se šalio da je pismena napomena o odsustvu u školskom stilu neophodna za svakoga ko se usudi da ne dođe bez dobrog razloga.

Broj ljudi u grupi se menjao tokom godina, kako su prijatelji, kolege i komšije dolazili i odlazili. Razgovori su se takođe menjali.

„Nekada smo pričali o fudbalu i seksu. Ovih dana više o prostati i penziji“, šali se Piter, okružen prijateljima u pabu oko pet milja južno od centra Šefilda.

Grupa menja pabove u Šefildu i Roterhamu, ali su pokušali da ostanu lojalni gostionicama koje su izabrali.

„U većini pabova u koje smo prestali da idemo razlog je taj što su se zatvorili“

Čak ni globalna pandemija nije mogla da ih spreči, jer je četvrtak postao virtuelna noć preko Zuma nekoliko meseci tokom 2020. godine.

Iako odstupanje od norme, to je značilo da su po prvi put u godinama bivši članovi grupe koji su napustili Južni Jorkšir i otišli čak do Australije, Kanade i Istočnog Saseksa, mogli redovno da se pridruže svojim starim drugarima.

„Još uvek radimo Zum jednom mesečno, jer nismo želeli da ih odbacimo nakon kovida“, objašnjava Ken.

Ponovno okupljanje povodom obeležavanja 55. godišnjice grupe, koje je na kraju odloženo godinu dana, održano je prošlog meseca baš zbog onih koji su se odselili.

Imajući u vidu dužinu vremena, skoro je zapanjujuće čuti Dika kako misli da se „nikada nisu stvarno posvađali, zar ne?“.

Ali to potvrđuju svi.

„Za ovim stolom niko od nas nije isti. Svi su različiti. Imamo neverovatno suprotne političke stavove, što dovodi do najneverovatnijih, nelogičnih argumenata“, kaže Piter.

Možda je najvažnije to što su prijatelji osigurali da svađe nikada ne postanu lične.

Dakle, šta svako od njih lično ima od četvrtka uveče?

„To me sprečava da budem dosadan“, odgovara Piter, na šta mu Ken dobacuje „ne bih išao tako daleko“.

„Moraš da radiš stvari“, dodaje Pol o važnosti održavanja prijateljstva.

„Ne možete se sastati samo kao grupa na ponovnom okupljanju jer sve o čemu razgovarate je prošlost. Ali ako nastavite da radite stvari, onda se to nastavlja i uvek ima nešto novo za razgovor.“

Kada se grupa prvi put sastala 1968. godine, laburisti su bili na vlasti, Mančester Siti je bio šampion engleskog fudbala, a Engleska je bila za dlaku do prve titule šampiona Evrope.

Dakle, neke stvari se ne menjaju.

I uprkos tome što su od tog prvog pića pre 56 godina dobili 17 dece, 33 unučadi i šestoro praunučadi, nije ni zajedništvo ove evergrin vesele grupe.

***

Komentar

***

Druženje po afinitetima, ljubitelji opere,..., fudbala. Operska kuća je, na primer, od svojih početaka bila mnogo više od običnog mesta za izvođenje operskih predstava – bila je mesto socijalizacije. Ovo kako se danas izvode opere je reforma koju je uveo Vagner, prekinuo je druge funkcije - zbog kojih su građani dolazili u zgradu opere; da se druže, u ložama su se, u toku izvođena opere, vodili živi razgovori o politici,.., ljubavi, neki su pak uživali u jelu i piću, neki su pevušili arije, zviždali pevačima... Vagner je uveo red i mir (njegova opera u Bajrojtu) - pubila u tišini i mraku prati scenski prostor, jedino je scena bila osvetljena, čak je i orkestar "šutnut" u jamu koja ga sakriva od publike. Nije biše bilo potrebe za tzv "arijom šerbeta". Kompozitori iz 18-og veka namerno su davali, manje važnom pevaču, prvu ariju u II činu, zašto? Ovo arija je bilo poznato kao "arija šerbeta": u to vreme je bilo tradicionalno služenje šerbeta, a zveckanje kašika je otežavalo publici da čuje muziku. Ako vam opera zaista dosadi, uvek možete posetiti prijatelje u drugoj loži ili otići do kockarskih stolova i tsl.

Bajrojt 13. avgust 1876., (izvodi se Vagnerovo "Rajnsko zlato") većina kritičara, čak i onih koji nisu bili naklonjeni Vagneru, prepoznali su jedinstvenost događaja. Prema Vagnerovom poznatom protivniku Eduardu Hansliku, prve Bajrojtske svečanosti bile su "jedan od najistaknutijih događaja u čitavoj istoriji umetnosti i najveći uspeh o kome je bilo koji kompozitor ikada mogao da sanja". U publici su, između ostalih, bili: Franc List, Anton Brukner, Karl Klindvort, Kamil Sen-Sans, Petar Iljič Čajkovski, Edvard Grig, Čarls Vilijes Stenford, Lav Nikolajevič Tolstoj, Pol Lindau, Fridrih Niče i Gotfrid Semper, kao i Nemački car Viljem I, brazilski car Petar II, virtemberški kralj Karel i niz drugih društveno značajnih ličnosti, među kojima su dirigenti i intendanti svih nemačkih operskih pozorišta i oko 60 muzičkih kritičara.

Zoran Stokić

23.10.2024.

понедељак, 21. октобар 2024.

Hamović: Imamo fabriku polusveta – mediji koji su napravljeni da budu protiv obrazovanih

VESTI Autor: N1 Beograd 21. okt 202417:45 2 komentara

Direktor izdavačke kuće Klio Zoran Hamović, povodom 67. Beogradskog sajma knjiga, kaže za N1 da je sajamska atmosfera uvek dobrodošla, ali, ukazuje, imamo veoma ozbiljne probleme sa obrazovanjem, "rezultati svedoče o tome da imamo generacije neobrazovanih, kojima je lako manipulisati".

Komentarišući slogan ovogodišnjeg sajma „Reč je slobodna“, navodi da je reč uvek slobodna, no da je problem sa onima koji je koriste.

„Društvene mreže su omogućile vrstu slobode koja nije dobrodošla. Nekontrolisani izlivi onoga što slobodu ruži, sloboda je samo do slobode drugog. Kada to pređe, onda je nasilje“, ukazuje on.

Dodaje i to da, kada se radi o visokom obrazovanju, rezultati nam nisu reprezentativni.

„Veoma su ozbiljni problemi sa obrazovanjem, rezultati svedoče o tome da imamo generacije neobrazovanih kojima je lako manipulisati. Imamo školu gde su nastavnici i đaci okrenuti jedni drugima leđima. Obrazovanje nije istinski imperativ ove vlasti“, ocenjuje on.

Ističe na imamo jednu „fabriku polusveta, a to su mediji koji su direktno napravljeni da budu i protiv obrazovanih i obrazovanja“.

„Neko je dozvolio da postoje fabrike zla. Neko ih podstiče, neko se podsmeva svima koji se bave ozbiljno školom“, kaže Hamović.

Rekao je da sa imamo nekoliko generacija koje su, zahvaljujući ratu, koroni, izgubile kontakt sa realnim školovanjem.

„Oni svi razmišljaju o ocenama. Oni svi razmišljaju posle ocena o kupovini diploma. Na pamet im ne pada da uče. Ne vide svrhu u tome“, poručuje.

Dodaje i da je ono što je najvažnije izostalo, a to je rad sa učenicima i stvaranje poverenja između roditelja i prosvetnih radnika.

„U tom prostoru nepoverenja događaju se različite vrste sukoba, koji su postali čak i politički intonirani“, kaže, aludirajući na današnji napad jednog roditelja na direktora osnovne škole u Nišu.

Navodi i da postoji velika neravnoteža između onih koji su veoma sposobni i onih politički izabranih.

Ističe da smo prestali da se čudimo nenormalnim stvarima, i da je veoma važno da nastavimo političku borbu, „da ne zaboravimo da postoji bolje društvo“.

Upitan da prokomentariše izjavu Gojka Božovića da je sajam knjiga nekada bio mesto za zvezde-pisce, kaže da je to tačno, ali podseća da su i nekada u socijalistička vremena na njega dolazili političari, no oni su bili obrazovani i načitani, navodeći kao primer Stipa Šuvara, Dražu Markovića, Vladimira Dedijera.

***

Komentar

***

Hamović je rekao sve bitno. Tekelija i njegovi savremenici su pomagali razvoj znanja i opšte kulture – jer "neznanje je koren i izvor svakoga zla". Aksio – patriotizma - je bio: "nadoknaditi vekove atavizma, kroz saocijalizaciju našeg naroda u ključu građanske kulture"! Mišljenje nam nije dato na poklon, nego njega svaka generacija iznova izgrađuje, stiče, mukotrpno, malo-pomalo, putem obrazovanja – a intelektalni napredak omogućuje "moralni napredak"! Sve što smo mukotrpno stvarali od Karađorđa, Tekelije, Miloša,..., Vinavera, Milana Kašanina, Isidore Sekulić – komunizam je razgradio – jer je srušio započeti razvoj garađanske kulture, pa je orjentir u društvu, ponovo bio kao u vizantisko/osmanskom carstvu - despotska kultura - kultura poslušnosti pred vlašću; a apsolutno nepogrešiva vlast, budući da je nepogrešiva, greške ne priznaje, niti poravlja. I posle 79 god ne popravljanja grešaka Srbija je postala "Albanija" (u Evropi) iz doba Enver Hodze – neobrazovanjem (bunkerima) ograđena od Evrope!

Zoran Stokić

21.10.2024.

недеља, 20. октобар 2024.

U muzeju u Švajcarskoj izložen sat iz 17. veka: Napravljen specijalno za papu Aleksandra VII

U čast proslave 50 godina od osnivanja, Međunarodni muzej horologije u švajcarskom gradiću La Šo de Fon izložio je noćni sat iz 17. veka, dizajniran da ispuni zahteve pape Aleksandra VII, koji je patio od nesanice.

Izvor: Tanjug, B92 20.10.2024.

U muzeju u Švajcarskoj izložen sat iz 17. veka: Napravljen specijalno za papu Aleksandra VII

Profimedia

Sat je 1682. godine dizajnirao Italijan Pjetro Tomazo Kampani, preneo je Svisinfo.

Prema saopštenju muzeja, sat, nečujan i diskretno osvetljen, predstavlja simbol italijanskog časovničarstva, i u njemu se kombinuju tehnička inovacija i umetničko umeće.

Sat poseduje oslikani brojčanik koji se pripisuje majstoru Karlu Marati.

Ovaj tip satova je prvobitno kreiran da ispuni zahteve pape Aleksandra VII koji je patio od insomnije, koji je želeo da i tokom noći može da proverava vreme, a da ga svetlost ili buka ne ometaju.

Zahvaljujući podršci Međunarodnog muzeja horologije i kancelarije za kontrolu plemenitih metala, akvizicija je ocenila kolekciju muzeja u La Šo de Fonu kao najznačajniju u svetu.

***

Komentar

***

Mala dopuna. Genijalna i ambiciozna braća Campani - Matteo, Pietro Tommaso i Giuseppe - bili su u središtu uspešne aktivnosti tehnoloških i naučnih inovacija satova čiji su kupci bili pape, Luj XIV, Filip IV, i drugi vladari barokne Evrope. Papa Aleksandar VII (1599 - 1667), bio je papa (1655 – 1667). Ova druga verzija "orologio muto" je kreirana 1682. Ne zna se tačno ko je naručio taj noćni sat, ali je jasno da je rađen za značajnog mecena, na šta ukazuje i kvalitet izrade, kao i upotreba skupih, prestižnih i retkih materijala. Prvu verziju "orologio muto" braća Campani su uradili za papu Aleksandra VII 1656.

Noćni sat sa oslikanim brojčanikom - alegorija prolazne prirode Vremena ("Volat Irreparabile Tempus"), umetnutim pločama od tvrdog kamena i patentiranim tihim izlazom; 138,5 x 68 x 26,5 cm; unutar složenog kućišta koje je nadvišeno pozlaćenom bronzanom figurom boginje Minerve, nalaze se dve oslikane bakarne ploče. Pietro Tomaso je izumeo tihi "izlaz" u kome je konvertovao recipročno u rotaciono kretanje, što je rezultiralo kontinuiranim umesto isprekidanim kretanjem i, pošto nije bilo "izlaska" kao takvog, sat je funkcionisao nečujno. Klatno visi sa zakrivljenog kraka povezanog sa utegnutom šipkom, na jednom kraju, a na drugom, ekscentrično postavljenom disku na glavčini točka. Uljane lampe skrivene su iza rezbarenih rimskih brojeva na licu sata. Braća Kampani dobila su papsku privilegiju (patent) za svoj izum.

Zoran Stokić

21.10.2024.

Ko je Srbiju izveo iz Civilizacije? Figurativno ideologije Željka i Kusturice.

„Šta nam je uradio Žeks“, pita se Emir Kusturica: Mitrović mu odgovorio lažiranim videom

VESTI Autor: N1 Beograd 16. okt 202421:39 9 komentara

"Šta nam je, dakle, uradio Žeks?", pita se reditelj Emir Kusturica, u autorskom tekstu na portalu Iskra, u kome, između ostalog, piše o "poslednjem rijalitiju Željka Mitrovića" i njegovoj predstavi u "Odeonu". Vlasnik Pinka odgovorio mu je na društvenoj mreži Iks, ponovo uz lažni snimak napravljen pomoću veštačke inteligencije, koju je već koristio kako bi lažirao izjave opozicionih političara. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/sta-nam-je-uradio-zeks-pita-se-emir-kusturica-mitrovic-mu-odgovorio-laziranim-videom/

***

Komentar

***

Od 1990., levica, vođena ideja Kominterne, je pojačala stepen mržnje prema Civilizaciji u SR tako što je u institucije pustila i desnicu koja je vođena idejama Ruskih slavenofila (varirao vladika Nikolaj)."Ruski slavenofili" (A.Homjakov, M.Pogodin, I.Bjeljajev, K.Aksakov i &) koji su se uplašili da bi prosvetiteljstvo kneza Mihajla moglo ugrozilo interese ruskog cara - šalju "proglas srpskom narodu" – "Prva, najvažnija i neocenjiva sreća vaša, Srbi, to je jedinstvo vaše u Pravoslavlju, tj. u višem znanju, u višoj istini,..., Nasuprot tome, prosvetiteljski pojmovi slobode i blagostanja, onima koji su u tu sablazan poverovali zaslužili su Božju kaznu,..., Evropsko prosvetiteljstvo je za pravoslavne Slovene tuđa bolest i početak zla i pogibli. Stoga Srbi treba s ljubavlju i zahvalnošću da primaju savete ruske pravoslavne braće,..,ne podajte se sablazni da budete Evropljani!" Kao što svi mogu da vide preko Vladike, Slobe, Voje,...,Vučića, Željka, Kuste konačno se "ostvario" proglas ruskih slavenovila.

Mi smo apsolutno zapušteno i neobrazovano društvo. Jer da nismo znali bi još 1920., a kamo li 2024., za naučne analize Ludviga fon Mizesa (1881 – 1973) o " Ekonomska računica u socijalističkoj sredini"; "Racionalna ekonomska aktivnost nemoguća je u socijalističkoj zajednici"! Prikazao je (i) problem nemogućnosti ekonomskog obračuna. Iz ideoloških razloga kapitalna dobra ne mogu biti pravilno vrednovana, i tu postoji samo unutrašnje kretanje dobara, a ne predmeta razmene i stvarno tržište. Pojedinačna dobra ne bi bila vrednovana, a sistem je nužno iracionalan, pošto centralni planeri ne bi bili u stanju da efikasno alociraju raspoložive resurse. Zalagao se za ekonomski neintervencionizam i antiimperijalizam.

Zoran Stokić

20.10.2024.

субота, 19. октобар 2024.

Ko je kralj Esvatinija koji je u poseti Srbiji

Ženio se 15 puta i trenutno je u poligamnoj vezi sa 11 supruga.

BBC 19.10.2024. Afrika: Ko je kralj Esvatinija koji je u poseti Srbijim AFP

Imao je 18 godina kada je postao kralj jedne od poslednjih preostalih apsolutnih monarhija na svetu - Esvatinija, nekadašnjeg Svazilenda, male države na jugu Afrike.

Kritičari zameraju 56-godišnjem kralju Mvsatiju Trećem što živi u luksuzu, dok većina stanovništva grca u siromaštvu, a napadaju ga i zbog ponašanja prema političkim protivnicima.

Kralj Esvatinija došao je u trodnevnu posetu Beogradu gde će između ostalog, učestvovati i na okruglom stolu "Srbija i Esvatini - Inovacija kao pokretač rasta".

Nije poznato ko su učesnici okruglog stola, kao ni koje će sporazume potpisati Mvsati Treći i njegov domaćin Aleksandar Vučić.

Diplomatski odnosi Srbije i Esvatinija uspostavljeni su 1990. godine u Njujorku, ali saradnja datira još iz 1968. kada je Esvatini stekla nezavisnost.

Priznanje nezavisnosti Kosova, pa povlačenje odluke

Esvatini je 2010. godine priznao nezavisnost Kosova, ali je 2023. bio među devet zemalja koje su tu odluku povukle.

"To je poseban dokaz čvrstog prijateljstva među našim zemljama", rekao je tada Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, iako je Priština demantovala ovu tvrdnju.

Tokom posete afričkim državama u julu 2024, Tamara Vučić, supruga predsednika Vučića Tamara, posetila je Esvatini zajedno sa Nenadom Popovićem, ministrom bez portfelja zaduženim za međunarodnu ekonomsku saradnju.

Spoljnotrgovinska razmena između dve zemlje naglo je porasla u poslednje dve godine - od 15.800 evra 2022, do 105.000 evra 2023.

Možda ste kupili limun i pomorandže iz Esvatinija, jer ovo južno voće Srbija uvozi među robom ukupne vrednosti od 104.000 evra, dok u ovu zemlju izvozi oko hiljadu evra vredan pribor za mašine, testeninu i brašno, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Ko je kralj Msvati Treći?

AFP

Jedan je od 60 sinova kralja Sobhuzuja Drugog, koje je imao sa brojnim ženama.

Po rođenju je dobio titulu princa Makshotiva (kralja svih naroda).

Školovao se u Svazilendu i u Engleskoj.

Kada mu je 1982. umro otac, imao je 14 godina.

Zbog previranja unutar kraljevske porodice, presto je preuzeo sa 18 i time postao najmlađi svetski lider u tom trenutku, navodi enciklopedija Britanika.

Kralj poznat i kao Ngvejama (lav) na prestolu je 38 godina, uglavnom se pojavljuje u tradicionalnoj nošnji i ima mnogo žena.

Ženio se 15 puta i trenutno je u poligamnoj vezi sa njih 11.

U prošlosti su ga često kritikovali zbog mladosti njegovih žena.

Samo nekoliko dana pošto je 2005. ukinuo zabranu seksualnih odnosa za devojke mlađe od 18, oženio se sa17-godišnjom Findile Nkambul.

Početkom septembra 2024, Mvsati Treći se verio sa 21-godišnjom Nomsibom Zumom, ćerkom Džejkoba Zume, bivšeg predsednika Južnoafričke Republike.

Kada je objavljena vest o veridbi, spekulisalo se da se ženi iz političkih razloga, ali je tvrdnje demantovao Alfijes Eneskimalou, predstavnik za štampu monarhije.

"Ljubav ne zna za godine. Dešava se između dvoje ljudi.

"Može da se javi između nekog sa 100, i nekog u godinama dozvoljenim ustavom", rekao je za BBC Njuzdej program.

BBC

Lična karta Kraljevine Esvatini:

Mbabane je administrativni centar, a u Lomambi je zakonodavno i kraljevo sedište

Površina: 17. 364 kvadratna kilometra

Stanovništvo: 1,1 milion

Zvanični jezici: svazi, engleski

Do 2018. je bila poznata kao Svazilend

Nekadašnja je britanska kolonija, a nezavisnost je stekla 1968. godine

Širom zemlje su 2021. organizovani prodemokratski protesti zbog nezadovoljstva stanjem u društvu koji su doveli do sukoba sa policijom i vojnicima

Esvatini se godinama bori sa visokom stopom broja obolelih od HIV-a. U 2023. godini je zabeleženo ukupno230.000 obolelih, petina ukupnog stanovništva.

***

Komentar

***

Mi smo apsolutno zapušteno i neobrazovano društvo. Jer da nismo znali bi još 1920., a kamo li 2024., za naučne analize Ludviga fon Mizesa (1881 – 1973) o " Ekonomska računica u socijalističkoj sredini"; "Racionalna ekonomska aktivnost nemoguća je u socijalističkoj zajednici"! Prikazao je (i) problem nemogućnosti ekonomskog obračuna. Iz ideoloških razloga kapitalna dobra ne mogu biti pravilno vrednovana, i tu postoji samo unutrašnje kretanje dobara, a ne predmeta razmene i stvarno tržište. Pojedinačna dobra ne bi bila vrednovana, a sistem je nužno iracionalan, pošto centralni planeri ne bi bili u stanju da efikasno alociraju raspoložive resurse. Zalagao se za ekonomski neintervencionizam i antiimperijalizam.

I svetski rat je video kao prekretnici u istoriji čovečanstva. "Rat je postao zastrašujući i destruktivniji nego ikada ranije jer se sada vodi svim sredstvima visoko razvijene tehnologije koju slobodna ekonomija ima. Buržoaska civilizacija je izgradila železnice i električne elektrane,..., avione da bi stvorila bogatstvo. Imperijalizam je instrumente mira stavio u službu uništenja. Sa savremenim sredstvima, bilo bi lako uništiti čovečanstvo jednim potezom".

Zoran Stokić

20.10.2024.

Koliko se čita u Srbiji: „U septembru na svaka 2,5 minuta prodata po jedna knjiga“

VESTI Autor: I. V. 19. okt 202409:28 7 komentara

Ljubitelji knjiga u Srbiji sa nestrpljenjem čekaju oktobar - mesec kada se održava Međunarodni beogradski sajam knjiga, a brojni izdavači imaju sajamske popuste. Čini se da čitalačka publika poslednjih godina beleži rast, pa tako osim kupovine novih ili polovnih knjiga, raste broj i registrovanih korisnika biblioteka u Srbiji. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/koliko-se-cita-u-srbiji-u-septembru-na-svaka-25-minuta-prodata-po-jedna-knjiga/

***

Komentar

***

Bitno je i šta se čita. Po tome smo apsolutno zapušteno i neobrazovano društvo. Jer da nismo znali bi još 1920 (a kamo li 2024) za naučne analize Ludviga fon Mizesa (1881 – 1973) o " Ekonomska računica u socijalističkoj sredini"; "Racionalna ekonomska aktivnost nemoguća je u socijalističkoj zajednici"!

Prikazao je (i) problem nemogućnosti ekonomskog obračuna. Iz ideoloških razloga kapitalna dobra ne mogu biti pravilno vrednovana, i tu postoji samo unutrašnje kretanje dobara, a ne predmeta razmene i stvarno tržište. Pojedinačna dobra ne bi bila vrednovana, a sistem je nužno iracionalan, pošto centralni planeri ne bi bili u stanju da efikasno alociraju raspoložive resurse. Zalagao se za ekonomski neintervencionizam i antiimperijalizam.

I svetski rat je video kao prekretnici u istoriji čovečanstva. "Rat je postao zastrašujući i destruktivniji nego ikada ranije jer se sada vodi svim sredstvima visoko razvijene tehnologije koju slobodna ekonomija ima. Buržoaska civilizacija je izgradila železnice i električne elektrane,..., avione da bi stvorila bogatstvo. Imperijalizam je instrumente mira stavio u službu uništenja. Sa savremenim sredstvima, bilo bi lako uništiti čovečanstvo jednim potezom".

Zoran Stokić

19.10.2024.

петак, 18. октобар 2024.

Nemački gradić iz bajke čiju je slobodu sačuvao „pijani gradonačelnik“: Dizni ga je doslovno precrtao

LIFESTYLE Autor: punkufer.dnevnik.hr 18. okt 202410:39 Rothenburg nemačkaAdisa/Shutterstock

Pogledati:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/nemacki-gradic-iz-bajke-ciju-je-slobodu-sacuvao-pijani-gradonacelnik-dizni-ga-je-doslovno-precrtao/

Šetnja kroz istorijski centar Rotenburga na Tauberu je živopisno putovanje kroz istoriju. Kaldrmisane ulice i šarene kuće sa ukrštenim gredama i tornjevima poređane duž krivudavih uličica podsećaju na značaj srednjovekovnog Rotenburga...

Rotenburg ob der Tauberu, živopisni grad u Bavarskoj, nalazi se na „romantičnoj ruti“ između Vircburga i Bavarskih Alpa i često se naziva najlepšim gradom u Nemačkoj. Gradić u kome živi više od 11 hiljada ljudi izgleda kao da je iz bajke. I zapravo jeste. On je inspirisao tim iz Diznija kada je „gradio” mnoga mesta gde žive njihovi junaci, a Pinokijeva kuća je bukvalno precrtana iz Rotenburga.

Šetnja kroz istorijski centar Rotenburg am Taubera je živopisno putovanje kroz istoriju. Kaldrmisane ulice i šarene kuće sa ukrštenim gredama i tornjevima poređane duž krivudavih uličica podsećaju na značaj srednjovekovnog Rotenburga, čiji je razvoj dostigao vrhunac u 15. veku, prenosi Punkufer.hr.

Gradić je okružen zidinama koje danas nude lepu šetnju od četiri kilometra. Obilazak obično počinje na jednoj od pet gradskih kapija, Rodertor. U zidinama se nalaze i 42 kule, a u neke od njih možete ući. Kod kule Kobolcell možete se uputiti ka srcu grada, i njegovom najfotografisanijem delu – staroj četvrti Plonlajn.

Samo nekoliko minuta hoda odavde nalazi se srednjovekovni muzej zločina i uređaja za mučenje, najveći te vrste u Evropi. U blizini je još jedan veoma poseban muzej, Nemački božićni muzej, gde je Božić tokom cele godine. Kada se magija Rotenburga u novembru i njegovog čuvenog Reiterlesmarkta u decembru spoje, Rotenburg zaista postaje zimska bajka.

Ali bez obzira u kom delu godine se zatekli ovde, sigurno ćete sresti gradskog noćnog čuvara u crnom ogrtaču, koji će vam ispričati brojne anegdote iz duge istorije grada. Reći će vam i da su najveći neprijatelji grada bili pijanice – jer bi zaspali na straži, a grad bi u trenutku nepažnje mogao da izgori.

Rothenburg nemačkaOlena Znak/Shutterstock

Ali zato je, kako to istorija voli, Rotenburg spasio – pijani gradonačelnik. Nakon poraza u Tridesetogodišnjem ratu, grad je oslobođen 1631. godine zahvaljujući tadašnjem gradonačelniku koji je prihvatio izazov neprijatelja da u jednom gutljaju popije više od tri litre vina. Krčag se nalazi u zbirci Carskog gradskog muzeja, a sećanje na taj događaj i danas živi kroz predstavu Der Meistertrunk (Gospodarski gutljaj), koja se tradicionalno igra na Zadušni dan.

To je jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u Nemačkoj. Ponosi se svojom gotičkom i renesansnom gradskom većnicom, srednjovekovnom crkvom Sv. Jakova, na čijim Rigerovim orguljama često nastupaju solisti svetske klase, kao i pozorište Topler, „najlepše pozorište u Bavarskoj”.

Šarmantno okruženje Rotenburga takođe nudi mnoga uzbuđenja za svačiji ukus. Penjači, golferi, biciklisti i šetači će pronaći svoj put ovde. Gurmani neće biti manje razočarani.

Enjoi ob der Tauber će vas razmaziti lokalnim specijalitetima, restorani Schranne i Holl imaju najbolje domaće kobasice. Ne propustite kultni Mucho Amor bar čuvenog boksera Simona Kistenfegera, kao i Cafe Lebenslust, gde će vas, kako i priliči bajci, poslužiti pićem od hibiskusa, latica ruže, nane i penušavog vina.

Rotenburg ima i svoju poslasticu – Tauberkugeln, snežne grudve, koje su nekada pekli monasi i mešali ih sa rumom u testo kako bi izbegli loše raspoloženje tokom posta. Prvobitno su se pravili od prhkog testa i potom uvaljani u šećer u prahu, a danas postoje mnoge varijacije ove slatke grickalice koju morate probati u tradicionalnom kafiću Voltera Fridela.

***

Komentar

***

Ko hoće da oseti život u starom Rotenbergu neka nađe i presluša Erasmus Widmann (1572-1634) – "Musicalischer Tugendtspiegel" 1613.; kao i "Piorum suspiria" 1629., njegovo delo kao reakciju na užase Tridesetogodišnjeg rata. Vidman je morao da napusti Grac, zajedno sa J. Keplerom i Vejtom Bahom (prvi Bah kompozitor - najpoznatiji J.S.Bah); u vreme protivreformacije i proterivanja protestanata iz Štajerske imali su 7 dana da bezbedno napuste Grac; Kepler je otišao u Prag, Vidam u Rotenberg a V.Bah u Erfurt, Thuringia. Takođe ko želi da čuje jedan lep, zaboravljen, klasičan koncert za violu (ne zaostaje iza J. Hajdna i A.Mocarta) neka potraži na netu - Franz Anton Hoffmeister: Viola Concerto in D major; Franc je rođen u Rotenbergu a karjeru je gradio u Beču.

https://www.youtube.com/watch?v=9GSF3-x9B14

Erasmus Widmann (1572-1634) - Musicalischer Tugendtspiegel, 1613

https://www.youtube.com/watch?v=g1FTJoacFZk

„Wohlauf ihr Gäste”, de Erasmus Widmann - Corul Național de Cameră „Madrigal - Marin Constantin”

https://www.youtube.com/watch?v=HsTPaPFGRwY

"Gustav, der König in Schweden" -Erasmus Widmann (1572-1634); The Rose Ensemble w/Dark Horse Consort

https://www.youtube.com/watch?v=AtBOBoycxwM

Franz Anton Hoffmeister - Symphony in G-major "La festa della Pace 1791"

https://www.youtube.com/watch?v=VVdH9XiPFZ0

Franz Anton Hoffmeister (1754-1812) - Concerto pour le pianoforté (1789)

https://www.youtube.com/watch?v=YH3y-bZkloE

Franz Anton Hoffmeister: Viola Concerto in D major, Gérard Caussé