Gardijan o protestima: Vučićevo maligno prisustvo u politici Balkana, borbu za demokratiju EU ne sme da ignoriše

Autor:

author

The Guardian

|

25. avg. 2025. 22:38

|

VESTI

|

Serbian police officers detain a demonstrator during standoff between ruling party supporters and anti-government protesters in Belgrade, Serbia, August 13, 2025. REUTERS/Djordje Kojadinovic

Reuters / Đorđe Kojadinović

Tokom leta u kojem su se evropski lideri fokusirali na šatl diplomatiju sa Donaldom Trampom oko trgovine i Ukrajine, diskretno su ćutali o još jednoj krizi na istoku Evrope. Više od devet meseci, masovni studentski protesti u Srbiji dovode u pitanje autoritarnu vladavinu Aleksandra Vučića, koji je na funkciji premijera i predsednika već 11 godina. Do sada se Brisel uglavnom odlučio da skrene pogled u stranu, piše britanski Gardijan (The Guardian).

 

Katalizator za neke od najvećih demonstracija u istoriji Srbije bio je urušavanje nadstrešnice nedavno renovirane Železničke stanice u drugom po veličini gradu zemlje, Novom Sadu, što je dovelo do smrti 16 ljudi, podseća Gardijan.

 

Katastrofa se uglavnom pripisuje ukorenjenim prevarama i korupciji koju je predvodila vladajuća Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića, i brzo je postala iskra za pokret za demokratske reforme.

 

Studenti zahtevaju prevremene izbore i novu eru transparentnosti i odgovornosti, u zemlji koja je i dalje kandidat za EU.

 

Kako su bes i frustracija na ulicama rasli, Vučićev odgovor je postajao sve drakonskiji, opisuju.

 

Neosnovano tvrdeći da strani agitatori traže „uvezenu revoluciju“, predsednik Srbije je pokrenuo nemilosrdne mere protiv grupa civilnog društva koje primaju strana sredstva.

 

Na ulicama su orkestrirane rulje ovog meseca napadale demonstrante i navodno demolirala preduzeća u vlasništvu Vučićevih neistomišljenika. Bilo je mnogobrojnih izveštaja o policijskoj brutalnosti. Usred spirale nasilja, jedne nedavne antivladine demonstracije u Beogradu održane su pod sloganom „Pokažimo im da nismo vreća za udaranje“.

 

Demonstranti zaslužuju više podrške i solidarnosti od EU nego što dobijaju, ocenjuje Gardijan.

 

Autokrata i cinik, Vučićevo prisustvo u politici zapadnog Balkana Gardijan ocenjuje kao "maligno".

 

Van granica Srbije, on dugo neguje "podmuklu i destabilizujuću etnonacionalističku agendu" u vezi sa Kosovom i Republikom Srpskom – etničkim srpskim entitetom u Bosni i Hercegovini. Kod kuće, on sve više postaje pretnja demokratiji.

 

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju utvrdila je da su parlamentarni izbori u Srbiji prošle godine bili obeleženi medijskom pristrasnošću i korišćenjem vladinih resursa da bi se uticalo na glasanje.

 

Autoritarni odgovor na proteste – koji su se proširili na mala mesta – doprineo je padu javnog poverenja u lidera koji je iskoristio moć države da služi sopstvenim političkim interesima, navodi Gardijan.

 

Ako bi želela da je iskoristi, EU ima značajan ekonomski uticaj koji može da upotrebi.

 

EU obezbeđuje više od 60 odsto stranih direktnih investicija u Srbiju i obećao je 1,6 milijardi evra Beogradu do 2027. godine, vezanih za buduće reforme.

 

Ali Brisel nerado želi da vidi kako zemlja dalje klizi u rusku orbitu i, kao posledica toga, ublažio je svaku kritiku upućenu Vučiću.

 

Sa svoje strane, predsednik Srbije je odigrao lukavo geopolitičko balansiranje, šaljući oružje preko trećih strana Kijevu, kao i Moskvi, i dajući EU ključni pristup značajnim rezervama litijuma u ​​Srbiji.

 

Nakon nasilja ovog leta, Vučić je prošle nedelje sa zakašnjenjem pozvao na dijalog sa demonstrantima.

 

Ali ono što je Srbiji potrebno jesu slobodni i pošteni izbori i preokret autoritarnog režima iz protekle decenije, ističe britanski medij.

 

U vreme kada se liberalne vrednosti EU dovode u pitanje i u Vašingtonu, kao i u Moskvi i Pekingu, ona mora da se zauzme za njih mnogo snažnije i (da se posveti) borbi za demokratske reforme koje se odvijaju odmah izvan njenih granica.

 

 

***

Komentar

***

 

Prvi oblik države (Sumer) možemo shvatiti kao - evolutivnu zamku - neuspeo pokušaj organizacije društva. Kao - sav živi svet - koji postoji preko 3 miljardi godina na Zemlji i čovekova tvorevina - država - mora da poštuje zakone biologije života (učenje na greškama, homeostaza, saoorganizacija, simbioza i tsl). Ali taj prvi pokušaj čoveka od pre 6000 godina u Sumeru - bila je despotska (ideokratska - predpolitička) država – kršila je zakone biologije – nametala je ODRŽANJE VLASTI – po bilo koju cenu, spečeno je učenje na greškama (greške se nisu priznavale – jer bi narušile autoritet vlasti – koja je iznad zakona); nije dozvoljena homeostaza – bez koje nama života, sprečena je saoorganizacija, umesto simbioze vlast se ponašala parazitski i tsl. Kasnije u antici u grčkom polisu  pojavilo se novo rešenje za organizaciju države, pojavila se - političko društvo - koja je učinila da vlast u državi više ne bude iznad Zakona biologije života. Ugrubo, u novim modusima - ova dva modela države - postoje  i danas na Zemlji; 20% država su demokratske a 80% ideokratske (postoji parelemnt  i stranke, ali tri grane vlasti nisu razdvojene, vlast je iznad Zakona) - anhronizam. Istrajavati na – tom štetnom - principski pogrešnom rešenju (države) i u 21 veku je u rangu - kao kada bi 21 veku poput  sumerana kugu lečili - tako što bi kao oni bogu podzemlja (tvoracu kuge) prinosili žrtve da bi ga umilostivili.

 

Zoran Stokić

25.08.2025.

 

Nikezić: Mere / smanjenje maloprodajnih cena / prepisane iz Rumunije i Mađarske, tamo nisu dale rezultate

Autor:

author

Beta

|

24. avg. 2025. 13:33

|

EKONOMIJA

|

41

komentar

Ekonomske mere za smanjenje maloprodajnih cena, koje je danas predstavio predsednik Aleksandar Vučić, prepisana su rešenja iz Rumunije i Mađarske koja u tim državama nisu dale rezultate, kazao je potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/biznis/nikezic-mere-prepisane-iz-ruminije-i-madjarske-tamo-nisu-dale-rezultate/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Ideolozi  ideokratskih  sistema su u svojoj "ideološkoj sociologiji"  govorili: "Društveni  sistem je neka vrsta perpetum mobile. U društvu se stalno razvijaju novi procesi i novi oblici povezivanja, širi se mreža uloga,..., grade se nove istitucije.  Sve su to promene koje se odigravaju unutar sistema ne menjajući ga, već doprinoseći njegovom jačanju.  Samo one promene koje dolaze izvan sistema u stanju su ga unište".  

Otuda naša vlast, na primer, misli da "obojene revolucije" vode uništenju Srbije a da sve što oni rade vodi jačanju Srbije - a ne njenom uništenju.  Ne ideološka  sociologija je međutim pokazala da procesi koji se odvijaju unutar društva mogu voditi ne samo ka jačanju nego i ka uništenju. 

"Perpetum mobile" jeste: uređaj koji funkcioniše stalno, kome nije potrebno davati novu energiju - osim one kojom je stavljen u pogon.  Iz nauke znamo ne samo da takav uređaj ne postoji nego i da je njegovo postojanje nemoguće. 

"Epistemička nemogućnost" opisuje stvari koje se apsolutno - ne mogu desiti - u okviru naše trenutne formulacije naučnih zakona - ideokratski sistemi, budući da krše zakone biologije i ekonomije, ne vode društvo ka snaženju.

Iz istorije znamo da su svi ideokratski sistemi  propali;  gde je brojnost podanika bila velika ta su društva propadala sporo, a gde je broj podanika bio mali propadli su brže. 

Ps. Krše biološke zakone: učenje na greškama (greške se ne priznaju i ne popravljaju), homestazu (nedozvoljavaju postojanje homeostatske regulacije – bez koje nama života), (nedopuštaju) samoorganizaciju, simbiozu (umesto simbioze - vlast parazitira) i tsl.

 

Zoran Stokić

24.08.2025.

 

Bocan-Harčenko: Zapad želi da zameni Vučića slabim političarem koga kontroliše EU

 

Autor:

author

Tanjug

|

24. avg. 2025. 10:36

|

VESTI

|

65

komentara

Zapad želi da zameni predsednika Srbije Aleksandra Vučića slabim političarem koga kontroliše Evropska unija, izjavio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/bocan-harcenko-zapad-zeli-da-zameni-vucica-slabim-politicarem/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Spinivanje gubernatora Srbije. Zašto vlast u Srbiji treba da ode u istoriju? Zato što su primer najveće štetočine ikada u našoj istoriji - koja je potpuno razorila društvo. Ideokratska ideologija je učinila da život u Srbiji svakonevno liči na"ruski rulet"! Svakodnevni  komflikti, iz svih sfera života, koji se završavaju smrtnim ishodima. Da ne bi dozvolili pad berlinskog zida 1989., da bi vlast i dalje ostala iznad Zakona, naša komunistička ideologija se transformisala u formu - "univerzalne zavere", paranoje i mržnje - prema civilizaciji; rešili su da je svojom protv-zaverom spreče ("zavere" koje kuje civilizacija). Problem sa "univerzalnim zaverama" je u tome što one koji pokreću te PROTIV-zavere OSLOBAĐA bilo kakve odgovrnosti. Za Hitlera zaveru su kovali Jevreji – pa je svojom protiv-zaverom rešio da je spreči.  Ali pošto ideologija u ideokratiji nije samo stvar politike nego je duboko ukorenjena u sve segmente društva, pa i u socijalizaciju, a budući da je socijalizacija "imitacione" prirode – ponašanje i stil života širi se putem imitacije zadatih obrazaca društva – ideologija "univerzalne zavere", paranoje i mržnje naučila je već dve geracije naše dece da se ne osećaju odgovrnim za svoje postupke. Ova ideologija je uspela da za 35 god resocilalizuje (i) mnoge naše odrasle građane. Posledica – život kao ruski rulet. Naša vlast, koju se ponosi time što zaobilazi savest i sram - ovu najvažniju posledicu za budućnost društva uopšte ne registruje (budući da nije iz sfere politike). Savest, stid i pravda nas drže na strani čovečnosti i sprečavaju da padnemo u animalističko nasilje. Fenomen objasnio Platon (Protagora 322d).

 

Zoran Stokić

24.08.2025.

 

Ruski rulet

 

 

Ideokratska ideologija je učinila da život u Srbiji svakonevno liči na"ruski rulet"! Svakodnevni  komflikti, iz svih sfera života, koji se završavaju smrtnim ishodima. Da ne bi dozvolili pad berlinskog zida 1989., da bi vlast i dalje ostala iznad Zakona, naša komunistička ideologija se transformisala u formu - "univerzalne zavere", paranoje i mržnje - prema civilizaciji; rešili su da je svojom protv-zaverom spreče (zavere koje kuje civilizacija). Problem sa "univerzalnim zaverama" je u tome što one koji pokreću te PROTIV-zavere OSLOBAĐA bilo kakve odgovrnosti. Za Hitlera zaveru su kovali Jevreji – pa je svojom protiv-zaverom rešio da je spreči.  Ali pošto ideologija u ideokratiji nije samo stvar politike nego je duboko ukorenjena u sve segmente društva, pa i u socijalizaciju, a budući da je socijalizacija "imitacione" prirode – ponašanje i stil života širi se putem imitacije zadatih obrazaca društva – ideologija "univerzalne zavere", paranoje i mržnje naučila je već dve geracije naše dece da se ne osećaju odgovrnim za svoje postupke. Ova ideologija je uspela da za 35 god resocilalizuje (i) mnoge naše odrasle građane. Posledica – svakodnevno kod "vršnjačkog druženja" neka slučajna ili namerna ideja (mržnja prema suparnicima,..., starima i nemoćnima) – ih  "spojiti u gomilu" a gomila ne misli rečima i verbalnim pojmovima, već slikama. A pošto je gomila sugestibilna – dovoljna je jedna slika da je uplaši i uznemiri, dovoljna je samo jedna kolektivna halicinacija da oživi njene jake strasti pa da usledi poznati fenomeni gomile - linč - sa smrtnim ishodima ili teškim telesnim povredama. Naša vlast, koju se ponosi time što zaobilazi savest i sram - ovu najvažniju posledicu za budućnost društva uopšte ne registruje (budući da nije iz sfere politike).

 

Zoran Stokić

23.08.2025.

 

Da li slušanje Mocarta može da promeni vaš mikrobiom?

 

Danas online

21.08.2025. 20:00

Da li slušanje Mocarta može da promeni vaš mikrobiom? 1

Mocaart, foto: Mihály Samu / Alamy / Profimedia

 

Muzika je lek za dušu. Terapija muzikom, koja smiruje i oslobađa stres, verovatno je stara koliko i sama muzika.

 

Aristotel je rekao da muzika odražava strasti duše, dok je Sokrat smatrao da harmonija i ritam idu ruku pod ruku sa dobrim raspoloženjem.

 

Već početkom 1800-ih, psihijatar Benjamin Raš je koristio muziku za lečenje mentalnih i telesnih bolesti. Danas je muzička terapija deo mnogih planova lečenja, često u kombinaciji sa lekovima ili psihijatrijskim terapijama. Muzika menja hemiju mozga – oslobađa dopamin i smiruje kortizol, hormon stresa. Primena je široka: demencija, moždani udar, autizam, depresija, anksioznost, pa čak i bol.

 

Kako muzika utiče na mikrobiom?

Naučna istraživanja sa miševima u Kini pokazala su da slušanje muzike povećava nivo Lactobacillus bakterija u crevima, što povećava kiselost i smanjuje rizik od infekcija Salmonelom. Umesto kineske klasične ili pop muzike, izabrali su Kvartet za flautu u D-duru od Mocarta.

 

U drugoj studiji, muzika tokom obroka takođe je povećala broj korisnih bakterija i smanjila patogene. Treća studija je uporedila muziku i beli šum, pri čemu je muzika poboljšala crevni mikrobiom, dok je beli šum imao negativan efekat.

 

Zašto Mocart?

Sve je počelo studijom iz 1990-ih koja je pokazala da njegova muzika poboljšava prostornu percepciju. Taj fenomen poznat je kao “Mocart efekat” i navodno povećava IQ i pamćenje, pa čak i kod beba u materici. Iako Mocart verovatno ne čini ljude pametnijima, njegova muzika može poboljšati mikrobiom creva – što je, možda, još neobičnije.

 

Zašto studije rade sa miševima?

Cilj ovih istraživanja je primena u poljoprivredi: muzika može pomoći životinjama da dobiju na težini ili da krave daju više mleka. Muzika smiruje životinje, smanjuje stres i poboljšava imuni sistem. Nasuprot tome, heavy metal ima suprotan efekat – povećava stres i životinje gube na težini.

 

A kod ljudi?

Studija u Španiji ispitivala je kako muzika utiče na mikrobiom u ustima kod osoba sa kognitivnim problemima i zdravih ispitanika. Muzika je smanjila broj patogenih mikroba, uključujući Veillonella i Porphyromonas, povezane sa Alchajmerom i neuroinflamacijom. Slušani komadi uključivali su Mocarta, Vivaldija i Štrausa.

 

Nije jasno da li muzika direktno utiče na mikrobiom ili deluje preko mozga i smanjenja stresa. Ipak, efekat je primetan: bolja raspoloženja i zdraviji mikrobiom.

 

Zaključak: bilo da utiče na mozak ili direktno na mikroorganizme, muzika može smiriti “zver u nama” – i to je dobar razlog da je slušamo, piše psychologytoday.com.

 

 

***

Komentar

***

 

 

To je empirijska potvrda starih ideja Hipokrata. Harmonija –  ne dolazi iz muzike, niti iz matematike, već iz medicine; "otac medicine" je uveo pojam "harmonija" da bi označio stanje zdravog i uravnoteženog stanja organizma, kako duše tako i tela. Svrha lečenja je po Hipokratu već bila da – lečenje – treba da aktivira prirodne otporne snage organizma; u zrdavo okruženje on je uvrstio i muziku. Na tom tragu su kasnije, na primer, spineti i ostale klavijature u ranom baroku ukrašavane gravurama i natpisima - "MVSICA LETITIÆ CO[ME]S / MEDICINA DOLOR[IS]" – "Muzika je saputnik u radosti i lek za bol". Po običaju ovde je utrpan Mocart. Ugrubo rečeno - muzika, za italijanske kompozitore, deluje kao igra, njegov stil je istovremeno budan, majstorski i elegantan, a za nemačke kompoziore, muzika je kao rad, kao mehanička konstrukcija koja se odvija po strogim pravilma - to je bila moć da se napor učini prijatnim.  "Ako bi Bog želeo da – razgovara - sa ljudima, koristio bi muziku nemačkih majstora; a ako bi Bog želeo da - čuje muziku - pustio bi onu italijanskih majstora".

 

*

 

Samo jedan primer, kako je Francesco Bartolomeo Conti, pripitomio čak (i) trubu u kantati: " Fra cetre, e fra trombe":

 

https://www.youtube.com/watch?v=X6lh77Cjyn8&list=RDX6lh77Cjyn8&start_radio=1

Fra cetre, e fra trombe, Cantata: II. Aria Fra cetre, e fra trombe

 

                                                          *

https://www.youtube.com/watch?v=6cNVcJw9U2Y&list=RD6cNVcJw9U2Y&start_radio=1

Il trionfo della Fama: Aria. Ogn'astro che splende (Destino)

Zoran Stokić

22.08.2025.

 

 

Goran Marković nije mogao da snima dva puta u životu - za vreme Miloševića i sada

 

Autor:

Vijesti

|

20. avg. 2025. 09:11

|

KULTURA

Goran Marković

N1

 

Čuveni režiser, scenarista, književnik i univerzitetski profesor u penziji Goran Marković u okviru književnog programa festivala Grad teatar u Budvi, predstavio je svoju najnoviju knjigu “Zavod”, pišu "Vijesti".

Užasnut od pomisli da će početi da živi od uspomena i prošlosti, podstaknut mišlju da ono glavno tek predstoji, u međuvremenu ovenčan brojnim nagradama i priznanjima, režiser, scenarista, književnik i univerzitetski profesor u penziji Goran Marković stalno radi, kako nekada tako i danas. Pored toga, i okolnosti su ga na to terale, iako je bilo perioda kada nije mogao da snima, upravo sada je jedan takav, a bio je i još jedan za vreme Miloševića. Međutim, u takvim periodima napisao je najznačajnije tekstove, i u pozorištu i u literaturi.

To je ispričao gostujući na prepunom Trgu pjesnika u Budvi u ponedeljak uveče, kada je nastavljen književni program ovogodišnjeg festivala Grad teatar, prenose Vijesti.

Goran Marković je tom prilikom predstavio svoju najnoviju knjigu pod nazivom “Zavod”, a razgovor sa njim vodila je Danka Ivanović, spisateljica, profesorica francuskog jezika i prevoditeljka.

Veče je proteklo u opsežnom razgovoru o Markovićevoj umetničkoj i životnoj biografiji, njegovom shvatanju uspeha, odnosu prema literaturi i filmu, kao i o njegovim romanima “Beogradski trio”, “Zavod” i “Hamlet u paviljonu broj šest”. Publika je imala priliku da čuje iscrpna svedočanstva o autorovim stavovima, metodama rada i književno-filmskoj poetici.

Životna maksima - uspeh korumpira, a neuspeh čeliči

Na pitanje Ivanović o tome kakav je njegov odnos prema uspehu i šta smatra merom uspeha, Marković je odgovorio upravo da se uvek užasavao od pomisli da živi od prošlosti.

“Ja sam sebi zadao jednu životnu maksimu ili stanovište - da uspeh korumpira, a neuspeh čeliči. I ja sam primio mnogo, ali stvarno mnogo nagrada, filmskih pa i pozorišnih. Nastojao sam da to gurnem u drugi plan zato što sam se užasavao pomisli da počnem da živim od uspomena i da počnem da živim od prošlosti. Stalno sam imao utisak kao da ono glavno tek predstoji. Iako su godine prolazile, stalno sam sebi sugerisao da to bacim ustranu. Drugo, i okolnosti su me terale. Bilo je perioda kada nisam mogao da snimam, sada je upravo jedan takav period, a bio je još jedan za vreme Miloševića. I tada sam napisao glavne stvari i u pozorištu i u literaturi”, naglasio je Marković.

Govoreći o pisanju, naveo je da se pisanje uči jedino samim činom pisanja, prisetivši se saveta koji je dobio od kolege Živojina Pavlovića.

“Jednostavno, on mi je rekao: Pa znaš kako, za pisanje ne postoji nikakva škola, to jednostavno sediš i pišeš i nema drugog načina. I ja sam se, pišući scenarije za svoje filmove, mnogo trudio da pismeno rešim ono što treba da se snimi ispred kamere. Dakle, pisao sam verzije i verzije scenarija u vreme kada još nisu postojali kompjuteri nego šest papira, pet indiga i na pisaćoj mašini kao nekada daktilografkinja. Ali, recimo za 'Nacionalnu klasu' mislim da sam napisao nekih jedanaest ili dvanaest verzija scenarija. Svaki je imao preko 100 strana, to su znači hiljade strana koje sam tipkao kao nekada daktilografkinje. To udaranje pod tim dirkama te zapravo uči kako se piše”, kazao je Marković.

On je dodao i da je njegova sklonost da u literaturi kombinuje dokumentarno i izmišljeno, potekla iz samog filmskog rada.

“Meni je pomagalo što sam pisao te scenarije, grdne i grdne verzije scenarija, jer sam kasnije kad sam radio, recimo, knjige, kad sam radio 'Beogradski trio', ja sam se, u stvari, bavio režijom. Što će reći da je ceoi roman bio sastavljen od pravih i izmišljenih dokumenata. Ono što sam ja kao reditelj prethodno radio jeste da sam izmišljao stvari koje su pred kamerom trebale da izgledaju verodostojno, da izgledaju kao stvarne i ja sam izmišljotine simulirao kao stvarnost. E to sam preneo i u literaturu, izmišljao sam dokumenta i ona su delovala ljudima kao autentična…”

"Živimo u vremenu laži"

Ivanović je ukazala da je Marković u “Beogradskom triju” i “Zavodu” kroz igru fakata i fikcije stvorio poseban narativni okvir u kom nije presudno da li je nešto istina ili izmišljotina, već da li u okviru dela deluje uverljivo i koherentno. Na to je Marković rekao da živimo u vremenu laži koja postaje glavna delatnost mnogih.

“Ali, razmišljao sam šta se ne može lažirati i šta se ne može slagati. Ne može da se slaže poezija. Ne mislim na poeziju u smislu pisane poezije. Svaka vrsta poetičnosti, ako je nešto poetično, to ne može biti laž. I obrnuto, ako je nešto laž, ne može biti poetično. I poetika je zapravo osnovno merilo po kome, po mom mišljenju, ovaj svet može da se orijentiše.”

Govoreći detaljno o “Zavodu”, Marković je objasnio da je ideja za roman nastala slučajno, kada je naišao na podatak o Zavodu za lečenje hladnom vodom, elektricitetom i švedskom gimnastikom iz Beograda s kraja XIX i početka XX vijeka. Potraga za tim detaljem dovela ga je do ličnosti Huga Klajna, prvog srpskog psihoanalitičara i pozorišnog reditelja, koji ga je posebno fascinirao. U nastavku razgovora, Marković je opisao svoj postupak pisanja Klajnovog izgubljenog dnevnika.

“Pa glavna igra se sastoji u tome da sam ja, ispitujući Huga Klajna, utvrdio da se on celog života bavio samoanaliziranjem i da je to zapisivao u svom dnevniku koji je, nažalost, izgoreo prilikom savezničkog bombardovanja 1944. godine i nestao. I ja sam onda seo i napisao njegov dnevnik. Šta drugo da radim, napisao sam njegov dnevnik na osnovu onoga što je ostalo od njega u drugim naučnim radovima. A pošto je bio reditelj, onda sam mu uvalio svoje rediteljske znanja i svoj ukus i svoju rediteljsku koncepciju, a onda sam rekao 'pa mogao bi taj čovek da misli kao ja'. Tako da je njegov dnevnik u stvari pola moj dnevnik, ali se vodi kao njegov.”

Ivanović je zatim pročitala i odlomak o pozorištu iz tog dnevnika, a Marković je potom podsetio da je Klajn bio Frojdov učenik i da je imao direktan pristup njegovim predavanjima, te da je ostavio autentične zapise o psihoanalizi.

“Dom za s’ uma sišavše”

Na pitanje o značaju priče u književnosti i filmu, Marković je rekao:

“Kad bih sve ono što sam radio stavio na gomilu i kad bi me neko pitao šta si ti po zanimanju, ja bih rekao - ja sam storyteller. Ja sam pričaš priča. To je mene celog života intrigiralo. I tu sam čak negde citirao Hrista, gde Hrist u Jevanđelju pominje “govorim im u pričama jer drugačije ne umeju da razumeju”. Dakle, priča ima tu moć da neke stvari koje su očigledno tu, koje su očigledne, koje su oko nas, kada dobiju oblik priče, one odjednom dobiju značenje, dobiju ideju. Jer svaka priča ima ideju. Ne možete vi pričati nešto što nema cilj, nema ideju. I ta ideja obično je ono što je glavno”, naglasio je Marković.

Publika je potom imala priliku da čuje i objašnjenje njegovog romana “Hamlet u paviljonu broj šest”, koji je nastao iz susreta sa praksom da glumci u psihijatrijskim klinikama rade sa pacijentima na predstavi.

“Paralelno idu dva toka. Pitanje ko je normalan, šta je biti normalan i pitanje šta je Hamlet. I to se dešava na tri mesta - u psihijatrijskoj ordinaciji gde glavni junak, glumac, ide na terapiju; u pozorištu gde on glumi Hamleta; i u duševnoj bolnici gde on radi sa bolesnicima i priprema Hamleta. I ta tri toka su meni bila interesantna i ja sam se dosta time bavio”, istakao je Marković.

Govoreći o svojim ličnim istraživanjima i inspiraciji za roman, naveo je konkretne primere iz Francuske i iskustva sa psihijatrijskim bolnicama.

“Ja sam se pripremao da snimam jedan film u Francuskoj koji se dešava u jednoj psihijatrijskoj klinici i tražio sam novac u Francuskoj da to snimim. Bio sam u kontaktu sa jednim poznatim pariškim psihijatrom koji me odveo u provincijsku psihijatrijsku kliniku gde je jedan glumac spremao predstavu sa bolesnicima. Bolnica ga je angažovala da režira, mladi glumci. Pitao sam ga, ima li neki rezultat, da li se to gleda? On kaže: 'Ne, važan je proces'. U čemu je proces? U tome što dok glumci spremaju lik, oni na neki način izlaze iz sebe i ulaze u taj lik. A ovde u bolnici ja pokušavam da nateram te bolesnike da izađu iz bolesti da bi ušli u lik. Na primer, ovaj više ne muca. Mucao je prethodno, pred te probe je prestao da muca. I tako dalje. To je za mene bilo vrlo, vrlo upečatljivo.”

Marković je dodatno istakao istorijski i kulturni kontekst psihijatrije, uključujući prvi dom duševnih bolesnika na Balkanu.

“Reč je o ustanovi “Dom za s’ uma sišavše”, prvoj duševnoj bolnici na Balkanu. Postoji, divna je, ali potpuno zapuštena, devastirana i zaključana. Po podu leže istorije bolesti stare stotinu godina. Neko je to bacao. To je kulturološki zločin. U kakvoj zemlji mi živimo? Zgrada prve duševne bolnice na Balkanu trune, sudbine tih ljudi leže na podu. Mislim da je to strašno.”

 

***

Komentar

***

 

Nije svaki skup ljudi zajednica, postoje preduslovi. Savest (kao i stid - arhaičnija emocija od krivice) je sposobnost da razmišljamo o sebi, da "gledamo" sebe očima koje nisu pogled sopstvenog interesa i samozastupanja. Samo osobe koje su sposobne da sude o sebi mogu biti slobodne – jer time ne ugrožavaju druge. Osoba kojoj nedostaju ove osobine je bestidna i licemerna. Prema Platonu (Protagora 322d) sposobnost osećanja stida i pravde je neophodan uslov za život u zajednici, a sam Zevs je ljudima dao zakon da - "Ko nije u stanju da ima udeo u stidu i pravdi treba da bude tretiran kao da je kuga u zajednici". Savest, stid i pravda nas drže na strani čovečnosti i sprečavaju da padnemo u animalističko nasilje. Problem sa licemerom je taj što licemer ne misli, već toliko laže - u sebi - da nije svestan svojih laži. Ako licemer krene u politiku, može da igra bilo koju ulogu i da tako vara bez osećaja krivice, što ga i čini tako opasnim.

Zoran Stokić

20.08.2025.

Film koji Kventin Tarantino smatra najboljim koji je ikada napravio

Autor:

index.hr

|

19. avg. 2025. 21:15

 

Čak i legendarni reditelj Kventin Tarantino ima svoje omiljene filmove, a sada je konačno otkrio koji su to naslovi.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/film-koji-kventin-tarantino-smatra-najboljim-koji-je-ikada-napravio/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kako je život na Zemlji postajao sve brži, užurbaniji  - da bi dobili potpunu sliku objekata u kretanju - pored brzine i ubrzanja dodajemo i fenomen "trzaj"(brzina kojom se menja ubrzanje). Trzaj nam govori  koliko je "glatko" (kontinuitano) ili "trzavo" (diskotinuirano) kretanje objekta. Merenjem trzaja, možemo lakše identifikovati "nepravilnosti" u kretanju i razviti tretmane koji će amortizovati ta štetna dejstva po zdravlje ljudi i objekata. Projektanti pruga, vozova, liftova,..., alata - već su u stanju da se usklade za standadima koji propisuju kolike trzaje -  ljudsko telo može da podnese bez posledica. 

Ta užurbanos u 21 veku prenela se i u polje protoka informacija u našem mozgu. U našim neuronski mrežama takođe se pojavljuju trzaji, spazam, što izaziva "truljenje mozga". Nenameravana posledica virtuelnog kao i "kompjuter sveta" je "digitalna demencija"- naš mozak se potpuno preplavi veoma ubrzanim informacijama (jer uvek imamo novi talas informacija)  nastupi trzaj, spazam, pa više ništa - ne možemo da zapamtimo, što omata naš proces mišljenja i zaključivanja. Umesto da naše slobodno vreme koristimo na kontemplaciju mi se prepuštamo beskonačnim trivijalnim i neizazovnim sadržajima virtuelnog života, poput Tarantinovih filmova, siguran put ka truljenju mozga.  

 

Zoran Stokić

19.08.2025.