Ko su politički zatvorenici: od Sokrata do danas

 

BBC News na srpskom

danas 19:36

 

Plakat ispred blokiranog novosadskog suda na kome piše 'jedini politički zatvorenici u Evropi'

Svetlana Paramentić/BBC

Plakat ispred blokiranog novosadskog suda na kome se tvrdi da su pritvorenici ‘jedini politički zatvorenici u Evropi’

 

Od Istoka do Zapada, najkonzervativnijih autokratija preko najliberalnijih demokratija, gotovo da nema države u kojoj neki ljudi ne sede u memljivim sobama sa rešetkama na prozorima zbog političkih stavova, ubeđenja i dela.

 

I tako je bilo još od vremena antičke Grčke i filozofa Sokrata, osuđenog da ispije otrov zbog kritike tadašnje atinske demokratije.

 

Izraz „politički zatvorenik“, međutim, danas nema uporište u pravnim sistemima većine zemalja, niti postoji jasna, međunarodno priznata definicija ovog pojma.

 

„Termin (politički zatvorenik) podrazumeva svakog zatvorenika čiji slučaj sadrži značajan politički element – bilo da je u pitanju motivacija zatvorenikovog čina, sam čin ili motivacija vlasti“, ovako pojam nezvanično definiše Amnesti internešenel, organizacija za ljudska prava.

 

Šestoro novosadskih aktivista Pokreta slobodnih građana i neformalne studentske grupe Stav više od dva meseca je u pritvoru pod optužbom za rušenje ustavnog poretka, dok je za još šestoro van zemlje određen pritvor u odsustvu i raspisana poternica.

 

„Znamo da se radi o političkim zatvorenicima zato što su uhapšeni isključivo zato što su koristili politička prava – na slobodu izražavanja i slobodu okupljanja“, govori Milena Vasić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

 

Viši sud u Novom Sadu je „novosadskoj šestorki“ 13. maja produžio pritvor za još 30 dana, u postupku koji je Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan i Srbiju takođe okarakterisao kao politički.

 

„Činjenica da zemlja kandidat može imati političke zatvorenike sigurno nije dobra za zemlju koja iskazuje evropske ambicije“, rekao je hrvatski političar i evroparlamentarac za Dojče vele.

 

Picula je takođe pozvao i na oslobađanje privedene profesorke sociologije Marije Vasić, koja štrajkuje glađu i žeđu od produženja pritvora 13. maja.

 

„Pozivam na hitno oslobođenje nje i drugih političkih zatvorenika u Srbiji! Nema razloga da se drže u nehumanim uslovima“, objavio je Picula na tviteru.

 

Više politički, nego pravni pojam

Slika sa blokade novosadskog suda kojom su studenti i aktivisti tražili oslobađanje 'novosadske šestorke'

Svetlana Paramentić/BBC

Slika sa blokade novosadskog suda kojom su studenti i aktivisti tražili oslobađanje ‘novosadske šestorke’

Enciklopedija Britanika pojam političkog zatvorenika široko definiše kao nekoga ko je zatvoren zato što su njegovi ili njeni postupci ili uverenja suprotni postupcima ili uverenjima njihove vlade.

 

„Ovo je najopštije značenje termina koje može biti teško definisati. U praksi, politički zatvorenici se često ne mogu razlikovati od drugih vrsta zatvorenika“, piše na sajtu enciklopedije.

 

Pravnu definiciju otežava logična ideja da se nekome pripisuje status političkog zatvorenika tek nakon hapšenja, dok se pre toga mogu smatrati disidentima, revolucionarima, društvenim reformatorima ili radikalnim misliocima.

 

Jedna od razlika između političkih zatvorenika i običnih kriminalaca je što su prvi uključeni u neku vrstu grupne borbe protiv vladajućih elita, dok aktivnosti drugih obično uključuju element zadovoljavanja sopstvenih interesa, dodaju.

 

„Univerzalne definicija nema, u svakom pojedinačnom slučaju se tumači da li je neko politički zarobljenik, odnosno da li je neki proces politički.

 

„Ne postoji zakonska definicija političkog postupka, a značaj određivanja da li pojedinačan slučaj ima političkih implikacija je takođe politički, ali nam može reći i koliko su pravosudne institucije nezavisne u radu“, objašnjava Milena Vasić.

 

Amnesti internešenel ovaj pojam koristi u širem smislu kako bi definisao zatvorenike za koje zahteva pravedno i brzo suđenje, ali ne i oslobađanje.

 

Za užu kategoriju, takozvane zatvorenike savesti, zahtevaju momentalno i bezuslovno puštanje.

 

Šta su ljudska prava u 300, 500 i 1.000 reči

Кakav je život u zatvorima u Srbiji

Ima li slobode posle zatvora

Konkretni kriterijumi za definiciju pojma

Poruka upućena privedenoj Mariji Vasić koja stupila je u štrajk glađu i žeđu posle produženja pritvora, dok je juče prebačena u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu pošto joj je pozlilo.

Svetlana Paramentić/BBC

Poruka upućena privedenoj Mariji Vasić koja stupila je u štrajk glađu i žeđu posle produženja pritvora, dok je juče prebačena u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu pošto joj je pozlilo.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope postala je prva velika međuvladina organizacija koja je odobrila konkretne kriterijume za definiciju pojma „politički zatvorenik“, oktobra 2012.

 

Razradili su je nezavisni stručnjaci još 2001. godine, pri proceni navodnih političkih zatvaranja u Jermeniji i Azerbejdžanu.

 

Tada su te dve zemlje pristupale ovoj međunarodnoj organizaciji za podršku ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava na Starom kontinentu.

 

Prema njihovoj definiciji politički zatvorenik je „osoba lišena lične slobode“ u sledećim slučajevima:

 

ako je pritvor određen kršenjem jedne od osnovnih garancija utvrđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, posebno slobode misli, savesti i veroispovesti, slobode izražavanja i informisanja, slobode okupljanja i udruživanja

ako je pritvor određen iz isključivo političkih razloga bez veze sa bilo kakvim krivičnim delom

ako su, iz političkih motiva, dužina pritvora ili njegovi uslovi očigledno nesrazmerni krivičnom delu za koje je neko proglašen krivim ili je osumnjičen

ako je, iz političkih motiva, lice pritvoreno na diskriminatorski način u poređenju sa drugim licima

ako je pritvor rezultat postupka koji je očigledno bio nepravedan i čini se da je to povezano sa političkim motivima vlasti

Političkim zatvorenicima se u ovom slučaju ne smatraju osobe lišene slobode zbog terorističkih zločina, ako su gonjene i osuđene za takva dela u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Međunarodne organizacije i međuvladina tela poput Crvenog krsta, Ujedinjenih nacija i Evropske unije najčešće prihvataju preporuke lokalnih grupa za zaštitu ljudskih prava koje deluju u zemlji od interesa o tome ko predstavlja političkog zatvorenika.

 

***

Komentar

***

 

 

Da se podsetimo: "Kazna ne sme biti osveta." Sokrat je zbog ovoga načela dao svoj život. Sokrat je odbio da bude jedan od sudija (i osudi) 6 generala na smrt koji su (iako pobednici) prošli kao i da si oni poraženi 406. p.n.e  u bici kod Arginuskih ostrva (kod Lezbosa) (Arginusae ) jer im je oluja uništila flotu i mornare. Pošto su generali ostavili mrtve vojnike (nisu sahranjeni) i brodove i vratili se u Atinu, rođaci su hteli da se "osvete" generalima i tražili su da im se sudi i da se osude na smrt! Ovo je bio povod za kasnije suđenje samom Sokratu (za nepoštovanja bogova i loš uticaj na omladinu).

*

Kada tri grane vlasti i mediji kao četvrta grana vlasti nisu "razdvojene", nezavisne jedna od druge (kao što je to u despotskim sistemima) imate "političke zatvorenike".

Sociolozi i politikolozi beže od Okamove britve, kao đavo od krsta; beže od - principa ekonomije mišljenja - principa po kome pri objašnjavanju pojava treba težiti jednostavnosti, birajući objašnjenja koja se zasnivaju na što manjem broju koncepata i pretpostavki. Ako krenemo tim putem, na Zemlji je 80% država desporskog tipa (pojmovi: autoritarni režim,...,totalitarni, nerazvijene demokratije – nepotrebno stvaraju zbrku) a 20% su građanske demokratije (tri grane vlasti su razdvojene).

Ps. Okamova britva: Ako se neko suoči sa nizom fenomena za koje postoji više od jednog održivog objašnjenja, treba izabrati najjednostavnije objašnjenje koje odgovara svim uočenim činjenicama.

Zoran Stokić

16.05.2025.