Sindrom - fanatične lakomislene pohlepe

*

Novinari koji su pobegli iz Rusije objavili sumorni portret Putina, delo se čita poput „špijunskog romana”

 

S. D.

danas 22.09.2026. 16:05

 1 komentara

Prati Danas.rs na Google-u

 

Novinari koji su pobegli iz Rusije objavili sumorni portret Putina, delo se čita poput "špijunskog romana” 1

EPA/MIKHAIL METZEL/SPUTNIK/KREMLIN POOL / POOL MANDATORY CREDIT

 

Dana 29. juna 2021. godine, u šest sati ujutru, ruskog novinara Romana Badanjina probudilo je kucanje na vrata porodičnog stana u Moskvi. „Izađi brzo, neko ti je ogrebao auto u dvorištu”, viknuo je neko napolju. Čim je otvorio vrata, maskirani muškarci su nasilno ušli unutra.

 

Istovremeno, na drugom kraju grada, sličan upad dogodio se u domu Badanjinovog kolege Mihaila Rubina. Maskirani muškarci bili su pripadnici FSB-a, ruske obaveštajne službe – instrumenti „klime straha i nasilja” koju je, prema navodima autora iznete u njihovoj detaljnoj biografiji ruskog predsednika, Vladimir Putin nametnuo Rusiji, piše Gardijan.

 

Knjiga *Car lično* (The Tsar in Person) ima gotovo 800 stranica i dobitnik je francuske književne nagrade „Gran pri Strazbur” (Grand Prix Strasbourg); žiri je ocenio da se delo čita poput „špijunskog romana” i pohvalio „hrabrost i posvećenost” autora tokom decenija istraživačkog rada.

 

Za Badanjina i Rubina, upadi u ranim jutarnjim satima predstavljali su upozorenje. Kao osnivači nezavisnog medijskog projekta „Projekt” (Proekt), specijalizovanog za istraživačko novinarstvo, obojica su se suočavala sa pretnjama i ispitivanjima, etiketiranjem kao izdajnici i strani agenti, zabranama pristupa događajima, kao i pretresima kancelarija. Njihove kolege nisu imale toliko sreće: nekoliko njih je iznenada preminulo, stradalo u neobjašnjivim nesrećama ili u napadima koji su delovali nasumično.

 

Rubin je za „Gardijan” izjavio: „Prvi put su nam pretili 2019. godine, kada smo objavili istraživanje o šefu Putinove propagandne mašinerije. Jedan zvaničnik Kremlja upozorio me je da bi posledice mogle biti zastrašujuće. Agenti bezbednosnih službi posetili su moje roditelje i pitali ih zašto ja, njihov sin, prodajem svoju zemlju i izdajem Rusiju.”

 

Nakon što su agenti FSB-a upali u njegov stan u zoru, Rubin je zatekao svoj pasoš pažljivo ostavljen na stolu. „Bila je to poruka. Da su ga odneli, ne bih mogao da napustim zemlju, ali želeli su da odem, pa su ga ostavili na mestu gde ću ga videti”, rekao je. „U tom trenutku nisam planirao odlazak. Nisam želeo previše da razmišljam o opasnosti jer sam mislio da samo pokušavaju da me spreče da radim.”

 

Manje od tri nedelje kasnije, Kremlj je „Projekt” proglasio „nepoželjnim” medijem. „Napustio sam Moskvu već sledećeg jutra”, rekao je Rubin.

 

Badanjin, koji je sa porodicom bio na odmoru u Maroku, odlučio je da je povratak previše opasan. „Izbor je bio između zatvora i izgnanstva, a ja nisam želeo u zatvor.”

 

Njihova knjiga, do sada objavljena samo na ruskom i francuskom jeziku, prati Putinov uspon od običnog službenika i tajnog agenta KGB-a u gradskoj upravi Sankt Peterburga do Kremlja, gde se od 2000. godine grčevito drži vlasti.

 

Ovo nije prva biografija koja predsednika i njegov krug bliskih saradnika prikazuje kao okrutne i korumpirane ljude, ali suština leži u enciklopedijskoj detaljnosti iznetih podataka. Badanin i Rubin, obojica bivši novinari akreditovani za praćenje Kremlja, imaju zajedno 40 godina iskustva u istraživačkom novinarstvu i obavili su stotine intervjua kako bi stvorili sumornu sliku Putina.

 

Oni ga prikazuju kao modernog cara, bez ideologije ili čvrstih uverenja – kao diktatora sposobnog za „neograničenu okrutnost”, koji sebe smatra iznad morala i zakona. Rivali i protivnici, ili jednostavno oni koji su postali nepoželjni, doživljavaju neočekivane krajeve u nesrećama, udesima i padovima, ili bivaju otrovani toksinima i radioaktivnim česticama koje izazivaju agoniju i smrt.

 

„Ove stranice su rezultat rata i represije, izgnanstva i smrti nekih nama bliskih ljudi, kao i patnje prijatelja bačenih u zatvor”, piše ovaj dvojac. „Nadamo se da će knjiga doprineti uništavanju okolnosti koje su omogućile sve ove nedaće i porazu čoveka koji je sve to počinio sopstvenim rukama.”

 

To je ujedno i priča o Rusiji od kraja Sovjetskog Saveza do danas. Badanin kaže da je knjiga namenjena mladim Rusima koji nemaju predstavu o tome kakva je njihova zemlja bila pre nego što je Putin preuzeo vlast. Nije iznenađujuće što ju je Kremlj zabranio.

 

Badanin je za „Mond” izjavio: „Ciljamo i publiku u inostranstvu, gde kruže brojni mitovi o Putinu. Nema potrebe izmišljati mitove o njemu. Neka činjenice otkriju istinu o njemu i njegovom sistemu.

 

„Lider Kremlja nema ideologiju. Rat u Ukrajini je to jasno pokazao: taj rat nije nastavak njegovih ideja, već samo sredstvo za opstanak na vlasti.”

 

Danas, čak i hiljadama milja daleko od Moskve, nijedan od ove dvojice novinara se ne oseća potpuno bezbedno od onih koje nazivaju „Putinovim odredima smrti”, poslatim da ubiju ruske disidente u inostranstvu kako bi se demonstrirao domet ruku Kremlja.

 

Prošle godine, agenti FBI-ja su došli u Badaninov dom u Kaliforniji kako bi ga upozorili da imaju informacije da mu preti opasnost od napada „stranih specijalnih službi”.

 

„Ovde se osećam malo bezbednije nego u Evropi, ali ne i potpuno bezbedno”, rekao je Badanin.

 

***

Komentar

***

 

Putin boluje od – sindroma fanatične lakomislene pohlepe; proklete  ljubavi  prema posedovanju;  teži ostvarenju sopstvenih interesa uz potpuno  zanemarivanje prava drugih, neobazirući  se na  ljudskost. Putinov - agresivni porok  "pleonexia" - deluje u tri sfere života. U materijalnoj sferi, on podrazumeva "grabljenje novca i dobara, bez obzira na čast i poštenje". U etičkoj sferi, to je "ambicija koja gazi druge kako bi se došlo do nečega što osobi ne pripada". U moralnoj sferi, reč je o "neobuzdanoj požudi koja traži zadovoljstvo tamo gde nema prava da ga uzme". 

"Pleonexia", reč grčkog porekla, jeste filozofski pojam koji - grubo govoreći - odgovara pojmovima: pohlepe, lakomosti ili gramzivosti, definiše se kao "želja da se ima više od drugih, više od sopstvenog dela, čitav deo" - "nezasita želja da se poseduje ono što s pravom pripada drugima". 

Filozofija je nastala u antici kao suprotnost "pleonexiu" -  filozofija je, zaključili su misleći ljudi u antici, neophodna jer se bez nje - i bez asketske discipline koju ona omogućava -  čovek nalazi u stanju u kojem  - bogatstvo zamenjuje sve vrednosti; u korenu bogatstva otkriva se iskvarena priroda, samovoljna i zla volja – "pleonexia".

 Ta fanatična pohlepa kod njega je neodvojivo  povezana sa "radošću zbog tuđe nesreće" koja je prvobitno bila nepatološko stanje bila je moralne prirode bila je posledica - nesigurnosti, emocionalne nestabilnosti, nezadovoljstva sobom,  nesposobnošću za introspekciju te zanemarivanja sopstvenih vrednosti (nesposobnosti da se dožive vrednosti poput empatije, altruizma ili reciprociteta), a ogledala se u uverenju da su i ličnosti drugih ljudi podjednako beznačajne i bezvredne. Ovo je sa godinama na vlasti preraslo u snažnu "zluradost" koja čoveka dovodi u stanje gubitka razuma, pa je otvoren put proizvodnji dela najstrašnije surovosti - nepatološka zluradost se transformisala u patološki sadizam (a tim je putem ranije već prošao Staljin).

*

 

Generacija Rusa, poznata po događajima iz 1905/1917, priznala je uticaj Plehanova, Pisareva i &, taj mem je oblikovao Putina. Plehanov ih je naučio da je propaganda najvažnija, a Pisarev ih je snabdeo nihilizmom. Fenomen je prvi opisao Turgennjev u romanu o sukobu generacija sa različitim životnim stavovima: "Očevi i sinovi" 1861., očevi liberali – sinovi nihilisti. Kada je Pisarev napisao kritiku romana, proglasio je da su nihilisti prepoznali Bazarova (junaka romana) kao svoj uzor. Nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricao je sve što nije zadovoljenje sopstva. Pisarev se pita, a da se i ne nasmeje, da li je opravdano ubiti svoju majku i odgovara: "A zašto ne, ako ja to želim i ako smatram da je to korisno" (na to je reagovao Dostojevski u "Zločin i kazna"). Nihilisti su porušili sve mostove, za njih su dekabristi, Puškin, Gogolj, Ljermontov, uopšte umetnost, estetika, religija, filozofija nekorisne stvari – nisu bile društveno korisne – taj način mišljenja je morao biti resetovan. "Više volim parče sira od celog Puškina,..., Radije bih bio ruski obućar nego ruski Rafael. Par cipele korisnije od Šekspira, Gete je naduti aristokrata...ideali njihove umetnosti, filozofije, religije su prazne reči"!

Još jednom u istori se pokazalo da najbolje namere nisu dovoljne. Pisarev: "Svrgavanje vladajuće dinastije Romanovih i promena političkog i društvenog sistema jedini je cilj i nada svih poštenih građana Rusije,..., Pomirenje u ovoj borbi ne može postojati: na strani vlade su samo osrednji ljudi,..., na strani naroda je sve što je mlado i sveže, sve što je sposobno da misli i deluje". Hapšeni su, tamničeni i zabranjivani, to je izavalo pojavu radikalnog terorističkog krila, koje je 1881., ubilo cara Aleksandra II Romanova. Njihovi su nastavlječi 1905/1917 izveli "revoluciju" ali tako duhovno i moralno ispošćeni, redukovani na racionani egoizam - umesto obećanog raja - nihilizam ih je odveo u pakao - u koji sada Putin može da poviče celu planetu Zemlju.

 

Zoran Stokić

22.09.2026.