Faberžeovo "Zimsko jaje" spremno da obori rekord na aukciji

Autor:

author

RTS

|

28. nov. 2025. 14:32

|

SCITECH

Potencijalno uskoro se može dogoditi da čak ni najveći svetski bogataši neće moći da kupe jedno od Faberžeovih legendarnih carskih jaja. Jednostavno ih neće biti na privatnom tržištu. Poznata kuća nakita iz Sankt Peterburga proizvela je samo 50 jedinstvenih ukrasnih jaja za ruske careve Aleksandra III i Nikolaja II, koji su ih naručili kao uskršnje poklone između 1885. i 1916. godine, prenosi RTS. Sedam nedostaje, od kojih neka nisu viđena još od pre Oktobarske revolucije. Ostala su uglavnom u institucijama ili muzejima, od Moskve do Virdžinije, a samo sedam je u privatnom vlasništvu.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/scitech/faberzeovo-zimsko-jaje-spremno-da-obori-rekord-na-aukciji/

 

 

 

***

Komentar

***

 

„Dizajn je bezvremenski – toliko je moderan.“ Trebalo je ugoditi apsolutnoj moći. Opsednutost Aleksandra Karađorđevića da se dočepa upražnjenog carskog prestola Romanovih došla nam je glave. Kada su boljševici Rusku carsku vojsku, sa generalom Vrangelom, potisnule sa Krima, bio je to poraz carevine. Francuska, saveznica - carske Rusije - u I sv. ratu, staje na stranu beloarmejaca, pokušavaju da pomognu tako što ih smeštaju u njihve logore u Tuskoj i Tunisu. Francuska nije želela da primi rusku carsku vojsku na teritoriju Evrope i tražila je da se vojska rasformira (nije želela da se zamera SSSR). Vrangel to nije prihvatljivo – ali vrata im je 1922. otvorila Kraljevina SHS, na čelu sa A.K./Pašićem. Ti u kraljevini primaš regularnu belogardejsku vojsku, koja tu vežba sa idejom da se vrati u SSSR i u novim ratom povrati Rusku carsku imperiju – zamerili su se tako kominiterni i SSSR  koja se ustremila protiv kraljevine i Srbije. Ruše kraljevinu, 1945. instalira se komunizam u YU - na čelu sa Titom - put ka ćacilendu i involuciji.

 

*

@артиљерац

НИЈЕДНА држава на свету није признавала СССР до 1936.Сем Немачке,али то је посебан случај.Па како им се само Краљевина СХС замерила а остали нису.

 

@ артиљерац Evo ta "nepriznata SSSR" u praksi na planeti Zemlji: Cilj Kominterne (nastala 1919.) je bio da u komunističkim partijama država u svetu svrgavaju garniture koje nisu po volji SSSR i da nameštaju svoje kadrove. Na primer, u Čehosovačkoj, 1929., staljinovi momci predvođeni Klementom Gotvaldom, izvršili su unutrašnji partijski puč, kada su se rešili prvobitnog partijskog rukovodstva i isključili nezgodne članove, i staljinizovali Komunističku partiju Češke. Takođe cilj je bio širenje ideja komunizma i "borba svim sredstvima, uključujući i upotrebu oružane sile, za svrgavanje svetske buržoazije i stvaranje međunarodne Sovjetske Republike kao prelazne faze ka potpunom raspadu država" i tsl. Ili, na primer, Komunistička partija Nemačke (KPD) osnovana nakon I svetskog rata od strane socijalista koji su se protivili ratu. KPD se u januaru 1919., pridružila ustanku, koji je težio uspostavljanju sovjetske republike u Nemačkoj. Posle poraza ustanka i ubistva vođa KPD Roze Luksemburg, Karla Libknehta i Lea Jogičesa, partija je privremeno zauzela umereniji, parlamentarni kurs pod vođstvom Pola Levija. Tokom perioda Vajmarske republike, KPD je obično dobijala između 10 i 15 % glasova i bila je zastupljena u nacionalnom Rajhstagu i državnim parlamentima. Pod vođstvom Ernsta Telmana od 1925., partija je postala potpuno staljinistička i lojalna rukovodstvu SSSRa, a od 1928., ju je  kontrolisala i finansirala Kominterna u Moskvi. Pod Thalmanovim vođstvom, partija je većinu svojih napada usmerila protiv Socijaldemokratske partije Nemačke i tsl.

 

Zoran Stokić

29.11.2025.

Stojičić: Položaj kulture gori nego ikada, na vodećim mestima ljudi kojima je dovoljno da znaju prvo i treće slovo azbuke

Autor:

author

N1 Beograd

|

29. nov. 2025. 10:08

|

KULTURA

Položaj kulture u Srbiji je gori nego ikada, a na vodećim mestima su ljudi kojima je dovoljno da od 30 slova azbuke znaju prvo i treće slovo i da imaju dovoljan legitimitet da se pojave na takvom mestu, kaže pisac, osnivač i urednik izdavačke kuće Besani, Goran Stojičić za N1.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/stojicic-polozaj-kulture-gori-nego-ikada-na-vodecim-mestima-ljudi-kojima-je-dovoljno-da-znaju-prvo-i-trece-slovo-azbuke/

 

 

***

Komentar

***

 

Isidora Sekulić: "Srbi su u ratu sa samim sobom"! Najskuplja stvar - za društvo je – nekultura. Primarni kulturni obrasci stvaraju – memove koji "vuku" društvo - u određenom pravcu. 

Da li probleme rešavate u argumentovanim raspravama ili pomoću pesnica? 

Da li sve može biti tema rasprave i presipitivanja ili postoje tabui? 

Dali je "rad" za vas vrlina ili mučenje (kazna)? Da li poštujete zakone ili ne? 

Da li svoja verovanja discilinujete empririjom ili ne? 

Ove meta kulturne matrice od vas naprave Švajcarsku ili Srbiju. 

Primarni elementi kulture instrumentalizuju se u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, našu orijentaciju u društvu. Od toga zavisi kako vozite auto, kako obavljate poslove,., kako se ponašate – a od toga zavisi da li će se u: saobraćaju, na građevinama, mestima okupljanja (porodica, škola, stadion, pozorište,..., politički skup) i tsl., - ginuti - kao na bojnom polju ili ne. Počnite da sabirate sve te naše pogibije (plod nekulture) sve te naše invalide, sve te stalne stresove koji proizvode brojne najteže bolesti - novac za lečenje i terapiju – puno malih sabiraka u konačnom zbiru veliki (zapanjujuće) veliki brojevi – milijarde evra; to premašuje budzet koji Srbija ima.

 

Zoran Stokić

29.11.2025.

 Akademski plenum: Obrušavanje saobraćajnice u Kragujevcu novi crveni alarm za građane

Autor:

author

FoNet

|

28. nov. 2025. 16:50

|

VESTI

|

6

komentara

Akademski plenum saopštio je da je današnje obrušavanje nove saobraćajnice u Kragujevcu novi crveni alarm za građane i da pokazuje da, ukoliko se nešto ozbiljno ne promeni u državi, svi možemo postati žrtve neznanja, nesposovnosti, bahatosti i koruptivnih radnji u sklapanju i realizaciji građevinskih radova.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/akademski-plenum-obrusavanje-saobracajnice-u-kragujevcu-novi-crveni-alarm-za-gradjane/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada su znanja, sposobnosti i moral nevažne ovakvi događaji su svakodnevnica. Sve greške komunizma od 1945-1989, naši pravnici (iz komunističke medrese Pravnog u BG) non stop 1990-2025 ponavljaju počev od načina vođenja države i društva gde vlast KADRIRA (vertikalno i horizontalno - postave samo "naše" - struke nemaju autonomiju) a vlasti je - nedodirljiva - jer je iznad Zakona.  Ako si ti u "zgradi društva SR" već od 1945., počeo da uklanjaš "noseće stubove" društva - jer nisu "naši" - na primer, Milan Kašanin, Isidora Sekulić,...., Aleksandar Kostić (lekarski stub), Danilo Rašković (inžinjerski stub), posle više decenija posledice tog čina postaju svima vidljive. Pošto su "pravnici" od 1990., sprečili da ova nedopustiva otpuštanja "stubova" znanja i struka - hirom vlasti - postanu opšte mesto u našoj kulturi, politici to je to (a pri otpuštanju je vlast koristila delikt mišljenja – šta građani privatno misle o nečemu), te se greška non stop onda ponavljaju već decenijama – kao grudva snega koja se na nizbrdici uvećava tako je i inaš "društveni haos" počne da se uvećava - kao što je anticipirao, tako davno, F. Bekon: "ponavjanje grešaka je kuga razuma". Posledice? Pogledati video snimak urušavanja.

 

Zoran Stokić

29.11.2025.

 

"Žame vi"

*

Fon Bekerat: Najveći izazov za Srbiju - duboka polarizacija, kreirati više prilika za dijalog

 

Autor:

author

FoNet

|

28. nov. 2025. 11:22

|

VESTI

|

9

komentara

Najveći izazov za Srbiju je duboka polarizacija, a za napredovanje u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) potrebno je kreirati više prilika za dijalog i ne izbegavati teške teme, već o njima govoriti jasno i otvoreno, izjavio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/fon-bekerat-najveci-izazov-za-srbiju-duboka-polarizacija-kreirati-vise-prilika-za-dijalog/

 

 

***

Komentar

***

 

Kakvo diletansko nepoznavanja stanja u Srbiji. Za razliku od elita iz zemalja realsocijalizma, naše su se elite (stasele u komunizmu) pokazale nedorasle problemima koje su trebali da reše. Umesto tranzicije neuspešne komunističke privrede i društva (da iskoriste pad berlinskog zida 1989.) one su nas uvele u ratove a ratovi su odmah proizveli haos i stres. Haos, stres i umor izazivaju psihološko stanje "žame vi" (suprotno od "deža vi") kada osoba više nije u stanju da - apriori poznatu sitaciju – prepozna. Sve greške komunizma od 1945-1989, oni više nisu bili u stanju pa prepoznaju. Otuda su od 1990-2025 sve te greške non stop ponavljane tj. dogođale su nam se metamorfoze ideokratskog (despotskog) načina vođenja države i društva čija je esencija KADRIRANJE (vertikalno i horizontalno postaljanje "naših") vlasti koja je - nedodirljiva - jer je iznad Zakona.  Struke su izgubile autonomiju, strukovne procedure su postale nevažne, a i samo znanja i sposobnosti su postali nevažni. Posledice su vidljive svuda oko nas - a samoočigledne su - u saobraćaju i urbanizmu. U svim segmentima u Srbiji je kao u ovom primeru iz medicine; ako smo "zaboravili" da je hirom vlasti sa Medicinskog fakulteta 1952., izbačen naš najugledniji naučnik, profesor Aleksandar Kostić (i drugi) ako to nismo osudili, ako to nije (od 1989.) postalo opšte mesto u našoj kulturi, politici to je to, ta se greška non stop ponavlja već decenijama - kao što je kazao F. Bekon "ponavjanje grešaka je kuga razuma".

 

Zoran Stokić

28.11.2025.

 

Profesor Medicinskog: Sprečeno bezakonje na sednici Saveta, zbog medija ne smeju da se ponašaju nelegalno

Autor:

author

FoNet

|

26. nov. 2025. 18:03

|

VESTI

|

1

komentar

Savet Medicinskog fakuleta u Beogradu danas je zbog prisustva medija bio sprečen da se ponaša na nelegalan način i da nametne ljude lojalne aktuelnoj vlasti na ključne pozicije u tom telu, preneo je epilog današnjih dešavanja na Medicinskom fakultetu profesor te ustanove Oliver Stojković.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/oliver-stojkovic-sednica-saveta-medicinski-fakultet/

 

*

 

"Režim ruši autonomiju": Predstavnici Vlade nudili sporne izmene, pa napustili sednicu Saveta Medicinskog zbog kamera

Autor:

author

Žaklina Tatalović

|

26. nov. 2025. 20:00

|

VESTI

|

4

komentara

Podeli

 

Facebook

X

Mail

Haos na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Predstavnici vlade u Savetu fakulteta i studenti iz studentskog Parlamenta otišli sa sednice - nisu hteli da se snimaju na sednici koja je bila otvorena za javnost.

 

"Ja Vas molim da izađete, posle možete da radite intervjue. Snimanje je dozvoljeno radi pravljenja zapisnika", kazala je dekanka Medicinskog fakulteta Nataša Milić.

 

Sekretarka fakulteta Marija Radovanović je na to odgovorila: "Ali taj pravilnik koji pokušavate sada da usvojite još nije usvojen".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/rezim-rusi-autonomiju-predstavnici-vlade-nudili-sporne-izmene-pa-napustili-sednicu-saveta-medicinskog-zbog-kamera/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Komunizam je bio antigrađansko društvo. Klima koja sada svi mogu da vide započela je  1945. Jedna od prvih pobeda "ćaka" uz pomoć  (delikta mišljenja) je bila na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1952., kada je dr Dušan Đurić (Zinaja) predavač "partizanske hirurgije" odstranio tada naše nabolje naučnike, prof medicine (prvo) dr Aleksandra Kostića (suosnivača Medicinskog, Veterinaskog i Stomatološkog fakultea....) a kasnije je otpuštena i prof dr Smilja Kostić-Joksić;  presudi je osim prisluškivanja - kumovalo i to što je njihov stariji sin Ivan (Vanja, poginuo 1943.) bio u četničkim jedinicama generala Draže Mihajlovća  a mlađi sin Vojislav je 1946., bio u zatvoru zbog deljenja antikomunističkih letaka....

 

 

*

 

Zločin i kazna bez epiloga

 O - prof dr Aleksandru Kostiću

 

Ponedeljak, 22.02.2021. u 11:13

Zapodevši oštru polemiku na stranicama „Politike” dva vrsna redovna profesora, uveliko u penziji, ugledni hirurg, vešt i precizan u skalpelu i peru, prof dr Radoje Čolović i epidemiološki pedantan prof. dr Zoran Radovanović nehotice otvoriše Pandorinu kutiju Medicinskog fakulteta, odnedavno stogodišnjeg korifeja beogradskog Univerziteta

 

Kao mladi pravnik, a prethodno i tri godine, od 1975. do 1978. godine novinar „Politikine” kuće („Ekspres”), u Dekanatu Medicinskog fakulteta prvi put sam sreo prof. dr Aleksandra Kostića. Sitne građe, primerne za devet decenija, razbarušenih pramenova sede kose, ovog puta bez cilindra iz mladosti ili beretke u starosti,. živahnih očiju, primio je Veliku povelju fakulteta, pred svoj devedeseti rođendan, iz ruku tadašnjeg dekana prof. dr Ljubiše Rakića. Svečanosti je prisustvovao i izvestan broj istaknutih nastavnika i akademika – profesori Bora Božović, Vladimir Kanjuh, Cvetko Rakić, Gordana Tucaković, Veselinka Šušić, Vukica Diklić, Desa Ćetković, prodekan prof Jovan Mićić, koji će naslediti na mestu dekana prof. Rakića, i sredinom devedesetih godina prošlog veka pokrenuti rehabilitaciju nastavnika udaljenih s fakulteta zbog političke nepodobnosti. Po izlasku iz Dekanata, sa sinom Vojislavom uputio se limuzinom SANU, u koju nikad nije primljen, u svoj Histološki institut sa koga je 1952. oteran u penziju u 59. godini. Kaznu u vidu rešenja svojim potpisom izrekla je Mitra Mitrović, ministar prosvete, baš kao što ga je i Velibor Jonić, ministar u vladi Milana Nedića, deceniju ranije pripremio za odstrel kao protivnika Apela srpskom narodu.

 

Sinekura koju mu 16. januara 1952. na Fotofilmskom zavodu dodelio rektor Velike medicinske škole, prof dr Kosta Todorović, kratko je trajala

 

Već nakon dva meseca 25. marta „izvešten radi znanja i daljeg rada” rešenjem ministra prosvete Mitre Mitrović o prestanku službe po sili zakona, isti rektor ovoga puta razrešava dužnosti prof. dr Aleksandra Kostića 29. marta 1952. koga je nasledio na mestu dekana 1939. godine

 

Ponovo je udaljen iz zgrade Instituta, koji je šest godina zidao sa prof. dr Rihardom Burijanom od 1921. do 1927, a nakon bombardovanja 6. aprila 1941. iz pepela ponovo podizao. Na svom institutu kratko se zadržao u biblioteci okružen bivšim đacima i novostasalim docentima i profesorima. Iste godine, 1983, umro je na Vojnomedicinskoj akademiji uporan u zavetu da ga – kada mi dođe sudnji dan „ubog neprebola u duši” ni slučajno ne vode na Medicinski fakultet.

 

Kao šef kadrovske službe u ime dekana slao sam pozivnice istaknutim profesorima upravnicima instituta, direktorima klinika, političkim ličnostima. Pozivnice su raznosili kuriri na ruke pozvanim. Ali pre slanja sa sprata iznad dekanove kancelarije silazila je drugarica Olga, službenica Univerzitetskog komiteta i donosila spisak penzionisanih osoba koje se ne smeju zvati. Prvi na spisku bio je Aca Kostić, kako ga su ga svi oslovljavali. Drugi na spisku nepoželjnih bio je još jedan Kostić, Slobodan, neurohirurg, koji je sa 18 godina starijim bratom Milivojem, takođe akademikom, bio osnivač neurohirurgije. Treba reći da su prostorije Komiteta u Dekanatu postojale sve do 2000. godine. Poslednji put su bile pune kada je već pominjanih devedesetih Mira Marković trebalo da se bude izabrana za profesora sociologije umesto penzionisanog profesora Vlade Milanovića. Iako su prostorije bile ispunjene njoj se nije ispunila želja da postane profesor Medicinskog fakulteta nakon što je ugašen odsek turizma na Prirodno-matematičkom fakultetu gde je predavala. Njeno nesuđeno mesto zauzela je prof. dr Ljiljana Slović, supruga Danila Ž Markovića ministra prosvete. Tek početkom novog veka 2000. godine Savet Medicinskog fakulteta usvojio je predlog o rehabilitaciji svojih nastavnika koji su prognani sa svojih katedri,

 

Prof. dr Aleksandar Kostić ostavio je još jedan amanet – da se 10 godina nakon njegove smrti sva dokumenta i spisi o golgoti što ju je proživeo pod okupacijom i komunističkim progonom, o  sukobima sa kolegama, hajci kojoj je bio decenijama izložen dostave Srpskom lekarskom društvu. Vojislav Kostić ispunio je očevu želju i dokumentaciju 11. maja 1993. godine u 15 sati predao akademiku Vojinu Šuloviću, predsedniku SLD-a.

 

Srpsko lekarsko društvo je 30. oktobra iste godine uputilo dopis pod brojem .02 br. 1692 Dekanatu sa predlogom da se pristupi rehabilitaciji. Medicinski fakultet je na sednici Saveta 10. juna 1995. prihvatio inicijativu SLD-a i formirao Komisiju čiji je predsednik bio prof. Jovan Mićić ali koja zbog napred navedenih okolnosti nije uspela u svojoj nameri. Nezadovoljan sporošću i odjekom rehabilitacije Vojislav Kostić snima film „Koncert prof. dr Aleksandra Kostića” koga je prikazao pred lekarskim establišmentom Medicinskog fakulteta u Ateljeu 212. Nakon filma muk u sali umesto aplauza.

 

Iako je najavljeno da će ovaj film u režiji Zdravka Ranitića, u produkciji „Centar filma”, biti emitovan na Radio-televiziji Srbije, to nije učinjeno, a dobro bi bilo publikovati ga na internetu, kako bi lekari prestali da se dele na naše i njihove. Sudbina prof. dr Aleksandra Kostića predstavlja dobru opomeni šta se dešava kad se pomešaju vlast i struka

 

Dragan Pantelić,

penzionisani upravnik

Centra za izdavačku i bibliotečku delatnost Medicinskog fakulteta

 

 

*

 Проф. др Смиља Костић-Јоксић 

(1895-1981)

Проф. др Смиља Костић-Јоксић (1895-1981) била је угледни српски педијатар, научни радник, редовни професор на катедри педијатрије Медицинског факултета, шеф првог Дечјег диспанзера у Београду у оквиру Дечје клинике, оснивач  Саветовалишта за одојчад, писац, аутор преко 50 научних радова међу којима су приручници и први наслови из клиничке лабораторијске дијагностике у Србији (Приручник за мајке, Заштитно калемљење против туберкулозе BCG вакцином, Седименти у мокраћи и др.).

 

За време балканских ратова (1912/1913), гимназијалка Смиља Јоксић пријављује се за добровољну болничарку у VII резервној болници у Београду. Завршетак борби дочекује са навршених седамнаест година и два одликовања, „Крстом Милосрђа“ и „Медаљом српског Црвеног крста“. Уписује Медицински факултет у Лозани 1915. године, и након дипломирања (1919) ради на Очној клиници у Монпељеу, а затим на Дечијој клиници у Стразбуру.

 

Године 1939. изабрана је за доцента педијатрије, чиме постаје и прва жена доцент Медицинског факултета. Када је Хистолошки институт Медицинског факултета у Београду добио своје просторије, др Смиља Костић-Јоксић постаје први асистент на тој катедри. Године 1925. је премештена за асистента у новоосновану Педијатријску клинику.

 

Оснива при клиници Дечји диспанзер и постаје шеф те службе, а посебан медицински проблем њеног интересовања постаје туберкулоза код деце, као и организација превентиве.

 

У првим поратним годинама (1945-1948) доцент др Смиља Костић-Јоксић ангажује се у организовању лечења туберкулозне деце, које је у то време било много.

Лист „Народни студент“ ће објавити: „...проф. др Смиља Костић Јоксић тенденционално објашњава како пораст туберкулозе код деце у Југославији последица је погоршања животних услова после победе револуције...Тако, она испољава свој непријатељски став према нашој социјалистичкој заједници...“ (Мироје Перовић). 

 

Због својих речи, удаљена је са Медицинског факултета у Београду.

 

Игром судбине, одликована је француском „Легијом части“ управо за успешну примену BCG - вакцине у сузбијању туберкулозе код деце на просторима Југославије. Француски председник др Смиљу Костић-Јоксић, професора педијатрије, одликује 7. јануара 1952. године Легијом части због изузетног залагања за примену БЕ-СЕ-ЖЕ вакцине код одојчади. Том приликом јој је, у знак посебног поштовања, даровао и брош са иницијалима BCG од брилијаната. Чињеница да је због доприноса науци 1940. године проф. др Александр Костић одликован Легијом части, а 12 година касније и његова супруга због залагања у примени БЦГ вакцине, сврстава их у јединствен пар супружника носилаца Легије части. У том тренутку, на свету постоји само још један брачни пар који носи иста одликовања - Пјер и Марија Кири.

 

Неколико година касније, факултет је упутио позив проф. Смиљи Костић-Јоксић да се врати, али oна ће ову понуду одбити, буидући да с епозив није односио на њеног супруга, који је такође одстрањен са факултета.

 

Брачни пар Смиља Костић-Јоксић и Александар Костић, живот су провели у заједништву и дубоком разумевању. Од младих година нераздвојни, а потом животни сапутници и партнери (венчавају се 1919. године у Монпељеу, Француска), обоје су поседовали изузетну стручност и несебично се предавали науци. Обоје су завршили Медицински факултет у Страсбуру, и заједно основали Хистолошки институт у Београду 1922. године. Заједно су одбили да потпишу окупацијски апел 1941. године, заједно су уклоњени са Медицинског факултета 1942. године, да би скупа били враћени на исти факултет 1944. године - и заједно су поново удаљени 1952. године.

 

Zoran Stokić

26.11.2025.

 

Nesvakidašnja prevara: Italijan tri godine glumio mrtvu majku da bi dizao njenu penziju - telo krio u kući

Autor:

author

N1 Beograd

|

25. nov. 2025. 12:20

|

SVET

italijan glumio mrtvu majku da bi dizao penziju

ilustracija nastala uz pomoć veštačke inteligencije

Nezaposleni Italijan tri godine je glumio svoju mrtvu majku kako bi prikupljao hiljade evra godišnje od njene penzije, što su italijanske vlasti nazvale „skandalom gospođe Doutfajer“, prema lokalnim izveštajima.

 

Taj 56-godišnji muškarac, koji nije identifikovan, izveo je prevaru nakon što mu je majka umrla pre tri godine, dok je njeno mumificirano telo skrivao u porodičnoj kući, izvestile su italinske novine Corriere della Sera.

 

Majka prevaranta, Grazijela Dal'Oljo, preminula je u 82. godini, a njen sin nikada nije prijavio njenu smrt.

 

Umesto toga, ugurao je njeno telo u vreću za spavanje i sakrio ga u prostoriji za veš u njihovoj kući, navodi se u izveštaju.

 

Do trenutka kada su vlasti pronašle Dal'Oljo, njeno telo je bilo mumificirano, prema izveštajima.

 

Za sve to vreme, njen sin je pažljivo imitirao svaki detalj svoje majke, čak i šminku, i nastavio da podiže njenu penziju. Čak je uspeo da obnovi njenu ličnu kartu u državnoj službi na periferiji Mantove nakon njene smrti, piše list.

 

Sa majčinom penzijom i portfoliom nekretnina od tri kuće, sin je mogao da prisvaja oko 61.000 dolara godišnje, navodi se u novinama.

 

akcija italijanska policija

Shutterstock/Cineberg

Vlasti su rekle da je prošao kroz „transformaciju u stilu gospođe Dautfajer“, u aluziji na film iz 1993. u kojem Robin Vilijams glumi nedavno razvedenog komičara koji odlučuje da se predstavlja kao savršena domaćica kako bi viđao svoju decu dok pokušava da odbije novog dečka svoje bivše supruge.

 

Ali jedan oštrooki državni službenik je konačno uočio šemu Italijana nakon što je primetio njegove navodno „muževne“ crte, uključujući dubok glas i „debeo“ vrat, piše list.

 

Službenik je obavestio vlasti, koje su uporedile fotografije Dal'Oljo i njenog sina i shvatile da ih je dugo obmanjivao.

 

Fotografija starije žene tamne, kovrdžave kose i u plavoj majici. Mumificirano telo Gracijele Dal’Oljo pronađeno je u porodičnoj kući u Italiji.

 

Sin je dozvolio vlastima da pretresu njegov dom, gde su otkrili telo starice, iako zvaničnici nisu sumnjali da je bilo kakva nečasna igra doprinela njenoj smrti.

 

„Verovatno je umrla prirodnom smrću, ali to će biti utvrđeno obdukcijom. To je vrlo čudna priča i vrlo, vrlo tužna“, rekao je Frančesko Aporti, gradonačelnik Borga Virđilija novinarima.

 

Zvanična obdukcija još nije završena, prema navodima lista.

 

Sin je pod istragom zbog nezakonitog prikrivanja tela i prevare u vezi sa doprinosima.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Moral se na Zemlji odavno zaturio, a svet je inače fraktalna struktura, kako na vrhu (vlast) tako i u bazi (narod), ovo je eho rečenog doduše u duhu "Danse Macabre" 1875., Kamija Sen-Sansa. Tema "Danse Macabre" je iz njegovog "Karnevala životinja"("Allegro ridicolo"). Baš kao i u njegovom "Karnevalu životinja", svi korišćeni instrumenti igraju ulogu; oni su pravi glumci. Ponoć otkucava. Satana će predvoditi ples. Smrt se pojavljuje, štimuje svoju violinu i ples počinje, u početku gotovo prikriveno, zatim oživljava, čini se da se smiruje i nastavlja se sa obnovljenim besom koji će prestati tek kada petao zakukuriče. Veštičji sabat se rastvara sa izlaskom sunca. Simfonijska poema u g-molu zasniva se na poemi Anrija Kazalisa "Égalité-Fraternité":

"Cik i cik i cik, smrt u ritmu

Udara petom o grobnicu,

Smrt u ponoć svira plesnu melodiju,

Cik i cik i cak, na svojoj violini....

Oh! Kakva lepa noć za siromašni svet!

I živela smrt i jednakost!"

 

 

*

 

 https://www.youtube.com/watch?v=RIN12cL_3JQ&list=RDRIN12cL_3JQ&start_radio=1

Danse Macabre - Camille Saint-Saëns

 

 

Harfa svira dvanaest udaraca ponoći, picikato violončela predstavlja Smrt koja udara petom da bi probudila mrtve, pre nego što "štimuje" svoju solo violinu na Diabolus in musica (naziv dat, prema sistemu Gvida d'Areca, na umanjenu kvintu ili "triton", ovde: A-E-dur) i pokrene ples tempom valcera. Ksilofon predstavlja zvuk kostiju skeleta koje plešu i sudaraju se tokom noći. Violine obeležavaju kadencu prodornim kvintama, koje podsećaju na zimski vetar, a smanjena kvinta na početku (A-Es) takođe bi mogla da sugeriše suvoću i gorčinu godišnjeg doba.

 

Razvijaju se tri teme: jedna ritmička, koju predstavlja flauta; druga melodijska, koju izgovara solo violina; i konačno, citat melodijskog motiva iz prve strofe liturgijske sekvence Dies irae, ali ovde je to Dies irae transponovan u živahni durski modus, koji čudno zvuči na trubi, uz podršku činela; infernalni duhovi kao da ismevaju ovu svečanu frazu iz liturgije mrtvih. Ova tri motiva su valcerirana. Tema A se razvija u obliku varijacija, tema B se tretira kao fuga, i u određenom trenutku se dve preklapaju. Takođe treba istaći oslobađanje energije orkestra, sa njegovom gromoglasnom bukom iz limene sekcije, izražavajući frenetičnu, uznemirenu prirodu ovog podzemnog sveta. A kada oboa zasvira, mrtvi se razbeže.

 

Zoran Stokić

 

SPC i vernici danas slave Svetog Stefana Dečanskog - Mratindan

Autor:

author

Tanjug

|

24. nov. 2025. 08:25

|

LIFESTYLE

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog mučenika Stefana Dečanskog, praznik u narodu poznatiji kao Mratindan.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/spc-i-vernici-danas-slave-svetog-stefana-decanskog-mratindan/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

SPC, crkva vizantiskog tipa, je "TV Pink" svakog despota, otuda je razumljivo zašto su izmislili da je "Sv. Mrata" narodni nadimak za kralja Stefana Dečanskog, koji se obeležava 11. novembra / 24. novembra – premda je to "dan Svetog Martina" iz vremena pre raskola (raskol je započeo 1054.) - hrišćanski svetitelj i episkop grada Tura. Rođen je 316.,  (Sabarija, Panonija; današnji Sombathej, Mađarska) u paganskoj porodici, kao sin rimskog vojnog oficira (tribuna). Nekoliko godina nakon Martinovog rođenja, njegov otac je dobio status veterana i dobio je zemlju u Ticinumu (današnja Pavija) ​​u severnoj Italiji, gde je Martin odrastao i stekao obrazovanje. Po očevoj želji postao je i on vojnik. Služio je kao vojnik u rimskoj konjici u Galiji, ali je napustio vojnu službu negde pre 361., kada je postao učenik Hilarija od Poatjea, osnovavši manastir u Ligužeu. Posvećen je za episkopa Cezaroduna (drevni naziv za Tur) 371. Kao episkop igrao je značajnu ulogu u suzbijanju ostataka galo-rimske religije. Postoji mnogo gradova, sela i crkava u današnjoj Francuskoj koji nose njegovo ime, a u Francuskoj mu je posvećeno preko 1.500 crkava (u svetu preko 4500).

 

O njemu se govorilo "da je bio vojnik na silu, pop po dužnosti, a monah po izboru". Spojio je nespojivo: verski fanatik i čudotvorni svetac. Bio je poznat i po otporu protiv uplitanja građanske vlasti u čisto crkvene poslove. Uvek je bio blizu siromašnima i progonjenima. Imao je protivnike i u redovima sveštenstva. Takođe je poznat po hrišćanskoj legendi u kojoj je podelio svoj plašt sa prosjakom – ovo je ovekovečeno u umetnostima, na primer, slikama "Sv Martin i prosijak" Van Dajk, 1618., Crkva Svetog Martina, Zaventem, Belgija, El Greko 1597–1599., slika se trenutno nalazi u kolekciji Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu.

 

 

 

Zoran Stokić

24.11.2025.

 Ova slika Leonarda da Vinčija je i dalje najskuplje delo na aukcijama

FOTO

 

Uprkos krizi na tržištu umetnina, aukcije vrhunskih dela nastavljaju da obaraju istorijske iznose, ali rekord svih vremena i dalje drži "Salvator Mundi" Leonarda da Vinčija.

 

AKTUELNO

Izvor: Tanjug 22.11.2025.

B92 14:03

 

Ova slika Leonarda da Vinčija je i dalje najskuplje delo na aukcijama FOTO

steeve-x-art / Alamy / Profimedia

Ginisova knjiga rekorda saopštila je da uprkos krizi na tržištu umetnina, aukcije vrhunskih dela nastavljaju da obaraju istorijske iznose, ali rekord svih vremena i dalje drži "Salvator Mundi" Leonarda da Vinčija, koji je kuća "Kristis" 2017. godine prodala saudijskoj kraljevskoj porodici za 450,3 miliona dolara.

 

Najnoviji vrhunac dostignut je ove nedelje u "Sotbiju", gde je Klimtov "Portret Elizabete Lederer" iz kolekcije Leonarda Laudera dostigao 236 miliona dolara, što predstavlja rekord za modernog umetnika, prenela je Ansa.

Pročitaj više:

https://www.b92.net/kultura/aktuelno/183796/slika-da-vincija-i-dalje-najskuplje-delo-na-aukcijama/vest

 

 

 

***

Komentar

***

 

Dugo se smatralo da je orginalna slika izgubljena (postojalo je 20 kopija) ali gle slučajnosti 2005., je "pronađena" –  taj "orginal(2005.)" se pak i dalje pripisivao Leonardovom učeniku Đ. A. Boltrafiju; ekonomska "logika" profita u svetu bez morala - postepeno je učinila  da se silka pripiše Leonardu - ima i dalje onih koji to osporavaju. Biznis po modelu: Tomaso Albinoni je do 1958., bio zaboravljen kada se stručnjak za barok - R. Giazotto - poslužio mediskim spinovanjem. Kretao se na tragu Bernajza koji je već pokazao da se pomoću spinovanja sve može bolje prodavati: voće, konji, gramofoni,..., političari, idologije,..., Albinoni. Kreirao je (kasno-romantičarski; a ne barokni) mega hit, plilagođen 20 veku, "Adađo" navodno Albinonijev - zaštitio je svoje otkriće autorskim pravima - a izdavačka kuća Ricordi Publishing iz Milana objavila je snimak 1958. Uspelo je - delo je zaista postalo mega hit; krajem 20 veka Giazotto  je od "Adađa", od autorskih prava, ubedljivo najviše zaradio od svih  savremeni kompozitor a tek koliko su zaradili producenti (bezbrojni aranžmani pop, flamenko, džez, rok, tehno, itd; u pozorištima, filmovima, TV serijama). Biznis vođen komercijalnim interesima - tržišno je isplativije prodavati Albinonija nego Giazottija, sprečavali su da se sazna istina da stručnjak za barok (naročito za Albinonija) Giazotto nije mogao da priloži orginal.

 

Zoran Stokić

23.11.2025.

 

Ukinuta tempotalnost

*

Prvo izdanje stripa o Supermenu na aukciji prodato za devet miliona dolara

Autor:

author

FoNet

|

21. nov. 2025. 20:59

|

SHOWBIZ

Originalni primerak prvog izdanja stripa o Supermenu "Čovek od čelika" iz juna 1939. godine postao je najskuplji strip ikad, pošto je na aukciji prodat za 9,12 miliona dolara, prenosi BBC, dodajući da su strip "u besprekornom stanju" pronašla tri brata u Kaliforniji, čisteći tavan posle smrti majke.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/prvo-izdanje-stripa-o-supermenu-na-aukciji-prodato-za-devet-miliona-dolara/komentari/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Naša političko/kulturna elita koja se decenijama bori protiv naše staljinističke vlasti neodoljivo me podseća na taktiku dugovečnog strip serijala Supermen (izašli iz komunističkog šinjela: nisu čitali, pisce i filozofe Aristotela,...,Dirkema, Vebera, H.D.Toroa,..., Gandija nego su čitali Marksa, Pelahanova, Hegela i Supermen). Za razliku od mita,..., romana, scenaristi Supermena su stvorili paradoksalno rešenje u – poredku tempolralnosti. Supermen mora da deluje, a to povlači za sobom posledice i promene u njegovom biću - ali on ne može da promeni sebe – kako to pomirii? Tako što se priče odvijaju u - iterativnom vremenu - u kojem Supermen i ostali protagonisti niti stare niti umiru; štaviše, niti se žene niti razvode, niti se razmnožavaju. Stoga je temporalnost koja leži u osnovi narativa u suštini blokirana, savršeno funkcionalna za stvaranje infantilnog zadovoljstva ponavljanja kod publike. U poređenju sa mitom („tamo i nekada davno“), vreme serijalizacije stripova predstavlja večno - "ovde i sada" - na osnovu čega se, međutim, moraju stvarati stalne varijacije, jer masovna publika izbegava dosadu. Otuda narativni uređaji "šta ako", ili flešbek, ili čak promena perspektive (gde se isti događaj priča dva ili više puta iz perspektive različitih likova). Sve su to varijacije ponavljajuće priče, u čijem je središtu nepobedivi heroj, čiji je poraz (osim ako nije privremen i prividan) po definiciji nemoguć. Paradoks stripa Supermen i naše "opozicije" je u sledećem: Supermen bi mogao da svojom "beskonačnom energijom" učini – dobro – tako što bi učinio da Srbija, Rusija ili Kina postanu uređena građanska društva a ne despotije, mogao bi da učini – dobro – na kosmičkom nivou – ali on to ne čini, on se bori protiv zla, kriminala, u svom malom gradu, koji uzurpira privatnu imovinu. I tako decenijama – on (oni) uvek pobede ali Srbija ostade despotija.  

 

Zoran Stokić

22.11.2025.

 Aranđelovdan - jedna od najčešćih slava, posvećena zaštitniku pravde i vere

Autor:

author

author

N1 Beograd

nova.rs

|

21. nov. 2025. 06:50

|

LIFESTYLE

Editorial use only

meunierd / Shutterstock

Ovaj praznik posvećen je Svetom Arhangelu Mihailu, vođi nebeskih sila i zaštitniku pravde i vere.

 

Iako se Aranđelovdan tradicionalno obeležava vekovima, pojedina predanja i običaji i danas intrigiraju vernike posebno uvreženo verovanje da se baš na ovaj dan “otvaraju nebeske kapije” i da molitve brže bivaju uslišene.

 

Ovaj praznik posvećen je Svetom Arhangelu Mihailu, vođi nebeskih sila i zaštitniku pravde i vere. To je jedan od najvećih pravoslavnih praznika i jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji, odmah posle Nikoljdana.

 

U hrišćanskoj tradiciji, Sveti Mihailo je prvi od sedam arhanđela, koji je predvodio nebesku vojsku u borbi protiv zla.

 

U ikonografiji se prikazuje u rimskom oklopu, sa mačem ili kopljem kako pobeđuje zmaja, demona ili đavola.

 

Smatra se zaštitnikom Saborne crkve, čuvarom duša, i nebeskim borcem za pravednike, prenosi Manastiri.rs.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/arandjelovdan-jedna-od-najpostovanijih-srpskih-slava/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Šteta što u našoj trediciji nije cetralni arhanđel Uril (Uriel) - mač istine - majstor znanja i arhanđeo mudrosti. Urilo: vatra ili svetlost Božija, prosvetitelj - vernici se mole da on prosvetli one sa pomračenim umovima. Uril je arhanđeo poznat iz jevrejske tradicije pratio je Enoha (sedmi starizavetni patrijarh) kroz nebo i pokazao mu tajne koje se tiču kretanja nebeskih tela. Da je do srednjeg veka bio važan i za hrišćane, svedoči hriščanska umetnost, Uril je jedan od Serafima, anđela koji stalno okružuju Boga - nalazi se na mozajcima - u rimskoj bazilici sv. Marije Velike (Santa Maria Maggiore 400.g.n.e),..., crkvi San Apolinaro Nuovo (Sant’Apollinare Nuovo u Raveni 520. g.n.e). Kasnije se taj "mač istine" i "znanja" zaturio, preživeo je uglavnom kod jevreja i  kod anglosaksonaca.

 

*

 

"Urijel – I vide Bog svetlost da je dobra, i rastavi Bog svetlost od tame" iz J. Hajdnovog oratorijuma "Stvaranje"

 

https://www.youtube.com/watch?v=JuD1k9ezQdA&list=RDJuD1k9ezQdA&start_radio=1

J.Haydn | The Creation

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Wx4iIYc68Ic

Jean-Féry Rebel (1666-1747) - Les Elémens, simphonie nouvelle (c.1737)

 

Da je barokna muzika – muzička enciklopedija zvuka – pokazuje i primer "haosa" iz " Les Elémens" Rabela. U svom disonantnom akordu, kompozitor pomera fokus sa važnosti pojedinačnih zvukova, naglašavajući umesto toga karakteristike koje se odnose na tembar, teksturu i dinamiku. Žan-Žak Ruso je u svom "Dictionnaire de Musikue"1768., napisao da je „Barokna muzika ona u kojoj je harmonija zbunjena i puna modulacije". Lako bi se ovaj pokret iz "Haosa" mogao biti pomešati sa atonalnim delom avangardnog kompozitora iz dvadesetog veka

 

Više njegovih kompozicija karakterišu složeni ritmovi i posebne harmonije koje njegovi savremenici nisu u potpunosti razumeli i cenili. Njegove: „Les Caractères de la danse“ (simfonija plesa) JFR.56 kombinuju muziku sa plesom i uvode neobične metričke ideje. Ovo delo je takođe postiglo uspeh u Londonu, gde ga je Hendl izveo 1725. godine. Komponovao je: „Tombeau de Monsieur de Lully“ (sonata u triju) JFR.36 u čast svog učitelja Lulija. Neke od Rebelovih kompozicija izvode se kao plesne simfonije - Une symphonie de danse. Među ovim kompozicijama se ističu Les élémens, koje opisuju stvaranje sveta.

 

Rebelov doprinos evoluciji francuske muzike i plesa uticao je na kompozitore poput  Rameaua, koji je nastojao da dočara rađanje četiri elementa iz Haosa u uvertira njegove opere  "Zais" 1748. Istovremeno, "Les Elements" ukazuje na Hajdnov oratorijum "Stvaranje", koje takođe počinje predstavom haosa, izazvanom unisonom C notom koju svira orkestar. Međutim, Hajdn se poziva na proces stvaranja kako je predstavljen u Bibliji, Knjizi postanja. Sa muzičke tačke gledišta, u Hajdnovom delu Haos je pre povezan sa harmonijskim vakuumom (kao što sugeriše unison C) i upotrebom drugih muzičkih konvencija od onih koje su uspostavljene u njegovo vreme. Rebelov prikaz haosa i kreacije odražava ideje klasične antike u vezi sa teorijom elemenata i stvaranjem univerzuma. "Les Elements" u izvesnoj meri odražava estetski ideal francuskog baroka, koji se odnosi na umetnost kao na harmoničnu imitaciju prirode. Struktura dela je izbalansirana i jasna, odražava podjednako uravnotežen muzički sadržaj, udaljavajući se dalje od burne artikulacije unutrašnjih strasti, koja karakteriše italijanska dela epohe. Muzički diskurs je fluidan i odražava gracioznost plesnih pokreta, a čitava konstrukcija odražava uravnotežen i prefinjen francuski duh; "Francuska muzika skoro uvek podrazumeva ples, a ritmički obrasci površine su ključni za kinestetičke pokrete ruke i stopala, do redovnih promena između kretanja i uspostavljanja ravnoteže"!

 

Zoran Stokić

21.11.2025.