Betoven i Leonardo protiv ptica: Kako će izgledati nove novčanice evra
Autor:
Dojče vele
|
21. sep. 2026. 17:12
|
SVET
|
2
komentara
Brojanje novca, evri, brojač novca, Shutterstock/New Africa
Shutterstock/New Africa
Dva različita motiva, deset ponuđenih dizajna. Stižu nove novčanice evra, ali to naravno ne prolazi bez kritika. Jer, zašto odabrati ovaj motiv, a ne onaj motiv...
Prilikom stvaranja prvih novčanica evra namera je bila da se prikažu građevinski stilovi od antike do današnjeg doba, ali zapravo nijedna zgrada sa novčanica – nigde ne postoji, piše DW.
U Evropi ima i previše poznatih zgrada iz svih tih razdoblja, a izabrati jednu umesto druge nepotrebno bi izazvalo gunđanje u nekoj drugoj zemlji.
Jedan od predloga novih novčanica evra ide u sasvim drugom smeru: prikazani su poznati Evropljani.
Novčanicu od pet evra krasi pevačica Marija Kalas, na novčanici od deset evra prikazan je kompozitor Ludvig van Betoven, a fizičarka Marija Kiri nalazi se na novčanici od dvadeset evra.
Književnik Migel de Servantes trebalo bi da bude na 50 evra, renesansni umetnik Leonardo da Vinči na 100 evra, ali jedva da će neko prepoznati književnicu i mirovnu aktivistkinju Bertu fon Zutner na 200 evra.
Kako uopšte odabrati samo šestoro Evropljana?
To je zapravo ogroman problem: kako i zašto je odabrano samo ovih šest Evropljanki i Evropljana? Svima njima svaka čast, ali zašto Betoven, a ne Mocart? Zašto Servantes, a ne Gete ili Balzak? Gde su tu Kopernik ili Galilej? Da li je Marija Kalas važnija od Aristotela – ako se već želi neko iz Grčke?
Izgled evra, konkurs
Schreenshot/european central bank
Izgled evra, konkurs
Schreenshot/european central bank
Druga serija predloga za motive ima ptice. Na novčanici od 5 evra je zidna puzavica, na 10 je vodomar, na 20 pčelarica. Jedina ptica koju će možda na prvi pogled prepoznati više Evropljana nalazi se na 50 evra – bela roda, ali onda opet dolaze ptice poznate samo ozbiljnim ljubiteljima: na 100 evra je sabljarka ili avoceta, a na najvećem apoenu od 200 evra atlantska strmoglavka.
Tu problem nisu samo ptice koje današnje, sve urbanije stanovništvo Evropske unije uopšte ne poznaje, nego je jedva neka od tih ptica zaista „evropska“. Ako bi to bio kriterijum, onda bi tu trebalo da se nađe, na primer, beloglavi sup ili tetreb gluvan – da navedemo samo neke mnogo tipičnije ptice Starog kontinenta.
Šta je to na poleđini?
Na poleđini serije sa pticama ponovo su građevine, ali sada institucije Evropske unije kao što su Evropski parlament, Evropska komisija, Evropska centralna banka, Sud Evropske unije, Evropski savet zajedno sa Savetom Evropske unije, kao i Evropski revizorski sud.
Ma šta mislili građani Evrope o palatama Unije, još je više slobode ostavljeno u prikazima pozadine novčanica sa odabranim Evropljanima – ulični izvođači za 5 evra, horsko pevanje za 10 evra, škola ili univerzitet za 20 evra, biblioteka za 50 evra, muzej za 100 evra i javni trg za 200 evra. Po stilu, prikazi sežu od fotorealizma pa do crteža nekog talentovanog nastavnika likovnog iz osnovne škole.
***
Komentar
***
Novčance - Frankenštajn - slika Briselske birokratije; kao što je to pre sto godina anicipirao Ortega i Gaset - "čovek masa" je prordo u sve institucije - on je čovek dete, ima samo prava i nikakve obaveze – na primer, da ako hoće da vodi EU, da mora biti duhovna osoba, rasadnik vrlina, da je mudar i tsl.
Evropa = nauka, bez nauke i građanske kulture nema ni ekonomskog napretka (ni EU). Zato su na novčanicama trebali da budu Aristotel ili Hipatija (antička nauka) i Njutn (sa kojim započinje nova nauka; EU nije samo statični skup nacija – ona je i dinamični skup IDEJA – EU jeste to što jeste zato što je baštinila ideje Njutna). Evropu a otuda i EU nisu stvorile nacije nego ideje. Baklja nučne tradicije zapaljena je u Grčkoj ali ju je hrišćanski apsolutizam ugasio a o tome najbolje svedoči ritualno ubistvo Hipatije (antički Kepler). Od 12 veka ta se naučna tradicija nizom slučajnosti ponovo pojavila u gradovima Evrope. Slično umesto mitske (i tabu) figure Betovena (himna EU je njegova) - mogli su da uzmu Telemana (Zevs muzike sa 3200 dela - ujedinio muziku današnjih nacija iz EU), ili kompozitora iz Brisela Henri-Jacques de Croes (ujedinio francuski, italijanski i nemački muzički idiom). Kalasova nije bila primadonna assoluta opere, to su tada bile neke druge pevačice, jedna od njih je i Renata Tebaldi. Teške uloge u njenim ranim godinama oštetile su Marijin glas dovele su do - slabosti u dijafragmi - i kasnije poteškoća u kontroli gornjeg registra.
Zoran Stokić
21.09.2026.
