Profesor Medicinskog:
Sprečeno bezakonje na sednici Saveta, zbog medija ne smeju da se ponašaju
nelegalno
Autor:
author
FoNet
|
26. nov. 2025. 18:03
|
VESTI
|
1
komentar
Savet Medicinskog fakuleta u Beogradu danas je zbog
prisustva medija bio sprečen da se ponaša na nelegalan način i da nametne ljude
lojalne aktuelnoj vlasti na ključne pozicije u tom telu, preneo je epilog
današnjih dešavanja na Medicinskom fakultetu profesor te ustanove Oliver
Stojković.
Pročitaj više:
https://n1info.rs/vesti/oliver-stojkovic-sednica-saveta-medicinski-fakultet/
*
"Režim ruši autonomiju": Predstavnici Vlade nudili
sporne izmene, pa napustili sednicu Saveta Medicinskog zbog kamera
Autor:
author
Žaklina Tatalović
|
26. nov. 2025. 20:00
|
VESTI
|
4
komentara
Podeli
Facebook
X
Mail
Haos na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Predstavnici vlade
u Savetu fakulteta i studenti iz studentskog Parlamenta otišli sa sednice -
nisu hteli da se snimaju na sednici koja je bila otvorena za javnost.
"Ja Vas molim da izađete, posle možete da radite
intervjue. Snimanje je dozvoljeno radi pravljenja zapisnika", kazala je
dekanka Medicinskog fakulteta Nataša Milić.
Sekretarka fakulteta Marija Radovanović je na to odgovorila:
"Ali taj pravilnik koji pokušavate sada da usvojite još nije
usvojen".
Pročitaj više:
https://n1info.rs/vesti/rezim-rusi-autonomiju-predstavnici-vlade-nudili-sporne-izmene-pa-napustili-sednicu-saveta-medicinskog-zbog-kamera/
***
Komentar
***
Komunizam je bio antigrađansko
društvo. Klima koja sada svi mogu da vide započela je 1945. Jedna od prvih pobeda "ćaka"
uz pomoć (delikta mišljenja) je bila na
Medicinskom fakultetu u Beogradu 1952., kada je dr Dušan Đurić (Zinaja)
predavač "partizanske hirurgije" odstranio tada naše nabolje
naučnike, prof medicine (prvo) dr Aleksandra Kostića (suosnivača Medicinskog,
Veterinaskog i Stomatološkog fakultea....) a kasnije je otpuštena i prof dr
Smilja Kostić-Joksić; presudi je osim
prisluškivanja - kumovalo i to što je njihov stariji sin Ivan (Vanja, poginuo
1943.) bio u četničkim jedinicama generala Draže Mihajlovća a mlađi sin Vojislav je 1946., bio u zatvoru
zbog deljenja antikomunističkih letaka....
*
Zločin i kazna bez
epiloga
O - prof dr Aleksandru Kostiću
Ponedeljak, 22.02.2021. u 11:13
Zapodevši oštru polemiku na stranicama „Politike” dva vrsna
redovna profesora, uveliko u penziji, ugledni hirurg, vešt i precizan u
skalpelu i peru, prof dr Radoje Čolović i epidemiološki pedantan prof. dr Zoran
Radovanović nehotice otvoriše Pandorinu kutiju Medicinskog fakulteta, odnedavno
stogodišnjeg korifeja beogradskog Univerziteta
Kao mladi pravnik, a prethodno i tri godine, od 1975. do
1978. godine novinar „Politikine” kuće („Ekspres”), u Dekanatu Medicinskog
fakulteta prvi put sam sreo prof. dr Aleksandra Kostića. Sitne građe, primerne
za devet decenija, razbarušenih pramenova sede kose, ovog puta bez cilindra iz
mladosti ili beretke u starosti,. živahnih očiju, primio je Veliku povelju
fakulteta, pred svoj devedeseti rođendan, iz ruku tadašnjeg dekana prof. dr
Ljubiše Rakića. Svečanosti je prisustvovao i izvestan broj istaknutih nastavnika
i akademika – profesori Bora Božović, Vladimir Kanjuh, Cvetko Rakić, Gordana
Tucaković, Veselinka Šušić, Vukica Diklić, Desa Ćetković, prodekan prof Jovan
Mićić, koji će naslediti na mestu dekana prof. Rakića, i sredinom devedesetih
godina prošlog veka pokrenuti rehabilitaciju nastavnika udaljenih s fakulteta
zbog političke nepodobnosti. Po izlasku iz Dekanata, sa sinom Vojislavom uputio
se limuzinom SANU, u koju nikad nije primljen, u svoj Histološki institut sa
koga je 1952. oteran u penziju u 59. godini. Kaznu u vidu rešenja svojim
potpisom izrekla je Mitra Mitrović, ministar prosvete, baš kao što ga je i
Velibor Jonić, ministar u vladi Milana Nedića, deceniju ranije pripremio za
odstrel kao protivnika Apela srpskom narodu.
Sinekura koju mu 16. januara 1952. na Fotofilmskom zavodu
dodelio rektor Velike medicinske škole, prof dr Kosta Todorović, kratko je
trajala
Već nakon dva meseca 25. marta „izvešten radi znanja i
daljeg rada” rešenjem ministra prosvete Mitre Mitrović o prestanku službe po sili
zakona, isti rektor ovoga puta razrešava dužnosti prof. dr Aleksandra Kostića
29. marta 1952. koga je nasledio na mestu dekana 1939. godine
Ponovo je udaljen iz zgrade Instituta, koji je šest godina
zidao sa prof. dr Rihardom Burijanom od 1921. do 1927, a nakon bombardovanja 6.
aprila 1941. iz pepela ponovo podizao. Na svom institutu kratko se zadržao u
biblioteci okružen bivšim đacima i novostasalim docentima i profesorima. Iste
godine, 1983, umro je na Vojnomedicinskoj akademiji uporan u zavetu da ga –
kada mi dođe sudnji dan „ubog neprebola u duši” ni slučajno ne vode na
Medicinski fakultet.
Kao šef kadrovske službe u ime dekana slao sam pozivnice
istaknutim profesorima upravnicima instituta, direktorima klinika, političkim
ličnostima. Pozivnice su raznosili kuriri na ruke pozvanim. Ali pre slanja sa
sprata iznad dekanove kancelarije silazila je drugarica Olga, službenica
Univerzitetskog komiteta i donosila spisak penzionisanih osoba koje se ne smeju
zvati. Prvi na spisku bio je Aca Kostić, kako ga su ga svi oslovljavali. Drugi
na spisku nepoželjnih bio je još jedan Kostić, Slobodan, neurohirurg, koji je
sa 18 godina starijim bratom Milivojem, takođe akademikom, bio osnivač
neurohirurgije. Treba reći da su prostorije Komiteta u Dekanatu postojale sve do
2000. godine. Poslednji put su bile pune kada je već pominjanih devedesetih
Mira Marković trebalo da se bude izabrana za profesora sociologije umesto
penzionisanog profesora Vlade Milanovića. Iako su prostorije bile ispunjene
njoj se nije ispunila želja da postane profesor Medicinskog fakulteta nakon što
je ugašen odsek turizma na Prirodno-matematičkom fakultetu gde je predavala.
Njeno nesuđeno mesto zauzela je prof. dr Ljiljana Slović, supruga Danila Ž
Markovića ministra prosvete. Tek početkom novog veka 2000. godine Savet
Medicinskog fakulteta usvojio je predlog o rehabilitaciji svojih nastavnika
koji su prognani sa svojih katedri,
Prof. dr Aleksandar Kostić ostavio je još jedan amanet – da
se 10 godina nakon njegove smrti sva dokumenta i spisi o golgoti što ju je
proživeo pod okupacijom i komunističkim progonom, o sukobima sa kolegama, hajci kojoj je bio
decenijama izložen dostave Srpskom lekarskom društvu. Vojislav Kostić ispunio
je očevu želju i dokumentaciju 11. maja 1993. godine u 15 sati predao akademiku
Vojinu Šuloviću, predsedniku SLD-a.
Srpsko lekarsko društvo je 30. oktobra iste godine uputilo
dopis pod brojem .02 br. 1692 Dekanatu sa predlogom da se pristupi
rehabilitaciji. Medicinski fakultet je na sednici Saveta 10. juna 1995.
prihvatio inicijativu SLD-a i formirao Komisiju čiji je predsednik bio prof.
Jovan Mićić ali koja zbog napred navedenih okolnosti nije uspela u svojoj
nameri. Nezadovoljan sporošću i odjekom rehabilitacije Vojislav Kostić snima
film „Koncert prof. dr Aleksandra Kostića” koga je prikazao pred lekarskim
establišmentom Medicinskog fakulteta u Ateljeu 212. Nakon filma muk u sali
umesto aplauza.
Iako je najavljeno da će ovaj film u režiji Zdravka
Ranitića, u produkciji „Centar filma”, biti emitovan na Radio-televiziji Srbije,
to nije učinjeno, a dobro bi bilo publikovati ga na internetu, kako bi lekari
prestali da se dele na naše i njihove. Sudbina prof. dr Aleksandra Kostića
predstavlja dobru opomeni šta se dešava kad se pomešaju vlast i struka
Dragan Pantelić,
penzionisani upravnik
Centra za izdavačku i bibliotečku delatnost Medicinskog
fakulteta
*
Проф. др Смиља Костић-Јоксић
(1895-1981)
Проф. др Смиља Костић-Јоксић
(1895-1981) била је угледни српски педијатар, научни радник, редовни професор
на катедри педијатрије Медицинског факултета, шеф првог Дечјег диспанзера у
Београду у оквиру Дечје клинике, оснивач
Саветовалишта за одојчад, писац, аутор преко 50 научних радова међу
којима су приручници и први наслови из клиничке лабораторијске дијагностике у
Србији (Приручник за мајке, Заштитно калемљење против туберкулозе BCG вакцином,
Седименти у мокраћи и др.).
За време балканских ратова
(1912/1913), гимназијалка Смиља Јоксић пријављује се за добровољну болничарку у
VII резервној болници у Београду. Завршетак борби дочекује са навршених седамнаест
година и два одликовања, „Крстом Милосрђа“ и „Медаљом српског Црвеног крста“.
Уписује Медицински факултет у Лозани 1915. године, и након дипломирања (1919)
ради на Очној клиници у Монпељеу, а затим на Дечијој клиници у Стразбуру.
Године 1939. изабрана је за
доцента педијатрије, чиме постаје и прва жена доцент Медицинског факултета.
Када је Хистолошки институт Медицинског факултета у Београду добио своје
просторије, др Смиља Костић-Јоксић постаје први асистент на тој катедри. Године
1925. је премештена за асистента у новоосновану Педијатријску клинику.
Оснива при клиници Дечји
диспанзер и постаје шеф те службе, а посебан медицински проблем њеног
интересовања постаје туберкулоза код деце, као и организација превентиве.
У првим поратним годинама (1945-1948)
доцент др Смиља Костић-Јоксић ангажује се у организовању лечења туберкулозне
деце, које је у то време било много.
Лист „Народни студент“ ће
објавити: „...проф. др Смиља Костић Јоксић тенденционално објашњава како пораст
туберкулозе код деце у Југославији последица је погоршања животних услова после
победе револуције...Тако, она испољава свој непријатељски став према нашој
социјалистичкој заједници...“ (Мироје Перовић).
Због својих речи, удаљена је са
Медицинског факултета у Београду.
Игром судбине, одликована је
француском „Легијом части“ управо за успешну примену BCG - вакцине у сузбијању
туберкулозе код деце на просторима Југославије. Француски председник др Смиљу
Костић-Јоксић, професора педијатрије, одликује 7. јануара 1952. године Легијом
части због изузетног залагања за примену БЕ-СЕ-ЖЕ вакцине код одојчади. Том
приликом јој је, у знак посебног поштовања, даровао и брош са иницијалима BCG
од брилијаната. Чињеница да је због доприноса науци 1940. године проф. др
Александр Костић одликован Легијом части, а 12 година касније и његова супруга
због залагања у примени БЦГ вакцине, сврстава их у јединствен пар супружника
носилаца Легије части. У том тренутку, на свету постоји само још један брачни
пар који носи иста одликовања - Пјер и Марија Кири.
Неколико година касније, факултет
је упутио позив проф. Смиљи Костић-Јоксић да се врати, али oна ће ову понуду
одбити, буидући да с епозив није односио на њеног супруга, који је такође
одстрањен са факултета.
Брачни пар Смиља Костић-Јоксић и
Александар Костић, живот су провели у заједништву и дубоком разумевању. Од
младих година нераздвојни, а потом животни сапутници и партнери (венчавају се
1919. године у Монпељеу, Француска), обоје су поседовали изузетну стручност и
несебично се предавали науци. Обоје су завршили Медицински факултет у
Страсбуру, и заједно основали Хистолошки институт у Београду 1922. године.
Заједно су одбили да потпишу окупацијски апел 1941. године, заједно су уклоњени
са Медицинског факултета 1942. године, да би скупа били враћени на исти
факултет 1944. године - и заједно су поново удаљени 1952. године.
Zoran Stokić
26.11.2025.
