Rigidni determinizam - ukinuta slobodna volja

*

 

Brnabić: Deo sudija i tužilaca se ponaša kao da su iznad naroda i nezavisni od Ustava

Autor:

author

Beta

|

11. dec. 2025. 19:22

|

VESTI

Predsednica parlamenta Ana Brnabić ocenila je danas da se svi akteri koji se bore protiv izmena i dopuna zakona o pravosuđu, o kojima u proteklim nedeljama govore predstavnici vladajuće Srpske napredne stranje (SNS), "prethodno bili protiv ustavnih amandmana" koji su trebali da povećaju nezavisnost sudija i tužilaca, odnosno da su oni "pozivali na bojkot referenduma" kojim su ti amandmani i usvojeni.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/brnabic-deo-sudija-i-tuzilaca-se-ponasa-kao-da-su-iznad-naroda-i-nezavisni-od-ustava/

 

 *

Pala Vlada Bugarske

 

S. D.

"Danas" 11.12.2025. 14:02

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/svet/pala-vlada-bugarske/

 

***

Komentar

***

 

 ///Neobjavljeni komentari na N1, Danas, BBC na srpskom///

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ideolozi despotskih sistema veruju u rigidni determinizam, najviše se plaše slučajnosti, mašte, ne priznaju postojanje slobodne volje i tsl. Ova pozicija im omogućuje dvostruku korist: tako čuvaju status qvo i sebe oslobađaju bilo kakve odgovonosti. B.Rasel je pokazao preslikavanje između hrišćanstva i komunizma: Jahve = dijalektički materijalizam; Mesija = Marks; Izabrani = Proletarijat; Crkva = Komunistička partija; Drugi dolazak = Revolucija; Pakao = kazna kapitalista; Milenijum = Komunistički Komonvelt. 

Komunistički i teološki determinizam tvrdi – budućnost je već unapred određena od strane tvorca univerzuma (Mesije/Marksa – oni poseduju sveznanje – apsolutnu istinu) što kao posledicu ima verovanje u fataliza - jer sve proizilazi iz prethodnih uslova prema određenim pravilima i stoga se ništa drugo ne može dogoditi (niti promeniti – jednom despotski sistem uvek despotija). 

Pravna i moralna strana je u njihovim ideologijama tako isključena. Determinizam (slobodna volje ne postoji) oslobađa despote, sekretare komunisičkih partija i sveštenike bilo kakve odgovornosti za ono što čine (ili ne čine). A to što je u  pravu (zakonima), slobodna volja  povezana sa pitanjem odgovornosti i kazne njih uopšte ne dotiče (jer su za sebe dekretom ukinuli "slobodnu volju") oni deluju po nalozima sveznanja (aposlutne istine) Boga, sudbine i tsl. Podsećaju na šizofrene pacijente koji tvrde da njima upravlja spoljna sila.

 

Zoran Stokić

11.12.2025.

        Umesto vrlina - "poslušnošću pred  Bogom i despotom"     

*

Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Alimpija

Autor:

author

Danas

|

09. dec. 2025. 09:12

|

LIFESTYLE

|

2

komentara

Alempijevdan se u mnogim porodicama slavi kao krsna slava, najčešće u posnom obliku, jer pada u vreme Božićnog posta.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/pravoslavna-crkva-i-njeni-vernici-danas-slave-svetog-alimpija/

 

***

Komentar

***

 

Iz ugla filozofije, etos (određuje i stabilizuje jedinstvo društvene zajednice) se odnosi na životne navike koje prethode i oblikuju karakter pojedinca. A kao što reče Aristotel "polis/država/ je onakva kakav je karakter građana"! U Aristotelovoj retorici etos se može postići autoritetom i kredibilitetom govornika (moralna privlačnost) ili patos-om (retorička snaga i emocionalna privlačnost) ili logos-om (logička doslednost i argumentacija). 

Etos je sinonim za "moral, osećaj dužnosti, odanost, etičko ponašanje, osećaj odgovornosti", a "dobar karakter obuhvata najmanje dve stvari: empatiju i samokontrolu"! Dalje u Nikomahovoj etici Aristotel navodi da bi ljudi živeli dobro i srećno, moraju da poseduju vrline. 

Iz aviona se vidi da to ne važi za despotske sisteme – moral, retorika,logika, empatija i samokontrola su za despota i njegovu despotsku mašinu nepostojeće stvari; vlada se manama, otuda su vrline nepoželjne. 

Trebali bi da je ovo u 21 veku u Srbiji opšte mesto, takođe trebao je odavno da postoji – algoritam - pomoću koga bi mi iz despotije (vlast iznad Zakona) zakoračili u demokratiju. 

Umesto toga ovde se doliva ulje na vatru. Hrišćanstvo propoveda da je moralni karakter čoveka izraz života u Svetom Duhu a to je preduslov za večni život (posle smrti), u sjedinjenju i asimilaciji sa Bogom. U tom smislu, aristotelovski kanon vrlina je proglašen manam, naročito je žigosana samokontrola, jer one sprečavaju da se čovek približi Bogu — umesto vrlina uvodi se hrišćansku poniznost (humilitas), ljubav (caritas) i disciplina (peitharchia) - „poslušnost pred Bogom i vlašću"!

Iz aviona se vidi da preživljavanju društva vodi karakter vaspitavan na vrlinama empatiji/smokontroli!

 

Zoran Stokić

9.12.2025.

 

Ko je ubio Mocarta?

Autor:

author

Financial Times

|

07. dec. 2025. 16:18 N1

|

KULTURA

|

14

komentara

Kada ove zime bude emitovana nova adaptacija „Amadeusa“, oživeće se izuzetna drama Pitera Šefera, prvi put izvedena 1979, a 1984. pretvorena u film. Oživeće se i verzija Mocarta koja danas izgleda nemoguća za izbeći: čudotvorac koji vrišti i ceri se i koji piše muziku božanske savršenosti i umire pod misterioznim okolnostima.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/ko-je-ubio-mocarta/

 

 

 

***

Komentar

***

 ///Neobjavljen komentar na N1///

 

Drake Jr, ME (1993). „Mocartov hronični subdural-ni hematom“. Neurologi. 43 (11): 2400–2403. Poznato je da je Mocart 1791., patio od vrtoglavice i glavobolje. Drake je dokazao da su bile posledica traumatske povrede mozga zadobijene udarcem. Mocart je umro od hematoma i kasnije infekcije. Drejk ne kaže kako je Mocart dobio udarac u glavu. Udario ga motkom Franc Hofdemel. Dan nakon Mocartove smrti, bečki službenik Vrhovnog suda i mason Franc Hofdemel je britvom osakatio svoju trudnu suprugu Mariju Magdalenu (misleći da nosi Mocartovo dete) i izvršio samoubistvo. Mocart je naučio Mariju da svira klavir. Franc je pokušao (i) da ga otruje (u malim dozama). Bili su prijatelji, Mocart je od njega pozajmljivao novac (uveo ga je u masonsu ložu); Franc mu je poklanjao mnogo flaša vina. Mesec dana o tome su spekulisale bečke novine krajem 1791. Biografi 19. veka su prećutali ovu epizodu. Masoni su hteli da zataškaju ovaj skandal (između članova masonske lože – misleći da je u pitanju trovanje – sahrana Franca je pomerena za celih 7 dana).

 

*

 

Kako je umro Amadeus Mocart?

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=StGVYOwQgDI

Johann Joseph Rösler (1771–1812): Kantáta o Mozartově smrti

Kantat o smrti V.A. Mocarta, 10 stavova, tekst: J. Schmidt, posvećena Františeku Ksaveru Dušeku 1798.

 

*

 

 

Drake Jr, ME (1993). „Mocartov hronični subdural-ni hematom“. Neurologi. 43 (11): 2400–2403. Poznato je da je Mocart 1791., patio od vrtoglavice i glavobolje. Drake je dokazao da su bile posledica traumatske povrede mozga zadobijene udarcem. Mocart je umro od hematoma i kasnije infekcije.

 

Drejk ne kaže kako je Mocart dobio udarac u glavu. Udario ga motkom Franc Hofdemel. Dan nakon Mocartove smrti, bečki službenik Vrhovnog suda i mason Franc Hofdemel je britvom osakatio svoju trudnu suprugu Mariju Magdalenu (misleći da nosi Mocartovo dete) i izvršio samoubistvo. Mocart je naučio Mariju da svira klavir. Franc je pokušao (i) da ga otruje (u malim dozama). Bili su prijatelji, Mocart je od njega pozajmljivao novac (uveo ga je u masonsu ložu); Franc mu je poklanjao mnogo flaša vina. Mesec dana o tome su spekulisale bečke novine krajem 1791. Biografi 19. veka su prećutali ovu epizodu. Masoni su hteli da zataškaju ovaj skandal (između članova masonske lože – misleći da je u pitanju trovanje – sahrana Franca je pomerena za celih 7 dana).

 

Mocart je umro uveče 5.12. 1791. u svom stanu; sahranu je organizovao njegov prijatelj i pokrovitelj, član masonske lože, baron Gottfried van Swieten - naručio je trećerazrednu sahranu na groblju Svetog Marka u Beču - u neobeleženom grobu predviđenom za šestoro 6.12.1791. (da se spreči neka buduća forenzika), ali se čekalo da se 7.12.1791., svih 6 sanduka postave u gorb. Konstanca nije prisustvovala sahrani svog muža (pa nije kasnije mogla naći taj neobeleženi grob). Na sahrani su bili samo: van Swieten, Salijeri, Susmajer (Konsatncin ljubavnik), sluga Josef, vođa benda Roser, violončelista Orsler i još dve žene. Posle deset godina (ti trećerazredni) grobovi su otkopavani; tu su sahranjivani novi pokojnici; grobar je tada sačuvao Mocartovu glavu (otuda analiza neurologa Drakea). U knjigama groblja nije navođeno gde su sahranjeni prethodni pokojnici (to je važilo za tu najeftiniju sahranu; kao i za sahrane beskućnika). Kasnije je bilo nemoguće utvrditi gde je Mocart sahranjen. Mnogo godina kasnije, objašnjavajući svoje odsustvo sa sahrane, Konstans je istakla da je zima bila „izuzetno oštra“. Međutim, to nije tačno: prema bečkom Centralnom zavodu za meteorologiju i geodinamiku, vreme je 6. i 7. decembra 1791. bilo blago, bez vetra i bez padavina. Kostanca je pokušala bezuspešno da nađe grob muža posle 17 godina – nije imala vremena pre toga, bavila se sa masonima popularizacijom Amadeusove muzike – tj. unovčila je njegovu slučajnu smer; a masoni su od njega napravili mit i tabu; nacionalne države (u doba romantizma) su tako poravnale račune.

 

Posle vekova apsolutne dominacije "italijana" u slikarstvu, muzici i ostalim umetnostima, sada su u muzici to postali "nemci" J.S.Bah (bio je zaboravljen, u ikonu su ga pretvorili tek od 1888.), A.Mocart,  Betoven....; umesto Leonarda, Mikelanđela, Rafaela i & sada su ikone slikarstva bile iz Francuske... Otuda je umesto ubice Franca Hofdemel-dela "ubica" postao - ITALIJAN – Salijeri (Salijeri je bio kolateralna šteta nacionalnih država i njihovih apetita da dominiraju "nečim")!

 

*

 

Nedopustivo stanje u medijima, pravosuđu, u svetu, najasnije pokazuje i primer film "Amadeus". Film "Amadeus" (Formana 1984., rimejk 2025., po delu P.Šeparda 1979.). Ako je u carskoj despotskoj Rusiji dopušteno sve ono što ne ugrožava despotsku vlast, pa i da Puškin zlonamerno okleveta Salijerija 1825., a kasnije to krivično delo ponovi Rimski-Korsakov 1897., u svojoj  operi (u kojoj će glumiti Rahmanjinov i Saljapin; Rahmanjinovu je bilo "normalno" da bude Mocart za klavirom a Šaljapinu da bude Salijeri) kako to da "Amadeus" 1979., Sir Peter Levin Shaffer (kretao se na tragu Puškina) u VB i SAD ostane nekažnjeno? "Amadeus"  je prvi put predstavljen u Nacionalnom pozorištu u Londonu 1979., u režiji Pitera Hola a zatim u pozorište Njenog Veličanstva u Vest Endu,..., Brodveju 11. 12. 1980. u pozorištu Brodharst preko 1000 izvođenja,...., čak i BBC3 , BBC2 su prikazali te produkcije,..., nema države gde nije izvođena postavka u režiji Romana Polanskog, a tek Formanov film po scenariju Pitera Šafera,...,pa do ove najnovije produkcije 2025. Nema nagrade i priznanja koje ove - zle klevete (krivično delo, kažnjivo u svim državama sveta) - izrečene u pozorištima, filmovima nisu dobile (Oskari,..., postaneš vitez, plemić čak). Pa gde je tu javnost, struke, mediji da postave pitanje ama čekajte ljudi da li se ovo može dopustiti – Bernajzovo spinovanje ala Gebels? Ne mogu postojati "apsolutne" slobode! Kao što nas je upozorio Karl Poper ne postoji ni "apsolutna" tolerancija. Zloupotrebljavajući naučna otkrića Le Bona, Trotera, Frojda - Bernajz je usavršio manipulaciju nesvesnim, univerzalnim čežnjama, emocijama i instintima - sve se pomoću spinovanja (uključujući i laganje, klevetanje i tsl) može bolje prodavati: voće, konji, gramofoni,..., političari, idologije – pa i "Amedeus". 

 

Zoran Stokić

8.12.2025.

                                                                Algoritam

* 

Semper idem

/uvek isto/

 

Milan St. Protić

danas 08:00

Semper idem 1

Foto: Danas/Aleksandar Roknić

Naslov pozajmih od počivšeg Đ. Lebovića. Bez pitanja. Ostajem blagodaran.

 

Koliko puta treba da nam se ponovi isto, pa da najzad shvatimo o čemu se radi?

 

Prošle nedelje su se dogodili Negotin, Mionica i Sečanj. Pre toga Kosjerić i Zaječar. Pre toga, Beograd, Niš, Novi Sad… Cela Srbija.

 

Ovaj režim neće biti smenjen na izborima. To je žalosna istina. Naša stvarnost. Naša sudbina. Decenijama već mučimo muku sa autoritarnošću i autokratijom. Na sramotu, tako je.

 

Mnogi će me pitati ako ne izborima, kako onda? Nasiljem? Revolucijom? Stradanjem nedužnih ljudi?

 

Ne, ne, ne! Sto puta ne! Nipošto, nikad, ni pod kojim uslovima.

 

Nemam, pritom, ni trun sumnje da bi vladajuća partija bila poražena na slobodnim i fer izborima. Zbilja poštenim i fer.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/kolumna/milan-st-protic/semper-idem/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 //// Komentar nisu objavili "Danas", BBC na srpskom i N1////

Algoritam je precizna - procedura - koja se koristiti za rešavanje datog problema (ne samo u matematici i programiranju) nego i u svim ostalim naukama kao i u svakodnevnom životu. Prilikom pripreme večere, koristite - kulinarski algoritam: 1)odlučite šta ćete jesti; 2) kupite namirnice; 3) isecite i dinstajte povrće;...; n) pojedite večeru. Algoritam se sastoji od konačnog broja jednostavnih koraka, koji u realnom vremenu reše vaš problem. 

Nažalost mi živimou zemlji gde naši "drušvenjaci" već 35 godina pokušavaju da Srbiju iz despotskog sistema (vlast je iznad Zakona) prevedu u demokratiju bez da koriste i jedan "algoritam"; jer to što oni misle da je to moguće uraditi kroz instiucije sistema (naročito ako 35 godina svaki dan navodite gde je sve tog dana prekršen Ustav i tsl) je trivijalna neistina. 

Iz istorije na Zemlji znamo da je taj problem rešiv, da je bilo više rešenja. Kako to i zašto ni jedan od tih poznatih algoritama u Srbiji nije primenjen?

 

*

Umesto algoritma - ukinuta temporalnost

Naša političko/kulturna elita koja se decenijama bori protiv naše staljinističke vlasti neodoljivo me podseća na taktiku dugovečnog strip serijala Supermen (izašli iz komunističkog šinjela: nisu čitali, pisce i filozofe Aristotela,...,Dirkema, Vebera, H.D.Toroa,..., Gandija nego su čitali Marksa, Pelahanova, Hegela i Supermen). Za razliku od mita,..., romana, scenaristi Supermena su stvorili paradoksalno rešenje u – poredku tempolralnosti. Supermen mora da deluje, a to povlači za sobom posledice i promene u njegovom biću - ali on ne može da promeni sebe – kako to pomirii? Tako što se priče odvijaju u - iterativnom vremenu - u kojem Supermen i ostali protagonisti niti stare niti umiru; štaviše, niti se žene niti razvode, niti se razmnožavaju. Stoga je temporalnost koja leži u osnovi narativa u suštini blokirana, savršeno funkcionalna za stvaranje infantilnog zadovoljstva ponavljanja kod publike. U poređenju sa mitom („tamo i nekada davno“), vreme serijalizacije stripova predstavlja večno - "ovde i sada" - na osnovu čega se, međutim, moraju stvarati stalne varijacije, jer masovna publika izbegava dosadu. Otuda narativni uređaji "šta ako", ili flešbek, ili čak promena perspektive (gde se isti događaj priča dva ili više puta iz perspektive različitih likova). Sve su to varijacije ponavljajuće priče, u čijem je središtu nepobedivi heroj, čiji je poraz (osim ako nije privremen i prividan) po definiciji nemoguć. Paradoks stripa Supermen i naše "opozicije" je u sledećem: Supermen bi mogao da svojom "beskonačnom energijom" učini – dobro – tako što bi učinio da Srbija, Rusija ili Kina postanu uređena građanska društva a ne despotije, mogao bi da učini – dobro – na kosmičkom nivou – ali on to ne čini, on se bori protiv zla, kriminala, u svom malom gradu, koji uzurpira privatnu imovinu. I tako decenijama – on Supermen uvek pobedi u našem slučaju (oni) uvek pobede u formi mi smo (kao i narod) "moralni pobedici" - ali Srbija ostade despotija.  

Zoran Stokić

6.12.2025.

 

Evropi preti ‘nestanak’: Trampova administracija

BBC News na srpskom

danas 5.12.2025. 16:51

 

donald tramp

Reuters

Administracija predsednika Donalda Trampa upozava da se Evropa suočava sa „brisanjem (nestankom) iz civilizacije“ i postavlja pitanje da li određene zemlje mogu da ostanuti pouzdani saveznici Amerike, u novom strateškom dokumentu.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/evropi-preti-nestanak-trampova-administracija-2/

 

 

***

Komentar

***

 

Desnice, posebno ekstremne, najviše profitiraju na pitanjima vezane za "strance". Ne to nije slučano tako, zašto? Mi smo deo duge evolucije sisara, primata, sve što je u nama, čak i naša psiha i moral  nastajali su 50 miliona god u malim zajednicama ("mali brojevi"). Otuda naša društva su najbolje funkcionišu kada su - što je više moguće - oponašala male zajednice naših pra-predaka (tu su živeli, radili i vodili svoj društveni život). Postoje biološke granice - naše predispozicije koja  je "oblikovana" u toj dugoj evoluciji milionima god unazad u malim zajednicama na "malim brojevima". Nije moguće to "preokrenuti" u nano-sekundi (200 god prema 50 miliona) – da važi za "velike brojeve"! Skloni smo da empatiju smatramo jedinstveno ljudskom osobinom. Nova istraživanja pokazuju da temelji morala očigledno prethode čovečanstvu. Neki od elemenata morala i empatije su evolucionog porekla i mogu se primetiti ne samo kod primata već i kod sisara, pri čemu je empatija najizraženija kod bonobo majmuna. Moralna pravila nam govore kada i kako da primenimo naše empatične tendencije, ali same tendencije postoje od pamtiveka. Naravno empatija je kod sisara i primata - krhka. Među našim bliskim životinjskim srodnicima, ona se uključuje u događajima unutar njihove zajednice, poput mladunčeta u nevolji, ali se podjednako - lako isključuje u odnosu na strance - ili pripadnike drugih vrsta, poput plena. 

To je ta masivna duga inercija (iz tog razdoblja od 50 milona godina) koja je u "nama" (nije samo u našoj biologiji nego i u našem pramoralu) koja nas usmerava u određenim pravcima – koja se nalaze ispod radara naše svesti i razuma. Neke od ovih ideja možete naći kod - Frans de Val "The Age of Empathy: Nature's Lessons for a Kinder Society" 2009.

 

Zoran Stokić

6.12.2025.

SANU: Ulaganje u kulturu je strateško ulaganje

Autor:

author

FoNet

|

05. dec. 2025. 13:57

|

KULTURA

Kultura, obrazovanje i digitalizacija su stubovi dugoročne strategije razvoja Srbije i ključ očuvanja kulturnog identiteta u savremenom svetu, poručeno je na naučno-stručnom skupu "Kultura: dugoročno strateško ulaganje" u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/sanu-ulaganje-u-kulturu-je-stratesko-ulaganje/

 

 

***

Komentar

***

//// Komentar nisu objavili "Danas" i N1////

"SANU: Ulaganje u kulturu je strateško ulaganje" – trivijalna istina

 

Tekelija: "neznanje je koren i izvor svakoga zla" – zato je svojim novcem i znajem pomagao da "nadoknadimo vekove atavizma". Mišljenje nam nije dato na poklon, nego njega svaka generacija iznova izgrađuje, stiče, mukotrpno, malo-pomalo, putem obrazovanja – a intelektalni napredak omogućuje "moralni napredak"! Koliko smo uspešni zavisi od – znanja i epistemičkog referentnog okvira. Ali od 1945., "komunistička religija" - dekretom zabranjuje  - kritičko mišljenja - ideje - koja su nastala u Zapadnoj civilizaciji, uvode brojne tabu teme i tsl. To je onemogućilo akomulaciju novih znanja - ideje 18, 19 i 20 (a kamo ove iz 21) veka - nismo savladali - a naš je epistemički referentni okvir srednjovekovnog ranga - gde umesto učenja na greškama, umesto disciplinovanja naših verovanja empirijom – mi se nekritički pokoravamo autoritetu: despota, sudbine, Boga tj. verujemo da su oni nosioci "apsolutnih istina"! Šta je SANU uradio a se to promeni? Ništa. Vi ste astronom, kako se nosite sa činjenicom, da ne samo kod naroda nego i u akademskoj sredini u Srbiji niko nije čuo za Harlow Shapley (1885 –1972)  – "Kopernika 20 veka" (jer je iz SAD – da je iz Rusije svi bi za njega znali),..., nobelovca Normana Borlauga (1914. – 2009.) koji je "nahranio svet". Ili kako to da nije opšte poznat dr Hanter (nikada niko nam nije toliko kroz istoriju pomogao kao misija - krune i vlade  VB - 1915., na čijem je čelu bio dr Hanter) - čovek koji nas je spasao da ne nestanemo kao narod i država (pre misije – od pegavog tifusa je obolelo više od milion ljudi, od čega je umrlo preko 150.000).

 

*

 

Svi znamo da je, na pr, Kopernik (1543. „De revolucionibus...“) naglavačke preokrenula tradicionalnu sliku  sveta i fizičke realnosti. Ali skoro niko ne zna u Srbiji da je Šepli - Harlow Shapley (1885 –1972)  1919. razbio iluziju da je Sunce u centru našeg Zvezdanog sistema ("Sunce ne zauzima centralni položaj u Galaksiji" - nalazi se u galaktičkoj ravni na oko 10 kiloparseka od njenog cent) znači Šepli je uradio slično za Sunce - kao što je to učinio Kopernik za Zemlju.

 

*

 

Društvo čine institucije (formalne i neformalne) i ljudi koji su u njima. Za razliku od zatvorenih društava, otvorena su premrežena brojnim instuticijama pa je na taj načinje max povećan broj interakcija u društvu. Od 18 veka, na primer, privatne škole na Zapadu su se nazvale "institutima" bavile su se obrazovanjem ali i istraživanjem. Džordž Eleri Hejl (1868-1938) solarni astronom, najpoznatiji po otkriću magnetnih polja u sunčevim pegama, imao je organizacione sposobnosti (koje je u otvorenom društvu mogao da realizuje!) za planiranje i izgradnje institucija nauke, na primer, opservatoriju Jerkes (gde je kreirao tada najveći teleskop na svetu; tu je instaliran i solarni teleskop "Snou" - opservatoriji Jerkis ga je poklonila Helen Snou iz Čikaga), opservatoriju Mount Vilson (Los Anđeles; izgrađen sredstivima Karnegijeve fondacije 1904., sledeća generacija najvećih teleskopa u svetu), opservatoriju Palomar i solarnu laboratoriju Hale; takođe je podsticao postojanje međunarodnih organizacija za koordinaciju naučnih istraživanja. U Mount Vilsonu je angažovao i ohrabrio Šeplija i Edvina Habla da postignu neka od najznačajnijih otkrića tog vremena. U tim institucijama vodila se dugogodišnja debata o - strukturi kosmosa - koja je dostigla vrhunac u tzv. Velikoj debati (1917-1922) - debata ranih kosmologa je ostala zapamćena po oprečnim stavovima koje su izneli Šepli i Heber Kertis. Kertis je branio tezu da se univerzum sastoji od mnogo više galaksija poput Mlečnog puta. On je ovo zasnovao na uverenju da "spiralne magline"  treba posmatrati kao udaljene galaksije. Debata je rešena kada je Habl otkrio Cefeidu (vrsta promenljive zvezde) u galaksiji Andromeda 1923/1924.; dokazao je da su mnogi objekti za koje se ranije smatralo da su oblaci prašine i gasa (viđene kroz slabije teleskope i tsl) i klasifikovani kao "magline" zapravo galaksije izvan Mlečnog puta. Na to je Šepli izjavio "evo rada/pisma koje je uništio moj univerzum", umesto da ne prizna poraz (poput naših političara) on je ohrabrivao Habla da piše naučne radove - Hablova otkrića su u osnovi preoblikovala naš naučni pogled na univerzum to su stepenice ka  teleskopu Veb.

 

Zoran Stokić

6.12.2025.

 

Naš najveći problem od 1945?

*

Vavedenje presvete Bogorodice -krsna slava brojnih porodica u Srbiji

Autor:

author

Danas

|

04. dec. 2025. 06:55

|

LIFESTYLE

Pretpostavlja se da se ovaj crkveni praznik praznuje od četvrtog veka, ali pisani tragovi vode do osmog veka.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/vavedenje-presvete-bogorodice-krsna-slava-brojnih-porodica-u-srbiji/

 

***

Komentar

***

 

Čovek je biće kojim "upravljaju" dve promenljive kateogrije: znanje i epistemički referetni okvir. U svim društvima način na koji ljudi reaguju, razmišljaju, prosuđuju, govore, pišu, sve do uličnih razgovora i najsvakodnevnijih stvari, čak način na koji ljudi osećaju stvari, način na koji njihov senzibilitet reaguje, čitavo njihovo ponašanje određeno je "znanjem" i "epistemičkim referentnim okvirom"! 

Ljudi ne reaguju automatski na spoljne stimulanse (prirode,društva) njima upravljaju "verovanja", "očekivanja", "značenja" koje oni daju događajima i predmetima. Kada se nađu u nekoj situaciji, kada treba da reše neki problem, oni "procenjuju" ,"vrednuju" - prema svojim "znanjima" – i broju mogućnosti koje im dozvoljava njihov "epistemički referetni okvir" – od toga zavisi kako će da reaguju i šta da urade. 

Gde je nastao naš najveći problem od 1945? Religija zvana komunizam od 1945., dekretom zabranjuje  - kritičko mišljenja, ideje (uvode se brojne tabu teme) koja su nastala u Zapadnoj civilizaciji (95% znanja Civilizacije nama je bilo nedostupno) – to je bitno smanjilo naš rang "znanja" i a naš epistemički referentni okvir je potpuno deformisan – gde umesto učenja na greškama, umesto disciplinovanja naših verovanja empirijom – mi se nekritički pokoravamo autoritetu: despota, sudbine, Boga – koji nam nude "sveznanje"(apsolutne istine) - (nekada Marksa/Hegela) a sada -  u Bibliji se na više mesta govori o Božjoj "providentia" ("dalekovidnost"; "znanje o budućnosti"; "sveznanje") npr.: "Nemojte dakle zabrinuto govoriti: 'Što ćemo jesti?' ili: 'Što ćemo piti?' ili: 'U što ćemo se obući?' Ta sve to pogani ištu. Zna Otac vaš nebeski da vam je sve to potrebno. Tražite stoga najprije Kraljevstvo i pravednost njegovu, a sve će vam se ostalo dodati. Ne budite dakle zabrinuti za sutra. Sutra će se samo brinuti za sve (Mt 6, 31-36)." 

 

Zoran Stokić

5.12.2025.