Kako je pesma "Sarà perché ti amo" postala turistička himna Italije

 

Autor:

faroutmagazine.co.uk

B.J.

|

22. jun. 2026. 12:24

|

SHOWBIZ

Tastevere, Rim, shutterstock_1404616076

Shutterstock/Stefano Guidi

"Sarà perché ti amo", sada već planetarno poznata pesma, koju svaki turista koji poseti Italiju pevuši i po povratku kući, je dokaz kako jedna pop numera može da postane sastavni deo identiteta jedne zemlje.

 

Italija ima posebno mesto u srcu svakog putnika i nalazi se na listi željenih destinacija, zahvaljujući ogromnom broju neverovatnih stvari koje mogu da se vide i dožive.

 

Njena istorija je bogata i složena, sa impresivnim rimskim ostacima širom zemlje. Možete da odete na fudbalsku utakmicu i osetite atmosferu koju ste nekada gledali u emisiji "Football Italia", a možete i da uživate na jednoj od prelepih italijanskih obala okupanih mediteranskim suncem.

 

Italiju možete upoznati i kroz hranu, uživajući u testenini i najboljoj pici na svetu, zadivljeni svežinom i slatkoćom paradajza, kao i bogatim ukusom mesa i testenina.

 

Sve su to neizostavni delovi putničkog iskustva, ali sada postoji i novi dodatak toj listi - zarazni refren pesme "Sarà perché ti amo", melodije koja vam se uvuče u svest i više je nikada ne napusti. Da bismo dočarali iskustvo, zamislite sledeću scenu.

 

Zamislite kako letnje sunce ustupa mesto toploj italijanskoj večeri, dok sedite u bašti restorana sa trga dopire pesma vedrog, poletnog i pomalo kičastog zvuka, neodoljivo karakterističnog za osamdesete godine. Za nekoliko sekundi svi u restoranu pevaju zajedno, a pre nego što se pesma završi, i vi je već pevušite. Nastavljate to da radite čak i dok prolazite pasošku kontrolu na putu kući.

 

Pesma "Sarà perché ti amo" grupe "Riki e Poveri" duboko se urezuje u pamćenje, a svaki akord priziva mutna sećanja na sunce, Aperol špric i kaldrmu. To je nešto zajedničko vama i milionima drugih posetilaca Italije, bez obzira na to da li ste bili na severu, jugu ili bilo gde između, prenosi Far Out Magazine.

 

 

Grupa je osnovana 1967. godine i tokom naredne decenije postepeno je sticala popularnost, čak predstavljajući Italiju na Pesmi Evrovizije 1978. godine. Međutim, tek početkom osamdesetih dostigli su komercijalni vrhunac, a jedna pesma zauvek je obeležila njihovu karijeru.

 

Grupa "Riki e Poveri" je prvi put izvela "Sarà perché ti amo" na festivalu u Sanremu i pesma je odmah osvojila publiku svojom pričom o ludoj, nekontrolisanoj ljubavi.

 

Pesma je postala ogroman hit i zauzela prvo mesto na top-listama u Italiji, Francuskoj i Španiji, u vreme kada je plasman na listama zaista imao težinu. U Švajcarskoj je stigla do drugog mesta, a dobila je platinasti tiraž u Italiji i zlatne tiraže u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji.

 

Kao i kod svih velikih pesama, njen kulturni uticaj nakon objavljivanja učvrstio ju je kao sastavni deo italijanskog života. Ako ste ikada bili na stadionu San Siro, možda je se sećate, jer je "Sarà perché ti amo" postala deo rituala pred utakmice Milana. Kada se timovi spremaju za predstavljanje, a 75.000 navijača Rosonera peva u glas, teško je ostati ravnodušan.

 

 

Pesma je potom postala neizostavni deo trgova i terasa restorana širom zemlje.

 

Upravo joj je taj drugi život, kao delu italijanske kulture, omogućio da opstane. Treći čin usledio je nakon pandemije kovida 19, kada je ponovo otkrivena na društvenim mrežama i postala viralna na TikToku i Instagramu.

 

Zahvaljujući tome, pesma se između 2023. i 2025. godine vratila na top-liste u Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Švajcarskoj.

 

 

Danas nijedna poseta Italiji nije potpuna bez toga da čujete „Sarà perché ti amo“ na nekom trgu, a društvene mreže prepune su snimaka lokalnih muzičara koji je izvode dok im se pridružuju prolaznici, turisti, a zatim i čitav trg koji eksplodira u pesmi, plesu i podignutim mobilnim telefonima.

 

Melodija se lako pamti, a čak i bez poznavanja italijanskog jezika može se osetiti izražajnost i strast stihova, dok sama muzika savršeno prenosi uzbuđenje i haos zaljubljenosti.

 

Svake godine milioni ljudi dolaze u Italiju očekujući umetnost, istoriju i hranu, ali usput dobijaju i lekciju o tome kako pop muzika može postati sastavni deo identiteta jedne zemlje. Gledanje nekoga kako izvodi "Sarà perché ti amo" na trgu možda nije navedeno u turističkim vodičima, ali je postalo nezaobilazan deo posete Italiji.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Na festivalu u Sanremu 1981.,"Sarà perché ti amo" je osvojila tek 4 mesto. Prvo je "za prsa" pripalo "Per Elisa" Alise (Alisi je izgleda pomogao autoritet Betovenova "Fur Elise"),  a drugo "Maledetta primavera" Loretta Goggi. Naravno sve su to pesme o ljubavi koje su postale veliki hitovi. "Sarà perché ti amo" je 1981. postala nezvanična himna navijača Milana, sa namerom da istakne njihovu ljubav prema timu tokom najgoreg perioda u istoriji kluba. Na prelazu iz 1970-ih u 1980-e, tim je doživeo ozbiljnu krizu, dva puta zaredom je ispao iz Serije A u Seriju B – u sezoni 1979/80 kažnjen za umešanost u korupcijski skandal "Totonero". Dok ovo kucam slušam zaboravljenog kompozitora Jean-Joseph Mouret – "Les Amours De Ragonde" 1714. Mouret (u tradici Lilija/Kampre stvara muzičke topose za buduću ikonu Ramoa) njegova pesma "Chantons, Chantons, L'Amour" ("pevajmo o ljubavi"), iz pomenute komične opere, je ipak najbolja himna ljubavi (i u klasičnoj i popularnoj muzici).

 

https://www.youtube.com/watch?v=Nn1IeHL5DHY&list=RDNn1IeHL5DHY&start_radio=1

Ricchi E Poveri - Sarà perché ti amo 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=7F-Wap3q4gc&list=RD7F-Wap3q4gc&start_radio=1

Per Elisa (1995 Digital Remaster)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=e-l46V5Nt5I&list=RDe-l46V5Nt5I&start_radio=1

Maledetta primavera

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=jGNC8Yi_c94&list=RDjGNC8Yi_c94&start_radio=1

Jean-Joseph Mouret (1682-1738) Les amours de Ragonde

06:06 - Acte 1; Chantons, chantons l'mour

 

 

Zoran Stokić

22.06.2026.

 Bivši reprezentativac koji je završio u bolnici 15. marta: "Neprihvatljivo da oni kojima je te noći život bio ugrožen treba da se pravdaju"

Autor:

author

N1 Beograd

|

21. jun. 2026. 22:06

|

VESTI

|

0

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Nekadašnji odbojkaški reprezentativac Srbije u odbojci Marko Samardžić, koji je završio u bolnici nakon događaja na protestu 15. marta 2025. godine, oglasio se nakon navoda VJT i državnih zvaničnika da su studenti "realizovali simulaciju upotrebe zvučnog topa".

Bivši odbojkaš Marko Samardžić

TV Nova

Nekadašnji odbojkaški reprezentativac Srbije u odbojci Marko Samardžić, koji je završio u bolnici nakon događaja na protestu 15. marta 2025. godine, oglasio se nakon navoda VJT i državnih zvaničnika da su studenti "realizovali simulaciju upotrebe zvučnog topa".

 

Samardžić je naveo da ne može da ostane nem na "zamenu teza kojoj svi svedočimo", a zatim ispričao kako je nakon događaja tokom petnaestominutne tišine završio u bolnici nakon što mu je reagovao pejsmejker.

 

"Teško mi je da prihvatim da se neko ko je nakon tog događaja imao osam udara defibrilatora srca, završio na lečenju i prošao kroz veoma težak period, danas predstavlja kao neko ko treba da objašnjava ili opravdava ono što mu se dogodilo. Tog 15. marta tokom petnaestominutne tišine doživeo sam, kao i hiljade drugih ljudi snažan udar nakon koga je moj pejsmejker reagovao na iznenadni skok pulsa koji je bio preko 300 otkucaja u minuti, ispustivši pritom osam šok terapija, odnosno tzv. defibrilaciju", rekao je Samardžić.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/bivsi-reprezentativac-koji-je-zavrsio-u-bolnici-15-marta-neprihvatljivo-da-oni-kojima-je-te-noci-zivot-bio-ugrozen-treba-da-se-pravdaju/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Despotski sistem je poguban za malobrojnu populaciju (on može biti uspešan samo na velikim brojevima), društvo Srbije zato nije u stanju da puni ½ budzeta zemlje. Da bi takva vlast nastavila da vlada potreban joj novac. Gde da ga nabave, ali vodite računa, taj novac mora stalno da dotiče, svake godine... Odlično su snimili da se stari svetski poredak srušio, sa dolaskom Trampa na čelo SAD. Rusija, Kina i SAD su srušile taj poredak; one ti nude zaštitu ali da ti njima plaćaš tu zaštitu; nemaju nameru da ti iz godine u godinu daju ½ budzeta. Inače si mala zemlja, em ti je privreda truba, pa ni u principu, nije moguće da budeš strateški partnek Rusiji, Kini, SAD. Obrni okreni ostaje ti samo Evropa (EU i tsl). Ali EU, da bi ti davali novac, od tebe traže - vrednosne kriterijume. Vlast otuda glumi kako je na putu za EU (EU će čekati Srbiju poput čekanja Godoa; "gospodin Godo neće doći danas, ali će svakako stići sutra" tj. malo-sutra). Katastrofe kao ona na želežničkoj stanici u NS i slične proizvele su masovne proteste a ovi studenski su posebno demaskirali, ogolili našu despotsku vlast, pred institucijama EU. Vlast je što zbog grešaka u čitanju stvarnosti - što zbog bahatosti upotrebila zvučni top, studenti su tu grešku iskoristili. Otuda oni smišjaju načine kako da spreče studenske proteste, jer su se upalšili da će im EU uskratiti pred-pristupne fondove – budući da nerade ništa na vrednosnim kriterijumima.

 

Zoran Stokić

21.06.2026.

 

‘Zvučni top’ na protestu: Da li jedan dokument menja tok istrage

 

BBC News na srpskom

Danas 20.06.2026. 15:15

Prati Danas.rs na Google-u

Ljudi stoje tokom 16-minuta tišine

Reuters

„Zvučni top“ je postao prava bela ping-pong loptica koja se prebacuje s jedne na drugu stranu.

 

Više od godinu dana nadležni u Srbiji pokušavaju da otkriju otkud se stvorio neobjašnjiv zvuk, koji je 15. marta 2025. u Beogradu prekinuo 16-minutnu tišinu tokom velikog protesta i naterao okupljene u beg.

 

Ovaj put država je prst uperila u studente.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/zvucni-top-na-protestu-da-li-jedan-dokument-menja-tok-istrage/

 

 

 

***

Komentra

***

 /// Neobjavljen komentar na BBC na srpskom, N1 ///

 

Kao jedna od najuglednijih teorija sociologije - Tomasova teorema nam pomaže da razumemo zašto su određene akcije preduzete u određenim situacijama, i da li su bile neosnovane ili ne. Ishod situacije zavisi od percepcije pojedinca o njoj, a ne od same situacije. Tomasova teorema: "ako ljudi definišu situacije kao stvarne, one su stvarne po svojim posledicama". Ako osoba veruje da je situacija stvarna, posledice te - percipirane situacije - su takođe jednako stvarne. Tomasova teorema nam pomaže da se učimo da čitamo stvarnost tj. da ne zasnivamo svoje rakcije na  individualnoj pristrasnosti, sterotipovima, predrasudama, diskriminaciji i tsl. Jer, šta je zaista stvarnost? Stvarnost zavisi od pojedinačnih situacija. Ono što pojedinac doživljava kao "stvarnost" zasnovano na individualnim iskustvima i individualnim uverenjima, kao i na kulturnim normama u kojima je pojedinac odgajan. Dete kome neko kaže da čudovišta žive u mraku ispod njegovog kreveta, zapravo će početi da se plaši svega što postoji ispod njegovog kreveta ili u mraku. Detetov um snažno veruje da ima čega da se plaši u mraku, da nešto čeka da mu naudi, i stoga zaista počinje da se plaši mraka ili svog kreveta. 

Ideologija komunizma od 1945., naučila je našu političku elitu da se plaši građanskog individualnog društva, demokratije, kapitalizma, Zapada, otuda su oni pad berlinskog zida 1989., (za razliku od drugih zemalja realsocijalizma) "pročitali" "videli" - ne kao šansu za Srbiju da se razvije i napreduje - nego kao najveću moguću opasnost – videli su taj događaj kao "mrak" "čudovište" koje čeka da nas rastrgne. To je za njih bila "stvarnost" a to njihovo pogrešno čitanje stvarnosti – stvorilo je posledice – posledice su bile svarne (nažalost, za sve građane u Srbiji). Tako oni vide i studenske proteste – ne kao nešto što treba da nam pomogne da se unapredimo – nego kao "mrak" kao "terorizam" i tsl.

 

Zoran Stokić

20.06.2026.

 

Šta je stvarnost?

*

Ministar pravde: U navodima o studentskoj simulaciji upotrebe zvučnog topa ima elemenata terorizma

Autor:

author

FoNet

|

20. jun. 2026. 10:32

|

VESTI

|

26

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je danas, ograđujući se da nadležno tužilaštvo kvalifikuje krivična dela, da smatra da u slučaju o navodima o studentskoj simulaciji upotrebe zvučnog topa ima elemenata terorizma.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/ministar-pravde-u-navodima-o-studentskoj-simulaciji-upotrebe-zvucnog-topa-ima-elemenata-terorizma/

 

 

***

Komentar

***

 ///Neobjaveljn komentar na N1, Danas///

 

Kao jedna od najuglednijih teorija sociologije - Tomasova teorema nam pomaže da razumemo zašto su određene akcije preduzete u određenim situacijama, i da li su bile neosnovane ili ne. Ishod situacije zavisi od percepcije pojedinca o njoj, a ne od same situacije. 

Tomasova teorema: "ako ljudi definišu situacije kao stvarne, one su stvarne po svojim posledicama". Ako osoba veruje da je situacija stvarna, posledice te - percipirane situacije - su takođe jednako stvarne. 

Tomasova teorema nam pomaže da se učimo da čitamo stvarnost tj. da ne zasnivamo svoje rakcije na  individualnoj pristrasnosti, sterotipovima, predrasudama, diskriminaciji i tsl. 

Jer, šta je zaista stvarnost? Stvarnost zavisi od pojedinačnih situacija. Ono što pojedinac doživljava kao "stvarnost" zasnovano na individualnim iskustvima i individualnim uverenjima, kao i na kulturnim normama u kojima je pojedinac odgajan. Dete kome neko kaže da čudovišta žive u mraku ispod njegovog kreveta, zapravo će početi da se plaši svega što postoji ispod njegovog kreveta ili u mraku. Detetov um snažno veruje da ima čega da se plaši u mraku, da nešto čeka da mu naudi, i stoga zaista počinje da se plaši mraka ili svog kreveta. 

Ideologija komunizma od 1945., naučila je našu političku elitu da se plaši građanskog društva, demokratije, kapitalizma, Zapada, otuda su oni pad berlinskog zida 1989 "pročitali" "videli" ne kao šansu za Srbiju da se razvije i napreduje - nego kao najveću moguću opasnost – videli su taj događaj kao "mrak" "čudovište" koje čeka da nas rastrgne. To je za njih bila "stvarnost" a to njihovo pogrešno čitanje stvarnosti – stvorilo je posledice – posledice su bile starne (nažalost, za sve građane u Srbiji). 

Od 1989-1999., njihovo pogrešno čitanje stvarnosti uvelo je Srbiju, ni manje ni više, nego u rat sa NATO. Narod na Kosovu u YU nije težio tome da Kosovo postane Država, pogrešno čitanje stvarnosti naše vlasti i poteze koje su vukli iz te neistine (laži) proizveli su POSLEDICU (Kosovo je postalo država) koja je postala STVARNA

Zoran Stokić

20.06.2026.

 VJT pokreće istragu, sumnja da su studenti planirali simulaciju upotrebe „zvučnog topa“ na protestu 15. marta

 

RTS

Danas 19.06.2026. 10:39

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vjt-provera-navoda-o-planiranoj-simulaciji-upotrebe-zvucnog-topa-na-protestu-15-marta/

 

 

***

 

 

"MORALI SU DA POKAŽU DA JE NEČOVEK SPREMAN DA PUCA NARODU U LEÐA" Brnabić objavila snimak sa šokantnim lažnim naslovima i optužbama na račun Vučića (VIDEO)

Blic 19. jun 2026.16:30

Pročitaj više:

https://www.blic.rs/vesti/politika/brnabic-objavila-snimak-sa-laznim-naslovima-i-optuzbama-na-racun-vucica/8sklb9q

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Anahronizam. Despotska vlast u Srbiji misli da je moguće i u 21 veku u Evropi da se ponaša kao u starim orjentalnim despotijama. "Ako tačno u podne sultan kaže da je noć, valja reći: eno meseca i zvezda" – upozoravali su nas evropski putopisci po Otomanskom carstvu. Opominjali su nas da se sa sultanom niti razgovara, niti mu se odgovara, već se isključivo ponavljaju njegove reči; jer kad god nešto kaže, on stvara jednu novu istinu, jednu novu realnost! 

Evropske države je stvorila slobodna nedespotska kultura zapadnih gradova. Povedeni takvom liberalnom društvenom klimom, čak su i njihovi teolozi počeli da u verske rasprave uvode racionalne naučne metode. Tako je Toma Akvinski još 1265. god. zaključio da čak ni "Bog ne može da promeni ono što se već dogodilo"; u sadašnjem trenutku možete uticati na buduće događaje, ali se iz sadašnjeg trenutka ne može menjati prošlost. 

Ono što već u mentalnim kategorijama zapadnog srednjovekovnog čoveka nije bio u stanju da učini čak ni Bog – u istočnjačkim despotijama mogao je da učini despot i njegova despotska mašina. Despot može da izobličava stvarnost kako mu se prohte. Može da menja (i) događaje iz proslosti.

 

Zoran Stokić

19.06.2026.

 

Roditelji dečaka koji je izvršio masovno ubistvo u "Ribnikaru" osuđeni na zatvor - ocu 14 i po godina

Autor:

author

N1 Beograd

|

18. jun. 2026. 10:02

> 

11:04

|

VESTI

|

21

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Viši sud u Beogradu izrekao je danas presudu Vladimiru i Miljani Kecmanović, roditeljima dečaka koji je 3. maja 2023. počinio masovno ubistvo u OŠ "Vladislav Ribnikar". Na ponovljenom suđenju oba roditelja su osuđena na zatvorske kazne.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/izricanje-presuda-kecmanovic-vladimir-miljana/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Način na koji ljudi razmišljaju, pišu, sude, govore, sve do uličnih razgovora i najsvakodnevnijih spisa, čak način na koji ljudi osećaju stvari, način na koji njihov senzibilitet reaguje, čitavo njihovo ponašanje određeno je jednom  - teorijskom strukturom  (episteme) - ta  struktura upravlja  praktičnom  čovekovom  delatnošću - određuje njegovu  misao  i  ponašanje! Umesto da i mi iskoristimo pad berlinskog zida 1989., za restauraciju "društvenog  episteme" – restauraciju građanskog morala, da se učimo da sarađujemo, da budemo tolerantni, da povećavamo empatiju, da se učimo da naša verovanja disciplinujemo empirijom, da se učimo na greškama. 

Vlast je vođena teorijama zavere uvela Srbiju u ratove. A rat je, kao što nas je naučio Jung, "isčašenje".  To isčašenje je društveno episteme usmerilo ka paranoji, destrukciji, pakosti, mržnji, nesaradnji, smanjenju empatije, smanjenju intelektualnih sposobnosti. 

A ako je osoba intelektualno nerazivena i njene emocije su rundimentarne, osoba nije u stanju da - adekvatno tumači  stvarnost - pa u svakom događaju vidi atk neprijateljstva (kao atak na njen život) – pa uvek ratnički reaguje! 

Otuda dete ugledog lekara/biologa kod nas postane masovni ubica, a njegov vršnjag Ben (13 god) iz VB (dete lekara/biologa) sa ocem nije išao u streljanu nego su vikendom boravili u Hertfordširu, gde su tražili fosilne ostatke praživotinja (jer Ben želi da se bavi paleontologijom, naukom o razvoju života na Zemlji). Tu je Ben pronašao fosil zuba praistorijske ajkule, megalodona - star preko 3.6 miliona godina.

 

Zoran Stokić

18.06.2026.

 

Otkriće iz Toskane menja priču o vinu: DNK semenki starih dva milenijuma iznenadio naučnike

Autor:

The Guardian

N1 Zagreb

|

16. jun. 2026. 19:13

|

LIFESTYLE

|

4

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Otkriće pokazuje da su vinogradi iz rimskog doba bili deo široke poljoprivredne mreže Rimskog carstva i pruža iznenađujući podatak da su u današnjoj vinskoj regiji Kjanti nekada dominirale bele sorte grožđa.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/otkrice-iz-toskane-menja-pricu-o-vinu-dnk-semenki-starih-dva-milenijuma-iznenadio-naucnike/

 

***

Komentar

***

 

Šta je tu čudno? Neka autori pročitaju makar, na primer, Vergilijevu "Georgiku" (Poljoprivredne himne) didaktičke poeme u 2188 heksametralnih stihova (29. g.n.e.) (poljoprivreda, stočarstvo, vođarstvo, pčelarstvo i tsl.). 

U II knjizi govori o biljkama - njihovo razmnožavanje i rast su detaljno opisani, sa kontrastom između prirodnih metoda i onih koje zahtevaju ljudsku intervenciju. 

Tri odeljka o kalemljenju su od posebnog interesa: predstavljena su kao čuda čovekove izmene prirode (!) Naravno da govori i o gajenju vinove loze. Vergili je sakupio sva predhodna znanja o toj temi počev od Hesiodovog "Dela i dani",..., Diofana iz Nikeje, Nikandara iz Kolofona pa sve do Varonovog "Res rusticae"! 

*

Ima i dalje: kada su germani došli na te prostore oni su odmah dekodirali "antičke vikipedije". Otuda je njihova poljoprivreda i drugi poslovi  pomoću - "impulsa antičkog znanja" – "vorp" brzinom  - unapredilo njihovu  tehniku, tehnologiju života i rada i organizaciju  društva. Naši pra preci kada su došli u Evropu, pa čak  ni genreaciji Save Nemanjića  nije padalo napamet da "posrbe" učenja  koja su mogli naći u "antičkoj  vikipediji", čak ni Verglilijevu "Georgiku". Zato u Holandiji i & - po jednom hektaru zemlje - u odnosu na našu poljoprivredu, dobiju 40 puta više prihoda.

 

Zoran Stokić

17.06.2026.