"Čarobni bubanj"

*

"Ne dozvolite da naredbe pogaze vašu zakletvu": Bivše kolege pozvale policiju da na dan izbora postupa po zakonu

 

Autor:

Miloš Zekić

24. okt. 2026. 21:18

VESTI

31

komentara

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

 

Facebook

X

Mail

Izvor: N1 Beograd

Kako će se policija ponašati sutra na dan izbora? U poslednje dve godine svedočili smo brojnim slučajevima u kojem je izostala reakcija policije, pre svega prilikom napada aktivista bliskih vlasti na građane i novinare. Otuda i apel bivših kolega onima koji su u službi - da postupaju u skladu sa Ustavom i zakonom. Poručuju im i da će u danima koji slede, na testu biti ne samo profesionalnost institucija već i lični integritet ljudi.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/ne-dozvolite-da-naredbe-pogaze-vasu-zakletvu-bivse-kolege-pozvale-policiju-da-na-dan-izbora-postupa-po-zakonu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nažalost tu je policiju socijalizovala: Ceca Arkan, Zmijanac Vučela,..., Bekuta Mrka a ne opera. Zingšpil "Čarobni doboš", ugrubo je, vođen poslovicom (za sva vremena) "Ko kopa jamu drugome, sam u nju upada" - mudra poslovica o odgovornosti  - upozorava ljude da imaju na umu jednostavno načelo: pre nego što nekome drugom postavite zamku (da se nekome naudi ili prevari), razmislite o tome da će (možda) na kraju i sami završiti u njoj. 

Osoba koja kopa jamu odgovorna je za stvaranje zamke, ali na kraju postaje ranjiva na samu opasnost koju je pripremila. Zbog toga je izreka podsetnik da ljudi ne mogu uvek odvojiti svoje namere od posledica svojih postupaka. Njena generalna poruka je da se - štetne namere - na kraju  - mogu okrenuti - protiv osobe koja ih sprovodi. 

Za "Die Zaubertrommel" libreto je napisao E. Šikaneder, komponovali su je Benedikt Šaka, Franc K. Gerl i Johan B. Heneberg. Po svojoj radnji, ovo delo pripada žanru "turskih opera" - vrsti opera na nemačkom jeziku koje su bile popularne u 18. veku. Šikanerova operska trupa je izvela u Freihaustheater u Beču "trilogiju": "Čarobni kamen" (5 kompozitora) 09. 1790, "Čarobni doboš" (3 kompozitora) 03. 1791, i "Čarobna frula"  09. 1791. Ovaj trokorak – kolektivni veliki rad – je pomogao Mocartu da stvori svoje remek delo. "Kamen mudrosti" je od posebnog značaja ne samo zbog Mocardovog učešća, već i zato što i priča i muzika pokazuju brojne paralele sa "Čarobnom frulom". Dugo se smatralo da "Čarobni doboš" potiče iz perioda nakon Mocartove smrti, te da stoga nije mogao imati uticaja na "Čarobnu frulu". Međutim, sadašnje činjenice potvrđuju da je delo izvođeno u martu 1791. – što znači da je ono deo niza - koji je doveo do nastanka Mocartovog remek-dela. Bez tog niza (kolektivnog stvaranja) nema ni tog Amadeusovog remek-dela.

 

*

 

Prva opera, "Kamen mudrosti" premijerno izvedena u septembru 1790., dospela je u žižu međunarodne javnosti 1997. kada je otkriveno da jedan do tada neistražen rukopis nosi Mocartovo ime, uz imena još četiri člana Šikanederove trupe, koji su komponovali veći deo ove opere (Mocart 20 minuta). Ovo delo je od posebnog značaja ne samo zbog Mocardovog učešća, već i zato što i priča i muzika pokazuju brojne paralele sa "Čarobnom frulom". Dugo se smatralo da "Čarobni doboš" potiče iz perioda nakon Mocartove smrti, te da stoga nije mogao imati uticaja na "Čarobnu frulu". Međutim, sadašnje činjenice potvrđuju da je delo izvođeno u martu 1791. – tačno na sredini vremenskog razmaka između "Kamena mudrosti" i "Čarobne frule" – što znači da je ono deo niza - koji je doveo do nastanka Mocartovog remek-dela. Bez tog niza (kolektivnog stvaranja) nema ni tog Amadeusovog remek-dela.

 

Postoji mnogo sličnosti između ove tri opere bajkovite tematike: "Kamen mudrosti", "Čarobni doboš" i "Čarobna frula". Sve tri su singspiel – zabavna dela namenjena popularnom pozorištu, pisana na nemačkom jeziku, u kojima se muzičke numere smenjuju sa govornim dijalozima. Sva tri dela zasnovana su na pričama iz iste knjige pseudo-orijentalnih bajki – zbirke "Dschinnistan" autora Kristofa Martina Vilanda. Sva tri libreta napisao je Šikaneder, a sva tri dela izvela je njegova trupa, pri čemu su uglavnom isti pevači tumačili slične uloge u sve tri postavke. 

Protagonista svake priče je princ (Nadir u "Kamen mudrosti", Sofrano u "Čarobnom dobošu"i Tamino u "Čarobnoj fruli"), a svaki od njih ima komičnog pratioca iz seljačkog staleža (Lubano/Mandolino/Papageno). Sve tri pomenute uloge tumačio je sam libretista i impresario Šikaneder. Postoje podudarnosti i među ostalim likovima: komični pratilac uvek ima svog ženskog pandana (Lubano – Lubanara, Mandolino – Mandolina, Papageno – Papagena), a princ u svakoj operi nastoji da osvoji princezu (Nadina/Zenomida/Pamina). U svakoj priči javlja se i misteriozni čarobnjak čuvar čije - moći - pomažu princu da savlada sile zla, a u svakoj se pojavljuju i značajni magični predmeti: u "Kamenu mudrosti" to su mač i ptica (predstavljena frulom), u "Čarobnom dobošu" torba, doboš i zvončići, a u "Čarobnoj fruli" frula i zvončići. Ovde takođe vidimo poreklo Papagenovih čarobnih zvončića u Mandolinovoj ludinoj kapi; Taminova čarobna frula već je bila nagoveštena pojavom ptice-frule u operi "Kamn mudrosti". U sve tri pomenuta Zingšpila - muzički topos čarobnjaka - preuzela su od Salijerija "La grotta di Trofonio" 1785. (Mocart je ovaj muzički topos koristio i u "Don Giovanni" 1787. U Formanovom filmu "Amadeus" najpodlije mesto je kada Salijeri sedi u loži i sluša Mocartovu operu "Don Đovani" i to baš mesto "duboki tonovi" ("Salijeri puca od besa, kako je Mocart genije") a empiriska činjenca – ta arija je Salijerijev topos (koji je Mocart pozajnio) iz: Aria - Spirti invisibili (Trofonio/Coro di spiriti) "La grotta di Trofonio".

 

*

 

Muzikolog iz Ajove David Buch je krajem '90 u Hamburgu otkrio zaboravljenu "kolektivnu" operu "Der Stein der Veisen, oder die Zauberinsel" 1790. singšpil u II čina; Johann Baptist Henneberg, Benedikt Schack, Franz Xaver Gerl, Emanuel Schikaneder i Mocart (20 minuta u II činu). Opera ima nekoliko važnih paralela sa Čarobnom frulom 1791. U nekom trenutku rukopis opere je postao deo kolekcije Hamburškog gradskog pozorišta; 1903., rukopis opere je zajedno sa 450 opera i 2.000 drama ušao u sastav gradske biblioteke; 1940., zabrinuti za tu zbirku izmeštaju je na sigurniju lokaciju (sic): Drezden. Pravo je čudo - preživela je - razaranje Drezdena. Crvena armija je 1945., zbirku (deo ratnog plena) poslala u Institutu za muziku u Lenjingrad; 1980-tih mladi bibliotekar se mešao u svoj posao i "otkrio" zbirku iz Hamburga. To je omogućilo, u doba perestrojke, Gorbačovu da vrati tu zbirku u Hamburg "u zamenu za kamion kompjutera" - rečeno učinjeno! Prva opera  Šikanerova operska trupa u - Theater auf der Vieden 1789., bila je "Oberon kralj vilenjaka" Pola Vranickog. Muzički i tekstuelni idiom magije, egzotike, iracionalng, fantastike koji je stvorio Vranicki (kao i pre toga Soler u "Dijani" 1787.) dalje su varirani u te naredne tri Šikaneri &/Mocartove opere iz 1790., te 1791.

 

Der Stein der Weisen oder Die Zauberinsel

Hofkapelle München, Rüdiger Lotter

1 / 55 (1790.)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Qby1-xnHdrg

Der Wohltätige Derwisch / Dobrotivý derviš – E. Schikaneder

(Der Wohltätige Derwisch = Die Schellenkappe = Die Zaubertrommel; popularna opera koja je decenijama izvđena po gradovima evrope pod ova tri naslova; Dobroćudni derviš = Kapa sa zvončićima = Čarobni bubanj)

 

 

Zoran Stokić

25.10.2026.

 Jedan čas - toliko je profesor istorije u Petoj gimnaziji uspeo da održi između suspenzije i novog disciplinskog postupka

Autor:

author

Nada Živanović

23. okt. 2026. 20:47

VESTI

4

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Jedan školski čas. Toliko je profesor istorije u Petoj beogradskoj gimnaziji, Marko Pištalo - uspeo da održi, između završetka višemesečne suspenzije - i pokretanja novog disciplinskog postupka protiv njega. Ovoga puta, kako navodi, razlog je privatna objava na Instagram nalogu, kojom je, uz citat Danila Kiša, pružio podršku otpuštenoj koleginici.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/jedan-cas-toliko-je-profesor-istorije-u-petoj-gimnaziji-uspeo-da-odrzi-izmedju-suspenzije-i-novog-disciplinskog-postupka/

 

 

 

***

Komentar

***

 

"Seju vetar, a žnju oluju" - ova izreka znači da će posledice već loših postupaka biti još gore. 

Ne možeš se ponašati s nepoštovanjem prema ljudima i očekivati da oni to samo tako prihvate. "Kako seješ, tako ćeš i žnjeti". 

U moralnom vaspitanju je najvažnije:  "Posej dobro delo – požnjećeš dobru naviku" i "posej dobru naviku – požnjećeš dobar karakter".

 

Zoran Stokić

23.10.2026.

Izbori

Vuk u jagnjećoj koži 

Na izborima ćemo, između ostalog,  videti koliko naš narod (naročito stariji) poštuju Bibliju i Isusa. Da li će ih oper "vuk" "AV" prevariti? 

"Vuk u jagnjećoj koži"  je idiom koji potiče iz Biblije. Izraz potiče iz Isusove besede zabeležene u Novom zavetu: "Čuvajte se lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi" (Matej 7:15). Njihova prava priroda otkriva se kroz njihova dela – "Po plodovima njihovim poznaćete ih", stih 16. U vekovima koji su usledili, ova fraza se često koristila u latinskim spisima crkvenih otaca, a kasnije se pojavila i u književnim delima na različitim evropskim jezicima.  Zapamtite - ljude ne treba suditi prema spoljašnjem izgledu, već prema njihovim delima; jer neki koji su obučeni u ovčiju kožu, čine dela vukova. Nudili su vam decenijama na izborima "evropske standarde",...,"mir", "blagostanje", "hleba 3 dinara" ali čim su dobili izbore, dok si rekao "a", svaki put su vas uveli u neki novi - RAT.

Zoran Stokić

22.10.2026.

 ‘Bugarski voz’: Kako izgleda ringišpil glasanje

 

BBC News na srpskom

danas 08:05

 3 komentara

Prati Danas.rs na Google-u

Ilustracija ruke koje drže glasačke listiće

Getty/BBC, ilustracija Jakov Ponjavić

Na dan izbora u Srbiji prilično je živo ispred glasačkih mesta, kao kakva buvlja pijaca.

 

Osim glasača, koji znaju da izgledaju nekako svečarski, mogu da se sretnu i ljudi koji se vrzmaju oko objekata gde se glasa, sa papirima u rukama, za koje pojedine organizacije kasnije tvrde da su izvodi iz biračkog spiska.

 

Nekada su u automobilima, pa gledaju unaokolo, kontrolišu, štikliraju, bar tako izgleda ono što može da se vidi na snimcima koji se dele na društvenim mrežama tokom izbornog dana.

 

Kako su škole često mesta za glasanje, to deluje kao da razredne starešine proveravaju ko je od učenika prisutan i spreman za ekskurziju.

 

Onda neretko slede galama, guranje, otimanje, a zna da bude i fizičkih sukoba.

 

Nekada ovi incidenti budu zbog prevare, na Balkanu poznate, kao „bugarski voz“.

 

Na engleskom, to je „karusel glasanje“, kao vrteška.

 

Ovaj slikoviti naziv šarene vrteške sa konjićima krije tmurnu kontrolu glasovima, izborni mehanizam u kojem jedan popunjen listić, pokreće čitav lanac drugih – isto tako zaokruženih.

 

Praktično nema izbora u Srbiji, na nacionalnom ili lokalnom nivou, na kojem njihovi posmatrači nisu zabeležili „bugarski voz“, kažu iz organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) za BBC na srpskom.

 

„Iako je u pitanju krivično delo, učesnici i organizatori ostaju, nažalost, nekažnjeni“, kažu iz Crte.

 

Izveštaji Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o prethodnim izborima u Srbiji u više navrata su se osvrtali na navode, zabrinutosti i pritužbe u vezi sa „kružnim glasanjem“, ponekad zajedno sa onima koji se tiču kupovine glasova i pritiska na birače, kažu u ovoj organizaciji za BBC na srpskom.

 

„Važno je napomenuti da ODIHR nije u poziciji da istražuje pojedinačne navode, niti da utvrđuje krivičnu odgovornost u vezi sa njima.

 

„Istraživanje navoda o izbornim nepravilnostima i postupanje po njima u nadležnosti su državnih organa, a naša procena obuhvata i ocenu njihovog rada“, dodaju.

 

Nisam nikoga uspela da pronađem ko bi bio voljan da razgovara o tome da se „vozio“ bugarskim vozom.

 

Pet stvari koje bude sumnju u birački spisak i koja su moguća objašnjenja

Šta bi velika izlaznost mogla da znači za rezultate izbora u Srbiji

Koliko su para stranke potrošile na izborima: BBC analiza

Šta je u stvari ‘karusel glasanje’ ili ‘bugarski voz’?

U železničkom saobraćaju, od lokomotive sve zavisi.

 

Tako je i u ovoj kružnoj „trgovini“ glasovima.

 

Prvi čovek koji iznese prazan glasački listić sa biračkog mesta simbolizuje lokomotivu.

 

„Reč je o lancu prevare u kojem prvi učesnik ne ubaci glasački listić u glasačku kutiju nego ga iznosi sa biračkog mesta.

 

„Organizator lanca popunjava taj listić i daje ga narednom učesniku u prevari, koji u kutiju ubacuje taj, a iznosi novi ‘prazan’ listić.

 

„I tako može u nedogled“, kažu u Crti.

 

Tako se proverava ili obezbeđuje da je birač glasao baš onako kako je od njega bilo očekivano, dodaju.

 

To je jedna od tehnika šireg fenomena kupovine ili kontrole birača, ali ne toliko zastupljena u praksi, kaže Emilija Orestijević, izvršna direktorka Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

 

„’Bugarski voz’ je danas u značajnoj meri postao i svojevrsni izborni mit.

 

„To ne znači da takvih slučajeva nema, posmatračke misije su ih beležile i u Srbiji, već da je reč o veoma zahtevnom načinu kontrole glasanja“, kaže ona za BBC na srpskom.

 

Da bi mehanizam funkcionisao, potrebno je istovremeno kontrolisati birača van biračkog mesta, obezbediti unapred popunjen listić, preuzeti prazan i pratiti čitav lanac glasača, dodaje.

 

„Mnogo je jednostavnije i efikasnije koristiti druge oblike uticaja na birače, naročito pritiske, obećanja ili davanje različitih materijalnih koristi, nego organizovati ‘bugarski voz’.“

 

Uz to, teško je dokazivo.

 

„Nije protivzakonito da birač iznese glasački listić van biračkog mesta, jer ukoliko u kutiji ima manji broj listića nego što je potrebno, izbori se ne poništavaju.

 

„Problem je samo ako postoji višak listića.

 

„Garantovana je tajnost glasanja, što smešno zvuči u Srbiji, pa bi neko morao da posmatra šta se dešava iza paravana, jer neko listić može da stavi u torbu i izađe“, kaže Dušan Vučićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.

 

Kada izađe sa listićem, dodaje profesor, on postaje ‘alfa listić‘ ili lokomotiva u „bugarskom vozu“.

 

„U Srbiji nije ni očekivano da neko za to bude optužen“, konstatuje Vučićević.

 

Otkud izraz ‘bugarski voz’?

„Bugarski voz“ se povezuje sa nacionalnim izborima u Bugarskoj 2009. koji su protekli u optužbama o kupovini glasova, navodi Radio slobodna Evropa.

 

Međutim, godinu dana ranije, Bugari su već tražili od Severne Makedonije da taj naziv ne koristi za određene izborne prevare.

 

„Ne raspolažemo pouzdanim činjenicama kako je nastao i zašto se kod nas tako odomaćio termin ‘bugarski voz’ za kršenje izbornih pravila koje posmatrači, na međunarodnom nivou, nazivaju karusel glasanjem„, kažu iz Crte.

 

Ovaj izraz najviše se zapatio u Srbiji i regionu, dok u Bugarskoj, članici Evropske unije, ovu izbornu manipulaciju nazivaju ‘indijanska niška‘ (indijanska nit).

 

Pogledajte video: Šta je ‘bugarski voz’

 

Zašto ljudi učestvuju u trgovini glasovima

Pre više od 100 godina, istraživači su u Bugarskoj primetili da se načini „stimulisanja“ glasača razlikuju po suptilnosti i stepenu pohlepe, piše Georgi Manolov, profesor na katedri za političke nauke, Univerziteta za nacionalnu i svetsku ekonomiju u Sofiji, u istraživanju o fenomenu trgovine glasovima.

 

„Istorija pokazuje da fenomen ‘trgovine glasovima’ nije nov za političku stvarnost Bugarske, jer se javlja i razvija odmah posle oslobođenja od osmanskog ropstva.“

 

Trgovina glasovima postepeno se ustalila kao jedna od najizraženijih negativnih karakteristika bugarske političke scene, navodi.

 

„Neki političari nudili su samo alkohol i kobasice, dok su se drugi oslanjali na manje novčane iznose.

 

„Ovaj problem do danas nije rešen, a među glavnim razlozima za širenje potkupljivosti i trgovine glasovima su politički, privredni i socijalni“, objašnjava Manolov.

 

Socijalni razlozi su, dodaje, posledica „nesrećne dvadesetogodišnje tranzicije“ u Bugarskoj, siromaštva, društvene marginalizacije i slojeva društva koji postaju sve neobrazovaniji.

 

„To su objektivni razlozi zbog kojeg stanovnici, glasači, prihvataju mito.

 

„Krajem 1990-ih u Bugarskoj, jedan kandidat za gradonačelnika je svakom stanovniku sela davao po jednu levu cipelu, obećavajući im desnu tek pošto glasaju za njega“, piše u njegovom radu.

 

Stvar je jednostavna – jedete, pijete, zabavljate se i glasate za onoga ko vam je najviše pružio, zaključuje.

 

Pogledajte video: Put glasačkog listića – od štamparije do biračkog mesta

 

Za nadležne često ispod radara

ODIHR redovno ukazuje na problem trgovine glasovima u Srbiji, ali i na druge pritiske na birače.

 

ODIHR konstatuje da građani nerado prijavljuju da su izloženi pritiscima ili ponudama za kupovinu glasova pošto se plaše posledica i ne veruju da institucije zaista mogu i žele da im pomognu, objašnjavaju u Crti.

 

„Čak i kada postoji sumnja da je birač dobio novac ili drugu korist za glasanje, teško je dokazati šta je tačno bilo predmet dogovora između birača i onog koji nešto nudi“, objašnjava Orestijević iz CeSID-a.

 

Zato je, ukazuje, od velikog značaja efikasan rad policije i tužilaštva.

 

„U Srbiji upravo tu vidimo jedan od najvećih problema.

 

„Krivični zakonik predviđa niz krivičnih dela protiv izbornih prava, gde su davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, ali je broj istraga, optužnica i pravosnažnih presuda vrlo ograničen“, ističe Orestijević.

 

Međutim, trgovina glasovima ne podrazumeva samo direktnu razmenu novca.

 

Na birače može da se utiče na razne protivzakonite načine, dodaju iz Crte.

 

„Nekoga zastrašuju gubitkom posla, nekome se obećava zaposlenje, a ponekad se čitavom kolektivu preti da će proizvodnja biti zatvorena ukoliko određena strana izgubi ili dobije izbore“, kažu u ovoj organizaciji.

 

Izbori u Srbiji 2023: Šta je zaključio ODIHR, a šta kaže vlast

Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak

Nije uvek jednostavno ni prijaviti nepravilnosti.

 

Posmatračima Crte je bio razlupan automobil u dvorištu policijske stanice u Odžacima, mestu u Vojvodini, gde su se zaputili kako bi prijavili slučaj „bugarskog voza“, uočen na biračkom mestu u selu Karavukovo, objašnjavaju u ovoj organizaciji.

 

„Niko nije odgovarao ni za taj ‘bugarski voz’, a ni za nasilje nad našim posmatračima.

 

„Na lokalnim izborima u Lučanima fotografisanje glasačkih listića primećeno je na mnogim biračkim mestima, što ukazuje da je od birača zahtevano da dostave dokaze kako su glasali“, kažu u Crti.

 

Pogledajte i ovaj video: Šta je Dontov sistem i kako vaš glas postaje poslanički mandat

 

Može li se sprečiti, kad se već ne leči?

Stroga kontrola je jedina prevencija izbornih mahinacija, poput „kružnog glasanja“.

 

„I to tako što ne dozvolite, po cenu bilo čega, da neko izađe sa glasačkog mesta ako nije ubacio listić u glasačku kutiju.

 

„Opozicija ranije nije imala sjajnu kontrolu, pa su mnoga biračka mesta bila van radara“, kaže Vučićević.

 

Jedan od većih problema kod trgovine glasovima jeste odgovornost članova biračkih odbora, odnosno odsustvo njihove kažnjivosti, zaključuje Orestijević.

 

Članica biračkog odbora ispred Srpske napredne stranke iz Mionice osuđena je u martu 2026. na šest meseci zatvora, odnosno dve godine uslovno zbog falsifikovanja rezultata glasanja, što se smatra presedanom.

 

***

Komentar

***

 

Kao što postoji "kič" tj. antivrednost, "umetničko đubre" tako vam je i i sa izborima u despotiji to je "političko đubrište"! 

Učesnici takvih izbora moraju znati da je to "političko đubrište" i ponašati se shodno rečenom. 

Sam čin glasanja ništa negarantuje, "bugarski vozovi" (postoji tamo gde su glasači pohlepni malograđani), lažni spiskovi (gde je broj birača veći za 1 milion - od realne cifre), lažni glasači i svaka druga vrsta varanja, krađe je apsolutno realna, treba "odbraniti" svoj glas – nedozvoliti da vaš glas završi na "đubretu". "Nepravilno" zaokružene glasove iznose u dzakovima sa biračkih mesta, bace ih u đubre (ili ih spele u spalionicama, krematorijumu i tsl.) a na mesto tih glasova unose nove dzakove na biračko mesto sa "pravilno" zaokruženim glasovima i tsl.

 

Zoran Stokić

20.10.2026.

                                        Izbor: preživeti ili ne, zašto?

Obrazovanje je najvažniji resurs nekog društva, čak su i stare despotske civilizacije zahvaljujući obrazovanju bile dugovečne. Najstarija škola nastala je u Egiptu u doba Mentuhotep II (2061–2010. p. n. e.), u drevnoj Kini u doba dinastije Xia (2076-1600. p. n. e.). Ta prastara hidraulična društva sa svojim mega radovima su nezamisliva bez tih škola. 

Današnji školski sistem u svetu je eho Aristolelovog Lykeion (Licej) (7 i 8 knjiga njegove "Politike"). Aristotel je opšti cilj obrazovanja definisao kao prenošenje temeljnih znanja iz različitih oblasti, uz istovremeni razvoj  -  sposobnosti rasuđivanja. Svetovni Univerzitet u Bolonji, osnovan 1088. najstariji je univerzitet na svetu koji radi u kontinuitetu a svetovni Univerzitet u Napulju "Frederiko II", osnovan 1224. je najstariji univerzitet na svetu koji se finansira iz državnih sredstava i radi u kontinuitetu. 

U zanemarljivom broju slučajeva u poslednjih 5000 godina, dešavalo se da neka vlast uništava obrazovanje i škole – radi svog samoodržanja -  na primer u doba Pol Pota u Kanbodzi ili kod nas u doba crveno-crne koalicije. Otuda je u tim državama život počinjao da se odvija kao u"ruskom ruletu"- ništa nije trajno i sigurno -  nikada nisi znao kada će neki proizvod, građevina,...,mašina - da te udari  po glavi.

Zoran Stokić

18.10.2026.

 

Potenkinova sela

*

 

Ruzmarin, traktori i Fico: Prvi skup Vučića u Novom Sadu od pada nadstrešnice

 

BBC News na srpskom

danas 17.10.2026. 08:15

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/ruzmarin-traktori-i-fico-prvi-skup-vucica-u-novom-sadu-od-pada-nadstresnice/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Propadanje Srbije više nije moguće kamuflirati nikakvim Potenkinovim kulisama i teorijama zavere, što je pokušao i ovaj miting vlasti u NS. 

Metafora - Potenkinova sela - je nastala iz stvarnog događaja; budući da je Potekin bio rukovodilac obnove stepe južne Ukrajine; da bi pred Katarinom glumio kako je u poslu obnove uspešan, upriličio je sledeću prevaru (Katarina putuje na Krim) sagradio je pored puta lažna sela – sela od kulisa, s lažnim seljacima, lažnim pastirima i lažnim stadima - koja su premeštana po potrebi. Potemkin je ruski princ Krima -  upamćen je po svom nastojanju da kolonizuje stepe južne Ukrajine, koje su pripale Rusiji nakon aneksije Krima 1783., posle prvog rusko-turskog rata. Osnovao je  gradove kao što su: Herson, Nikolajev, Sevastopolj i Dnjepropetrovsk - kao baza za novu Crnomosku flotu koju je nameravao da izgradi. San Katerine i Potenkina bio je da pretvore Rusiju u veliko carstvo koje će dominirati Balkanom i Azijom. Želeli su da ožive Vizantijsko carstvo pod vlašću Rusije i da Istanbul postane prestonica ovog carstva.

 

Kod nas su te "kulise" ovoga tipa: gde treba beton stave gips; gde treba prof matematike može da predaje i podoban ćak bez znanja matematike; gde treba šofer da vozi BUS,..., kamiona - vozi svako ko se prijavi (pa šta ako nikad nije vozio BUS ili kamion) – važno je da SVE  FUNKCIONIŠE – a kako se posao obavlja  - profesionalno ili štapom i kanapom - apsolutno je nebitno. I ako tako radite decenijama - život u Srbiji liči na "ruski rulet" – nikad neznaš gde će koja "kulisa" da te "pogodi" u glavu.

 

 

Zoran Stokić

17.10.2026.

 Gardijan ekskluzivno otkriva: Vučić lično intervenisao kako bi pogurao nezakoniti pokušaj da se pomogne Trampovom biznisu

 

S. D.

danas 15.10.2026. 13:36

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/svet/gardijan-vucic-tramp-generalstab-tajna-uloga/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kao to je vest, nismo znali baš smo se iznenadili - da je u despotskom sistemu vlast IZNAD zakona. 

U Srbiji 1945-2026, kao u svakoj ideokratskoj državi (Sumer,..., Vizantija, Osmansko carstvo, Komunizam, lažni parlamentarizam), život se ne odvija po - DEJURE (lat. de iure, koje znači "zasnovano na zakonu"), 

već se odvija po - DEFAKTO (lat. de facto je latinski izraz koji znači "u praksi") – a tu PRAKSU kordinira ideokratska vlast (po svom ćefu; kako joj se kad prohte)

Demokratije ili ima (tri grane vlasti su razdvojene, niko nije iznad Zakona) ili je nema (tri grane vlasti nisu razdvojene - despotska mašina ima niti u njima, pa je vlast iznad Zakona). 

Te jalove ideje da u 80% država u svetu postoji - demokratija - samo je malo krnja (30%... 70%....) su najštetnije za narode koji žive u tom kancer sistemu. Na Zemlji trenutno postoji 20% država u kojima je demokratija i 80% u kojima je despotija. 

Da je u pitanju neki Prime Minister iz VB ova vest bi imala smisla, jer bi - grane vlasti - reagovale na ove činjenice, u Srbiji to ima smisla 0%, 

to čak vidimo nema smisla ni u Trampovoj SAD. A u despotskim državama Rusiji, Kini,...,Severnoj Koriji 0%.

 

Zoran Stokić

15.10.2026.