drzoranstokić

среда, 20. новембар 2024.

Nuklearni rat?

***

Tošković: I režim devedesetih je povećavao represiju kada im se bližio kraj

VESTI Autor: N1 Beograd 20. nov 202419:23 0 komentara

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Oliver Tošković, ocenio je da je policija instrumentalizovana od strane vlasti koja širi represiju i čeka da situacija na ulicama eskalira. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/toskovic-i-rezim-devedesetih-je-povecavao-represiju-kada-im-se-blizio-kraj/

***

Komentar

***

Represiju i paniku.

Našoj vlasti mnogi događaji u svetu idu naruku, dođu im kao "kec na deset"! Posle urušavanja u NS, narod je ponovo počeo da pritiska vlast, traži odgovorne, više nije moguće sakriti da je "sistem pogrešio"(!) Kako preokrenuti izgubljenu poziciju? Izazivaljem panike – iracioni egzistencijalni strah. Bajdenov potpis (Ukrajina/rakete) - POTENCIJALNI nuklearni rat. Vlast je u sekundi juče stvorila sliku nuklearnog rata koji SAMO ŠTO NIJE POČEO. Nuklearni rata je - toksična tema - koja prodire do same srži našeg bića. Izaziva talas anksioznosti, besa, duboke tuge, to je ogroman potres koji ruši snove – parališe. Vlast je decenijama, vežbala izazivanje panike, na pr, "pomračenje Sunca" – delovalo je – bila je opšta panika(!)

Iako vođe SAD, Rusije, Kine vidim kao 3 jahača apokalipse ipak ih ne vezujem za nuklearni rat, zašto? Nemaju oni za to "petlju". Sociološki zakona svake despotije (klasičnih i despotija kapitala): muškarci unutar takvih država su "kastrirani" - uključujući i samog despota! Vođe se bave održavanjem statusa qvo, apokalipsa koju će oni svojim nečinjenjem proizvode je dalje uvećanje klimatskih oscilacija. Umesto urgentnim činjenjem,..., oni se bave procenama kolapsa biodiverziteta i prate kako to utiče na berze, mogu li berze to amortizovati ili će nastupiti berzanski kolaps i tsl.

Zoran Stokić

20/21.11.2024.

Omiljeni maturanti srpskog filma ponovo zajedno (VIDEO)

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 18. nov 202414:52 0 komentara

Pogedati video:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/video-omiljeni-maturanti-srpskog-filma-ponovo-zajedno/

Pored nas - PromoNatalija Atanacković, Anđela Tul

Skoro 10 godina je prošlo od kada smo upoznali Strahinju, Jelenu, Lazara, Isidoru, Tadiju i ostale učenike sada već kultnog odeljenja koje je razredna ostavila zaključane jedno veče u školi.

„Pored mene“, tinejdžerska priča koja je pokrenula mnoga suštinska pitanja i sa kojom su se poistovetili mladi širom regiona dobila je i svoj nastavak, a istina o njima kulminiraće 26. decembra ove godine, kada „Pored nas“ stiže na redovni bioskopski repertoar.

I dok čekamo spektakularnu premijeru, dok razmišljamo kako su se odvijali životi svakog od njih i kakve izbore su pravili na svom putu ka sreći, zavirimo u prvi trejler koji nam nagoveštava šta nas krajem godine očekuje u bioskopima.

Proslavljeni reditelj, Stevan Filipović, svojim prepoznatljivim umetničkim izrazom ni ovoga puta nije štedeo emocije i talenat, kako svoj, tako i glumačke ekipe. Hrabro su se uhvatili sa izazovima savremenog društva, kritički se osvrnuli na ono što čini našu svakodnevicu i predstavili nam omiljene likove kao odrasle ljude koji donose važne odluke u životu – ko će postati kakav čovek.

„Pored nas“ biće premijerno prikazan 23. decembra dok će se na redovnom repertoaru svih bioskopa naći 26. decembra.

Strahinja (Nikola Glišić) dobija poziv da učestvuje u „prvom pravom rijalitiju”, smeštenom u potpunoj divljini, izolovanom od civilizacije, na lokaciji za koju niko ne zna. Želeći da pobegne od senki svoje prošlosti, Strahinja prihvata poziv, nesvestan da će se uskoro suočiti sa svojim najvećim strahovima – uz neočekivano okupljanje bivših drugova iz srednje škole.

Pored nas - PromoNatalija Atanacković, Anđela Tul

I pre no što rijaliti počne, učesnici, koji se poznaju, ali godinama nisu bili u kontaktu, suočiće se izazovima i opasnostima, fizičkim i emotivnim bolom, i probudiće u sebi najdublje nagone, koji se graniče sa životinjskim.

Podeljeni u dve grupe, svi imaju samo jedan cilj – da prežive, i sukob postaje neizbežan.

Pored nas - PromoNatalija Atanacković, Anđela Tul

Glumci Slaven Došlo, Nikola Glišić, Darko Ivić, Gorica Regodić, Milica Majkić i drugi ponovo su u ulogama koje smo zavoleli 2015. godine u filmu „Pored mene“.

Sada, kao odrasli ljudi, koji su na svojoj koži osetili svaki dodir sazrevanja, ljubavi, realnosti, odbačenosti, pohlepe i prijateljstva, biće u prilici da sebi postave ultimativno pitanje: koliko vredi svaki život i da li je lakše žrtvovati sebe ili drugog?

Izvrsno pojačanje ekipi čine glumice Isidora Simijonović i Tihana Lazović. Specijalni gost u filmu je Milutin Mima Karadžić.

***

Komentar

***

I najbolji ili najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica; vednosti moralnog ponašanja su – u posledicama. Da li će ovaj film povećati našu moć simbioze, empatiju, zaključivanja (fenomene bez kojih nema društva)? Ili će nas da bi ugodio tržištu održavati u - matriksu - sajber neogovorne razonode? Kada forma zameni sadržaj. Tržište je sve moral je nebitan. Već krajem 19 veka kapitalizam je usmerio građansko društvo u pogrešnom smeru – pomerio je težište od štednje na potrošnju. Stil života je postao "ne odlagati" bilo koju želju koju imamo - tržište koje se stalno širi - je tu da ti omogući sve: "odmah i sada"! Tržište nas je pretvorilo u "čoveka masu" - koji ima samo apetite i nikakve obaveze - koji u središtu svog životnog stila - živi bez moralnih načela; ne postoje nikakve granice da bi nametnuo svoju iracionalnu volju drugima. Čovek-masa, čovek-dete - jednostavno ne razlikuje - sebe - od svojih želja i svojih postupaka; dete (čovek-masa) je aposlutno neodgovorno.

Od 1990 – 2024., - Sinergetsko delovanje - više faktora (nedostatak pozitivnih uzora; institucija porodice, škole, kulture su regradirale; nekontolisani uticaj novog elektronskog sveta i tsl) - doveo je do toga da nam se kod novih generacija smanjuje: empatija, moć simbioze, opada nivo zaključivanja; nedostatak uzora je naročito vidljiv... Empatija se ne uči u "preživljavanju" nego u porodici, kao prvo, od baba i deda i tsl. Uzori se u svarnom životu" ne uče u "preživljavanju"; Leonadru da Vinčiju je - uzor - bio stric,..., Kepleru majka, Galileju otac, Njutnu apotekar. Na primer, način na koji se majka i otac, nose sa jakim osećanjima utiče na to kako će njihovo dete u budućnosti regulisati svoje emocije. Čak i ono što jedu,..., kako se brinu o sebi i kako se ophode prema drugima utiče na njihovo dete. Važno je i ono što govore. Mogu svom detetu pomoći da se ponaša na pozitivan način - govoreći o tome kako ponašanje utiče - na druge ljude; naročito govor o razlikama između ispravnog i pogrešnog. Ako to izostane teško da će njihovo dete moći da razvije svoju sposobnost da razume iskustva i osećanja drugih ljudi. I milioni ovakvih nevidljivih delovanja (institucija od porodice pa nadalje), tako je i sa filmovima...

Zoran tokić

20.11.2024.

уторак, 19. новембар 2024.

Brejvik ponovo zatražio da bude pušten na uslovnu slobodu

Desničarski ekstremista i masovni ubica Anders Bering Brejvik, koji je 2011. godine u Norveškoj ubio 77 ljudi, ponovo je danas zatražio da bude pušten na uslovnu slobodu. Pročitaj više:

https://n1info.rs/svet/brejvik-ponovo-zatrazio-da-bude-pusten-na-uslovnu-slobodu/

***

Komentar

***

Danas je Brejvik, ponovo tražio da bude pušten na uslovnu slobodu. Dođavola gde su pozitivni uzori? Leonadru da Vinčiju je - uzor - bio stic, Kepleru majka, Galileju otac, Njutnu apotekar,...,a Brejviku? Brejvik je školski primer nesocijalizovanisti kao posledica - sinergetskog delovanje - više faktora. Dete više klase, majka diplomata, dete je pripalo majci, bio je odvojen od baba i deda, familije (problem sa učenjem empatije), majka je odsutna, dete je prezaštićeno, odvojeno (i) od škole i tsl – nema mogućnost da u stvarnom svetu nađe uzor; Brejvika je "vaspitao" interenet, mlada osoba koja je zalutala u beskonačnoj mreži. A kada imate tako sniženu empatiju, kada vam uzor postanu vitezovi krstaši, sve to začinjeno teorijama zavere (koje kuljaju elektronskim svetom), ratovima i katastofama sveta u kome je živeo, kao (i) krvoločnim video igricama, filmovima klanje i ubijanje, stignete do masovnog ubice.

Zoran Stokić

19.11.2024.

понедељак, 18. новембар 2024.

Na tamnoj strani Meseca pre milijardu godina postojali aktivni vulkani

SCITECH Autor: Beta 16. nov 202414:03 0 komentara

Na tamnoj strani Meseca pre milijardu godina bilo je aktivnih vulkana, otkrili su američki i kineski istraživači, javlja BBC. Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/scitech/na-tamnoj-strani-meseca-pre-milijardu-godina-postojali-aktivni-vulkani/

***

Komentar

***

Ne stvaraju dela samo autori, nego i okolnosti u kojima su živeli. Kepler nije stigao za života da objavi: svoju naučno-fantastičnu novelu o putovanj na Mesec "Somnium" kao i prevode dve knjige koje su ga inspirisale: Lukrecijevu i Plutarhovo "Lice Meseca". Kepler je imao 2 velika ometača, verske ratove i hapšenje majke Katarine - "veštičarenje" (majčina tetka je već bila spaljena kao veštica – bavile su se proizvodnjom lekovitiog bilja za čajeve i meleme – bile su to daleke preteče budućih "kolekcija čajeva tipa Dr. Josip Pančić"); Katarina je bila ta koja je u malom Johanu usadila ljubav ka astronomiji; Kepler je svestan ozbiljnosti optužbi - i ostavio je sve ostalo po strani - da bi radio na njenom oslobađanju. Usledila je duga, zamorna i iscrpljujuća pravna bitka - tek posle 5 god, starica je puštena iz zatvora, ali je šteta već načinjena, Katarina se u zatvoru teško razbolela i ubrzo posle puštanja na slobodu - umrla.

"Somnium" je važan (i) po tome što je Kepler razumeo, za razliku od prethodnika koji su razmatrali mogućnost leta na Mesec, sve tehničke prepreke nerešive za njegovo doba, ali je sa naučne tačke gledišta – verovao da je to teorijski moguće. Takođe je stvorio biološke osnove uslova na Mesecu - on je dva veka pre Bufona i Darvina, shvatio međusobnu blisku vezu između oblika života i njihovog prirodnog okruženja. Nije napravio grešku predhodnika koji su kada bi govorili o "životu na Mesecu" - ponovo stvarali zemaljsku civilizaciju na Mesecu.

Zoran Stokić

18.11.2024.

недеља, 17. новембар 2024.

Samit COP29: Gradovi u Aziji i SAD najveći zagađivači – Šangaj na prvom mestu

ZELENI KUTAK Autor: Beta/AP 15. nov 202414:42 0 komentara

Gradovi u Aziji i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), među kojima je Šangaj na prvom mestu, emituju najviše gasa koji negativno utiče na klimatske promene, novi su podaci dobijeni na osnovu posmatranja i analizom AI. Pročitaj više:

https://n1info.rs/zeleni-kutak/samit-cop29-gradovi-u-aziji-i-sad-najveci-zagadjivaci-sangaj-na-prvom-mestu/

***

Komentar

***

Kako Sunce primarno utiče na život na Zemlji objasnio je Milanković. Ali (čovekov) sekundarni uticaj učinio je da je, u ovom trenutku, planeta za 1 stepen Celzijusa toplija u odnosu na predindustrijski period i na putu je da se Zemlja zagreje za ukupno 3 stepena (više) do kraja 21 veka. Izlaz (možda) postoji ako prekinemo upotrebu fosilnih goriva i dostignemo ugljeničnu neutralnost. Za sada znamo da 31%, štetne emisije, potiče od - proizvodnje dobara i materijala (proizvodnja cemneta i &). 27% od proizvodnje električne energije (značajan deo se dobija sagorevanjem fosilnih goriva). 19% od proizvodnja hrane (pojavljuju se gasovi sa efektom staklene bašte od metana i azotovih oksidia; pored ugljen dioksida). 16% potiče od transporta ljudi i robe. A 7% nastaje od izgradnje zgrada i & (kao i njihovog grejanje i hlađenje). Nemožete od onih koji su ovo proizveli: "despoti kapitala"="tržišni fundamentalisti" i klasični despoti – očekivati ništa, oni nisu deo rešenja već su deo problema!

Zoran Stokić

17.11.2024.

субота, 16. новембар 2024.

Gorka istina i pusta nada: Zapad i Srbija

VESTI Autor: Danas 16. nov 202420:00 12 komentara

Ovo je trebalo da bude objavljeno prošle subote. Nažalost nije. Novosadski užas je nametnuo temu. Evo ga sad, nedelju dana docnije. I dalje pod stravičnim utiskom uzaludne pogibije nevinih ljudi. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/gorka-istina-i-pusta-nada-zapad-i-srbija/

***

Komentar

***

Arčibald Rajs: "Nikola Pašić je sina Rada poslao u Pariz da bi izbegao rat", to je ta naša prošlost zbog koje smo dno-dna! Kao i sve ostalo iz naše prošlosti nije razrešen ni " Ivanjdanski atentat" na Milana Obrenovića 1899. Kralj Milan je tvrdio da je u atentat umešana ruska tajna policija i Radiklna stranka (Stojan Protić, Nikola Pašić i &) i da je izvršen u korist dinastije Karađorđević. Kada su boljševici Rusku carsku vojsku, sa generalom Vrangelom, potisnule sa Krima, bio je to poraz carevine. Francuska, saveznica - Rusije - staje na stranu beloarmejaca, pokušavaju da pomognu tako što ih smeštaju u njihve logore u Tuskoj i Tunisu. Francuska nije želela da primi rusku carsku vojsku na teritoriju Evrope i tražila je da se vojska rasformira (nije želela da se zamera SSSR). Vrangel to nije prihvatljivo – ali vrata im je 1922. otvorio kralj i Pašić. Primaš regularnu belogardejsku vojsku, koja tu vežba sa idejom da se vrati u SSSR i u novim ratom povrati imperiju – zamerili su se tako kominiterni i SSSR koja se ustremila protiv kraljevine i Srbije. Ruše kraljevinu, 1945. instalira se komunizam u YU - na čelu sa Titom.

A, po Protiću "kriv Zapad". Drag mi je Platon ali mi je draža istina. A ima i dalje, kad ne učiš na greškama (zamerio si se super sili 1922.), onda ih ponavljaš. Pa si uspeo da se da se posle pada zida u Berlinu 1989., zameriš i drugoj super sili SAD. Pa sada ličimo na Albaniju u doba Enver Hodze; koja je bunkerima bila ograđena od Evrope u savezu sa Kinom i SSSR.

Zoran Stokić

16.11.2024.

Beogradska filharmonija: "K'o nekad u osam"

Beogradska filharmonija izvodi koncert inspirisan serenadama britanskih kompozitora pod palicom Hauarda Grifitsa, u petak 15. novembra (Kolarac, 20h).

Izvor: B92.net M.M./ATAImages

Kao solisti nastupaju čuveni tenor Ijan Bostridž i Nikola Ćirić, prva horna Beogradske filharmonije, a na programu su dela Britna, Elgara i Von Vilijamsa.

"K’o nekad u osam" – Beogradska filharmonija svira serenade. Koncert počinje Elgarovim “Ljubavnim pozdravom” koji je kompozitor posvetio svojoj budućoj supruzi kao veridbeni poklon, a danas je jedna od najčuvenijih romansi u istoriji muzike.

Britnova "Serenada" za tenor, hornu i gudače, će na filharmonijskom koncertu okupiti izvođački “krem de la krem”. Čuveni tenor Ijan Bostridž, odlikovan titulom Komandanta Reda Britanskog carstva jedan je od najistaknutijih umetnika na svetskoj muzičkoj sceni, sa izvanrednom međunarodnom karijerom koja ga je odvela na najvažnije koncertne podijume, u vodeće orkestre i operske kuće širom sveta.

Impresije noći iz Britnove kompozicije doneće kroz osam pesama zajedno sa hornistom Nikolom Ćirićem koji slavi poseban jubilej u Beogradskoj filharmoniji:

"Ovim nastupom slavim deset godina rada u Beogradskoj filharmoniji i svoj mali jubilej. Čini mi se da je ovo moj deveti solistički nastup sa Filharmonijom, a za nekog ko ima trideset dve godine mislim da je velika stvar svirati toliko puta sa nacionalnim orkestrom. Srećan sam uvek kad nastupam sa bilo kojim orkestrom na svetu, ali kad nastupam sa mojom Filharmonijom, zaista se osećam počastvovano. Izvođenje Britnove "Serenade" je još jedan poseban izazov - ovo delo je potpuno drugačije od bilo kog repertoara koji sam dosad svirao. Drugačiji su zahtevi za hornu koja treba da se uključi u pevačku boju i ne remeti celokupan sklad. Britn je ovo delo napisao za Denisa Brejna, legendarnog hornistu i solistu koji je mogao sve, tako da je i Britn napisao sve!" rekao je Nikola Ćirić.

Finale romantičnog programa Beogradske filharmonije pod vođstvom starog znanca, Hauarda Grifitsa, biće uz Simfoniju br. 5 Ralfa Vona Vilijamsa. Ulaznice su u prodaji na filharmonijskoj blagajni kao i onlajn.

***

Komentar

***

Ove večerašnje serenade (Elgara, Britna) kao da su proizašle iz variranih (u novom ključu) muzičkih fraza (iz sifonija serenada) Aleksandra Skarlatija iz: serenata "Clori, Dorino e Amore" i Serenata "Notte ch'in carro d'ombre". Poreklo serenade (prijatne i lagane prirod) seže u srednji vek. Tada je to bio muzički pozdrav voljenoj osobi, prijatelju ili poštovanoj osobi - u večernjim satima na otvorenom. U periodu baroka to je bila slavljenička kantata za dva ili više pevača i orkestar; pisali su, na primer, Alesandro Stradela, Alesandro Skarlati, Johan Fuks, Johan Mateson ili Antonio Kaldara. Često su to bila dela velikih razmera na granici između kantate i opere. U klasicizmu se serenada razvila u višestavnu formu namenjenu većem orkestru. Ali zadržava lagan karakter, prijatna melodija je važnija od sofisticiranog razvoja teme ili drame. Često počinje (a ponekad i završava) maršom u kojem muzičari izlaze na scenu; plesovi (posebno menuet) se pojavljuju u srednjim pokretima - može se smatrati da je ta serenada negde između svite i simfonije – ležerna i bez previše dramatičnih momenata, suptilno se mogu ubaciti u program kamerne muzike.