Autor:
author
vijesti.me
|
13. jul. 2026. 21:23
|
SHOWBIZ
|
1
komentara
Dodajte N1 u omiljeni Google izvor
Više
Podeli
Facebook
X
Mail
Kjubrik, stolica, shutterstock_2153848181
Shutterstock/maziarz
Umesto sopstvenih priča, jedan od najvećih reditelja svih
vremena birao je književna dela koja su uspevala da ga iznenade.
Kada je Stenli Kjubrik snimio svoj prvi dugometražni film „Strah
i želja“, preuzeo je gotovo sve ključne poslove iza kamere – bio je snimatelj,
montažer i producent antiratne drame. Ipak, scenario nije napisao on, već
Hauard Sakler.
Sakler je za Kjubrikov prvi film napisao originalnu priču, ali
će to ubrzo postati izuzetak u rediteljevoj karijeri. Već njegov naredni film, „Poljubac
ubice“, označio je početak dugogodišnje prakse da gotovo sve svoje filmove
zasniva na književnim delima. Taj pristup zadržao je do samog kraja karijere,
koju je zaključio filmom „Širom zatvorenih očiju“, modernom adaptacijom novele
„Priča iz snova“ Artura Šniclera.
Kjubrik je smatrao da je teško objektivno proceniti priču koju
sami stvarate. Verovao je da autor lako postane previše vezan za sopstvenu
ideju i izgubi osećaj da li će ona zaista funkcionisati na filmskom platnu.
Zato je radije birao postojeća književna dela kako bi mogao da ih sagleda iz
perspektive publike i proceni da li imaju dovoljno obrta i napetosti da zadrže
pažnju gledalaca, prenose Vijesti.me.
To, međutim, ne znači da nije imao originalne ideje. Naprotiv, u
adaptacijama je bio izuzetno angažovan. Tako je, na primer, zajedno sa Arturom
K. Klarkom razvio scenario za film „2001: Odiseja u svemiru“, zasnovan na
nekoliko Klarkovih kratkih priča. Slično je bilo i sa filmom „Širom zatvorenih
očiju“, koji je napisao zajedno sa Frederikom Rafaelom, premestivši radnju iz
Beča s početka 20. veka u Njujork devedesetih godina.
Knjige koje je birao bile su veoma raznolike – od savremenih
horora poput „Isijavanja“ Stivena Kinga do klasika poput „Sreće Berija Lindona“
Vilijama Mejkpisa Tekereja.
A način na koji je birao materijal bio je iznenađujuće
jednostavan.
Kako je jednom ispričao, naručivao je knjige iz SAD ili je
odlazio u knjižare, zatvarao oči i nasumično uzimao knjige sa police.
„Čitam. Ako mi se ne dopadne nakon nekoliko stranica, ne završim
je. Volim da me knjige iznenade“, rekao je Kjubrik.
Takav pristup posebno je došao do izražaja krajem sedamdesetih
godina, kada je tražio roman koji bi ekranizovao kao horor. Prema rečima
Stivena Kinga, Kjubrikova sekretarica slušala je kako knjige jedna za drugom
završavaju na gomili odbačenih rukopisa nakon što bi reditelj pročitao svega
nekoliko stranica.
„Jednog dana primetila je da već neko vreme nije čula još jednu
knjigu kako udara o zid. Ušla je u kancelariju i zatekla Kjubrika potpuno
zadubljenog u čitanje rukopisa ‘Isijavanja’“, prisetio se King.
Na kraju se pokazalo da je Kjubrik svoje buduće filmske projekte
pronalazio metodom pokušaja i greške – čitajući na desetine knjiga dok ne naiđe
na onu koja će ga potpuno zaokupiti. Sudeći po filmovima koje je kasnije
snimio, ta metoda gotovo nikada nije zakazala.
***
Komentar
***
Verovatno "najveći" film koji
nikada nije snimljen je Kjubrikov "Napoleon". Ideja o Bonaparti prvi put je proklijala u
Kjubrikovom umu ranih 1960-ih. Nakon
Odiseja u svemiru 2001, Kjubrik je planirao da snimi film o Napoleonovom
životu. Fasciniran životom francuskog vođe i njegovim „samouništenjem“, Kjubrik
je proveo dosta vremena planirajući razvoj filma i sproveo oko dve godine
istraživanja Napoleonovog života, čitajući nekoliko stotina knjiga i dobijajući
pristup njegovim ličnim memoarima, angažova je najbolje poznavaoce Bonapare,
napisao je 1961., scenario, uradio 17.000 slajdova sa stilskim kostimima,
umetničkim delima, opremom i tako dalje.Napelonoa je trebao da igra Džek
Nikolson, Žozefinu Odri Hepbern, „grandiozni” ep, sa bitkama od 40.000 pešaka i
10.000 konjanika. Nameravao je da angažuje oružane snage Rumunije ili YU za
snimanje ratnih scena filma, jer je smatrao da su Napoleonove bitke „tako lepe,
poput ogromnih smrtonosnih baleta“, sa „estetskim sjajem koji ne zahteva vojni
um da bi se cenio“.Film je već bio u fazi pripreme i spreman je za početak
snimanja 1969., kada je MGM otkazao projekat. Kjubrikov zet Jan Harlan rekao je
"Stenli je bio opsednut pričom. Napoleon je bio savršena figura da dočara
- ljudsku glupost i sujetu"! Žan
Tular, vodeći francuski naučnik Napoleona, kaže: „Čitajući scenario,
nemoguće je reći da li Kjubrik voli Napoleona ili ga mrzi. Kjubrik je verovao
da su Napoleona pokvarile njegove strasti".
Zoran Stokić
14.07.2026.
