Petoro ljudi koji su spasili najviše života u istoriji

Autor:

author

BBC

|

07. avg. 2026. 12:08

|

SCITECH

|

8

komentara

 

Carlos Flores Facusse

ORLANDO SIERRA / AFP

Nauka je značajno produžila životni vek i poboljšala kvalitet života širom sveta, lečenjem bolesti, omogućavanjem novih medicinskih procedura i unapređenjem ishrane.

 

Oglas

 

Ovo je pet naučnika kojima se pripisuje da su spasili najviše života u istoriji, piše Science Focus.

 

1. Moris Hilman

Američki virusolog Moris Hilman razvio je tokom karijere 40 vakcina, uključujući vakcine protiv zaušaka, ovčijih boginja, meningitisa i malih boginja. Smatra se da su njegove vakcine spasile više od 130 miliona života.

 

Otkrio je i da virusi gripa mutiraju, menjajući proteine koje telo koristi da ih prepozna i pokrene imunski odgovor. To je dovelo do razvoja godišnjih vakcina protiv gripa.

 

Godine 1957. predvideo je potencijalnu pandemiju gripa i brzo razvio novu vakcinu, čime je ograničena ozbiljnost epidemije.

 

2. Aleksandar Fleming

Možda najveće slučajno otkriće svih vremena dogodilo se 1928. godine, kada se škotski mikrobiolog ser Aleksandar Fleming vratio sa odmora i primetio da je jedna od njegovih Petrijevih šolja sa bakterijama bila kontaminirana buđi.

 

Primetiо je da oko buđi postoji područje bez bakterija i shvatio da ona mora oslobađati supstancu koja sprečava rast bakterija.

 

Alexander Fleming

DSK / PA / AFP

Otkrio je da ta supstanca, koju je nazvao penicilin, može da uništi različite štetne bakterije. Međutim, imao je poteškoća da je izdvoji i pročisti za medicinsku upotrebu.

 

Više od decenije kasnije, australijski farmakolog prof. Hauard Flori, zajedno sa kolegama, konačno je uspeo da pročisti penicilin, a ovaj antibiotik je od tada spasao više od 200 miliona života.

 

3. Ser Frederik Banting

Dijabetes je grupa bolesti koje narušavaju sposobnost organizma da reguliše preuzimanje šećera iz krvi. Istorijski gledano, bilo je malo mogućnosti za lečenje, a dijabetes tipa 1 često je bio smrtonosan u detinjstvu.

 

Ser Frederik Banting

World Hirsory Archive / World history archive / Profimedia

Zatim je 1921. godine kanadski farmakolog ser Frederik Banting otkrio insulin – hormon koji reguliše preuzimanje šećera u krvi – i pokazao da može da se koristi za lečenje dijabetesa kod životinja.

 

Njegov kolega Džejms Kolip razvio je postupak za prečišćavanje insulina za primenu kod ljudi. Smatra se da su njihova otkrića zajedno spasila više od 200 miliona života.

 

Tim je prodao patent za jedan dolar kako bi svi kojima je ovaj lek potreban mogli da imaju pristup ovom tretmanu koji spasava život.

 

4. Prof. Norman Ernest Borlog

Američki agronom prof. Norman Ernest Borlog razvio je tokom 1950-ih i 1960-ih sorte pšenice visokog prinosa otporne na bolesti, koje je obezbedio poljoprivrednicima u Meksiku, Pakistanu i Indiji.

 

Norman E. Borlaug Margaret Nobel Peace Prize

STR / SCANPIX NORWAY / AFP

U to vreme većina poljoprivrednika uzgajala je čiste sorte biljaka koje su davale visoke prinose, ali su imale samo nekoliko gena otpornosti na bolesti, zbog čega su bile veoma podložne epidemijama.

 

Borlog je usavršio tehniku ukrštanja srodnih čistih sorti. Tako su dobijene „multilinearne sorte“ koje su kombinovale gene otpornosti na bolesti svojih roditeljskih sorti.

 

Njegov rad je dramatično povećao prinose useva i procenjuje se da je, zahvaljujući poboljšanju ishrane, spasao 245 miliona života.

 

5. Prof. Karl Landštajner

Pre Prvog svetskog rata povrede i bolesti koje su izazivale veliki gubitak krvi često su bile smrtonosne. Lekari su pokušavali da obavljaju transfuzije krvi, ali su mnogi pacijenti doživljavali smrtonosne reakcije na krv davalaca.

 

Karl Landsteiner

Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia

Godine 1901. austrijsko-američki biolog prof. Karl Landštajner otkrio je razlog.

 

Utvrдио je da krv različitih ljudi ima različite karakteristike – danas poznate kao krvne grupe – zbog čega njihova krv može biti nekompatibilna. Njegovo otkriće otvorilo je put uspešnim transfuzijama krvi.

 

Međutim, tek 1914. godine, kada je belgijski lekar Albert Hustin otkrio tehniku za sprečavanje zgrušavanja krvi tokom čuvanja i transporta, ovaj važan medicinski postupak postao je praktično primenljiv.

 

 

***

Komentar

***

 

 

@Rinus Mikels ("znas kako, nema zasluznijih za napredak medicine od brojnih nacistickih lekara koji su eksperimentisali na zivim ljudima po logorima. medjutim, necemo zato da hvalimo naciste koji su istovremeno izazvali smrt desetine miliona. isto tako je i sa kolonijalnim carstvima".)

*

Neistina 100% @Rinus nacisti su izgubili rat baš zato što nisu bili u stanju da rešavaju probleme. Razvoj znanja, nova važna otkrića, nastaju samo tamo gde ima sloboda. Tamo gde je idologija totalitarna, ona guši slobode, ljudi žive u strahu, u strahu ljudima su blokirane čeone regije mozga - koje su najvažnije za stvaranje. U SSSR Lisenko (miljenik partije - upropastio genetiku u zemlji) , slično i u Kini a u SAD (gde sistem poštuje građane, nemeša im se u poslove i živote) - Norman Borlaug.  Borlog nije samo nahranio svet u Meksiku, Indiji, Pakistanu (što se kaže u ovom tekstu) nego - nema gde nije - pa i  u SSSR, ali i Kini, napravio im je nove sorte pirinča i utrostručio im žetve. Sve je to mnogo starije od vremena kolonija. Engleska je kruna dozvolila (i u tome učestovala) razvoj "liberalnog društva" još od vremena Roberta Grosetesta (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta (1215/21) koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine. Savremenici Roberta Grosetestea su, na primer, Džingis-kan (1158–1227), Sveti Sava (1175-1236), Aleksandar Nevski (1220–1263). Takođe najveća kolonijalna sila je Rusija, ona svoje kolonije nije vratila; izvorna Rusija (bez kolonija) je (pogledaj na karti Istorije) tzv. Kijevska Rusija mala država. Imati tolike resurse vekovima i šta si izumeo bazno, skoro ništa, zašto? Tamo su carevi samodržci sve njihove naučnike, umetnike, uopšte intelektialce - smatrali NEPRIJATELJIMA.

Gde postoji autonomija struka - slobodne empirijiski utemeljene kritičke rasprave - gde imate tržište, imate naučnike poput: Borloug-a. I kao što je kazao premijer Indije Manmohan Singh: "Život Borlog-a i postignuća svedoče o dalekosežnom doprinosu koji visoki intelekt, upornost i naučna vizija jednog čoveka mogu doprineti ljudskom napretku." 

 

Zoran Stokić

9.08.2026.

 Jovanović o dimu i mirisu paljevine u Beogradu: Zabeleženo povećanje određenih PM10 čestica u delu grada, ali ne paničiti

Autor:

author

N1 Beograd

|

07. avg. 2026. 22:43

|

VESTI

|

0

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Miris paljevine u petak uveče osećao se i u gotovo svim delovima glavnog grada Srbije. Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da je najverovatnije usled meteoroloških uslova, odnosno zbog vetra do Beograda došle posledice velikog požara u Deliblatskoj peščari u vidu mirisa i zamućenosti atmosfere.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/jovanovic-o-dimu-i-mirisu-paljevine-u-beogradu-zabelezeno-povecanje-odredjenih-pm10-cestica-u-delu-grada-ali-ne-paniciti/

 

 

***

Komentar

***

 

Balkanski ratovi, I i II svetski rat pa 4 rata S.M. + rat sa NATO, pa ratovi (nepriznavanja da si ratove izgubio); (saberi) = 100 g ratova 

koji su sprečili da razviješ znanja dobiješ kardove i institucije koje su u stanju da se nose sa problemima života. 

Tvoje društvo je na nivou deteta od 3 god nesposobno da samostalno preživi. Kada ti je to dobronamerno u svojoj knjizi ("Epidemija tifusa i povratne groznice u Srbiji 1915.") kazao dr Hanter (koji te je tada spasao biološkog izumiranja; jer si i tada bio na nivou deteta od tri godine) da treba da se "društveno razviješ" nisi se na to obazirao – nisi to proglasio PRIMARNIM nacionalnim interesom – nego si nastavi da ratuješ i petljaš se gde ti nije mesto – već 1922., primeš carsku belogardejsku vojsku generala Vrangela koja je trebala da se vrati u SSSR i porazi crvernu armiju, tako si se odmah  zamerio komunističkoj Rusiji,...,evo sada si u posetu primio Zelenskog (Ukrajina), pa mesto da rešavaš svoje životne probleme, ti nastavljaš da se petljaš gde ti nije mesto. Od - grešaka - u spoljnoj politici, od zameranja super silama treba bežati kao "đavo od krsta"- na to nas je pre 100 g upozorila mudra Isidora Sekulić.

 

Zoran Stokić

7.08.2026.

 

Šta je rešenje za tri najveće pretnje po opstanak čovečanstva: Slavoj Žižek u autorskom tekstu za Danas o tome da „obuzdavanje“ nije dovoljno

 

Slavoj Žižek

Danas 4.08.2026. 21:02

Prati Danas.rs na Google-u

Šta je rešenje za tri najveće pretnje po opstanak čovečanstva: Slavoj Žižek u autorskom tekstu za Danas o tome da "obuzdavanje" nije dovoljno 1

Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Postaje opšte poznato da postoje tri velike pretnje opstanku čovečanstva – ekološka kriza, nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije i opasnost od vojnog samouništenja.

 

Prateći vesti o tim pretnjama, ubrzo sam primetio da se u medijskim izveštajima o njima stalno ponavlja ista reč – obuzdavanje (engl. containment).

 

Iako se ove pretnje prihvataju kao činjenice našeg vremena, glavna zabrinutost jeste da bi kada prerastu u stvarnu krizu, mogle postati neobuzdive.

 

Počnimo od ratova. I SAD i Rusija – ili, preciznije, Tramp i Putin – nerado koriste izraz „rat“.

 

Putin govori o „ograničenoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini, koja navodno treba da spreči pravi veliki rat, odnosno napad NATO-a na Rusiju. Tramp je, sa svoje strane, jednom opisao američki napad na Iran kao „izlet“, čiji je cilj bio da spreči pravi veliki rat, odnosno iranski nuklearni napad na Izrael.

 

Paradoks je, naravno, u tome što ovo izbegavanje reči „rat“, čak i kada stradaju stotine hiljada ljudi, a infrastruktura čitave zemlje biva uništena, zapravo služi normalizaciji ratnog stanja u kojem živimo.

 

Reč je o jasnoj strategiji obuzdavanja – nastojanju da se vojni sukobi zadrže ispod praga na kojem bi prerasli u novi svetski rat.
Pročitaj više:

https://www.danas.rs/svet/zizek-pretnje-covecanstvo-obuzdavanje/

 

***

Komentar

***

 

 

To što kaže Žižek stoji ali krovno iznad toga je sledeće. Nismo shvatili najvažniju lekciju života: biologija nas drži "na povodcu" i dozvoljva nam da odlutamo samo do određene tačke od onoga što jesmo. Možemo da dizajniramo svoj život kako god želimo, ali da li ćemo napredovati ili involuirati zavisi od toga koliko dobro taj život odgovara ljudskim biološkim predispozicijama – čovek je mikronski delic, biološke evolucije primata (šire sisara) koji se razvija preko 50 miliona god. Ljudska psihologija (sa sve empatijom) "oblikovana" je u toj dugoj evoluciji milionima godina unazad u malim zajednicama. Otuda i naš "društveni kapital": osećaj sigurnosti koji proizilazi iz - predvidljivog okruženja. Nažalost - tempo ubrzanja – je postao autonoman. Ubrzanje tempa života svakog od nas postoji  jer obavljamo sve više akcija za manje vremena. Ubrzani tehnološki i društveni napredak proizvode - "smanjenje sadašnjosti" - na primer, to vas "tera" da stvarate što više komunikacionih jedinica i tsl. Živimo u režimu "velikih brojeva" koje ima svoj "prostorno-vremenski režim"; percepcija i organizacija prostora i vremena u društvenom životu "velikih brojeva" potpuno je promenjena u odnosu na naše živote kada smo bili deo "malih brojeva".  Sve se potpuno ubrzano menja, a mi nismo u stanju KAO VRSTA - biološki - to da savladamo. To je primarni problem - 200 godina prema 50 miliona - to UBRZANJE će nas BIOLOŠKI spljoštiti - uništiti, naše neuronske mreže već sada - tu i tamo - doživljavaju "kratke spojeve" taj trend će se ubrzano nastaviti...

 

Sada se čini - da ne postoji više nikakva mogućnost kontrole života za ljude, jer je - tempo ubrzanja - u poslednjih 200 godina postao autonoman. Ubrzanje, shvatiti kao, povećanje količine (komuniciranih podataka, proizvedene robe,...,pređene udaljenosti) po jedinici vremena; ono, to ubrzanje, dovodi do fenomena - oskudice vremena – koja se "ubrzano" povećava.

 

Zoran Stokić

5.08.2026.

 Ratovi ili zašto smo siromašni?

Siromašni smo jer 1989., nismo izvršili tranziciju komunizma u kapitalizam. SISTEM proizvodi BEDU. Umesto tranzicije političko/ekonomskog sistema vi ste RATOVALI (ratovi su nešto NAJSKUPLJE). U SR je NEP 1945-2026. "Novu ekonomsku politiku" (NEP) u SSSR uveo je Lenjin (Buharin) 1921. Fon Mizes je već tada pokazao: "Racionalna ekonomska aktivnost nemoguća je u socijalističkoj zajednici" - sistem je nužno iracionalan - tu postoji  samo unutrašnje kretanje dobara, a ne predmeta razmene i stvarno tržište. U NEP-u kada zaradite jedan dinar – na vaš 1 dinar – vama uzmu 60 dinara raznih poreza i doprinosa; u NEP-u je najskuplje živeti od rada. Tu gde je rad najviše oporezovan - a kapital najnize oporezovan - vi proizvodite enormno siromaštvo. U SR nije promenjen SISTEM vladanja. SR bila i ostala 81 god birokratska (partiska) država, pojedinac je ništa - individualne slobode su remetilački faktor; u pravom kapitalizmu pojedinac (individualne slobode) su najvažnije jer taj pojedinac svojim - znanjem i radom - stvara NOVE VREDNOSTI. Bez novih vrednosti osuđeni ste na siromašto. Ali - znanja - nema bez političkih sloboda.  

 

Zoran Stokić

4.08.2026.

  

Ministar prosvete ima rešenje za Jovinu gimnaziju - vratiti je Crkvi

Autor:

FoNet

N1 Beograd

03. avg. 2026. 21:07

VESTI

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da bi rešenje za gimnaziju "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu možda bilo da se ona vrati Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja ju je osnovala.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/dejan-vuk-stankovic-jovina-gimnazija-vracanje-crkvi/

 

 

***

Komentar

***

 

Nije je osnovala SPC. U Istoriji "Jovine gimnazije": "Osnovao ju je trgovac i građanin Novoga Sada, Sava Vuković Mostarac - pošto je poklonio iznos od 20.000 (1810) forinti za tu svrhu". A 30. 06. 1897., baron Miloš Bajić od Varadije dao za (izgradnju te gimnazije) 100 000 forinti – izostavljeno u "istoriji" "Jovine gimnazije" što je samo po sebi zabrinjavajuće! Naravno da nije bila crkvena gimnazija. 1703., na mestu današnje "Jovine gimnazije" bila je osnovna škola, zatim je na tom mestu bila 1731-1789 "Петроварадинска рожденствена-богородична школа латинско–словенска". "Jovina gimnazija" je izgrađena 1810. Godine 1811., otvoren je prvi i drugi razred, 1816/1817., treći, a zatim svake godine po jedan, tako da je 1819/1820., imala 6 razreda. Zbog rata 1848., gimnazija je bila zatvorena i te je godine izgorela. Gimnazija je ponovo otvorena 1852/1853, ali samo sa 4 niža razreda, i tako je ostala do 1865/1866. Te godine dobila je pravo javnosti, te je otvoren 5. i 6. razred, 1866/1867., 7. razred, a 1867/1868 8. razred. Nastavni plan je bio stalno usaglašavan sa nastavnim planom u državnim gimnazijama Austro Ugarske monarhije.

Zaboravljena prošlost. Školu je Kamenski, tako davno, iz ruku crkve dao u ruke državi. Engleska, Švedska, Holandija pozvale su čeha Jana Komenskog (1592—1670) da im reformiše školski sistem. On je osmislio sistem koji se koristi i danas: školska god, školska nedelja, radni dan, nastavni čas, raspust i odmor, razred, ocenjivanje na kraju god, disciplinu itsl. Osnovn nastave čini – "zlatno  pravilo"= princip očiglednosti, nastava počinje od posmatranja stvari, a ne od upoznavanja pomoću razuma, gde čula dobijaju veliku ulogu u saznavanju i učenju. Zatim: postupnost (od lakšeg ka težem, od prostog ka složenom, od bliskog ka daljem, od poznatog ka nepoznatom), sistematičnost, učenje mora biti usklađeno sa uzrastom đaka, interesantnost, zanimljivost i prijatnost rada (treba da vlada radost pri učenju, a ne prisila). Učenje mora biti "aktivno" s razumevanjem. Da bi ti rezultati bili trajni neophodno je ponavljanje i uvežbavanje gradiva; vežbe za duh, govor i ruke. Postavlja 2 savremena zahteva školi: neophodnost povezivanja teorijskih i praktičnih znanja i, drugi, povezivanje učenja u školi sa realnim životom. Ne učiti za školu, već za život.

 

Zoran Stokić

4.08.2026.

 

Stojiljković: Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja

Autor:

author

Demostat

|

03. avg. 2026. 16:10

|

EKONOMIJA

|

24

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Univerzitetski profesor u penziji Zoran Stojiljković naveo je u analizi za Demostat da prosečna plata u Srbiji, izražena u tekućim (precenjenim) evrima, predstavlja jedva nešto više od četvrtine proseka evrozone i može se porediti jedino sa platama u susednim zemljama Zapadnog Balkana i Bugarskoj. "Zajedno sa susedima, Srbija se danas ponekad percipira kao evropska superperiferija. Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja", istakao je Stojiljković.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/biznis/stojiljkovic-srbija-spada-u-osam-najsiromasnijih-i-najmanje-razvijenih-evropskih-zemalja/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Siromašni smo jer 1989., nismo izvršili tranziciju komunizma u kapitalizam. SISTEM proizvodi BEDU. Umesto tranzicije političko/ekonomskog sistema vi ste RATOVALI (ratovi su nešto NAJSKUPLJE). U SR je NEP 1945-2026. "Novu ekonomsku politiku" (NEP) u SSSR uveo je Lenjin (Buharin) 1921. Fon Mizes je već tada pokazao: "Racionalna ekonomska aktivnost nemoguća je u socijalističkoj zajednici" - sistem je nužno iracionalan - tu postoji  samo unutrašnje kretanje dobara, a ne predmeta razmene i stvarno tržište. U NEP-u kada zaradite jedan dinar – na vaš 1 dinar – vama uzmu 60 dinara raznih poreza i doprinosa; u NEP-u je najskuplje živeti od rada. Tu gde je rad najviše oporezovan - a kapital najnize oporezovan - vi proizvodite enormno siromaštvo. U SR nije promenjen SISTEM vladanja. SR bila i ostala 81 god birokratska (partiska) država, pojedinac je ništa - individualne slobode su remetilački faktor; u pravom kapitalizmu pojedinac (individualne slobode) su najvažnije jer taj pojedinac svojim - znanjem i radom - stvara NOVE VREDNOSTI. Bez novih vrednosti osuđeni ste na siromašto. Ali - znanja - nema bez političkih sloboda.  

 

Zoran Stokić

3.08.2026.

 Stres, usamljenost i anksioznost možda nisu samo lični problemi: Šta savremeni život radi našem umu?

Autor:

author

author

Science alert

,

N1 Beograd

|

02. avg. 2026. 07:29

|

LIFESTYLE

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Podeli

 

Facebook

X

Mail

Njujork, Njujork, SAD - 16. jun 2024: Ljudi hodaju Petom avenijom između 57. i 58. ulice.

Shutterstock/DW labs Incorporated

Pokušajte da se setite poslednjeg dana koji nije bio prepun obaveza, ljudi koje treba da vidite i mesta na koja treba da odete. Da li je to bilo juče? Tokom protekle nedelje? Ili toliko davno da se više ni ne sećate?

 

Oglas

 

Za mnoge od nas savremeni život može da izgleda kao niz užurbanih dana koji se smenjuju jedan za drugim.

 

U novom radu, objavljenom u časopisu „Bihevioralne nauke“ (Behavioral Sciences), naučnici iz institucija u Singapuru analizirali su prethodna istraživanja i teorije kako bi izneli sledeći argument - naš brzi napredak kao vrste doveo je do toga da naša tela i umovi više nisu u stanju da održe korak.

 

Kako prenosi Science alert, suština njihove pretpostavke glasi ovako: ljudi su evoluirali kako bi živeli u malim grupama poznatih osoba i reagovali na neposredne, prepoznatljive pretnje.

 

thumbnail

Trebješanin: Srbija dugo patila od naučene bespomoćnosti, studentski protesti promenili taj osećaj

ZDRAVLJE

|

15. jun

thumbnail

Burnout: Pet načina na koje hronični stres utiče na mozak i kako izaći iz začaranog kruga

LIFESTYLE

|

31. mar

Danas živimo u ogromnim zajednicama, neprestano smo povezani i suočeni s mnoštvom pritisaka koji se međusobno preklapaju i stvaraju pojačan osećaj konkurencije.

 

Ova „evolutivna neusklađenost“ dovodi do značajnih problema sa fizičkim i mentalnim zdravljem, sugeriše nova studija – od gojaznosti do anksioznosti.

 

„Stres, usamljenost i anksioznost često se posmatraju kao lični problemi ili problemi povezani s načinom života, ali oni takođe mogu da odražavaju neusklađenost između okruženja u kojima ljudi žive i uslova za snalaženje u kojima su naši umovi i tela evoluirali“, kaže psihološkinja životne sredine Sara Čan sa Singapurskog univerziteta za tehnologiju i dizajn (SUTD).

 

„To znači da ne bi trebalo da razmišljamo samo o otpornosti pojedinaca već i o načinu na koji su gradovi i zajednice projektovani.“

 

Istraživači navode da su naši instinktivni odgovori usavršavani tokom stotina hiljada godina evolucije, ali da ne funkcionišu jednako dobro u savremenom okruženju koje se razvilo tokom proteklih nekoliko vekova.

 

turista, mobilni telefon, mapa, plan grada Shutterstock dpVUE.images

Shutterstock dpVUE.images

Na primer, pre pojave interneta bilo je lakše razumeti sopstveni položaj u grupi. Sada se neprestano upoređujemo s dugim spiskom prijatelja, rođaka, poznatih ličnosti i neznanaca.

 

„Konkurencija nije nova, ali savremeni život može da učini da ona deluje neprestano“, kaže istraživački psiholog Hoze Jong sa Univerziteta Džejms Kuk u Singapuru.

 

„Evolutivna perspektiva može da pomogne u objašnjavanju zašto ljudi tako snažno reaguju na poređenje i strah da će zaostati, čak i kada ti signali dolaze od neznanaca ili sa ekrana, a ne iz male društvene grupe.“

 

Tu su zatim i kumulativni efekti problema kao što su klimatske promene, globalne pandemije, ekonomska nestabilnost i tehnološki poremećaji, poput razvoja veštačke inteligencije – nešto što istraživači opisuju kao „polikrizu“.

 

„Ovi događaji – od velikih globalnih potresa do njihovih psihosocijalnih posledica – sve češće se prepoznaju kao međusobno povezani na način koji uzajamno pojačava njihovo pojavljivanje“, pišu istraživači u objavljenom radu.

 

thumbnail

Stručnjaci zabrinuti: Generacija Z prepušta teške razgovore veštačkoj inteligenciji

SCITECH

|

14. mar

„Na primer, rast troškova života i sve veća ekonomska nejednakost – pogoršani finansijskim krizama i događajima kao što je pandemija kovida 19 – povećavaju nesigurnost ljudi u pogledu finansija i društvenog statusa. To ih zatim podstiče na postupke koji dovode do sagorevanja, smanjenja prosocijalnog ponašanja i dodatne nesigurnosti, stvarajući povratne sprege koje pojačavaju konkurenciju u društvu i doprinose ekonomskoj stagnaciji ili padu.“

 

I prethodne studije bavile su se ovim idejama, ukazujući na to da život u prenatrpanim gradskim sredinama čini da se naša tela osećaju kao da su neprestano izložena napadu, kao i da savremena kultura zapravo nadmašuje faktore životne sredine kada je reč o uticaju na našu vrstu kroz evoluciju.

 

Istraživači su svoj koncept nazvali Hipoteza društvene evolutivne neusklađenosti i konkurencije (SEMCH) i smatraju da bi njegovo bolje razumevanje moglo da pomogne u suočavanju s nekim od psiholoških problema našeg vremena.

 

Žena, park, uživanje, shutterstock_2656241771

Shutterstock/Marina April

Postoje i posledice po projektovanje gradova i urbanih sredina. Prostori mogu da budu osmišljeni tako da deluju manje prenatrpano i opterećujuće, a korišćenje prirodnih prostora i zelenijeg okruženja predstavlja očiglednu polaznu tačku.

 

Isto važi i za digitalne prostore. Istraživači ne tvrde da bi trebalo da poništimo digitalni napredak, već da bi digitalna okruženja trebalo osmisliti tako da smanjuju osećaj konkurencije umesto da ga podstiču.

 

Istraživači sada žele da neke od ovih ideja budu proverene u daljim studijama – kroz testiranja u stvarnim uslovima koja bi pokazala kako naše okruženje utiče na naše blagostanje.

 

„Moramo da osmislimo intervencije koje će delovati u skladu s našom evolutivno oblikovanom ljudskom prirodom, umesto protiv nje“, kaže Jong.

 

 

***

Komentar

***

 

Ovakva i slična istraživanja su u 20 i 21 veku trebala da premreže Zemlju, umesto toga ratovi/mržnja i tsl., da vidimo da li možemo u neverovatnom cajtotu (u kome živimo i radimo – u kome su naše neuronske mreže u "KRATKOM SPOJU") nađemo rešenje kako da preživimo kao vrsta!

Nismo shvatili najvažniju lekciju života: biologija nas drži "na povodcu" i dozvoljva nam da odlutamo samo do određene tačke od onoga što jesmo. Možemo da dizajniramo svoj život kako god želimo, ali da li ćemo napredovati ili involuirati zavisi od toga koliko dobro taj život odgovara ljudskim biološkim predispozicijama – čovek je mikronski delic, biološke evolucije primata (šire sisara) koji se razvija preko 50 miliona god. Ljudska psihologija (sa sve empatijom) "oblikovana" je u toj dugoj evoluciji milionima godina unazad u malim zajednicama. Otuda i naš "društveni kapital": osećaj sigurnosti koji proizilazi iz - predvidljivog okruženja. Nažalost - tempo ubrzanja – je postao autonoman. Ubrzanje tempa života svakog od nas postoji  jer obavljamo sve više akcija za manje vremena. Ubrzani tehnološki i društveni napredak proizvode - "smanjenje sadašnjosti" - na primer, to vas "tera" da stvarate što više komunikacionih jedinica i tsl. Živimo u režimu "velikih brojeva" koje ima svoj "prostorno-vremenski režim"; percepcija i organizacija prostora i vremena u društvenom životu "velikih brojeva" potpuno je promenjena u odnosu na naše živote kada smo bili deo "malih brojeva".  Sve se potpuno ubrzano menja, a mi nismo u stanju KAO VRSTA - biološki - to da savladamo.

 

Zoran Stokić

2.08.2026.