170 godina od rođenja Nikole Tesle: Genije koji je zauvek promenio svet

B92 10.07.2026.

Nikola Tesla, genijalni inovator čiji izumi su preobrazili čovečanstvo, rođen je pre 170 godina, 10. jula 1856. godine.

Pročitaj više:

https://www.b92.net/zivot/istorija/248828/170-godina-od-rodjenja-nikole-tesle-genije-koji-je-zauvek-promenio-svet/vest

 

*

 

Od naizmenične struje do održivosti: Srbija obeležava Dan nauke i 170. rođendan Nikole Tesle

Autor:

author

N1 Beograd

|

10. jul. 2026. 11:18

|

KULTURA

U Srbiji se danas, 10. jula, obeležava Dan nauke u čast rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih svetskih pronalazača i naučnika. Tim povodom biće organizovani događaji posvećeni promociji nauke i inovacija, među kojima su izložbe, paneli i prezentacije domaćih pronalazača, dok će posetioci tradicionalno moći besplatno da obiđu Muzej Nikole Tesle u Beogradu.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/dan-nauke-170-rodjendan-nikole-tesle/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

Uvek isto, svakog 10.07., od nas prave budale - mit Tesla (dan nauke – Teslin rođendan) – jer u despotijama – despoti (sultani) misle da kada oni nešto kažu oni stvaraju realnost "genije čiji su naučni izumi preobrazili čovečanstvo". Poslednji primer "studenti su simulirali upotrebu zvučnog topa", "mi nismo koristili zvučni top" ("mi uopšte nemamo zvučne topove",...,"dobro imamo ali su u magacinu, neraspakovani",..., "dobro de imamo neke zvučne topove bili su naekim vozilima"....).

 

*

 

Što se tiče - nauke - ne samo da je (i) naizmeničnu struju izumeo Faradej, zapravo sve bitno u - fizici elektromagnetizma - je već bilo otkriveno pa je stiglo da uđe u Maksfelovu teoriju elektromagnetizma 1855-1873. 

 

Što se tiče - tehike -  industriski transformator je 1880., omogućio tehničke pogone naizmenične struje koji su pokretali mašine u firmama i osvetljavali su delove Rima, Londona, Budimpešte. Tesla je ima sreću što je tada kao radnik bio u Budipešti u pogonima koje su osmislili i proizveli: Károly Zipernowsky, Miksa Déry i Otto Bláthy, tu je shvatio kolika je korist od naizmenične struje. Jedna od (brojnih) činjenica koja se u Srbiji oduvek skriva - radi mita Tesla – da je postojao trofazni transformator  Mihaila D.-Dobrovolskog (pre Teslinog).Trofazni dalekovod Laufen–Frankfurt  (175km) bio je prvi prenos električne energije u svetu korišćenjem - trofazne struje visokog napona. Održan je 25. avgusta 1891., povodom Međunarodne elektrotehničke izložbe u Frankfurtu na Majni, i tamo je predstavljen kao Dalekovod Laufen–Frankfurt. Prvo probno pokretanje je već bilo uspešno dan ranije. Opremu za proizvodnju, pretvaranje i korišćenje električne energije projektovali su zaposleni u kompanijama AEG i Maschinenfabrik Oerlikon pod rukovodstvom Oskara fon Milera i Mihaila Dolivo-Dobrovolskog. Transformatore, generator i uljne izolatore projektovao je Č. J. Lanselot Braun. Izolatore je proizvela čeličana Margarethenhütte u Grosdubrauu.

 

*

 

Stvaranje je složen kolektivni čin. 

Naizmenična struja je već bila u upotrebi za osvetljenje ulica i fabričke pogone u Parizu 1878., Londonu 1878., Berlinu 1882.,..., Torino., Temišvaru 1884., Budimpešti 1885. 

Prvi alternator koji je proizvodio naizmeničnu struju bio je električni generator zasnovan na principima Faradeja, koji je konstruisao  Ipolit Piksi 1832., Gijom Dišen je bio prvi koji je tu - novu moć - praktično upotrebio; od 1855., počinje trka u tehničkim otkrićima (Galileo Feraris, Mihail Dobrovolski, Jonas Venstrem, Džon Hopkinson, Vilijam Stenli,...,Nikola Tesla) i stvaranju kompanija (u Belinu Allgemeine Elektricitäts-Gesellschaft (AEG),..., ASEA, Vestinhaus, Budipeštanski Ganz Works, ) koje će napraviti transmisiju naizmenične stuje ka potrošačima. 

Simensov izum iz 1866., koji je generisao električnu energiju pomoću dinama, omogućio je rad električnih uređaja za osvetljenje. Stenli (za Vestinhaus) je 1885., usavršio Gibsov transforlator iz 1881., preteča industriskih transformatora. Indukcioni motor bez komutatora naizmenične struje izumeo je Feraris 1885. 

Hidroelektrana Ejms, izgrađena 1890., bila je među prvim hidroelektranama naizmenične struje. 

Džon Hopkinson je  izumeo i pantetirao 1882., trofazni  sistem za distribuciju električne energije. Prvi trofazni sistem je uspostavljen 1891., u Frankfurtu; Tivoli/Rim 1892,..., Grengesberg 1893., u Švedskoj. Mihail Dobrovolski stvara trofazni električni generator i trofazni električni motor 1888. Trijumf trofaznog sistema prikazan je u Evropi na Međunarodnoj elektrotehničkoj izložbi u Frankfurtu 1891., gde je Dobrovolski koristio ovaj sistem za prenos električne energije na udaljenosti od 176 km sa efikasnošću od 75%. Godine 1889., takođe je stvorio trofazni transformator; projektovao je prvu trofaznu hidroelektranu na svetu 1891.

 

Zoran Stokić

10.07.2026.

Dragojlović: Srbija je ispunila uslove za otvaranje Klastera 3, ali preduslove nije - vladavina prava, podela vlasti i rad institucija

Autor:

author

N1 Srbija

|

09. jul. 2026. 22:43

|

VEST

"Glavni razlog koji stoji kao prepreka punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji jeste nedostatak političke volje - nekad više na strani Srbije, nekad više na strani nekih država članica EU. Ali, u svakom slučaju sve je niži stepen međusobnog poverenja i načina da se te prepreke nekako prevaziđu", ocenila je za N1 ekspertkinja za EU integracije Nataša Dragojlović.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/dragojlovic-srbija-je-ispunila-uslove-za-otvaranje-klastera-3-ali-preduslove-nije-vladavina-prava-podela-vlasti-i-rad-institucija/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ispunila uslove?

Baš kao što se nekada jedinstvena nauka od kasnog srednjeg veka razišla u pojedinačne discipline sa svojom temom, metodom, terminologijom i kriterijumima, tako je i u svim drugim oblastima pa i u politici u savremenom svetu – velikih brojeva. Da bi u takvom svetu (velikih brojeva) rešavali probleme i preživeli ljudi su shvatili da ih ogromna složenost i raznolikost sveta, čoveka i društva tera da se koriste – pluralizmom. 

Monizam, kao suprotnost pluralizmu, jeste uverenje da se sve može izvesti iz jednog principa, objasniti i proceniti kao celina: politika, religija, država, obrazovanje, nauka, javni i privatni život. To su manifestacije jednog duha, jednog Boga, jednog despota, jednog društvenog ideala. Monizam je razvio netoleranciju prema drugim verovanjima a u ekstremnim slučajevima vodi ka agresivnom totalitarizmu; pošto se u ovom sistemu sva suprotna mišljenja posmatraju kao negiranje jednog i apsolutno dominantnog principa - nema pravog prostora za građanske slobode, individualizam, demokratiju.

 

Zoran Stokić

9.07.2026

        

Pluralizam

*

 Kako afere u Srbiji ostaju bez epiloga

 

Tamara Tripić

Danas 9.07.2026. 09:41

Prati Danas.rs na Google-u

 

Kako afere u Srbiji ostaju bez epiloga 1

Foto: FoNet/Zoran Mrđa

 

U poslednjih 14 godina ne radi se o pojedinačnim skandalima, već o ponavljajućem sistemu upravljanja krizama. On funkcioniše kroz nekoliko mehanizama koji zajedno omogućavaju da se afere pojave, kratko dominiraju javnim prostorom, a zatim nestanu bez institucionalnog razrešenja.

 

 

1. Kontrola narativa: od afere do „napada na državu“

 

Prvi i najčešći mehanizam je trenutno prebacivanje svake afere iz pravno-institucionalnog okvira u politički i propagandni. Umesto odgovora na pitanje šta se desilo, fokus se premešta na to ko „napada državu“.

 

Kako afere u Srbiji ostaju bez epiloga 2

 

Tipični obrasci uključuju:

 

* Savamala – noćno rušenje objekata uz angažovanje maskiranih lica i nelegalno uklanjanje dokaza, koje nikada nije dobilo sudski epilog, već je vremenom potisnuto iz javnog fokusa;

 

* prisluškivanje i „državni udar“ – optužbe i kontraoptužbe koje se koriste za delegitimizaciju političkih protivnika, bez pravosudnog razrešenja;

 

* slučajevi ministarskih afera (npr. Siniša Mali – nelegalne finansije i stanovi, Vulin – tetka iz Kanade) – ostaju u javnosti kao politička tema, ne kao institucionalno rešeno pitanje;

 

* napadi na nezavisne medije i novinare (npr. kampanje protiv istraživačkih novinara, targetiranje TV emisija i urednika) – gde se kritika vlasti reinterpretira kao „politički napad“.

 

Efekat je isti: afera se ne pobija dokazima, nego političkim preokretom značenja.

 

2. Institucionalno neprocesuiranje: „tišina sistema“

 

Drugi mehanizam je izostanak institucionalnog zaključka, čak i kada postoje ozbiljni indikatori odgovornosti.

Karakteristični slučajevi:

 

* helikopter-incident – tragedija sa smrtnim ishodom, ali bez sudski jasne političke i komandne odgovornosti;

 

* Savamala – i pored javno poznatih činjenica o rušenju i učešću državnih struktura, nikada nije dobijen pravosudni epilog;

 

* privatizacije i strateški projekti (PKB, Beograd na vodi) – višegodišnje kontroverze oko transparentnosti, vlasništva i javnog interesa, bez konačne institucionalne evaluacije;

 

* javne nabavke i infrastrukturni projekti (Vinča, mostovi, Slavija, metro planovi) – stalne promene troškova, izvođača i rokova, bez političke odgovornosti.

 

Efekat: sistem ne mora da negira aferu – dovoljno je da je proceduralno „razvuče“ dok ne izgubi političku težinu.

 

3. Medijsko preplavljivanje i zaborav

 

Treći mehanizam je proizvodnja velikog broja paralelnih skandala koji onemogućavaju da bilo koji dobije dugoročnu pažnju.

 

Tipični primeri koji su „progutani“ u ciklusu novih tema:

 

* Loto i sumnje u regularnost izvlačenja – kratko dominantna tema, bez institucionalnog zaključka;

 

* jelka, jarbol, fontana na Slaviji, urbani simbolični projekti – javno prepoznate kontroverze koje brzo gube fokus;

 

* serija infrastrukturnih problema (rušenje potpornih zidova, nesreće na gradilištima, kašnjenja radova) – svaka pojedinačno traje kratko u medijima;

 

* stalni niz lokalnih afera u opštinama (namešteni tenderi, partijska zapošljavanja, zloupotreba budžeta) – bez šire nacionalne artikulacije.

 

Efekat: javnost gubi kontinuitet pamćenja i svaka nova afera resetuje prethodne.

 

4. Politizacija svih tema

 

Četvrti mehanizam je pretvaranje svake afere u pitanje političke lojalnosti. Umesto pravne odgovornosti, dominantno postaje pitanje „strane“ kojoj neko pripada.

 

Tipični primeri:

 

* Kosovo i Briselski proces – svaka promena ili izjava koristi se kao unutrašnji politički alat, a ne kao transparentan državni proces;

 

* izbori i protesti (uključujući optužbe za neregularnosti, kontrolu biračkih spiskova, pritiske na glasače) – delegitimizacija kroz narativ o „rušenju države“;

 

 

 

* kritika medija i civilnog sektora – sistematsko predstavljanje kao „stranih agenata“ ili političkih neprijatelja;

 

* slučajevi lokalnog nasilja i pritisaka (napadi na opozicione funkcionere, incidenti na izborima) – reinterpretirani kao izolovani ili „izazvani“.

 

Efekat: briše se razlika između institucija i političke partije.

 

5. Kadrovska rotacija i neodgovornost

 

Peti mehanizam je stalna cirkulacija istih kadrova bez trajne odgovornosti.

 

Primeri:

 

* Siniša Mali – uprkos višestrukim aferama (doktorat, finansije, stanovi), ostaje u vrhu vlasti;

 

* Aleksandar Vulin – niz kontroverzi bez političke eliminacije iz sistema;

 

* Bratislav Gašić – smenjivan, pa vraćan na visoke funkcije (uključujući bezbednosni sektor);

 

* lokalni funkcioneri SNS-a – smene u jednoj opštini, prelazak na drugu funkciju ili viši nivo vlasti.

 

Efekat: odgovornost postaje privremena politička epizoda, ne institucionalna posledica.

 

6. Spajanje države, partije i ekonomskih interesa

 

Najdublji sloj sistema je preklapanje javne vlasti i partijskog/privatnog interesa.

 

Tipični primeri:

 

* Beograd na vodi – državni projekat sa snažnim privatnim i investitorskim uticajem, uz dugotrajne kontroverze o transparentnosti;

 

* PKB i druge strateške privatizacije – prodaja ili restrukturiranje državne imovine uz nedovoljno javne debate;

 

* tenderi i javne nabavke (Vinča, gradske usluge, rasveta, prevozni sistem) – konstantne sumnje u favorizovanje unapred poznatih izvođača;

 

* lokalni infrastrukturni projekti – preklapanje partijskih i poslovnih mreža na nivou opština.

 

Efekat: korupcija nije odstupanje od sistema – već njegov operativni model.

 

Zaključak

 

U ovom okviru afere ne nestaju zato što su razrešene, već zato što su:

 

* prebačene u politički narativ;

 

* institucionalno odložene ili ignorisane;

 

* medijski potisnute novim skandalima;

 

* i vremenski razgrađene kroz zaborav.

 

Zato se ne radi o nizu nepovezanih slučajeva, već o stabilnom obrascu upravljanja krizama u kojem se odgovornost sistematski razlaže na politički šum, dok institucije ostaju bez završne reči.

 

 

***

 

 

Ammar Mešić: Vlasti u Prijepolju renoviraju ulicu, preskočili deo gde mi žive roditelji - mislim da je razlog što idu na proteste

Autor:

author

A. D.

|

09. jul. 2026. 16:06

|

VESTI

|

26

komentara

collage.jpg

Ammar Mešić

Glumac Ammar Mešić, koje je javnosti poznat i po kritici vlasti, izjavio je za N1 da vlasti u Prijepolju renoviraju ulicu, ali da su preskočili deo ulice - i to baš onaj u kom žive njegovi roditelji. Misli da je to zato što njegovi roditelji idu na proteste protiv vlasti.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/ammar-mesic-reakcija-renoviranje-ulice-prijepolje/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Svakodnevni primeri, da vlast nedozvoljva 

- politički ni ekonomski pluralizam - 

- sve to jasno pokazuje da smo ostali zarobljeni u formi - predpolitičkog - despotskog društva, gde vladaju despoti (ličnosti), a ne institucije (zakonoravna, sudska i izvršna vlast koje su međusobno razdvojene). 

Od 1945., postoji samo slabo privatno vlasništvo ono drži ljude u formi sirotinje raje - čija egzistencija zavisi od volje i milosti vlasti. Takođe sve ovo pokazujeda je "demokratija" koja je započela sa Miloševićem 1990., bila obična fatamoragana. To se moglo definitivno zaključiti i 2000. g kada je posle 5 oktobra izostao 6 oktobar (lustaracija od 1945). 

Na delu imamo "dinastije" (komunističke "plemićke" porodice) koje su stvorene 1945., i koje su međusobno povezane nevidljivim nitima, koje su za ovih 81 g svoju političku vlast pretvorili i u ekonomsku vlast (jako privatno vlasništvo).

 

*

Pluralizam, shvaćen kao empirijski koncept u političkoj nauci, opisuje činjenicu da politička zajednica poštuje mnoštvo slobodnih pojedinaca i raznolikost društvenih snaga koje se međusobno takmiče. Ova raznolikost se ogleda u konkurentskim udruženjima i u mišljenjima, idejama, vrednostima i pogledima na svet pojedinaca.

 

Pluralizam kao normativna politička ideja znači da se ova konkurencija različitih i suprotstavljenih interesa prepoznaje kao legitimna i smatra poželjnom. Nijednoj društvenoj grupi ne bi trebalo dozvoliti da nameće svoja uverenja drugima. To bi ugrozilo fundamentalnu otvorenost pluralističkih zajednica.

 

U pluralističkom društvu generalno neće postojati apsolutni centar moći; moć je raspoređena među različitim institucijama. Štaviše, ovlašćenje za donošenje odluka može se samo privremeno delegirati pojedincima. Manjine su zaštićene, a suprotna mišljenja imaju legitimno mesto u pluralističkom društvu.

Zoran Stokić

9.07.2026.

 

Hemingvejevo remek-delo o španskim trkama s bikovima slavi 100 godina

Autor:

author

Beta/ AP

|

08. jul. 2026. 15:41

|

KULTURA

 

Revelers run alongside Cebada Gago's fighting bulls during the second running of the bulls at the San Fermín festival in Pamplona, Spain, Wednesday, July 8, 2026. (AP Photo/Miguel Oses)

AP Photo/Miguel Oses

Ove godine festival San Fermin u španskom gradu Pamploni proslavlja 100. godišnjicu objavljivanja knjige Ernesta Hemingveja "Sunce se ponovo rađa" koja je tog budućeg dobitnika Nobelove nagrade lansirala u književnu slavu i stavila Pamplonu na mapu sveta, a privlačnost tog dela je i danas netaknuta.

U ponedeljak je festival počeo vatrometom iznad prepunog trga, a prva od osam trka s bikovima je bila u utorak.

 

Hemingvejev roman iz 1926. godine očarao je generacije čitalaca svojom seksi-pričom iz doba džeza o američkim i britanskim boemima koji pokušavaju da ispune unutrašnju prazninu egzotičnim putovanjima, ogromnim količinama alkohola i mučnim potragama za nemogućom ljubavlju.

 

Uspeh romana "Sunce se ponovo rađa" je postao kamen-temeljac američkog književnog kanona, odmah uz "Velikog Getsbija" F. Skota Ficdžeralda. Hemingvejev doman je popularizovao termin "izgubljena generacija" kako bi se opisala čvrsto povezana grupa pisaca s početka 20. veka koji su se naselili u Parizu. Hemingvejev sažet stil zauvek je promenio američku književnost.

 

Bil Hilman koji je poreklom iz Čikaga, tri puta je izboden dok je trčao s bikovima u Pamploni, ali ipak nije propustio ovogodišnji San Fermin.

 

Hilman je imao 19 godina kada ga je Hemingvejev živopisan prikaz festivala trke sa bikovima prvi put očarao, posebno opisi običnih Španaca koji rizikuju živote trčeći ulicama da bi vodili bikove do arene tokom devetodnevnog festivala.

 

"Sedeo sam satima, daleko posle ponoći, čitajući knjigu“, rekao je Hilman za Asošijejted pres u Pamploni dok je gledao u ​​tor gde se drže bikovi pre nego što budu pušteni na kaldrmisane ulice. "I kad sam završio tu knjigu, postao sam i pisac i trkač s bikovima".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/ernest-hemingvej-spanske-trke-s-bikovima/

 

 

***

Komentar

***

 

Hemingvej je poput dobrog novinara svoja vlastitita iskustva koja je imao kao ribar, lovac i zaljubljenik u borbe bikova pretakao u književnost.  I za Hemingveja bi se moglo kazati "bistar potok – žubori"; kao što je Volter govorio o svojoj filozofiji "to je samo bistar potok, ništa više od toga"! 

Ima književnika, takođe dobitnika Nobela , poput Andrića i Beketa koji su u svojim delima kreirali najdublje ideje filozofije života. 

Mnogi gledaoci "Čekajući Godoa" neprimete - okrutnost drame Beketa. Semjuel gledaocu u lice baca pitanja o smislu sopstvenog postojanja. Ima nešto zajedničko u slikama Vatoa (rokoko slike: scena iz Komedije del arte i intimnih svečanosti dvorskog društva "Fêtes galantes" – u kojima je pobedu odnela - Rubensova boja - nad Pusenovom formom) i Beketovom "Čekajući Godoa" (Beket napušta fabulu i dramski zaplet i zamenjuje ih nizom scena koje se ponavljaju sa malim varijantama) gledalac prvo pomisli "ah ovo je nešto frivolno" –  neozbiljno, površno, nebitno. Ali što više razmišlja o tim delima uočava da su autori majstori – dvosmislenosti. Počne da primećuje uzdržanu melanholiju, osećaj uzaludnosti života! 

Gledalac odbija da vidi "smisao" ove - tragične parabole - o apsurdu ljudske sudbine, kao dokaz da je jedini mogući smisao života besmisleno očekivanje; a da je jedini način da olakšamo sebi sudbinu – da ubijam vreme (života) koje nam je "dodeljeno". A "ubijanje vremena" se može i mora učiniti na bilo koji način. Glavni protagonisti Vladimir i Estragon (čekaju izvesnog Godoa, koji bi trebalo da im promeni živote) odbijaju reči jedni od drugih kao loptice za ping-pong, njihov zadatak nije da nešto kažu jedan drugom, već samo da popune što više - vremena koje nestaje - vreme koje se gubi – " besmisleno 'trajanje' ispunjeno patnjama i uzaludnim iščekivanjem spasa". 

"Čekajući Godoa" (napisana na francuskom jeziku, 1952) prvi put je izvedena 5.01. 1953. u Théâtre de Babylone u Parizu.

 

Zoran Stokić

8.07.2026.

 

Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan

*

Ovi narodni običaji za Ivanjdan se vekovima neguju: Zašto je tradicija važan deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

 

Blic 6. jul 2026.17:17

 

 

Neven Džodan

 Ivanjdan se obeležava 7. jula i predstavlja spoj hrišćanskih i drevnih narodnih običaja u srpskoj tradiciji.

 

 Običaji vezani za Ivanjdan čuvaju sećanje na povezanost čoveka s prirodom i predstavljaju važan deo kulturnog identiteta Srbije.

 

 

Ivanjdan, praznik koji se obeležava 7. jula, jedan je od najlepših primera kako se u srpskoj tradiciji prepliću hrišćansko nasleđe i drevni narodni običaji. O značaju ovog praznika, kao i bogatstvu običaja koji se vekovima neguju u različitim krajevima Srbije, govorio je muzejski savetnik Etnografskog muzeja Saša Srećković.

 

 

Etnografski muzej dobitnik nagrade za inkluzivnost za izložbu "Keramika: Otisak"

Etnografski muzej predstavlja kulturno nasleđe Srbije

Praznik je posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja, ali su brojni običaji koji ga prate nastali mnogo pre primanja hrišćanstva i predstavljaju dragocen deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

 

Među najpoznatijim običajima je pletenje venaca od žutog ivanjskog cveća i drugog lekovitog bilja koje se bere u ranim jutarnjim satima, dok je još prekriveno rosom. U vence se upliću kantarion, hajdučka trava, majčina dušica, paprat, klasovi žita i glavica belog luka. Venci se potom kače iznad ulaznih vrata doma, kapija, ambara i drugih privrednih objekata kao simbol zdravlja, zaštite, plodnosti i blagostanja tokom čitave godine.

 

U narodnoj tradiciji važno mesto zauzima i paljenje velikih ivanjskih vatri, poznatih kao lile, uoči praznika. Verovalo se da plamen pročišćava, štiti od bolesti i donosi sreću domaćinstvu, dok je u pojedinim krajevima postojalo verovanje da sunce na Ivanjdan „zaigra“ prilikom izlaska, što je simbolizovalo snagu prirode i vrhunac leta.

 

 Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja

Foto: Snežana Krstić / Ringier

+2

Galerija

Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja

Ivanjdan je oduvek bio i praznik mladosti, lepote i nade. Devojke su plele vence i kroz različite obrede nastojale da saznaju svoju ljubavnu sudbinu. Gledale su kroz venac prema izlazećem suncu kao simbolu želje za srećnim brakom, stavljale ivanjsko cveće ispod jastuka verujući da će u snu videti budućeg supruga, a venčiće su puštale niz reku, gde je način na koji plove predstavljao znak buduće ljubavi i udaje.

 

Ovi običaji svedoče o dubokoj povezanosti čoveka sa prirodom i njenim godišnjim ciklusima. Oni su važan deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i danas, jer čuvaju sećanje na način života, verovanja i vrednosti koje su se generacijama prenosile usmenim putem, predstavljajući dragocen deo nacionalnog identiteta, istakao je Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Jovanovdan, letnja noć – uoči Svetog Jovana Krstitelja. To je pokušaj hrišćanstva da asimiluje paganske rituale povezane sa letnjim solsticijem, na primer, u slovenskoj tradiciji to je bio praznik Ivana Kupale. Stari narodi, da bi preživeli, razvijali su znanja da bi mogli da posmatraju prividna kretanja Sunca i da stvore - kalendare poljoprivrednih radova. Ideologija hrišćanstva je svoje praznike stavljala u vremena tih raznih paganskih - životnih rituala – dajući im druga značenja u skladu sa svojom ideologijom anti-intelektualnom i anti-emirijskom. 

U Bibliji se na više mesta govori o Božjoj "providentia" ("dalekovidnost"; "znanje o budućnosti"; "sveznanje") npr.: "Nemojte dakle zabrinuto govoriti: 'Što ćemo jesti?' ili: 'Što ćemo piti?' ili: 'U što ćemo se obući?' Ta sve to pogani ištu. Zna Otac vaš nebeski da vam je sve to potrebno. Tražite stoga najprije Kraljevstvo i pravednost njegovu, a sve će vam se ostalo dodati. Ne budite dakle zabrinuti za sutra. Sutra će se samo brinuti za sve (Mt 6, 31-36)."  Ko veruje "sutra će se samo brinuti za sve" liči će na Srbiju.

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=E02H4SxVsmE&list=RDE02H4SxVsmE&start_radio=1

SAN GIOVANNI BATTISTA Bayreuth Baroque 2022

Alessandro Stradella, oratorio San Giovanni Battista, 1673.

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=06PQgj_K8dI&list=RD06PQgj_K8dI&start_radio=1

J. .S. Bach - Cantata BWV 7 "Christ unser Herr zum Jordan kam" (J.S. Bach Foundation)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=k0SG_U8ZyrM&list=RDk0SG_U8ZyrM&start_radio=1

Die Meistersinger von Nürnberg, WWV 96, Act III: Am Jordan Sankt Johannes stand

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=AFbEUto4Ocg&list=RDkPWGFzQGBtA&index=2

Mussorgsky: Night On Bald Mountain (Original Version) Estonian Festival Orchestra, Paavo Järvi

 

 

Zoran Stokić

7.07.2026.

 

Madona: Veštačka inteligencija i algoritmi ubijaju kreativnost

Autor:

author

vijesti.me

|

06. jul. 2026. 09:27

|

SHOWBIZ

|

6

komentara

Madona, profimedia-1107835589

Splash by Shutterstock / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Kraljica popa smatra da je oslanjanje na AI "potpuna suprotnost stvaranju umetnosti".

 

Kraljica popa Madona oštro je kritikovala veštačku inteligenciju u novom intervjuu za "Vogue Italia", poručivši da je oslanjanje na AI "potpuna suprotnost stvaranju umetnost".

 

"Nekada ste bili okruženi slikarima, muzičarima, plesačima i umetnicima na jednom mestu i svi ste stvarali iz veoma iskrenog i čistog poriva, jedni za druge. To iskustvo mi mnogo znači", rekla je Madona i dodala da se danas stvari odvijaju potpuno drugačije.

 

Zatim je konstatovala da danas to više nije tako.

 

"Sada, da biste dobili ugovor sa izdavačkom kućom, prvo se gleda koliko imate pratilaca“, istakla je.

 

Govoreći o svojoj pesmi "Bring Your Love", objasnila je:

 

"Zato u toj pesmi kažem: 'Ne pokušavaj da mi odvlačiš pažnju brojkama'. Za mene je sve počelo tako što nisam razmišljala o top-listama ni o broju strimova. Algoritmi i veštačka inteligencija su suprotnost preuzimanju rizika, a za mene je to ujedno i suprotnost stvaranju umetnosti".

 

Madona je istakla da se, kada radi na novoj muzici, potpuno udaljava od tehnologije i društvenih mreža kako bi pronašla inspiraciju.

 

"U poslednje vreme to je bilo teško zbog rada na albumu i svega što ga prati. Ali volim da napravim pauzu... i nestanem. Upravo tako hranite svoju maštu", rekla je slavna zvezda.

 

Zatim je dodala:

 

"Potrebni su vam mir i dani kada ste povezani samo sa prirodom, svojom decom i svojim konjima", rekla je.

 

Ovo nije prvi put da Madona javno kritikuje uticaj moderne tehnologije.

 

Tokom pitanja i odgovora na premijeri svog filma "Confessions II – The Film" rekla je da su društvene mreže kod ljudi stvorile 'stalnu potrebu' da dokumentuju svaki trenutak svog života.

 

Tom prilikom je publici poručila: "Spustite te proklete telefone i povežite se jedni s drugima".

 

Madonin novi album "Confessions II" biće objavljen 3. jula.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

AI ugrožava muzički biznis - AI ne ugrožava kreativnost. 

Kreativnost je vezana za maštu i  imaginaciju nepostoji način da se to programira. AI je nenadmašna u variranju postojećeg, ali i ikone kompozitori su bili majtori variranja postojećeg. 

Variranjem - divlje ruže - dobiješ kalemljenu ružu,..., trolisnu ružu, ali varijaciom neće nastari zumbul, orhideja i tsl. Mašta i imaginacija stvaraju muzičku "orhideju",...,"zumbul".

 J.S.Bah je varirao (divlju ružu) "Christ lag in Todesbanden" (Hrist je ležao u okovima smrti) Johana Hermana Šajna (1586-1630) pa je tako nastala njegova (kalemljena ruža) "Christ lag in Todesbanden"( BWV 4). 

Persl i Hendl su varirali - divlju orhideju - Giovannija Battiste Draghija: "From harmony, from heav'nly harmony" ("Ode for St.Cecilia's Day"1683.) pa su tako nastale njihove kalemljene orhideje ("Ode for St.Cecilia's Day"). 

Ali kada je barokni kompozitor Jean-Féry Rebel hteo da komponuje muziku na tekst Dž. Drajdena (1687) "Pesmu za dan svete Cecilije" ("Les Elemens"1737) gde se razvija ideje drevnih o primordijalnom  stanju haosa i stvaranju nebeske harmonije i sveta pomoću muzikem - nije bio zadovoljan postojećim baroknim rešenjima za "haos" pa se poslužio maštom i imaginaciijom - rezultat - disonantni akordi, koji pomeraju fokus sa važnosti pojedinačnih zvukova, naglašavajući umesto toga karakteristike koje se odnose na tembr, teksturu i dinamiku; ova - zvučna masa - lako bi mogla biti pomešana sa atonalnim delom nekog avangardnog kompozitora iz 20-og veka.  

Koraci kojima se stvara zaista - nova kreacija - u muzici (nauci i drugde) - ne mogu se formalizovati. Ne postoji "logika otkića" - taj stvaralački korak je slobodna igra ljudskog duha, pronalazak iznad racionalnih logika; on je središnji čin imaginacije. Tek kada je neko delo nastalo možemo ga anlizirati, podediti sa drugima, možemo se baviti dekodiranjem i tsl i možemo ga varirati.

 

Zoran Stokić

7.07.2026.