Šest političkih stereotipa koje su razmontirali studenti: Nisu srušili samo Vučića, već i naše duboko ukorenjene zablude

Autor:

author

Marko Batanski

|

15. nov. 2026. 09:17

|

VESTI

|

41

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Pristalice izborne liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju” slave nakon što je Aleksandar Vučić, kandidat za premijera ispred Srpske napredne stranke (SNS), priznao poraz na parlamentarnim izborima u Beogradu, Srbija, 26. oktobra 2026.

REUTERS/Uros Arsic

Pobeda Studentske liste 25. oktobra demistifikovala je nekoliko "ukorenjenih" uverenja koja su se zahvatila u ovdašnjoj javnosti, barem onom opozicionom delu, o tome šta je sve "neophodno" kako bi se jedna vlast, kakva je bila naprednjčka, smenila na izborima. Portal N1 razgovarao je sa politikolozima - Helenom Ivanov sa Instituta "Henri Džekson", Dejano Bursaćem sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Aleksandrom Ivkovićem iz Centra za savremene politike - o tome kako je studentski pokret uspeo da "razbije" šest političkih stereotipa u Srbiji.

 

 

 

Za sproveđenje ove "vežbe", redakcija portala je sagovornicima N1 poslala upitnik, odnosno pred njima je postavljeno šest "opštih" stereotipa koji govore o tome zašto jedna "imaginarna" opoziciona grupacija ne bi mogla da pobedi Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku na nekim "imaginarnim" izborima.

 

Naravno, u sadašnjosti, odnosno stvarnosti, reč "imaginarni" je suvišna - jer su studentski pokret i Studentska lista uspeli da opovrgnu svaki od zadatih stereotipa:

 

Ne možeš pobediti bez podrške Zapada/stranih velikih sila;

Ne možeš pobediti bez "jakog" opozicionog lidera;

Ne možeš pobediti u unutrašnjosti/selima;

Ne možeš pobediti bez medija/sa medijskom blokadom;

Ne možeš pobediti bez ujedinjene opozicije;

Ne možeš pobediti bez da pojedini ključni igrači iz vlasti ne prelete u opoziciju (a la Nebojša Čović devedestih).

A kako su u tome uspeli, odgovore su dali Helena Ivanov, Aleksandar Ivković i Dejan Bursać.

 

Ne možeš pobediti bez podrške Zapada/stranih velikih sila

Helena Ivanov:

Koliko god ljudi verovali da strane sile upravljaju ovom državom, i koliko god da strane sile imaju uticaja na mnoge stvari ovde, izbori se pobeđuju ili gube papirom i olovkom.

 

Tog dana glasač je na kraju dana sam i ima svu moć. Studenti su osvestili kod građana da oni su ti koji na biralištu imaju završnu reč i najveću moć.

 

Aleksandar Ivković:

Studenti su prosto sav fokus stavili na građenje svoje unutrašnje podrške u Srbiji i to je dalo rezultat.

 

Raniji politički akteri su smatrali da ako budu prepoznati kao partneri od strane spoljnih aktera, da će ih to ojačati na unutrašnjem planu, a zapravo je obrnuto - moraju da ojačaju na unutrašnjem planu da bi imali šansu da budu prepoznati kao partneri.

 

1681934954-Helena-Ivanov-1024x559.jpg

Helena Ivanov | N1

Ne možeš pobediti bez "jakog" opozicionog lidera

Helena Ivanov:

Mi živimo jako dugo u toj laži kulta ličnosti. Tito. Milošević. Đinđic (posthumno). Tadić. I za kraj Vučić. Studenti su pokazali da može bez jakog opozicionog lidera oličenog u jednom čoveku. Ali su takođe pokazali da je potrebna jaka opozicija.

 

Aleksandar Ivković:

Ovde je teško reći da je model studentskog pokreta primenjiv svuda i u svim okolnostima, ali ono što svakako jesu dokazali jeste da jedan jak lider nije nužan.

 

To su studenti uradili tako što su kao kolektiv stekli poverenje građana i izgradili politički brend, a zatim su, uz izrazitu količinu discipline i spremnosti na kompromis, uspeli da očuvaju formu organizacije u kojoj se niko nije nametnuo kao lider i zasenio taj kolektiv.

 

Aleksandar Ivković

Aleksandar Ivković | N1

Ne možeš pobediti u unutrašnjosti/selima

Helena Ivanov:

Pokazali su da se svako može pobediti bilo gde, zato što su otišli i pričali sa ljudima.

 

Nisu sedeli na panelima u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu. Nego su koračali i bukvalno krvarili da bi sa svima porazgovarali - na taj način su probili medijski mrak.

 

Aleksandar Ivković:

Studenti, naravno, nisu pobedili u svim selima, ali su u svima makar znatno smanjili razliku.

 

Formula je jednostavna - uporan terenski rad i otvorenost da se čuju problemi i očekivanja druge strane, bez da im se nameće ono u šta treba da veruju.

 

Ne možeš pobediti bez medija/sa medijskom blokadom

Helena Ivanov:

Možes ako dođes direktno do građana, što su studenti uradili. Za mlađe generacije su maksimalno iskoristili društvene mreže.

 

Ali su takođe bili svesni da to nije dovoljno za stariju populaciju. Samim tim išli su peške i organizovali akciju "Student u svakom selu", kako bi osigurali da svako ima prilike da čuje njihov program.

 

Aleksandar Ivković:

Ne bih hteo da legitimizujem situaciju u kojoj sve strane nemaju jednak pristup bilo kojoj vrsti medija, jer to ne čini fer izborne uslove.

 

Međutim, Studentski pokret pokazuje da su tradicionalni mediji u padu, a da internet i društvene mreže sve više postaju primaran izvor informacija o politici, posebno među mlađim glasačima - u tim okolnostima je očigledno moguće stići do većine glasača kombinacijom terenskog rada i onlajn prisustva.

 

Slavlje pristalica Studentske liste posle pobede na izborima 2026.

Slavlje na Slaviji nakon izborne pobede Studentske liste | REUTERS/Uros Arsic

Ne možeš pobediti bez ujedinjene opozicije

Helena Ivanov:

Ovo je delimično tačno, ne mora se ujediniti cela opozicija, ali se morala napraviti prava referendumska atmosfera koja je defakto postojala.

 

I morao se napraviti klasičan catch all party koji nije jasno pozicioniran po mnogim pitanjima koji dele zemlju.

 

Aleksandar Ivković:

Ispostavilo se da je referendumska atmosfera bila toliko jaka da čak i da je na izbore izašlo još opozicionih partija, rezultat se ne bi toliko razlikovao.

 

Studenti su uspeli da stvore takvu referendumsku atmosferu svojom borbom, s tim što treba imati na umu da to ipak nije redovno stanje koje se može uvek javiti.

 

Ne možeš pobediti bez da pojedini ključni igrači iz vlasti ne prelete u opoziciju

Helena Ivanov:

Studenti su pokazali da ova zemlja ima sasvim dovoljno pametnih i obrazovanih ljudi koji su samo bili apatični i isključeni iz političkog života, i uspeli su njih da motivišu da se uključe. U trenutku kada su to postigli nije postojala nikakva potreba za preletanjem.

 

Naprotiv, upravo je čistoća njihovog pokreta od svih prethodnih, kako vladinih tako i opozicionih, saradnika pomogla da se ovoliko naroda oko njih mobiliše. Oni su bili ono o čemu mi analitičari dugo pričamo: potpuno nova lica neuprljana katastrofalnom politikom koja se vodila u zemlji poslednjih 36 godina.

 

Aleksandar Ivković:

Moguće je, i to na isti način kao što su smenjene autoritarne vlasti u Makedoniji, Crnoj Gori, Poljskoj - mobilizacijom apstinenata i visokom izlaznošću. To je ono što je većina kolega i predviđala sve vreme kao jedini realistični put za pobedu Studentske liste.

 

Meta narativ - Ne možeš pobediti Vučića na "izborima"

S druge strane, Bursać ističe da se slaže sa svim postavljenim stereotipima, osim jednog: da se ne može pobediti na izborima bez ujedinjene opozicije.

 

"Nama teorija govori da je potrebno napraviti velike društvene mostove da biste izazvali autoritarni režim. Studenti su te društvene mostove napravili sa raznim udruženjima - zborovima, veteranima, civilnim društvom, akademskim sektorom... Ali su u neku ruku i pametno procenili da zaobiđu stranke koje možda imaju loš imidž u javnosti", smatra sagovornik N1.

 

Dejan Bursać

Dejan Bursać | N1

Sve preostale stereotipe Bursać bi svrstao u jedan, kako je rekao meta narativ: Da li se uopšte ovakav tip režima može pobediti na izborima?

 

"Zato što su izbori njihovo igralište, gde oni imaju medije, pare, institucije, kupovinu glasova i slično, a druga strana obično nema ništa od tih prednosti. I pokazalo se da je to moguće. Odnosno da sa dovoljno dobrom mobilizacijom ljudi, dobrim terenskim radom, pametnim komunikacionim pristupom i sa velikim moralnim autoritetom - možete da zasenite sve ove ostale stvari. I da mobilišete i sela. I da dobro komunicirate bez medija. I da pobedite čak i bez podrške Zapada, a da 'navučete' taj režim da bude još autoritarniji, pa da možda malo i njemu krene da se kruni ta podrška Zapada", objasnio je Bursać.

 

A zaista jeste fascinanto, kako je naposletku dodao Bursać, pobeda bez lidera.

 

"I ta pobeda izaziva sve one sociološke pretpostavke, a i predrasude koje mi imamo o ovom narodu", zaključio je Bursać.

 

 

***

Komentar

***

 ///Neobjavljen komentar na N1///

Fatamorgana!

Kao što je primetio Monteskje u despotijama se nikada ne događaju revolucije nego samo PREVRATI, promeni se vlast ali ne i način vladanja. U Srbiji se 81 godinu odvijaju razne matamorfoze despotskog sistema sada smo u modusu "lord – protektor". Imitacija normalnosti po primncipu "lord-protektor". "Protektorat" tj. "nadzor"  a "lord" (ne primer u Engleskoj "pripadnika najvišeg engleskog plemstva") a u Srbiji (1945-2026) "lordovi" su, pretpostavljam, pripadnici porodica nekadašnje OZNE, DB i sličnih službi i oni koji su od tih struktura dobili imprimatur. 

Glavne dužnosti "lord-protektora" - kroz istoriju - obuhvatale su održavanje unutrašnjeg reda, sprečavanje destabilizacije izazvane nemirima ili unutrašnjim pobunama, kao i ulogu vidljivog simbola snage i stabilnosti države na međunarodnoj sceni. Titula je takođe trebalo da simbolizuje trajnost dostignuća republike, pokazujući odsustvo monarhističkih ambicija i odražavajući skromnost.

 

Zoran Stokić

15.11.2026.

 

Vukadinović: Studentska lista pokazala da ume da osvoji vlast, ali sada mora da upravlja "hirurški precizno"

Autor:

author

RTS

|

14. nov. 2026. 10:30

|

VESTI

|

15

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je za RTS da je pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima predstavljala politički zemljotres, ali da u narednom periodu očekuje postepeno smirivanje tenzija.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vukadinovic-studentska-lista-pokazala-da-ume-da-osvoji-vlast-ali-sada-mora-da-upravlja-hirurski-precizno/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Potreban uslov da Srbija preživi je da Studentska lista dobro reše ove probleme koje navodi Vukadinović - ali dovoljan uslov da Srbija preživi – je nažalost DUGOROČAN zadatak – stvaranja prave srednje klase. Društvo čine institucije i ljudi koji su u njima; šta ti ljudi znaju, kakvog su morala itsl. Srednja klasa je čuvar struka, čuvar kritičkog mišljenja i procedura dolaženja do „istine“, normi, vrenosti, morala, operacionalnih sposobnosti jednoga društva… Nekadašnju takvu srednju klasu vlast je smenila - zamenila u hodu „poslušnom“ srednjom klasom - današnja turbo-pink-folk srednja klasa (osim novca, nemaju druge potrebne elemente da bi bili to što jesu). A kakva srednja klasa takva i država. Ali kako je sve to počelo? Pošto srednja klasa (a tu je spadalo i oko 10 000 doktora nauka) nije htela Mirinog muža da podrži kao novog Tita i njegove samoubilačke ratove, sledila je njena osveta. Kazala je fakulteti i instituti će biti tretirani kao da su zemljoradničke zadruge i tsl. Rečeno učinjeno! Već od 1992. počelo je ubrzano propadanje srednje klase a sa njom i propadanje: znanja, morala, operacionalih sposobnosti našeg društva…Glavni problem Srbije je lažna srednja klasa, odatle svi problemi.

 

 

*

 

 

Samo jedan primer iz istorije VB. Jedna od institucija dvora je bila i "Master of the Queen's Music" (majstor komponuje, upravlja orkestrom i izvodi muziku za potrebe dvorskih ceremonija). Prvi majstor kraljevske muzike u VB bio je Nicholas Lanier 1626. Od krune VB uvek ima šta da se nauči. Državu čine institucije i ljudi koji u njima borave. Kakvog su morala i operacionalnih spsobnosti ti ljudi. Od 1666. kraljevski "Master" je bio Louis Grabu a od 1674. Nicholas Staggins (do 1700.), zatim John Eccles (do 1735.) pa Maurice Greene (do 1760.) profesionalni kompozitori ali nisu bili dovoljno taletovani, pa su naručivali kompozicije od najboljih: Đovanija B. Dragija, Persla, Hendla. Njihov moral i intelektualno poštenje nije dozvolilo da – naplate od dvora svoja dela (da iskoriste svoj monopol) nego su zaposlili najbolje. Tako je bilo i u svim drugim strukama. Isak Barov imao je monopol krune u Kembridzu za matematiku i fiziku ali nije iskoristio taj monopol, da uveća svoju zaradu i drži predavanja (i piše knjige) za Lukasovsku katedru nego je posao prepustio talentovanom tada anonimnom asistentu Isaku Njutnu. Čak šta više, Njutn nije bio svešteno lice, i po zakonu nije mogao da predaje, pa se Barov založio kod krune, da donese novi zakon po kome matematiku i fiziku u Triniti koledzu mogu da predaju i građani koji nisu sveštenici. I kruna je donela taj novi zakon! Zato VB jeste to što jeste – nju je stvorila prava (a ne lažna) srednja klasa.

 

 

Zoran Stokić

14.11.2026.

 Nesvakidašnje gostovanje: Kralj Čarls i Elton Džon zajedno u radijskoj emisiji

Autor:

author

BBC

|

13. nov. 2026. 16:43

|

SHOWBIZ

|

1

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Podeli

 

Facebook

X

Mail

King Čarls III, Elton John, 000_D2H484W

AFP / BEN STANSALL

Kralj Čarls i Elton Džon razgovarali su o muzici, zajedničkim uspomenama i humanitarnom radu, a tokom susreta nisu izostale ni šale.

 

Britanski kralj Čarls III gostovao je u radijskoj emisiji Eltona Džona, u epizodi koja će biti emitovana povodom monarhovog 78. rođendana.

 

Tokom emisije „Rocket Hour“, kralj je rekao da je pop zvezda „posle svih ovih godina postala nacionalno blago“, na šta se pevač našalio: „Završiću u emisiji Antiques Roadshow.“

 

„Dobro došao u klub“, odgovorio mu je kralj.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/nesvakidasnje-gostovanje-kralj-carls-i-elton-dzon-zajedno-u-radijskoj-emisiji/

 

 

 

 

***

Komentar

***

  ///Neobjavljen komentar na N1///

Iako je Čarls III  postao fan popularne muzike ipak nije zanemario tradicionalne poslove oko kancelarije: "Master of the Queen's Music" (majstor komponuje, upravlja orkestrom i izvodi muziku za potrebe dvorskih ceremonija). Prvi majstor kraljevske muzike u VB bio je Nicholas Lanier 1626,..., a od 2024, po izboru Čarlsa III to je Erolin Valen. Od krune VB uvek ima šta da se nauči. Državu čine institucije i ljudi koji u njima borave. Kakvog su morala ti ljudi. Od 1666. kraljevski "Master" je bio Louis Grabu a od 1674. Nicholas Staggins (do 1700.), zatim John Eccles (do 1735.) pa Maurice Greene (do 1760.) profesionalni kompozitori ali nisu bili dovoljno taletovani, pa su naručivali kompozicije od najboljih: Đovanija B. Dragija, Persla, Hendla. Njihov moral i intelektualno poštenje nije dozvolilo da – naplate od dvora svoja dela (da iskoriste svoj monopol) nego su zaposlili najbolje. Tako je bilo i u svim drugim strukama. Isak Barov imao je monopol krune u Kembridzu za matematiku i fiziku ali nije iskoristio taj monopol, da uveća svoju zaradu i drži predavanja (i piše knjige) za Lukasovsku katedru nego je posao prepustio talentovanom tada anonimnom asistentu Isaku Njutnu. Čak šta više, Njutn nije bio svešteno lice, i po zakonu nije mogao da predaje, pa se Barov založio kod krune, da donese novi zakon po kome matematiku i fiziku u Triniti koledzu mogu da predaju i građani koji nisu sveštenici. I kruna je donela taj novi zakon! Zato VB jeste to što jeste.

 

Zrona Stokić

14.11.2026.

 

Božović (ADD): Srbija ne sme da propusti šansu za demokratske promene, delovi Vučićevog režima još su živi

Autor:

author

Beta

|

12. nov. 2026. 20:36

|

VESTI

|

5

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) Balša Božović ocenio je da Srbija, pošto je promenila vlast, ima istorijsku priliku da uspostavi vladavinu prava, procesuira odgovorne za korupciju i zločine i promeni odnose sa susedima, ali je upozorio da su "delovi Vučićevog režima još živi u regionu".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/bozovic-add-srbija-ne-sme-da-propusti-sansu-za-demokratske-promene-delovi-vucicevog-rezima-jos-su-zivi/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mediji u zemljama bivšeg Varšavskog pakta su bili baš kao ovi naši od Slobe do Ace ali su Poljaci, Česi i drugi budući da su imali socijalnu inteligenciju znali da su to agitpropagandna sredstva i spremno su dočekali trenutak, pad berlinskog zida, kada je doktrina Brežnjeva (zabranjivala tim zemljama povratak u demokratiju u kapitalizam) zameljena doktrinom Gorbačova (koja je tim državama vratila suverenitet) odmah su krenuli u tranziciju komunističkog društva i - privrede -  koja nije bila u stanju da puni budzet države. 

Naši su se ljudi, nerazvijene socijalne inteligencije, većinski upecali u mreže ribara ljudskih duša i "držali su sveću Đavolu". Đavo ih je ubedio da su nacionalni interese male Srbije i velike Rusije istovetni! 

Neistina 100% Srbiji je 1989. trebao MIR, po bilo koju cenu, da i ona izvrši tranziciju i stane na svoje noge a imperijalnoj despotskoj Rusiji trebao je RAT, jer takve imperije žive od ratova. Dakle, gledajući unazad, naš je narod, školski primer, nekoga ko je svojim nedostatkom razboritosti  u ključnom trenutku istorije 1989. izazove sopstvenu nesreću. 

Da li ćemo sada iskoristiti novi prelomni trenutak, pa sa zakašnjenjm od 37 godina, ipak krenuti u istinsku tranziciju?

 

Zoran Stokić

13.11.2026.

 Srbiji pored kratkoročnih rešenja - trebaju i dugoročni procesi

 

 

Srbiji pored kratkoročnih rešenja - trebaju i dugoročni procesi, na primer, razvoj socijalne inteligencije. Evropa = 1000 godina "sveopšte nastave" - svako je nekom prenosio svoja znanja - tako je stvoren ovaj današnji život u EU; nisu ga stvorile birokrate nego škole formalne i neformalne - koje pored znanja razvijaju i socijalnu inteligenciju a socijalna inteligencija stvara budućnost. Ova vrsta inteligencije povećava mentalnu fleksibilnost, povezana je i sa sposobnošću samokontrole, razvija vašu sposobnost  da se slažete i sarađujete sa drugim ljudima. 

Samo jedna primer, fizičar, hemičar, meterolog Džon Dalton rođen je 6.09. 1766. u Iglsfildu u grofoviji Kamberlend (Engleska), u kvekerskoj porodici. Daltonov otac je skromno zarađivao kao tkač na ručnom razboju. Daltonova porodica bila je previše siromašna da bi ga dugo izdržavala, pa je on, počeo da zarađuje za život radeći za imućnog lokalnog kvekera, Elajhua Robinsona. Rano obrazovanje stekao je od oca i Džona Flečera, kvekera koji je vodio privatnu školu u obližnjem selu Pardshaw Hall. Dalton je – sa svega 12 godina – počeo u njoj da predaje. Kada je napunio 14 godina, proveo je godinu dana radeći kao poljoprivredni radnik, ali je odlučio da se vrati podučavanju – ovog puta kao pomoćnik u kvekerskoj internatskoj školi u Kendalu – podučavao je, osim matematike i fizike, englesku gramatiku, grčki, latinski i francuski jezik. U roku od četiri godine, ovaj povučeni mladić postao je upravnik te škole. Tu je ostao do 1793. godine, kada je preuzeo mesto predavača matematike i filozofije na koledžu New College u Mančesteru....

 

Zoran Stokić

12.11.2026.

 

Socijalna inteligencija - obrazovanje

*

Nemački list: "BIA kao iskonski greh srpske politike"

Autor:

author

Dojče vele

|

10. nov. 2026. 16:37

|

VESTI

|

1

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) je objavio tekst Mihaela Martensa o postizbornim zbivanjima u Srbiji u kojem se kaže da „studenti već sada okreću Srbiju naglavačke“ u medijskom, bankarskom i bezbednosnom sektoru.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/nemacki-list-bia-kao-iskonski-greh-srpske-politike/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Bez reseta sistema nema budućnosti za Srbiju. Zašto se Srbija toliko razlikuje od drugih država u Evropi? Ko stvara budućnost? Vojska,..., službe? 

Prema onome kako se ponašamo u svakodnevnom životu vidi se da kroz prohujale vekove nismo razvili socijalnu inteligenciju. I ona je kao i sve duge inteligencije adaptivno ponašanje usmereno ka cilju. 1000 godina su je narodi u Evropi sticali najpre kroz obrazovanje. Obrazovanje razvija znanja ali i socijalnu inteligenciju tj. stvara budućnost. 

Ova vrsta inteligencije povećava mentalnu fleksibilnost, povezana je i sa sposobnošću samokontrole, razvija vašu sposobnost  da se slažete sa drugim ljudima. To uključuje sposobnost pojedinca da razume namere, motivacije i želje drugih u odnosu na društvo. Sve je započelo sa crkvenim - gramatičkim školama - za učenje latinskog jezika i školama horskog pevanja. Sedmogodišnje - šegrtovanje u školama majstora - je bio glavni način na koji su mladi ulazili u praktična zanimanja. A prve korake pismenosti  su dobijali u privatnim seoskim školama kod udovica ili u gradskim školamak od tutora. Pa preko - zadužbinskih škola - najstarija je King's School iz Kenterberija iz 597. iz kojih su u kasnom srednjem veku postale - javne škole - koje su se razlikovale od privatnih (otvorene za sva verska opredeljenja, mesto stanovanja i društveni status), pa preko - dobrotvornih škola - za obrazovanje siromašne dece (najpoznatija Christ's Hospital,..., "slobodnih gramatičkih škola" iz doba Edvarda VI), nedeljne škole (pohađalo 25% stanovništva), - parohijskog šegrtovanja - po Elizabetinim zakonima - filantropskih škola,..., fakulteta. 

Sveopšta nastava - svako je nekom prenosio svoja znanja - tako je stvoren ovaj današnji život u EU; nisu ga stvorile birokrate nego škole formalne i neformalne tj. socijalna inteligencija.

 

*

Samo jedna primer, fizičar, hemičar, meterolog Džon Dalton rođen je 6.09. 1766. u Iglsfildu u grofoviji Kamberlend (Engleska), u kvekerskoj porodici. Daltonov otac je skromno zarađivao kao tkač na ručnom razboju. Daltonova porodica bila je previše siromašna da bi ga dugo izdržavala, pa je on, počeo da zarađuje za život radeći za imućnog lokalnog kvekera, Elajhua Robinsona. Rano obrazovanje stekao je od oca i Džona Flečera, kvekera koji je vodio privatnu školu u obližnjem selu Pardshaw Hall. Dalton je – sa svega 12 godina – počeo u njoj da predaje. 

Kada je napunio 14 godina, proveo je godinu dana radeći kao poljoprivredni radnik, ali je odlučio da se vrati podučavanju – ovog puta kao pomoćnik u kvekerskoj internatskoj školi u Kendalu – podučavao je, osim matematike i fizike, englesku gramatiku, grčki, latinski i francuski jezik. 

U roku od četiri godine, ovaj povučeni mladić postao je upravnik te škole. Tu je ostao do 1793. godine, kada je preuzeo mesto predavača matematike i filozofije na koledžu New College u Mančesteru....

Zoran Stokić

10.11.2026.

                                    Zašto je nauka toliko uspešna?

Šta treba da naučimo od nauke? Zašto je nauka toliko uspešna? Javnost je najvažniji element nauke. 

Poper: "Najveći kompliment koji nekome možete učiniti jeste da ga kritikujete". Kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive – nefleksibilnosti, iluzijama i samoobanama; a ta nesposobnosti da se stvari vide iz različite perspektive "vezuje u Gordijev čvor" naše kreativne sposobnosti. 

Naučna objektivnost ne zavisi od psihologije naučnika kao pojedinca nego je ona rezultat javnog društvenog karaktera naučnog metoda! Osnovna karakteristika nauke jeste njena podložnost reviziji – u javnim kritičkim raspravama naučni stavovi mogu biti - opovrgnuti i zamenjeni boljim. 

Sukobljene hipoteze, u akademskoj sredini, traže zastupnike: branioce, porotu, čak i publiku. Nauka je svoj hod započela u brojnim neformalnim institucijama a buduće građansko demokratsko društvo "kao da" je kopiralo njen način organizacije poslova i dolaženja do istina. 

Evo jedne, zaboravljene, neformalne institucije "Accademia dei Lincei" ("oštrog-oka" risa") koju je 1603. u palati Korsini u Rimu osnovao Federiko Čezisa sa holandskim lekarom Johanesom van Hekom, matematičarem Frančeskom Stelutijem i polimatom Anastazijem de Filiisom čiji je uvaženi član bio i Galilej. Nastale je posle gašenja "Academia Secretorum Naturae" u Napulju (koju je ugasila Inkvizicija). Objavljivala je (i) Galilejeve radove, on se potpisivao: "G.G.Linceo"!

 

Zoran Stokić

8.11.2026.