Pluralizam
*
Kako afere u Srbiji ostaju bez epiloga
Tamara Tripić
Danas 9.07.2026. 09:41
Prati Danas.rs na Google-u
Kako afere u Srbiji ostaju bez epiloga 1
Foto: FoNet/Zoran Mrđa
U poslednjih 14 godina ne radi se o pojedinačnim skandalima, već o ponavljajućem sistemu upravljanja krizama. On funkcioniše kroz nekoliko mehanizama koji zajedno omogućavaju da se afere pojave, kratko dominiraju javnim prostorom, a zatim nestanu bez institucionalnog razrešenja.
1. Kontrola narativa: od afere do „napada na državu“
Prvi i najčešći mehanizam je trenutno prebacivanje svake afere iz pravno-institucionalnog okvira u politički i propagandni. Umesto odgovora na pitanje šta se desilo, fokus se premešta na to ko „napada državu“.
Kako afere u Srbiji ostaju bez epiloga 2
Tipični obrasci uključuju:
* Savamala – noćno rušenje objekata uz angažovanje maskiranih lica i nelegalno uklanjanje dokaza, koje nikada nije dobilo sudski epilog, već je vremenom potisnuto iz javnog fokusa;
* prisluškivanje i „državni udar“ – optužbe i kontraoptužbe koje se koriste za delegitimizaciju političkih protivnika, bez pravosudnog razrešenja;
* slučajevi ministarskih afera (npr. Siniša Mali – nelegalne finansije i stanovi, Vulin – tetka iz Kanade) – ostaju u javnosti kao politička tema, ne kao institucionalno rešeno pitanje;
* napadi na nezavisne medije i novinare (npr. kampanje protiv istraživačkih novinara, targetiranje TV emisija i urednika) – gde se kritika vlasti reinterpretira kao „politički napad“.
Efekat je isti: afera se ne pobija dokazima, nego političkim preokretom značenja.
2. Institucionalno neprocesuiranje: „tišina sistema“
Drugi mehanizam je izostanak institucionalnog zaključka, čak i kada postoje ozbiljni indikatori odgovornosti.
Karakteristični slučajevi:
* helikopter-incident – tragedija sa smrtnim ishodom, ali bez sudski jasne političke i komandne odgovornosti;
* Savamala – i pored javno poznatih činjenica o rušenju i učešću državnih struktura, nikada nije dobijen pravosudni epilog;
* privatizacije i strateški projekti (PKB, Beograd na vodi) – višegodišnje kontroverze oko transparentnosti, vlasništva i javnog interesa, bez konačne institucionalne evaluacije;
* javne nabavke i infrastrukturni projekti (Vinča, mostovi, Slavija, metro planovi) – stalne promene troškova, izvođača i rokova, bez političke odgovornosti.
Efekat: sistem ne mora da negira aferu – dovoljno je da je proceduralno „razvuče“ dok ne izgubi političku težinu.
3. Medijsko preplavljivanje i zaborav
Treći mehanizam je proizvodnja velikog broja paralelnih skandala koji onemogućavaju da bilo koji dobije dugoročnu pažnju.
Tipični primeri koji su „progutani“ u ciklusu novih tema:
* Loto i sumnje u regularnost izvlačenja – kratko dominantna tema, bez institucionalnog zaključka;
* jelka, jarbol, fontana na Slaviji, urbani simbolični projekti – javno prepoznate kontroverze koje brzo gube fokus;
* serija infrastrukturnih problema (rušenje potpornih zidova, nesreće na gradilištima, kašnjenja radova) – svaka pojedinačno traje kratko u medijima;
* stalni niz lokalnih afera u opštinama (namešteni tenderi, partijska zapošljavanja, zloupotreba budžeta) – bez šire nacionalne artikulacije.
Efekat: javnost gubi kontinuitet pamćenja i svaka nova afera resetuje prethodne.
4. Politizacija svih tema
Četvrti mehanizam je pretvaranje svake afere u pitanje političke lojalnosti. Umesto pravne odgovornosti, dominantno postaje pitanje „strane“ kojoj neko pripada.
Tipični primeri:
* Kosovo i Briselski proces – svaka promena ili izjava koristi se kao unutrašnji politički alat, a ne kao transparentan državni proces;
* izbori i protesti (uključujući optužbe za neregularnosti, kontrolu biračkih spiskova, pritiske na glasače) – delegitimizacija kroz narativ o „rušenju države“;
* kritika medija i civilnog sektora – sistematsko predstavljanje kao „stranih agenata“ ili političkih neprijatelja;
* slučajevi lokalnog nasilja i pritisaka (napadi na opozicione funkcionere, incidenti na izborima) – reinterpretirani kao izolovani ili „izazvani“.
Efekat: briše se razlika između institucija i političke partije.
5. Kadrovska rotacija i neodgovornost
Peti mehanizam je stalna cirkulacija istih kadrova bez trajne odgovornosti.
Primeri:
* Siniša Mali – uprkos višestrukim aferama (doktorat, finansije, stanovi), ostaje u vrhu vlasti;
* Aleksandar Vulin – niz kontroverzi bez političke eliminacije iz sistema;
* Bratislav Gašić – smenjivan, pa vraćan na visoke funkcije (uključujući bezbednosni sektor);
* lokalni funkcioneri SNS-a – smene u jednoj opštini, prelazak na drugu funkciju ili viši nivo vlasti.
Efekat: odgovornost postaje privremena politička epizoda, ne institucionalna posledica.
6. Spajanje države, partije i ekonomskih interesa
Najdublji sloj sistema je preklapanje javne vlasti i partijskog/privatnog interesa.
Tipični primeri:
* Beograd na vodi – državni projekat sa snažnim privatnim i investitorskim uticajem, uz dugotrajne kontroverze o transparentnosti;
* PKB i druge strateške privatizacije – prodaja ili restrukturiranje državne imovine uz nedovoljno javne debate;
* tenderi i javne nabavke (Vinča, gradske usluge, rasveta, prevozni sistem) – konstantne sumnje u favorizovanje unapred poznatih izvođača;
* lokalni infrastrukturni projekti – preklapanje partijskih i poslovnih mreža na nivou opština.
Efekat: korupcija nije odstupanje od sistema – već njegov operativni model.
Zaključak
U ovom okviru afere ne nestaju zato što su razrešene, već zato što su:
* prebačene u politički narativ;
* institucionalno odložene ili ignorisane;
* medijski potisnute novim skandalima;
* i vremenski razgrađene kroz zaborav.
Zato se ne radi o nizu nepovezanih slučajeva, već o stabilnom obrascu upravljanja krizama u kojem se odgovornost sistematski razlaže na politički šum, dok institucije ostaju bez završne reči.
***
Ammar Mešić: Vlasti u Prijepolju renoviraju ulicu, preskočili deo gde mi žive roditelji - mislim da je razlog što idu na proteste
Autor:
author
A. D.
|
09. jul. 2026. 16:06
|
VESTI
|
26
komentara
collage.jpg
Ammar Mešić
Glumac Ammar Mešić, koje je javnosti poznat i po kritici vlasti, izjavio je za N1 da vlasti u Prijepolju renoviraju ulicu, ali da su preskočili deo ulice - i to baš onaj u kom žive njegovi roditelji. Misli da je to zato što njegovi roditelji idu na proteste protiv vlasti.
Pročitaj više:
https://n1info.rs/vesti/ammar-mesic-reakcija-renoviranje-ulice-prijepolje/
***
Komentar
***
Svakodnevni primeri, da vlast nedozvoljva
- politički ni ekonomski pluralizam -
- sve to jasno pokazuje da smo ostali zarobljeni u formi - predpolitičkog - despotskog društva, gde vladaju despoti (ličnosti), a ne institucije (zakonoravna, sudska i izvršna vlast koje su međusobno razdvojene).
Od 1945., postoji samo slabo privatno vlasništvo ono drži ljude u formi sirotinje raje - čija egzistencija zavisi od volje i milosti vlasti. Takođe sve ovo pokazujeda je "demokratija" koja je započela sa Miloševićem 1990., bila obična fatamoragana. To se moglo definitivno zaključiti i 2000. g kada je posle 5 oktobra izostao 6 oktobar (lustaracija od 1945).
Na delu imamo "dinastije" (komunističke "plemićke" porodice) koje su stvorene 1945., i koje su međusobno povezane nevidljivim nitima, koje su za ovih 81 g svoju političku vlast pretvorili i u ekonomsku vlast (jako privatno vlasništvo).
*
Pluralizam, shvaćen kao empirijski koncept u političkoj
nauci, opisuje činjenicu da politička zajednica poštuje mnoštvo slobodnih
pojedinaca i raznolikost društvenih snaga koje se međusobno takmiče. Ova
raznolikost se ogleda u konkurentskim udruženjima i u mišljenjima, idejama,
vrednostima i pogledima na svet pojedinaca.
Pluralizam kao normativna politička ideja znači da se ova
konkurencija različitih i suprotstavljenih interesa prepoznaje kao legitimna i
smatra poželjnom. Nijednoj društvenoj grupi ne bi trebalo dozvoliti da nameće
svoja uverenja drugima. To bi ugrozilo fundamentalnu otvorenost pluralističkih
zajednica.
U pluralističkom društvu generalno neće postojati apsolutni
centar moći; moć je raspoređena među različitim institucijama. Štaviše,
ovlašćenje za donošenje odluka može se samo privremeno delegirati pojedincima.
Manjine su zaštićene, a suprotna mišljenja imaju legitimno mesto u
pluralističkom društvu.
Zoran Stokić
9.07.2026.
