Trebješanin: Srbija dugo
patila od naučene bespomoćnosti, studentski protesti promenili taj osećaj
Autor:
author
N1
Beograd
|
15.
jun. 2026. 19:10
|
ZDRAVLJE
Izvor:
N1 Beograd
Psiholog
Žarko Trebješanin govorio je za N1 o najnovijim podacima koji se tiču mentalnog
zdravlja u Srbiji i istakao da je ono zabrinjavajuće. Kako navodi, u Srbiji se
godišnje potroši oko 17 miliona antidepresiva, dok se sa depresijom bori oko
400.000 ljudi, pokazuju nezvanične procene. Otežavajuća okolnost jeste i
"zdravstveni sistem koji se raspada", a koji marginalizuje važnost
problema mentalnog zdravlja, kako kaže psiholog.
Prema
podacima Udruženja psihijatara Srbije, oko 250.000 ljudi u Srbiji živi sa
depresijom. Trebješanin, međutim, smatra da je stvaran broj znatno veći.
"Sigurno
je taj broj veći. Gledao sam podatke u kojima se pominje oko 400.000 ljudi, to
je neka procena. Verovatno ih ima i više, jer je u Srbiji veliki problem to što
ljudi ne žele da kažu da imaju poremećaj, pa nemate pouzdane zvanične podatke
na koje možete da se oslonite“, navodi Trebješanin.
Na
razmere problema, kaže, ukazuje i potrošnja lekova.
"Za
godinu dana potroši se 17 miliona antidepresiva, pa vam je jasno da je mnogo
više tih ljudi. Treba biti vrlo oprezan sa tim podacima, ali ih sigurno ima više.
Imate dosta mladih ljudi koji se osećaju depresivno i anksiozno i koji su vrlo
usamljeni. Nije više stvar u tome da nismo zadovoljni mentalnim stanjem, već je
ono zabrinjavajuće“, kaže Trebješanin.
Trebješanin
upozorava da je velikii problem i usamljenost koja sve više pogađa i mlade.
"Stariji
ljudi jesu mnogo više usamljeni, negde oko dve trećine starijih ljudi oseća
usamljenost. Ali je zanimljivo da su mladi ljudi česti posetioci tribina na
kojima se govori o usamljenosti“, objašnjava Trebješanin.
Uzroke
vidi, između ostalog, u kulturi takmičenja, pritisku uspeha i sve većem
povlačenju u virtuelni svet.
"Naša
kultura je u velikoj meri takmičarska kultura, već od osnovne škole, gledate da
uradite što bolje maturski, da upišete bolju školu, kasnije imate surovo
takmičenje oko toga ko će da se zaposli, pa druge ljude počinjete da gledate
kao suparnike i konkurenciju. To razbija veze među ljudima“, kaže on.
"Mladi
danas pretežno žive u virtuelnom, fiktivnom svetu"
Kako
dodaje, mladi danas često imaju utisak da negde pripadaju, ali je to pripadanje
najčešće prividno.
"Mladi
danas pretežno žive u virtuelnom, fiktivnom svetu. Svi su članovi nekih velikih
društvenih grupa i imate iluziju da negde pripadate. Čovek je društveno biće i
jako mu je važno da negde pripada, da ima grupni identitet, ali to često stvara
jednu pogrešnu sliku. Imate, recimo, prijatelje na Fejsbuku sa kojima nemate
istinsku vezu. To su parasocijalne veze, a u suštini gotovo da nemaju pravog
prijatelja“, navodi Trebješanin.
A
za mentalno zdravlje, ističe, presudno je da čovek ima makar jednu osobu sa
kojom može iskreno da razgovara.
"Vama
je neophodno da imate makar jednog prijatelja sa kojim možete da vodite
ozbiljne razgovore o važnim temama, da razmenite iskustvo i osetite da vas
drugi prihvata. Ako to nemate, vi se osećate usamljeno i izopšteno, a to je
teško da čovek podnese“, kaže on.
Naučena
bespomoćnost
Na
mentalno zdravlje građana, prema njegovim rečima, snažno utiču i društvene i
političke okolnosti. Osećaj nemoći, nepravde i života u sistemu u kojem se
građani ne osećaju uvaženo, ostavlja posledice, dodaje Trebješanin.
"Odnos
vlasti prema građanima je takav da ih doživljavaju kao podanike. Bilo kakva
kritika se doživljava kao nešto nepodobno i neprimereno, kao da su oni Bogom
dani. Daleko smo od toga da se vlast shvata kao služba građanima, a veliki deo
ljudi to ne shvata i prihvata podanički položaj“, kaže Trebješanin.
Trebješanin
takođe dodaje da je Srbija dugo patila od naučene bespomoćnosti.
"Mi
smo jako dugo patili od onoga što se zove naučena bespomoćnost. To nije deo
nečijeg karaktera, nego je naučeno tako što su ljudi pokušavali da nešto
promene, pa su udarali u zid, i na kraju su prihvatili da su nemoćni i da ne
mogu da kontrolišu situaciju. To je neka vrsta fatalizma“, objašnjava on.
Ipak,
smatra da su građanski i studentski protesti u poslednje vreme promenili taj
osećaj.
"Podignuta
je svest ljudi da nisu podanici vlasti"
"Mislim
da je ono što se desilo kada su se građani i studenti pobunili podiglo svest o
tome da nismo toliko bespomoćni. Ako vi uspete da neke stvari promenite, to je
jako bitno, jer vam se javlja osećanje samopouzdanja. Više niste potonuli, već
shvatate da možete da menjate stvari“, kaže Trebješanin.
Kao
primer navodi i proteste protiv kopanja litijuma.
"Uspevali
su da uzdrmaju vlast. Mislim da je podignuta svest ljudi da nisu podanici, već
građani čija je obaveza da kritikuju vlast kada ona ne radi u javnom interesu“,
ističe Trebješanin.
Kako
navodi, Srbija je potpisnica međunarodnih konvencija koje podrazumevaju
odgovornost društva i države za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja.
Problem
je, međutim, što sistemska podrška nije dovoljno razvijena, naročito van
velikih gradova, kaže psiholog.
"Stigmatizacija
- obaveza društva"
"Počev
od prevencije, mi nemamo dovoljno mogućnosti. U velikim gradovima imate službe,
ali zamislite mala mesta u kojima nemate adekvatnu zdravstvenu službu.
Zdravstveni sistem, koji se raspada, je poseban problem kada je reč o mentalnom
zdravlju, jer je ono uvek na margini. To ne možete da izmerite tako lako, jer
se ne manifestuje uvek jasno, pa neki ljudi kažu: ‘Ma, on to umišlja’“,
objašnjava Trebješanin.
Uz
nedovoljnu dostupnost stručne pomoći, problem ostaje i stigma. Mnogi ljudi se,
kaže, plaše da priznaju da imaju psihičke teškoće, upravo zbog načina na koji
ih okolina može obeležiti.
"Daleko
smo od dobro organizovane zaštite mentalnog zdravlja, a kada su ljudi
obeleženi, veliki je problem kako da izbegnu stigmatizaciju. To je opet obaveza
društva, da ih zaštiti od diskriminacije“, zaključuje Trebješanin.
***
Komentar
***
////Neobjavljen komentar na N1////
Kad je svaka dinamika društva štetna,
opasna, za očuvanje despotskog autoriteta, narodu za preživljavanje ostaje samo
"trpljivost".
Lekar Čehov je zapažanja o "trpljivosti"
pretočio u književnost. Čehov je u provincijama Rusije zatekao - negativnim emocijama - "uspavanu" intelektualnu
elitu, samoparališuću, gde niko nikome ništa nije verovao, gde su se sve akcije
ljudi završavale mirovanjem. Monolozi njegovih junaka ("Tri sestre", "Ujka
Vanja, "Višljik"...) otkrivaju nam saznanja tih ljudi o
"nemogućnosti da se u budućnosti dogodi bilo šta dobro" tj. na
"osuđenost na besmislen način života", kao i "nemogućnost da se
bilo šta promeni".
Kao što nam je to kazao Dirkem "društvo misli kroz
institucije"! Jedini način da se utekne iz despotskog matriksa jeste
izgradnja veoma velikog broja neformalnih institucija ("izbor po
srodnosti") u kojim bi se ljudi povezivali oko zacrtanih zajedničkih
ciljeva i poslova.
Zoran
Stokić
16.06.2026.
