Istraživanje zbunilo naučnike: U delu svemira vreme možda ide unazad

Autor:

nova.rs

|

08. maj. 2026. 14:34

|

SCITECH

Neutronske zdravlje, shutterstock_2451649459

Shutterstock/Artsiom P

Kosmolozi već dugo pokušavaju da objasne jednu od najvećih misterija svemira.

 

Naučnici iz Južnoafričke Republike nedavno su analizirali matematiku neutronskih zvezda i uporedili je sa postojećim shvatanjem takozvane „strele vremena“, ideje prema kojoj vreme neprestano teče unapred, a ne unazad ili u nekakvim petljama i promenljivim smerovima, prenosi Nova.rs.

 

Njihova analiza pokazala je da u određenim uslovima ekstremno snažna gravitacija neutronske zvezde potpuno menja tu matematiku i stvara zasebnu strelu vremena koja se kreće u suprotnom smeru od uobičajenog.

 

thumbnail

Novo otkriće u Sunčevom sistemu: Mali ledeni objekat iza Neptuna ima atmosferu (FOTO)

SCITECH

|

5. maj

Posmatrano kroz matematičke modele, takve neutronske zvezde zapravo kolabiraju unazad kroz vreme. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu European Physical Journal C.

 

Naučnici su se fokusirali na takozvane epohalne funkcije, matematičke modele koji opisuju ključna svojstva prostor-vremena. Te funkcije pomažu i u razumevanju strele vremena jer mere entropiju, odnosno postepeni prelazak sistema iz uređenog u neuređeno stanje.

 

U istraživanju su posebno analizirani parametri poput Ričijevog skalara zakrivljenosti, Ričijevog kvadrata, Krečmanovog skalara i Vajlovog tenzora. Upravo oni omogućavaju naučnicima da izračunaju kako se prostor-vreme savija, deformiše, širi ili skuplja pod uticajem ogromne gravitacije.

 

Kosmolozi već dugo pokušavaju da objasne jednu od najvećih misterija svemira: kako je rani svemir mogao imati veoma nisku entropiju, dok danas živimo u kosmosu koji deluje kao da se nalazi na „kasnijem“ kraju strele vremena. Jedna od teorija jeste da u svemiru možda postoje procesi ili regije u kojima vreme lokalno teče unazad.

 

Kako bi to proverili, istraživači su matematički uporedili epohalne funkcije gravitacionog kolapsa sa funkcijama koje opisuju zakrivljenost i strukturu prostor-vremena. Model su zasnovali na prethodnim istraživanjima u kojima je zakrivljenost prostor-vremena korišćena za proučavanje neobičnih faza neutronskih zvezda.

 

Neutronske zvezde inače predstavljaju jedne od najekstremnijih objekata u svemiru. Iako su zapravo jezgra mrtvih zvezda, po mnogim se svojstvima ponašaju slično crnim rupama. Toliko su guste da bi neutronska zvezda široka svega nekoliko kilometara mogla imati veću masu od našeg Sunca.

 

Kada prolaze kroz aktivni kolaps, naučnici ih nazivaju „nestabilnima“, što se odnosi na njihovo energetsko stanje. U ovom istraživanju naučnici su matematički smestili nestabilnu neutronsku zvezdu u model prostor-vremena i pratili kako se tokom vremena menjaju vrednosti ključnih parametara.

 

Rezultati su pokazali da epohalne funkcije povezane sa gravitacionim kolapsom postepeno opadaju kako kolaps napreduje, što ukazuje na lokalno smanjenje entropije.

 

Na prvi pogled to možda ne deluje spektakularno, ali upravo smanjenje entropije predstavlja jedan od mogućih znakova da vreme, barem lokalno, teče unazad. Naučnici to slikovito upoređuju sa situacijom u kojoj se pasta za zube sama vraća nazad u tubu.

 

Istraživači navode da ih ovakav rezultat nije potpuno iznenadio jer gravitaciona entropija pogoduje grupisanju materije, dok klasična entropija teži raspršivanju i širenju sistema. Drugim rečima, između te dve vrste entropije postoji stalna „borba“, a ekstremno snažna gravitacija može promeniti ravnotežu između njih.

 

Na kraju rada naučnici ističu da njihovo istraživanje predstavlja tek jedan korak u širem pokušaju kosmologije da preciznije objasni gravitaciju, zakrivljenost prostor-vremena i prirodu vremena. Svaki novi model, smatraju, može pomoći u razumevanju fundamentalnih procesa svemira i otvoriti vrata budućim otkrićima.

 

 

***

Komentar

***

 

Malo činjenica iz istorije nauke. Bolcman je bio student Jozefa Lošmita na Univerzitetu u Beču. Lošmidt, koji se intenzivno bavio kinetičkom teorijom i molekularnim modelima, izneo je ključni prigovor na Bolcmanov argument 1876., pošto su jednačine kretanja klasične mehanike strogo vremenski reverzibilne, evolucija entropije bi takođe trebalo da bude reverzibilna ako su pravci kretanja svih čestica invertovani. Dakle, postoji očigledna kontradikcija između vremenski simetrične mikrodinamike klasične mehanike i usmerenog povećanja entropije u makroskopskim sistemima. Lošmidt "kao da" želi da nam kaže - drugi zakon termodinamike ne važi apsolutno; smanjenje entropije je moguće. Ako se krećemo na tom tragu možemo tvrditi da drugi zakon termodinamike treba primenjivati samo na objekte sa niskom entropijom, vrstu objekata koje generalno srećemo u svakodnevnom životu. Ako uzmemo u obzir objekte opšteg slučaja - tj. objekte u termičkoj ravnoteži - objekte koji nikada nisu bili raspoređeni ni u kakav red, onda je njihova entropija već na maksimumu, tako da njihova entropija može samo da se smanjuje sa vremenom - potpuno u suprotnosti sa drugim zakonom!

 

Zoran Stokić

11.05.2026.

 O vrednostima

 Božović: Režim mnogo više govori o evropskim fondovima nego o evropskim vrednostima

Autor:

author

N1 Beograd

|

09. maj. 2026. 11:20

|

VESTI

|

3

komentara

Osnivač i glavni urednik izdavačke kuće "Arhipelag" Gojko Božović ocenio je da vlast u Srbiji evropski put koristi pre svega kao politički i finansijski okvir, a ne kao skup vrednosti, dok istovremeno kroz stalne najave izbora i nove političke projekte pokušava da kupi vreme i prikrije rastuće nezadovoljstvo građana.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/bozovic-rezim-evropski-fondovi-evropske-vrednosti/

 

 

***

Komentar

***

 

 

@Bole (Bole: "Kao neko ko je radio za evropske institucije mogu da kažem da su "evropske vrednosti" skup šupljih licemernih fraza, isto kao i "vrednosti" po firmama. To je ono čime mašu...").

 

 

Vekovi individualnog i društvenog karaktera su stvorili današnju Evropu, nisu je stvorile današnje birokratske strukture (EU).

 

Društveni karakter - društveno nesvesno - strukturirajuće strukture  - stiče pojedinac od rođenja u praksi (u kojoj odrasta: porodica i druge institucije društva) tj. u njega budu "ugrađene"  kolektivne, generativne šeme i "dispozicije" - osnovni stavovi - kako razmišlja, kako čita stvarnost, oseća,..., deluje. Harmoničnom uređenom društvu, kakvo imamo u državama u Evropi, vodile su "vrednosti" koje su postale deo njihovog - ličnog i društvenog karaktera: integritet, empatija, otpornost, autentičnost, zahvalnost, otvorenost uma, odgovornost, saosećanje, pravednost i celoživotno učenje – sastavni su deo postajanja socijalizovanih pojedinaca u Evropi vekovima. Nasuprot njihovom građanskom moralu, poštenju, poverenju, altruizmu, empatiji, saradnji, toleranciji, izgradnji - mi u Srbiji upražnajvamo autoritarno/rainski društveni  karakter: podanički /slugeranjski/ malograđanski/ ratnički/ inadziski karakter/ kamuflaža/sačekuša i tsl. gde je "istina" ono što vam kaže vođa, gde je težište na manama, mržnji, nepoverenju, razgradnji, antimoralnom nihilizmu! Nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricnje svega što nije zadovoljenje sopstva – naravno sve to vodi ka haosu koji se svakodnevno uvećava.

 

Integritet: poštovanje moralnih i etičkih principa, leži u temelju ljudskog ponašanja.

 

Empatija: sposobnost razumevanja i deljenja osećanja drugih, igra ključnu ulogu u izgradnji smislenih veza i negovanju saosećanja.

 

Otpornost: se odnosi na sposobnost prilagođavanja i oporavka od nedaća.

 

Autentičnost: podrazumeva biti veran sebi i izražavati iskrene misli, osećanja i vrednosti. Autentičnost zahteva duboko razumevanje sebe.

Zahvalnost: praksa priznavanja i cenjenja pozitivnih aspekata života.

 

Otvorenost uma: podrazumeva razmatranje različitih perspektiva, ideja i iskustava.

 

Odgovornost: se odnosi na osećaj odgovornosti za sopstvene postupke i njihove posledice.

 

Saosećanje: pokazivanje ljubaznosti i brige prema drugima, duboko koristi pojedincima i društvu.

 

Pravednost: podrazumeva postupanje prema drugima ravnopravno, pravedno i bez predrasuda.

 

Celoživotno učenje: se odnosi na posvećenost kontinuiranom ličnom rastu, intelektualnoj radoznalosti i sticanju znanja i veština tokom celog života.

 

 

Zoran Stokić

10.05.2026.

 

Može li SNS da bira rektora?

 

V. Andrić

danas 8.05.2026.  10:01

 9 komentara

Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu

Foto: Miloš Tešić / ATAImages

 9

Može li SNS zaista da bira rektore ili je ova dilema sračunata s namerom da odvrati deo opozicionih glasača od potencijalnog nosioca studentske liste, pitanje je koje se nametnulo nakon što je predsedik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je vladajuća stranka izabrala rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića.Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/moze-li-sns-da-bira-rektora/

 

 

***

Komentar

***

 

///Naravno da ovo nije objavio nijedan naš tzv. mediji///

 

Ako pročitate ovaj dugi tekst možete uočiti kako žele da nas prevedu žedne preko vode. Amnezija (ili namerni zaborav) činjenice: 

da je sve rektore kao i dekane, redovne profesore na Univerzitetima u nas (1945-2026) birala "duboka država" kao u svakom DDR. 

To stvarnje privida da su fakulteti - struke - imali autonomiju od 1945., sve do AV kao vlasti (a direkno je na vlasti 12 godina) je PROIZVELO ovu i ovakvu Srbiju gde je svaki civilizovan život "nemoguća misija"! 

Univerziteti i SPC su bili najobičniji AGITPROP sa zadatkom da kod naroda stvore mržnju prema građanskom društvu (Zapadnoj civilizaciji). Umesto da Univerziteti i SPC budu centri koji brinu o našem preživljavanju tj. da budu centri koji bi nam pomogli da nadoknadimo vekove atavizma, koji bi nas povezali sa vrednostima i moralom građanskog društva koje je stvoreno u Evropi (umesto da nas povezuju sa uspešnima) – oni su nas zalivali ideološkim otrovima (povezivali sa neuspešnima) pa je Srbija u 21 veku društvo i država gde empatija teži nuli – antimoralni nihilistički  brlog! Nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricnje svega što nije zadovoljenje sopstva.

Da su Univerzitet, SPC, Akademije nauka i slične institucije imale autonomiju od 1945., danas bi u Srbiji postojao makar ZAMETAK građanskog duštva (naročito na Univerzitetima) – a toga nema!

 

 

Zoran Stokić

9.05.2026.

 

 Zbog Rusije venecijansko bijenale na meti kritika

 ‘Uživajte u predstavi, ignorišite rat’

 

BBC News na srpskom

danas 7.05.2026. 17:55

Protest group Pussy Riot at the Venice Biennale

BBC

Pusi Rajot i FEMEN protestovale su na ovogodišnjem Venecijanskom bijenalu zbog povratka Rusije na izložbu

Ruska pank protestna grupa Pusi Rajot (Pussy Riot) i ukrajinska Femen, organizovale su upečatljivi zajednički protest na ovogodišnjem Venecijanskom bijenalu, zato što se Rusija vratila na prestižni sajam umetnosti prvi put od potpune invazije na Ukrajinu.

Aktivisti su se okupili u vrtovima Bijenala – često opisivanom kao ‘Olimpijada’ umetnosti – da bi izvikivali protestne slogane ispred ruskog nacionalnog paviljona, obučeni u crno sem fluorescentno ružičastih fantomki.

 

Dok su članovi obezbeđenja žurili da zatvore staklena vrata, demonstranti su aktivirali dimne rakete i mahali u vazduhu vičući: „Rusija ubija! Bijenale izlaže!“.

 

Na jednom plakatu je stajalo: „Kustos je Putin, tu su i tela ubijenih.“

 

„Oni piju votku i šampanjac u njihovom paviljonu, natopljenom krvlju ukrajinske dece“, rekla mi je Nađa Tolokonikova iz Pusi Rajot, tvrdeći da je pritisak Rusije da bude vraćena na ovaj istaknuti događaj bio deo njenog hibridnog rata.

 

„Ne radi se samo o tenkovima, dronovima, ubistvima i silovanjima u Ukrajini. Radi se i o kulturi, umetnosti, jeziku… radi se o načinu na koji Rusija pokušava da pokori Zapad, a vi ste im otvorili vrata.“

Zabrinutost oko povratka Rusije traje još otkako ga je Moskva najavila početkom godine.

 

Evropska komisija je „snažno osudila“ ovaj potez i zapretila da će povući dva miliona evra sredstava izdvojenih za Bijenale.

 

Ona tvrdi da je „omogućavanje Rusiji, agresoru, da zablista“ na takvoj platformi protiv etičkih standarda povezanih s ovim grantom.

 

Sam italijanski ministar za kulturu neće prisustvovati otvaranju izložbe za javnost u subotu.

 

Ali potpredsednik vlade Mateo Salvini – koji je slavno posetio Crveni trag 2014. godine u majici sa Putinovim likom – odbija da se priključi bojkotu, tvrdeći da „nijedan paviljon ne sme biti izuzet“.

 

Jedan izvor u Briselu sugerisao je da Komisija nije bila impresionirana reakcijom Italije.

 

Nelagoda oko 61. Bijenala odlazi dalje od povratka Rusije.

 

Prošle nedelje je kompletan međunarodni žiri podneo ostavku posle saopštenja o zemljama sa liderima koje Međunarodni krivično sud tereti za ratne zločine.

 

Mislilo se na Rusiju i Izrael.

 

U sredu ujutro je zasebna grupa demonstranata opsela izraelsku izložbu, prekrivši pod ispred nje lecima koji su je proglasili „Paviljonom genocida“.

 

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova prethodno je kritikovalo „politički žiri“ za pretvaranje Bijenala u mesto „anti-izraelske političke indoktrinacije“.

 

Kako je halabuka oko svega ovoga rasla, predsednik događaja odbijao je zahteve za intervjue.

 

Bivši desničarski novinar Pjetranđelo Butafuoko u prošlosti je govorio sa divljenjem o Vladimiru Putinu.

 

Danas je prekinuo skoro potpunu ćutnju o Bijenalu da bi optužio kritičare za stvaranje „laboratorije netrpeljivosti“ i osudio ono što je nazvao cenzurom i isključenjem u pozivima da Rusija i Izrael budu zabranjeni.

 

„Kad bi Bijenale počelo da bira ne dela već pripadnosti, ne vizije već pasoše, prestalo bi da bude ono što je oduvek bilo: mesto gde se susreće svet“, objavio je Butafuoko, a potom napustio konferenciju za štampu pre nego što bi bilo ko uspeo da mu postavi pitanje.

 

Njegov argument ignoriše pitanja koja su postavili mnogi plakati izlepljeni svud po Veneciji ove nedelje.

 

Oni reklamiraju imaginarne događaje u „Nevidljivom paviljonu“ sa ukrajinskim umetnicima i piscima kao što je Vladimir Vakulenko, koji je ubijen kad su ruske trupe okupirale njegovo selo.

 

Plakati su nosili pečate: „Otkazano. Zato što je autora ubila Rusija.“

 

Svud po Veneciji izlepljeni su plakati koji reklamiraju imaginarne događaje sa ukrajinskim umetnicima i autorima koji su ubijeni u ratu

BBC. Svud po Veneciji izlepljeni su plakati koji reklamiraju imaginarne događaje sa ukrajinskim umetnicima i autorima koji su ubijeni u ratu

Vrtovi Bijenala uz kanal dom su desetine modernih nacionalnih paviljona koji služe kao izložbe njihovih vlasnika.

 

Za sve zemlje, ali pogotovo za autokratije kao što je Rusija, dvogodišnja izložba je glavna prilika da primeni meku moć.

 

Godine 2022, kustosi ruskog paviljona su se povukli iz protesta zbog invazije na Ukrajinu.

 

Dve godine kasnije, zgrada je bila iznajmljena Boliviji.

 

Ali ovaj put je ruski tim ispunio prostor obrnutim drvetom i eksperimentalnim zvučnim nastupima.

 

„Ovo je naša kuća, došli smo na naše mesto“, odgovorila je zvanična komeserka paviljona Anastasija Karnejeva, kad sam je pitala da li ima mesta za Rusiju na Bijenalu otkako je izvršila invaziju na Ukrajinu.

 

„Ne razmišljam o protestima. Veoma sam zauzeta“, rekla je odbacivši moja pitanja.

 

Otac Karnejeve je šef Rosteka, velikog ruskog proizvođača oružja, i pod sankcijama, ali ona nije želela da razgovara ni o tome.

 

„Možemo li da prekinemo ovaj razgovor? Hvala.“

 

Povratak Rusije na Bijenale samo je delimičan: posle ovonedeljnih događaja pred samo otvaranje, paviljon će biti zatvoren.

 

Nije najjasnije da li je to zbog protesta ili posledica sankcija.

 

Ali nastupi se snimaju da bi se prikazali ispred javnosti.

 

To znači da će zvuk proneti nekoliko metara niz stazu ka ukrajinskom doprinosu Bijenalu.

 

Odmah pored glavnog ulaza, skulptura origami jelena izvajanog u betonu visi na debelim trakama sa krana.

 

Kadirova je 2024. godine morala da evakuiše vlastiti rad da bi ga spasla od okupacije.

 

„Imamo uništeni grad koji više ne postoji. Nadam se da je ta poruka jasna i da ljudi koji posećuju Bijenale mogu da je razumeju“, rekla mi je umetnica u skorašnjem intervjuu u njenom studiju u Kijevu.

 

Njen jelen je postao moćni simbol raseljenja takođe, deleći sudbinu sa milionima Ukrajinaca.

 

„Pokrovsk je danas okupirani grad. Mnogo ljudi je ubijeno tamo. Ali smo mi spasli ovaj artefakt. Pitanje je koliko artefakata nije spaseno u ovom ratu? Koliko raznih drugih kulturnih nasleđa je uništeno?“ pita se Kadirova.

 

„Ovo je bio živahan grad. Ali on više ne postoji zato što je Rusija došla.“

 

 

***

Komentar

***

 

 

Bravo za Pussy Riot! Zastrašujuće nepoznavanje istorije Vizantije (kao i antičke Grčke) kod rukovodioca Bijenala. Rusija – je despotski zanat vladanja naučili od Vizantije. Sve je u Vizantiji bilo u funkciji rata, čak i diplomatija, kultura, zanati, sturke; vizantinci su diplomatiju, kulturu i tsl. videli kao oblik ratovanja koji se koristio drugim sredstvima;  a u ratu lagati je kao dobar dan, to je vrlina – zato se vekovima lagalo toliko besramno, sistematski i neprestano. U svim carstvima, zahvaljujući kadrovima iz trgovine, kulture, diplomatije, zanata, imali su razgranatu mrežu uhoda, agitatora, špijuna i tsl. Naročito je bio poznat "Skrinion Barbaron" („Biro varvara“) - primarna agencija za prikupljanje obaveštajnih i kontrabovaeštajnih podataka i informacija o svim rivalskim i drugim državama. Naročito su koristili glasine, javnost, brakove, prljav veš, poroke, podmićivanje, davanje titula, davanje monopola na neki posao, atentate i slična sredstva da na što jeftiniji način instaliraju svoje ljude na buduća važna mesta u društvima i državama te da to omogući postavljanje marionetskih režima. Vrtovi "Olimpijade" – Bijenalisti  zaboravili da su u vreme održavanja Olimpijade ratovi morali biti stopirani.

 

Zoran Stokić

9.05.2026.

 

Mnogi roditelji tek kasnije shvate koliko su neke stvari bolele decu

 

Autor:

index.hr

07. maj. 2026. 19:26

LIFESTYLE

Majka, ćerka, shutterstock_1940142979

Shutterstock/fizkes

Roditeljska briga ne prestaje kada deca odrastu, a mnogi roditelji s vremenom počnu drugačije da gledaju na sopstvene odluke i greške.

 

Neka kajanja nikada ne izgovore naglas jer ne žele da otvaraju stare rane ili ne znaju kako da objasne svoja osećanja. Ipak, postoje stvari za koje bi želeli da ih njihova odrasla deca bolje razumeju, Index.hr.

 

Ovo su neke od stvari zbog kojih mnogi roditelji osećaju kajanje, ali o njima retko razgovaraju sa svojom odraslom decom.

 

Bili su svesni svojih grešaka

Mnogi roditelji znali su kada su bili rasejani, prestrogi ili emocionalno odsutni, ali tada nisu znali kako da promene svoje ponašanje. Kasnije ih često prati osećaj nemoći jer su problem prepoznali, ali nisu uspeli da ga reše, piše "YourTango".

 

Kaju se zbog stvari koje su tada zanemarili

Roditelji se često godinama sećaju trenutaka kada nisu ozbiljno shvatili dečji strah, problem ili pokušaj povezivanja.

 

Ono što je tada delovalo nevažno, kasnije može postati veliko kajanje.

 

Kaju se zbog pritiska oko pogrešnih stvari

Neki roditelji danas smatraju da su preveliku važnost pridavali ocenama, uspehu, ponašanju ili izgledu. Mnogi bi, gledajući unazad, radije izabrali mirniji i povezaniji odnos sa decom.

 

Njihovi problemi uticali su na porodicu

Roditelji u porodični život često nesvesno unose sopstvene nesigurnosti, stare rane i stres. Tek kasnije shvate koliko su njihovi problemi oblikovali atmosferu u domu.

 

Birali su kontrolu umesto povezanosti

Mnogi roditelji danas priznaju da su ponekad reagovali strogo ili impulsivno umesto da pokušaju da razumeju šta se krije iza dečjeg ponašanja.

 

Ono što je izgledalo kao neposlušnost možda je zapravo bila anksioznost ili povređenost.

 

Kaju se što se nisu više izvinjavali

Neki roditelji odrasli su u porodicama gde se deci retko govorilo „izvini“. Kasnije su shvatili da bi iskrena izvinjenja često pomogla više nego ćutanje ili opravdavanja.

 

Stres je oblikovao atmosferu u kući

Deca često pamte atmosferu u domu više nego konkretne događaje. Roditelji kasnije žale što su stres, nervoza ili iscrpljenost ostavili toliko snažan trag na porodičnom životu.

 

Nisu uvek prepoznali detetove potrebe

Tiša ili povučenija deca ponekad nisu dobila jednaku pažnju kao ona glasnija i zahtevnija.

 

Mnogi roditelji kasnije osećaju da nisu dovoljno razumeli detetova osećanja ili usamljenost.

 

Kaju se zbog upoređivanja

Poređenja između braće, sestara ili druge dece roditeljima su se možda činila bezazlenim, ali kasnije mnogi shvate da su mogla da ostave duboke posledice na detetovo samopouzdanje.

 

Najviše bole trenuci kojih nisu bili svesni

Neka od najtrajnijih dečjih sećanja nastala su u sasvim običnim situacijama poput hladnog tona, propuštenog događaja ili usputnog komentara. Roditelji često tek godinama kasnije shvate koliko su ti trenuci bili važni.

 

Kajanje ne znači da ljubavi nije bilo

Mnogi roditelji istovremeno znaju da su voleli svoju decu i da su ih ponekad povredili. Njihova kajanja često proizlaze iz nesavršenosti, stresa i straha, a ne iz nedostatka ljubavi.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Uz ovu temu preporuka film Igmara Bergmana "Jesenja Sonata" 1978. "Jesenja sonata" govori o ljubavi majke i ćerke koja se - nikada ne daje - govori o onom nevidljivom i neizrecivom. Psihološka drama zapanjujuće snage u kojoj Ingrid Bergman (majka - Šarlota) i Liv Ulman (đerka - Eva) briljiraju. Nakon sedam godina otuđenja, Eva poziva svoju majku Šarlot, međunarodno priznatu koncertnu pijanistkinju koja je nedavno izgubila svog drugog muža, Leonarda, putem pisma. Eva živi u povučenosti na ivici fjorda sa suprugom Viktorom, pastorom, i mlađom sestrom Helenom, koja od detinjstva pati od teškog invaliditeta. Ova poseta, zamišljena kao mirna, odmah ponovo budi dugo zakopane tenzije između majke, optužene da je žrtvovala porodični život zbog karijere, i ćerke, koja se jedva nosi sa bolnim iskustvom gubitka deteta i koja tvrdi da nije sposobna da voli, zbog  greške u vaspitanju. U filmu, Eva i Šarlot sviraju svoje verzije "Preludijuma br. 2 u a-molu" Šopena.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=WDOTDB2cTSg
Autumn Sonata (1978) ORIGINAL TRAILER [HD]

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=CxA94uSQ-t0

Autumn Sonata (Hostsonaten) 1978 - (Ingrid Bergman, Liv Ullmann & Halvar Björk)

 

 

Zoran Stokić

8.05.2026.

Ima samo 14 godina i više od 30 nagrada na pijanističkim takmičenjima, a kod kuće nema odgovarajući instrument

Autor:

N1 Beograd

06. maj. 2026. 15:00

KULTURA

2

komentara

Mihajlo Stojanović, sa samo 14 godina, osvojio je više od 30 nagrada na prestižnim svetskim i domaćim pijanističkim takmičenjima, dobio je i poziv za nastup u Karnegi holu u Njujorku, a da kod kuće nema odgovarajući instrument. Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/ima-samo-14-godina-i-vise-od-30-nagrada-na-pijanistickim-takmicenjima-a-kod-kuce-nema-odgovarajuci-instrument/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ako su elite u nekom društvu molograđanska kao u Srbiji to je to! To su te elite koje narod u Srbiji od 1945-2026 uče da mrze tradiciju građanske kulture Evrope. 

Kada je Domeniko Čimaroza imao 7 godina otac klesar je pao sa skele i poginuo školovao se u konzervatorijumu za siromašne u Napulju Santa Maria di Loreto, slično je bilo sa Šakinijem i ostalim budućim muzičkim zvezdama Napulja; 4 konzervatorijum: Santa Maria di Loreto (1537); Pieta dei Turchini (1573); siromaha Isusa Hrista (1589); Sant'Onofrio a Porta Capuana (1598) – vekovima su socijalizivali siromašnu decu kroz muziku – budući vodeći instrumentalisti, kompozitori i pevači. Ti konzeravoriji su delo njihove crkve, naša crkva je - operisana od takvih akcija - ona je vođena ideologijom vladike Nikolaja Velimirovića "Kroz tamnički prozor" ("Ako se Evropa hvali kulturom ona se hvali ničim,...,postoje kuture lepše i bolje kao što su indiska, kineska i arapska..."). 

Institucije formalne i neformalne kao i bogati pojedinci su stvarali predispozicije da ne samo deca iz bogatih porodica nego i iz siromašnih budu majstori zanata. Leopolda I (1640-1705) car svetog Rismkog carstva, ne samo što je pomagao muzičke talente nego je i sam komonovao 230 dela. Grof Ferdinand von Valdstein i Jozef Franc Maksimilijan, 7. knez Lobkovitz pomogli su Betovenu da postane "Betoven"! Ali Betovena je finansiski pomagao i konkurent Humel(!) Johanu Nepomunu Humelu su časove pored Mocarta držali i najboljih profesora tog vremena: Salieri i Albrechtsberger. Jedan od đaka Hummela je Sigismund Thalberg, najveći virtuoz klavira (bio je i kompozitor) a možda i najveći pijanista ikada a to se vidi po honorarima. List i Šopen su "krali"  pijanistički zanat od Talberga, postali su bolji kompozitori od Talberga ali ne i bolji pijanisti.

 

Zoran Stokić

7.05.2026.

 Ted Tarner: Čovek koji je doneo revoluciju u televizijske vesti i osnovao CNN

 

BBC News na srpskom

danas 6.05.2026. 19:00

Ted Turner speaks at UNICEF's Evening for Children First to Honor Ted Turner on March 30, 2016 in Atlanta, Georgia

Getty Images

Medijski mogul Ted Tarner, koji je bio pionir moderne 24-časovne novinske kulture kada je pokrenuo televiziju CNN, preminuo je u 87. godini.

 

Godine 1980, Tarner je pokrenuo Cable News Network kao prvi namenski kanal za emitovanje vesti, koji je ubrzo postao centralni deo medijskog pejzaža.

 

Američki predsednik Donald Tramp odao mu je počast kao „jednom od velikana istorije televizijskog emitovanja i mom prijatelju“.

 

Mark Tompson, sadašnji izvršni direktor i predsednik CNN-a, opisao je Tarnera kao „džina koji nas nosi na ramenima i svi ćemo danas odvojiti trenutak da prepoznamo njegov uticaj na naše živote i svet“.

 

U saopštenju, Tompson je rekao: „Ted je bio veoma angažovan i posvećen lider, neustrašiv i uvek spreman da prati osećaj i veruje sopstvenom sudu.

 

„On je bio i uvek će biti predsedavajući duh CNN-a.“

 

Predsednik Tramp je bio žestoki kritičar sadašnjeg CNN-a, ali je za Tarnera rekao:

 

„Kad god mi je bio potreban, bio je tu, uvek spreman da se bori za dobar razlog!“

 

Crno-bela fotografija Teda Tarnera kako stoji za govornicom sa logom CNN-a na lansiranju u Atlanti, Džordžija, 1. juna 1980. godine

Getty Images

CNN se u početku suočavao sa skepticizmom i problemima – u ranim godinama su ga ismevali kao „Chicken Noodle Network“ („Mreža pilećih rezanaca“).

 

Ali kanal je dokazao vrednost pružajući brze i kontinuirane ažurirane priča poput atentata na američkog predsednika Ronalda Regana 1981. godine i katastrofe spejs šatla Čelendžer 1986.

 

Mreža je zaista sazrela direktnim prenosom iz Iraka tokom Zalivskog rata 1990-1991. Tadašnji američki predsednik Džordž Buš stariji je jednom rekao da je više naučio od CNN-a nego od Centralne obaveštajne agencije (CIA).

 

Uspeh CNN-a je naveo druge informativne kanale da slede njegov primer, kao što je Foks Njuz, koji je 1996. pokrenuo Tarnerov dugogodišnji rival Rupert Merdok

 

Ali CNN nije bio jedini Tarnerov medij.

 

Karijeru je započeo preuzimanjem uspešne porodične kompanije za bilborde kada mu je otac izvršio samoubistvo, a zatim je kupio radio stanicu u Atlanti, u saveznoj državi Džordžiji.

 

U roku od jedne decenije, ta stanica je postala temelj Tarnerovog radiodifuznog sistema (TBS), a njen šef je bio jedan od najvećih medijskih mogula u SAD.

 

Bio je poznat i po svojoj drskoj ličnosti, zbog koje je dobio nadimke „Glas juga“ i „Kapetan neverovatni“.

 

Čak je godinama živeo u sedištu CNN-a, često šetajući po redakciji u bade mantilu, „željan da raspravlja o dnevnim vestima“, rekao je Tompson.

 

Tarner je deset godina bio u braku sa glumicom Džejn Fondom deceniju

Getty Images

Tarner je deset godina bio u braku sa glumicom Džejn Fondom deceniju

Van medija, Tarner je bio jedriličar svetske klase, osvojivši Američki kup 1977. godine.

 

Godine 1983, jahta koju je sponzorisao Mardok sudarila se sa Tarnerovim brodom u australijskoj trci.

 

To je navelo Tarnera da izazove Merdoka na tuču pesnicama.

 

Tarner je takođe posedovao sportske objekte, bejzbol tim Atlanta Brejvs, košarkašku ekipu Atlanta Hoks i hokejašku, Atlanta Trešers.

 

Takođe je postao veliki filantrop, donirajući milijardu dolara Ujedinjenim nacijama i još milione za zaštitu životne sredine, i promovisao je i ulagao u čistu energiju.

 

Bio je oženjen glumicom Džejn Fondom od 1991. do 2001.

 

Godine 2018, Tarner je otkrio da ima demenciju sa Levijevim telima, degenerativnu bolest nerava.

 

„Nezaustavljiva medijska revolucija“

Kristijan Amanpur, dugogodišnja novinarka CNN-a bila je među onima koji su odali počast na društvenoj mrežu Iks:

 

„Setite se samo kada su giganti koračali svetom. Ted Tarner je stvorio nezaustavljivu medijsku revoluciju za dobrobit celog čovečanstva.

 

„Tokom skoro 43 godine na CNN-u, rad za Teda i njegovu viziju bio je najponosnije dostignuće mog života. Počivaj u miru.“

 

Pirs Morgan, koji je vodio emisiju na CNN-u od 2011. do 2014, napisao je:

 

„Neverovatan čovek koji je stvorio CNN, osvojio šampionski trofej i Američki kup, bio je uzgajivač bizona, veliki filantrop i izuzetno smeo moreplovac.

 

„Voleo sam da ručam sa njim i da ga intervjuišem kada sam radio na CNN-u. Bio je sjajan lik.“

 

Tarnerovo televizijsko carstvo obuhvatalo je i kanale TBS i TNT, Turner Classic Movies i Cartoon Network.

 

On je 1985. kupio filmski studio MGM za 1,5 milijardi dolara.

 

Nastavio je da kupuje filmske i TV kompanije Kasl Rok Entertejnment i Nju Lajn Sinema 1990-ih, pre nego što se njegova kompanija spojila sa Tajm Vornerom.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Video ovu vest, na medijima u Srbiji, u brojnim komentarima, i "SNN je kriv za 1999" i tsl. 

Kriv im SNN a ne vlast od 1945., koja nije htela 1989., da YU postane deo EU? A zašto nije htela? Zato što što su hteli da ostanu za sva vremena IZNAD BILO KAKVOG ZAKONA I USTAVA. Uklonili su Ivana Snambolića i doveli aparačika Slobu, muža Mire Marković, proruski kadar, uveli nas u 4 rata, samo zato da bi oni ostali na vlasti. Iz tog šinjela izašli su i Šešelj i Vućić....

Inače ovaj moj komentar nijedan mediji u Srbiji nije hteo da objavi, zašto? Zato što je Srbija bila i ostala poslednji DDR u Evropi (1945-2026). 

Kada ste videli i čuli da se u tzv medijijma u Srbiji govori o tome da su ratovi staljinističkog režima Slobe i Mire i nastavljača, koji nisu priznali da je pao berlinski zid 1989., pokrenuti onog trenutka kada Rusiji nije uspelo da posvrađa međusobno zemlje Varšavskog pakta; poslednji pokušaj je bio da nateraju Mađarsku i Rumuniju da ratuju (nije im uspelo, da su u tome uspeli - upali bi tenkovima u te zemlje ...); posledica tih neuspeha? Rusija je izvukla iz "rukava" poslednju "dominu", "pešaka", na svojoj šahovskoj tabli (u ratu sa Zapadom iz Evrope) INSTALIRANI staljinistički režim u Srbiji, i instruirali su ga da VOJNIM putem RUŠI Ustav iz 1974., jer su sasvim tačno predvideli da će to dovesti do rata u YU. Posledica svih tih ratova? Srbija i dalje DDR - društvo i država u izumiranju.

 

Zoran Stokić

6.05.2026.