Stiven Hoking -
simbol ljudske otpornosti i jedan od najvećih umova našeg doba
Autor:
author
index.hr
|
08. jan. 2026. 19:59
|
SCITECH
|
0
komentara
Podeli
Facebook
X
Mail
Stiven Hoking, profimedia-0043109623
Norbert Michalke / imageBROKER / Profimedia
Uprkos teškoj bolesti koja ga je prikovala za invalidska
kolica i oduzela mu mogućnost govora, Hoking je postao simbol naučne
genijalnosti i ljudske otpornosti.
Stiven Hoking, rođen 8. januara 1942. godine u Oksfordu, bio
je engleski teorijski fizičar, kozmolog i autor poznat po revolucionarnim
doprinosima u razumijevanju svemira, posebno crnih rupa.
Uprkos teškoj bolesti koja ga je prikovala za invalidska
kolica i oduzela mu mogućnost govora, Hoking je postao simbol naučne
genijalnosti i ljudske otpornosti, prenosi Index.hr.
thumbnail
Promena paradigme i potvrda Hokingove teorije – uočena crna
rupa nastala odmah nakon Velikog praska
SCITECH
|
3. sep
Iako u ranoj mladosti nije bio naročito briljantan,
pokazivao je veliku radoznalost za nauku i matematiku.
Upisao je Univerzitet u Oksfordu 1959. godine, gde je
studirao fiziku i diplomirao sa odličnim uspehom 1962. Potom je nastavio
doktorske studije na Univerzitetu u Kembridžu, usmerivši se na kosmologiju.
Tokom studija u Kembridžu, sa 21 godinom, dijagnostikovana
mu je amiotrofična lateralna skleroza (ALS), retka neurološka bolest koja
postepeno paralizuje telo. Lekari su mu predvideli samo nekoliko godina života,
ali je Hoking prkosio prognozama i nastavio da živi decenijama, ostvarivši
izuzetnu karijeru.
Naučni doprinosi
Hokingov rad bio je fokusiran na teorijsku fiziku i
kosmologiju, naročito na proučavanje crnih rupa i porekla svemira.
Njegovo najpoznatije otkriće, poznato kao Hokingovo
zračenje, objavljeno 1974. godine, pokazalo je da crne rupe nisu potpuno
„crne“, već emituju čestice zbog kvantnih efekata u blizini horizonta događaja.
thumbnail
Lična i naučna arhiva Stivena Hokinga dostupna u biblioteci
u Kembridžu
SCITECH
|
12. jul
Ovo otkriće povezalo je kvantnu mehaniku, opštu relativnost
i termodinamiku, što je predstavljalo revolucionaran iskorak u savremenoj
fizici.
Hoking je takođe sarađivao sa Rodžerom Penrouzom na
dokazivanju teorema o singularnostima, koji pokazuju da su singularnosti (poput
Velikog praska ili središta crnih rupa) neizbežna posledica Ajnštajnove teorije
opšte relativnosti.
Njegov rad značajno je doprineo razumevanju početka svemira.
Popularizacija nauke
Pored akademskih dostignuća, Hoking je postao poznat široj
javnosti zahvaljujući knjizi "Kratka istorija vremena", objavljenoj
1988. godine.
Knjiga, koja na pristupačan način objašnjava složene kosmološke
pojmove, postala je svetski bestseler i prodata u više od 10 miliona primeraka.
Time je Hoking postao jedan od najpoznatijih naučnika svog vremena.
Privatni život i nasleđe
Hoking se ženio dva puta. Sa prvom suprugom Džejn Vajld,
koju je upoznao tokom studija, imao je troje dece: Roberta, Lusi i Timotija.
Brak je okončan razvodom 1995. godine, nakon čega se oženio svojom
negovateljicom Elejn Mejson, ali je i taj brak završen razvodom 2006. godine.
Uprkos fizičkim ograničenjima, koristio je kompjuterski
sintetizator glasa za komunikaciju, koji je postao prepoznatljiv deo njegove
javne ličnosti.
Preminuo je 14. marta 2018. godine u Kembridžu, u 76. godini
života. Njegova smrt označila je kraj života jednog od najvećih umova modernog
doba, ali njegovo nasleđe nastavlja da živi kroz naučna otkrića i inspiraciju
koju je pružio milionima ljudi.
Hoking je tokom života dobio brojna priznanja, uključujući
članstvo u Kraljevskom društvu, Predsedničku medalju slobode (SAD) i Koplijevu
medalju.
Iako nikada nije dobio Nobelovu nagradu, njegov rad ostavio
je neizbrisiv trag u nauci.
***
Komentar
***
Stiven Hoking je rođen u januaru
1942., u Oksfordu, premda su roditelji živeli u Londonu, zašto? London je bio
zasipan bombama Trećeg rajha, pa je Stivenova majka, sklonište potražila u
Oksfordu jer je bio sklopljen sporazum između Čerčila i Hitelera da ne
bombarduju univerzitetske gradove Oksford i Kembridž, odnosno Hajdelberg i Getingen.
Hokingov doprinos nauci omogućio je (i)
niz slučajnosti vezanih za ALS - neurodegenerativnu bolest koja vremenom
istroši motorne neurone - ćelije u mozgu i kičmenoj moždini koje kontrolišu
mišićne funkcije – a kada pacijent više nije u stanju da: hoda, govori, guta i
diše nastupa smrt. ALS mu je dijagnostifikovana kada je imao 21 g; saznao je
tada da samo 5% pacijenata živi sa ALS 20 g, da 95% umre za godinu do dve,
prvobitno iako su mu lekari savetovali da nastavi studije, smatrao je da to nema
smisla - upao je u veliku depresiju, ali se vrlo brzo sabrao i odbio je da se "preda"
- Hoking je postigao medicinski rekord živeo je sa ALS 55 g! To je rezultata određene kombinacije
gena, životne sredine, kliničke nege i "beskonačnog" rada
"očima" Hokinga - budući da se motorni neuroni koji kontrolišu -
kretanje očiju - često opiru ALS-u mnogo
duže od onih u mozgu i kičmenoj moždini.
Nezaboravimo, ovom prilikom, rad
brojnih struka počev od Jean-Martin Charcot koji je 1868., postavio dijagnozu
ALS-a, koje su stvorile brojna pomagala (jer leka za ALS nije bilo) – brojne
pomoćne tehnologije – specijalne opreme – koje u kombinaciji sa radnom
terapijom - omogućuju pacijentima sa ALS humaniji, bezbedniji i
samostalniji život – pa čak i takav da
možete postati naučna ikona Hoking.
Zoran Stokić
10.01.2026.
