drzoranstokić

недеља, 5. јул 2026.

Socijalna inteligencija

KVIZ tačno-netačno

Autor:

author

N1 Beograd

05. jul. 2026. 07:45

KULTURA

KVIZ - prepoznajte koja je tvrdnja tačna

REUTERS/Kim Hong-Ji /Ricardo Moraes/NASA / JPL / Space Science Institute/ Vilijam Tarner

Jedna tvrdnja je tačna, dve nisu.

Proverite svoje znanje u ovom kvizu. I javite nam rezultate u komentarima.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/kviz-tacno-netacno-opste-znanje/

***

Komentar

***

Postoji više vrsta inteligencije, meni se čini da je za preživljavanje društva najvažnija "socijalna inteligencija" – u Srbiji potpuno zanemarena. Ona obuhvata sposobnost i veštinu optimalne društvene komunikacije, poznavanje društvenih pravila, osećaj za saradnju i nekonfliktne odnose.

Hipoteza o socijalnoj inteligenciji (socijalna svest i socijalne sposobnosti) tvrdi da - zahtevi zajedničkog života - pokreću našu potrebu za inteligencijom i da je socijalna inteligencija evolutivna adaptacija za suočavanje sa veoma složenim društvenim situacijama. Socijalna inteligencija je bila pokretačka snaga u razvoju veličine ljudskog mozga a danas nam pruža sposobnost da koristimo taj veliki mozak u složenim društvenim okolnostima. Socijalna kognicija se odnosi na sposobnost razumevanja i empatije prema tuđim emocijama i perspektivama, dok se socijalna sposobnost odnosi na sposobnost efikasnog ponašanja u društvenim situacijama.

Zoran Stokić

5.07.2026.

Objavljene plate u Grčkoj pravoslavnoj crkvi: Mitropolitima i episkopima povećanja u rangu državnih sekretara

Autor:

author

Beta

04. jul. 2026. 21:24

SVET

grčka sveštenik

AFP/ Armend NIMANI

U Službenom listu Grčke su objavljene nove plate najviših sveštenika Pravoslavne crkve Grčke - poglavara-arhiepiskopa, mitropolita i episkopa, dok obični sveštenici nisu uključeni u novi propis o platama, prenela je atinska RTV SKAI. Sveštenici se u Grčkoj vode kao državni službenici i plate im se usklađuju u skladu s tim.

Na osnovu novog okvira, od 1. jula su plate najviše crkvene jerarhije povezane sa mesečnom platom generalnog sekretara Ministarstva prosvete, vere i sporta koja iznosi 5.191 evra bruto.

Poglavar Pravoslavne crkve Grčke Jeronimos čija titula je "Arhiepiskop Atine i cele Grčke", aktivni mitropoliti i titularni mitropoliti primaće mesečno 90 odsto tog iznosa, odnosno 4.671,90 evra bruto.

Za titularne i pomoćne episkope, plate su utvrđene na 70 odsto plata mitropolita, odnosno na 3.270,33 evra bruto mesečno.

Obični parohijski sveštenici su isključeni iz ove promene plata, što je odmah otvorio diskusiju i negodovanje, kako u političkim grugovima, tako i unutar Crkve.

Od posebnog značaja je odredba da se sveštenicima pored plata više neće isplaćivati nikakve druge finansijske beneficije. To znači da se obustavljaju dodatni iznosi koji bi mogli biti povezani sa troškovima za nastupe, putovanja, učešće u savetima, odborima ili sinodalnim telima, kao i svaka druga finansijska podrška predviđena prethodnim propisima.

Plate, dakle, postaju jedinstvene i specifične, bez dodataka ili naknada.

Premijer Kirijakos Micotakis je u nedavnom televizijskom intervjuu predstavio novi propis kao stalni zahtev Grčke crkve. Tvrdio je da plate mitropolita ne bi trebalo da budu značajno niže od plata drugih službenika, ističući administrativnu ulogu mitropolita.

Međutim, njegovi kritičari pokreću pitanja stanja u društvu i društvenog uticaja. Oni ukazuju da povećanje plata dolazi u vreme povećanog pritiska na domaćinstva. Kritikuju i to što obični sveštenici koji obavljaju veliki deo svakodnevnog pastirskog rada u parohijama, nisu uključeni u povećanje plata.

***

Komentar

***

Prodaja budućnosti (homosapijensa na Zemlji) kroz kvaziduhovnost. Crkve na Zemlji su i u 21 veku privilegovane institucije, neplaćaju porez, troše novac iz budzeta država na netransparentan način – za uzvrat (da bi bile korisne vladama i političarima) bave se prikrivanjem strukturnih izvora - društvene i mentalne patnje - ljudi na Zemlji.

Zoran Stokić

5.07.2026.

субота, 4. јул 2026.

Zašto su kolege-sportisti Nemanje Vidića zanemeli i ko se sakrio u mišju rupu

Autor:

author

N1 Beograd

03. jul. 2026. 11:34

LIČNI STAV

komentara

Facebook

Mail

Sport pratim još od najranijih dana, i sam sam pokušavao da postanem NEКO u sportu, ali iako nisam bio baš tako loš, nekako je u meni preovladala želja da pomažem drugima, naročito onima u velikoj nevolji, pa tako kao svoj životni put izabrah medicinu, preciznije hirurgiju. Ali je ta ljubav prema sportu ostala a ona je prisutna i dan danas. A kako i ne bi. Čemu vas uči sport? Кoje poruke šalje? Fer plej. Naporan rad. TIMSКI DUH ako je u pitanju kolektivni sport. Dakle nikako SEBIČNOST. Istrajnost i upornost. Pobede i porazi, bez uzdizanja i unižavanja, i naposletku SOLIDARNOST.

Čemu ovaj kratak uvod? Кroz istoriju smo imali, iako mala zemlja, veliki broj vrhunskih sportista, koje smo voleli, koji su bili naša božanstva, i na koje smo se ugledali. Sportista koji su pronosili slavu naše zemlje širom sveta. Sportista koji su bili pre svega LJUDI, i kao takvi uvaženi i poštovani.

A sa čim se suočavamo danas. Jedan od naših najistaknutijih sportista svih vremena, čovek svetskog ugleda i gospodskih manira, biva izložen pretnjama i potencijalno fizičkom nasilju, u režiji ljudi koji su zalutali u srpski sport, neostvareni, beznačajni, nezasluženo „osvojili” ili su im date pozicije kao u Orvelovoj „Životinjskoj farmi”. Neka pročitaju ovu knjigu. Možda će se neki i prepoznati, možda će se u nekima od njih i aktivirati poneka od retkih preostalih sinapsi, možda će se u njima javiti osećaj griže savesti i želja za pokajanjem.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/licni-stav/dr-vladimir-dugalic-nemanja-vidic-reakcija/

***

Komentar

***

"Samo svet solidarnosti može biti pravedan i miran".

Rihard fon Vajczeker

Nezavisno od slučaja Vidić. Autor razvija - mit o sportu. Pa gde su učinci u našem društvu koje je proizveo (toliko popularan) sport 1945-2026 (kao što kaže autor: fer plej,..., solidarnost).

Solidarnost se protivi ideji moći i dominacije jednih nad drugima – da ima solidarnosti zar bi mi živeli u despotskom sistemu?

Ako se - solidarnost - kao u Srbiji zasniva - samo na "srodničkim vezama porodičnih mreža" koji je to tip društve? Po Dirkemu (1893., "Podela rada u drušvu") takvo društvo je "plemensko društvo"! Sa plemensko/despotskom socijalizaciom teško da će u Srbiji ikada biti ne samo "organske solidarnosti"(moderna društva) nego ni "mehanike solidarnosti"(u feudalizmu u malim društvima ljudi se osećaju povezano kroz sličan rad, obrazovnu i versku obuku i način života).

Umesto, da smo od 1945., prvo nauči - od uspešnih država - kako se stvara društvo i privreda koja puni budzet – naša vlast (koja je iznad Zakaona 81 god) je od njih prvo uzela zabavu i sport tj. luksuz (Rekreativni sport DA, profesionalni /državni/ NE). Uzimaš kredite od MMF da bi plaćao sport, otimaš, kradeš, novac od zaposlenih, penzionera,..,da bi finansirao sportsku zabavu.

Rekreativni sport DA, profesionalni (državni) NE. Vlast, kao nekada u DDR, 1945-2026 nepovratno troši enorman novac na sport. Održavaju se svi klubovi, infrastruktura, režiski troškovi, krovne organizacije u zemlji i svetu (funkcioneri, sudije, lekari...). Plaća sve u vezi takmičenja po svetu, enormna mediska pratnja. Enormne premije, nacionalne penzije...

Da je taj novac (od državnog sporta) dat u razvoj poljoprivrede i prateće infrastrukture danas bi imali poljoprivredu koja punili budzet Srbije; umesto toga mi uvozimo čak i hranu. A ulaganje u obrazovanje da i ne spominjem, samo inovacije mogu da stvore pravi profit...

Zoran Stokić

4.07.2026.

петак, 3. јул 2026.

Patrijarh Porfirije sastao se sa savetnikom Donalda Trampa za duhovna pitanja

Beta

"Danas" 3.07.2026 18:33

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/patrijarh-porfirije-trampov-savetnik/

***

Komentar

***

Kakav apsurd! O "duhovnim pitanjima" raspravljali – čelnik SPC, SPC koja nije prstom mrdnula da spreči da se za 81 godinu dva puta izbriše društveno platno u Srbiji i savetnik prvaka tržišnog fundamentalizma.

Stotinama hiljada godina homo sapijens je u evoluciji stvorio da tako kažemo "beskonačno" mnogo socioloških, ekonomskih, etičkih, kulturnih elemenata koji su se pretočili u "nevidljivu ruku" koja mu pomaže da preživi. Ta "nevidljiva ruka" upravlja društvom - na sličan način - na koji geni "upravljaju" živim svetom.

Naši komunisti su 1945-2026 dva puta "izbrisali prethodno društveno platno" tj. odsekli su "nevidljivu ruku" i poput Boga (ili kvazinaučnika) počeli su da manipulišu "društvenim genima" (iako o tome malo šta znamo). Rezultat društvo i država kao Frankeštajn.

Pošto je 1989., komunizam propao naša uvek ista vlast (koja je iznad Zakona) umesto da siđe sa vlasti (kao na primer ona u Mađarskoj) napravila je saltomortale po drugi put je izbrisala društveno platno (da bi opstala na vlasti); povezali su se sa belosvetskim neoliberalima – pa grade naše društvo opet od NULE (od 1991) - pomoću aksioma tržišnog fundamentalizma (tržišni funkamentalizam sa komunizmom deli isti nihilizam i amoralnost); u apsolutno siromašnom društvu ti sve subjekte društva (trenutno) - pošalješ na tržište - napraviš apsolutni haos i slom u životima građana – nestanu sva predhodna znanja, dostignuti standardi i procedure poslovanja.

Zoran Stokić

3.07.2026.

Arsenijević: Potrebna nam je promena vlasti, ali prevashodno - promena svesti

Autor:

N1 Beograd

03. jul. 2026. 12:02

VESTI

komentara

Programski direktor festivala "Krokodil" Vladimir Arsenijević izjavio je gostujući na N1 da je nama "potrebna promena vlasti, ali prevashodno nam je potrebna promena svesti" i da dok ne krenemo odatle da rešavamo probleme - samo pipkamo po površini.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/arsenijevic-potrebna-nam-je-promena-vlasti-ali-prevashodno-promena-svesti/

***

Komentar

***

Rezultat naše - autoritarne kulturne matrice - jeste da pojedinac uvek čeka da neka spoljna sila (bog, despot, sultan, partiski sekretar, predsednik države) umesto njega reši njegove probleme! Autoritet ga je uvek i ugrožavao i štitio. Ta nemogućnost da se emancipuje od autoriteta vodila ga je ka snižavanju ljudskih potencijala ka neodgovornosti za postupke. Stevan Sremac u našim: "nazovi-gradovima, u tim vulgarnim varošicama, podjednako nema ni tradicionalne ni gradske evropske kulture". Isto je i danas! Umesto da postane građanin, tolerantan, koji se sa drugima udružuje oko zajedničkih projekata, naš čovek je ostao lukav podanik, dovitljiv, sav usmeren na sopstveno preživljavanje, kakav je bio i u doba osmanlija i komunizma. Dok građanin ima svest da kvalitet njegovog života zavisi od drugih građana, njihovog morala, empatije, sposobnosti, dotle se podanik ne miri sa zakonima i uslovima građanskog društva, ne želi da o njima bilo šta zna, on misli da može da preživi pojedinačno i nezavisno od drugih, nepoštojući bilo-kakve zakone ni procedure (pisane, tradicionalne). Da se u Kini i Indiji živrlo kao u Srbiji "pojedinačno i nezavisno od drugih" odavno bi otišli u ropotarnicu istorije.

Zoran Stokić

3.07.2026.

четвртак, 2. јул 2026.

Eparhiji vranjskoj 9,8 miliona dinara od Ministarstva kulture, a gradu Vranju tri miliona dinara

Autor:

Beta

02. jul. 2026. 19:16

EKONOMIJA

komentara

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Ministar kulture Nikola Selaković je tokom današnje posete Pčinjskom okrugu potpisao sa mitropolitom i arhiepiskopom Pahomijem ugovore u vrednosti 9,8 miliona dinara za radove na uređenju riznice Eparhije vranjske i digitalizaciju riznice Manastira Svetog Prohora Pčinjskog....

***

Komentar

***

Bilo nekad "Knjige braćo moja a ne zvona i praporci"; jer za Dositeja jezik nije samo sredstvo prosvećivanja (prenošenje znanja) nego i instrument mišljenja. A sada vlast beži od knjiga i kulture kao đavo od krsta.

'Gradus ad Parnasum' je latinski idiom koji se prevodi kao "zakorači na Parnas" (Parnas prebivalište Apolona i njegovih devet muza umetnosti). Fraza se često koristila u naslovima raznih edukativnih knjiga i priručnika (nepoznatih u Srbiji), označavajući - postepeni napredak - u književnosti, jeziku, muzici i umetnosti uopšte.

Na primer, "Gradus ad Parnasum" leksikon koji pomaže u pisanju latinskih stihova, Paul Alera(1656-1727); sholastičara, teologa, pisca i pedagoga.

Ili "Gradus ad Parnasum" J.J.Fux (1660-1741) kopelmajstora svetog rimskog carstva - udžbenik o kontrapunktu - predstavljenog u formi dijaloga. Učenik Jozef (J. J. Fux) postavlja pitanja na koja odgovara Alojzije (Palestrina). Knjiga je odmah prevedena na brojne jezike (ne i na srpski). Pomogla je budućim ikonama (J.S.Bahu, Hendlu,...., A.Mocartu, J.Hajdnu, Betovenu,...,Bramsu). Sačuvane su napomene Leopolda Mocarta, koji je koristio knjigu da podučava svog sina.

A kad niste - postepeno napredovali - uz pomoć "Gradus ad Parnasum" - vas mogu opskurni tekstovi na internetu da pretvore u masovnog ubicu Brejvika, kao što su nekada mogli "Protokoli sionskih mudraca" da vas pretvore u Hitlera, Staljina i &. "Protokoli sionskih mudraca" (antisemitski pamflet koji opisuje jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom - najpoznatija istorijska podvala – ikona teoretičara zavere) izlazi 1903. u ruskom listu "Znamja"; napisao 1890. Matvej Golovinski, novinar operativac Ohrane, ruske tajne policije - prevedeni na srpski (naravno)!

Zoran Stokić

2.06.2026.

Johann Joseph Fux (1660–1741)

Sudbina knjige u Srbiji

Nina Savčić

danas 2.07.2026. 17:00

Prati Danas.rs na Google-u

Sudbina knjige u Srbiji 1

Foto: Miroslav Dragojević

Kružila je ovih dana mrežama zanimljiva slika Evrope u bojama koje pokazuju u kojoj zemlji se čitaju knjige, to jest gde stanovnici pročitaju bar jednu knjigu godišnje.

Razume se da nisam imala velika očekivanja, ali su me rezultati ipak iznenadili.

U Srbiji tek jedna četvrtina ponosnih državljana pročita knjigu tokom 12 meseci.

Dobro su se pokazale Švajcarska i nordijske zemlje.

To je bilo manje-više očekivano zato što Norveška, Finska, Švedska i Danska, uz Luksemburg, standardno drže visoke pozicije.

Iznenadio me je Island.

Oni imaju običaj da Badnje veče provedu čitajući, a da pre tog praznika naveliko kupuju i poklanjaju knjige.

S druge strane, naš je običaj da se i lektira čita u skraćenim verzijama i AI obradama, pa ni škola, osim formalno, ne zahteva da se knjige kao obrazovno sredstvo, ali i kao objekat, cene i uzimaju u šake.

U svim navedenim zemljama u značajnoj meri država podstiče čitanje kroz pružanje podrške bibliotekama, izdavačkim kućama i samim autorima.

Takođe, čitalačke navike formiraju se od ranog detinjstva.

Roditelji čitaju deci, pa deca usvajaju čitanje kao deo svakodnevnog života, a ne kao aktivnost na margini, recimo na odmoru kad nestane internet.

Zanimljivo mi je istraživanje koje pokazuje da stanovnici zemalja sa izraženim čitalačkim navikama pokazuju veće poverenje u institucije svojih država.

Da, valjda je sve u korelaciji.

To verujem i jeste jedan od razloga našeg nemara u pogledu korišćenja knjiga za širenje vidika, unapređenje jezičke kompetencije i kritičko razmišljanje, a ne za podupiranje fotelja, stolova, kaveza za ptice i ostalog mobilijara.

Ili je posledica.

Društvene mreže se navode kao jedan od uzroka za manju zainteresovanost za knjige.

Bojim se da nije baš tako.

Na omalovažavanju čitanja i onih koji su toj radnji skloni sistematski se radilo veoma dugo.

Onda su na scenu stupile mreže koje su omogućile niže obrazovanima da se afirmišu, pa nažalost da afirmišu i svoj odnos prema kulturi.

Od strane države, kako meni izgleda, to je dočekano sa radošću i odobravanjem.

Tako se bar kuknjava što su izdvajanja za kulturu skromna do nikakva utišalo.

Skoro sam razgovarala sa jednom mladom lekarkom.

Požalim se da se ovde slabo čita, ona mi odgovori da se slabo bavimo higijenom svake vrste (oralnom, prehrambenom i sl.).

Istina.

Ja sam ućutala iako mislim da i to stoji u nekoj vezi.

Međusobno, ali i u vezi sa pomenutim poverenjem.

Kad je sa svoje struke prešla na početak razgovora, lekarka je rekla – ma, treba pustiti decu da čitaju bilo šta, važno je da čitaju.

Ne vredi sporiti se, ipak, sasvim sam sigurna da je u pogledu svih izbora i navika važno postaviti dobar osnov.

Kao što je važno da li se jedu čips ili šargarepa, tako nije nevažno šta se čita.

***

Komentar

***

///Komentar neobjavljen u "Danas"///

Naravno da je važno šta se čita. 'Gradus ad Parnasum' je latinski idiom koji se prevodi kao "zakorači na Parnas" (Parnas je planinski lanac u centralnoj Grčkoj koji je, prema antičkoj mitologiji, bio prebivalište Apolona i njegovih muza). Fraza se često koristila u naslovima raznih edukativnih knjiga i priručnika (nepoznati i neprevedeni u srbiji), označavajući - postepeni napredak - u književnosti, jeziku, muzici ili umetnosti uopšte. Na primer, "Gradus ad Parnasum" leksikon koji pomaže u pisanju latinskih stihova, Pola Alerija 1687.

Ili "Gradus ad Parnasum" J.J.Fux (1660-1741) - udžbenik o kontrapunktu - predstavljen u formi dijaloga. Učenik Jozef (J. J. Fuk) postavlja pitanja na koja odgovara Alojzije (Palestrina). Knjiga je odmah prevedena na brojne jezike (ali ne i na srpski). Pomogla je budućim ikonama baroka, klasicizma, romantizma (J.S.Bahu, Hendlu,...., A.Mocartu, J.Hajdnu, Betovenu,...,Bramsu). Sačuvane su napomene Leopolda Mocarta, koji je koristio knjigu da podučava svog sina.

A kad čitate opskurne tekstove na interenetu možete da postanete masovni ubica Brejvik. A kad čitate "Protokol sionskih mudraca" možete da postanete Hitler, Staljin i &. "Protokoli sionskih mudraca" (antisemitski pamflet koji opisuje jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom - najpoznatija istorijska podvala – ikona teoretičara zavere) izlazi 1903. u ruskom listu "Znamja"; napisao 1890. Matvej Golovinski, novinar operativac Ohrane, ruske tajne policije; naravno da je prevedena na srpski.