Demostat: Paradoks srpske politike je da su najsiromašniji najveći podržavaoci vlasti

Autor:

author

Demostat

|

15. maj. 2026. 10:14

|

VESTI

|

23

komentara

Vlast u Srbiji se velikim delom konsolidovala u odnosu na jesen prošle godine, kada je bila dobro uzdrmana a studentski pokret nema više snagu koju je imao na početku protesta. Ali, studenti su napravili prvi veliki korak kad su probudili otpor u narodu i ukazali na slabosti ove vlasti. Zastali su kad je trebalo sve da se operacionalizuje, a razjedinjena opozicija nije uspela da im da podsticaj, jedan je od zaključaka podkasta “Razgovori u Demostatu” u kojem su gostovali sociolog Srećko Mihailović i univerzitetski profesor, psiholog Žarko Korać.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/demostat-paradoks-siromasni-vucic/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Poznat fenomen, objasnio ga pre 100 godina - Kasirer:"Apsolutna vlast ličila bi na očinsku, kad bi joj, kao ovoj, svrha bila da ljude pripremi za muževni uzrast; ali ona teži samo tome da ih nepromenljivo zadrži u detinjstvu,..., olakšava im uživanja, vodi njihove poslove, oslobaća ih muke da misle,...,u takvim okolnostima, potčinjenost građana vlasti opšta je i obuhvata sve,..., ona im malo po malo guši duh i slabi dušu,..., dok ne izgube sposobnost da misle, osećaju i delaju po svojoj volji - i da tako postepeno padnu ispod nivoa ljudskoga".

Zoran Stokić

15.05.2026.

 

Večeras je drugo polufinale Evrovizije: U iščekivanju konačnog spiska učesnika velikog finala

Autor:

author

RTS

|

14. maj. 2026. 13:07

|

SHOWBIZ

|

0

komentara

Nakon prvog polufinala Pesme za Evroviziju, kada je 12. maja naša „Lavina" izborila učešće u finalu, sve je spremno za večerašnji novi takmičarski šou. Učestvuju predstavnici 15 zemalja, a na kraju večeri, znaće se kompletan spisak najboljih učesnika u završnom takmičenju 16. maja.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/veceras-je-drugo-polufinale-evrovizije-u-iscekivanju-konacnog-spiska-ucesnika-velikog-finala/

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Reichardt: Erwin und Elmire

Cappella Coloniensis

 

 

Antimuzički festival. Nije ni čudo stari moral je srušen ali novi nije izgrađen. Oduvek se lagalo, ali nikada toliko i tako masovno u svim sferama života. Čak i u istoriji muzike. Stvorena je apsolutno lažna slika da se u vreme muzičkog klasicizma u Evropi muziči svet "okretao" oko  Hajdna/Mocarta - oko Bečkog klasicizma. 

Još jedan primer koji ovu laž opovrgava: Johan F. Rajhardt - Kapelmajstor Fridriha Velikog (koji je takođe bio i kompozitor) u Berlinu (nasledio K. H. Grauna). Oženio se pevačicom i kompozitorkom Julijanom Benda, ćerkom Františeka Bende (violinista i kompozitor na dvoru Fridriha Velikog, brat kompozitora G. A. Bende). Poznat najviše po 1500 lidera za koje je koristio tekstove 125 pesnika (Gete, Herder, Šiler,..., Petrarka, Milton), trasirao put za Šuberta i & - da ima muzičkog zanata bio bi danas vodić za hitove na festivalima. Njegova pisma – "Vertraute briefe aus Paris 1804./ aus Wien 1810" sadrže bogate detalje ne samo o muzici, već i o politici, književnosti i društvenom životu. Tu saznajemo da se tek 1808. god upoznao sa – "Bečkim klasicizmom": J. Hajd, A. Mocart, Betoven. Vi ste kapelmajstor u Berlinu - pratite šta se dešava u muzici Italije i Francuske tj. niste pratili muzičku periferiju: Beč, Madrid, Petrograt i tsl. Veoma važna činjenica o tome ko je bio poznat i popularan, a ko nije bio poznat u Evropi u to vreme. 

Preporuka: Rajhardt zingpil "Ervin i Elmira" na Geteov libreto; ovaj libreto je prvi uglazbio Johana Andrea, slede: Ana Amalija iz Braunzvika i &.  Inače J. Andrea je u Berlinu izveo svoju "Otmicu iz Saraja" 1781.; periferija je to pratila pa je Mocart 1782., uradio svoju "Otmicu" ali secaru Josipu II (odlični znalac i promoter opere) više dopala Andrejeva, kazao je: "instrumentacija mu je skromnijeg obima od Mocartove, ali je (u odnosu na A.M.) prefinjenija u zvučnosti i kontrapunktnoj teksturi". Čik da je bilo gde čujete!

 

Zoran Stokić

14.05.2026.

 Kulturni centar u Čačku dobio ime po rok muzičaru Bori Đorđeviću

Autor:

Beta

12. maj. 2026. 10:43

KULTURA

Kulturni centar u Čačku promenio je naziv i ubuduće će nositi ime po rok muzičaru Borislavu Đorđeviću (1952-2024), frontmenu grupe "Riblja čorba", koji je rođen i sahranjen u tom gradu, odlučeno je na sednici Gradskog veća.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/kulturni-centar-u-cacku-dobio-ime-rok-muzicara-bore-djordjevica/

 

 

***

Komentar

***

 

Vekove atavizma mogli smo da nadoknadimo pomoću elite, na primer, iz Slovenije, pomoću njih smo mogli da stvorimo elemente građanskog društva. Po principu "umesto da ti svaki dan - dam ribu (da te nahranim; uzimaš novac od EU da puniš budzet) ja ću te naučiti da pecaš"! Samo jedna zaboravljena činjenica koja pokazuje da je Ljubljana vekovima imala građansko društvo.  400 godina u Evropi opere nije bila samo umetnost nego i sredstvo socijalizacije građana "dobri momci pobeđuju loše momke"! Niccolo Piccinni – "La Cecchina" 1760. Do 1790. bilo je više od 70 različitih produkcija u gradovima Evrope (izvan Italije), ove kako su je tada svi smatrali "najsavršenija od svih komičnih opera koja je izazvala divljenje koje se graničilo sa fanatizmom. Ne postoji primer opere koja je imala tako briljantan prijem, sa toliko opravdanja", imala je produkcije u: Barceloni, Hamburgu, Pragu, Briselu, Berlinu, Beču, Stoholmu, Kopenhagenu, Parizu, Londonu, Madridu, Dablinu, Rigi,...,Ljubljani(1773.). Prva opera koja je tada izvedena u Kini i SAD. Naša elita, a tu je spadao i Bora, sprečila je da se ovo rečeno dogodi, pa smo ostali antigrađansko, predpolitčko društvo gde caruje društveni rainsko/despotski karakter, podanički /slugeranjski/ malograđanski/ ratnički/ inadziski karakter/ kamuflaža/sačekuša, mržnja, nepoverenje, razgradnja, antimoralni  nihilizam! Nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricnje svega što nije zadovoljenje sopstva.

 

Zoran Stokić

13.05.2026.

 Večeras počinje takmičenje za Pesmu Evrovizije, bojkot pet zemalja zbog učešća Izraela

Autor:

author

Beta

|

12. maj. 2026. 09:33

|

SHOWBIZ

|

12

komentara

Ovogodišnje, jubilarno 70. izdanje takmičenja za Pesmu Evrovizije počinje večeras u Beču, a podele oko učešća Izraela bacaju senku na 70. rođendan ove vrhunske muzičke smotre.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/veceras-pocinje-takmicenje-za-pesmu-evrovizije-bojkot-pet-zemalja-zbog-ucesca-izraela/

 

 

***

Komentar

***

 

 

1970 drugo mesto na Evropviziji osvojila je Mary Hopkin sa pesmom "Knock knock who's there", ali za pamćenje je sledeća činjenica: Mery se pridružila izdavačkoj kući Apple Records i izabrana je da izvede pesmu koja odgovara njenim vokalnim i interpretativnim karakteristikama, „Those Were the Days“ 1968., koja je snimljena u studiju Abbey Road. Pol Makartni je čuo pesmu kako je pevaju njeni autori, Gene i Francesca Raskin (Blue Angel) i uveren u potencijal melodije, predložio ju je prvo grupi Moody Blues, a zatim i Donovanu, ali oni nisu bili zainteresovani. Snimak Meri Hopkin postigao je neočekivanu popularnost. Štaviše, Sandi Šo je takođe izvodila „Those Were the Days“ u isto vreme; u veštom propagandnom potezu, Pol Makartni je savetovao slušaocima da slušaju obe verzije, a zatim odluče koja je bolja. Javnost je proglasila verziju Meri Hopkin superiornom, prodavši četiri miliona primeraka širom sveta za četiri meseci i brzo dostignuvši vrh britanskih top-lista, potisnuvši „Hey Jude“ Bitlsa.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=QptZ8tYZAkE

Mary Hopkin Those were the days lyrics

 

Zoran Stokić

12.05.2026.

Istraživanje zbunilo naučnike: U delu svemira vreme možda ide unazad

Autor:

nova.rs

|

08. maj. 2026. 14:34

|

SCITECH

Neutronske zdravlje, shutterstock_2451649459

Shutterstock/Artsiom P

Kosmolozi već dugo pokušavaju da objasne jednu od najvećih misterija svemira.

 

Naučnici iz Južnoafričke Republike nedavno su analizirali matematiku neutronskih zvezda i uporedili je sa postojećim shvatanjem takozvane „strele vremena“, ideje prema kojoj vreme neprestano teče unapred, a ne unazad ili u nekakvim petljama i promenljivim smerovima, prenosi Nova.rs.

 

Njihova analiza pokazala je da u određenim uslovima ekstremno snažna gravitacija neutronske zvezde potpuno menja tu matematiku i stvara zasebnu strelu vremena koja se kreće u suprotnom smeru od uobičajenog.

 

thumbnail

Novo otkriće u Sunčevom sistemu: Mali ledeni objekat iza Neptuna ima atmosferu (FOTO)

SCITECH

|

5. maj

Posmatrano kroz matematičke modele, takve neutronske zvezde zapravo kolabiraju unazad kroz vreme. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu European Physical Journal C.

 

Naučnici su se fokusirali na takozvane epohalne funkcije, matematičke modele koji opisuju ključna svojstva prostor-vremena. Te funkcije pomažu i u razumevanju strele vremena jer mere entropiju, odnosno postepeni prelazak sistema iz uređenog u neuređeno stanje.

 

U istraživanju su posebno analizirani parametri poput Ričijevog skalara zakrivljenosti, Ričijevog kvadrata, Krečmanovog skalara i Vajlovog tenzora. Upravo oni omogućavaju naučnicima da izračunaju kako se prostor-vreme savija, deformiše, širi ili skuplja pod uticajem ogromne gravitacije.

 

Kosmolozi već dugo pokušavaju da objasne jednu od najvećih misterija svemira: kako je rani svemir mogao imati veoma nisku entropiju, dok danas živimo u kosmosu koji deluje kao da se nalazi na „kasnijem“ kraju strele vremena. Jedna od teorija jeste da u svemiru možda postoje procesi ili regije u kojima vreme lokalno teče unazad.

 

Kako bi to proverili, istraživači su matematički uporedili epohalne funkcije gravitacionog kolapsa sa funkcijama koje opisuju zakrivljenost i strukturu prostor-vremena. Model su zasnovali na prethodnim istraživanjima u kojima je zakrivljenost prostor-vremena korišćena za proučavanje neobičnih faza neutronskih zvezda.

 

Neutronske zvezde inače predstavljaju jedne od najekstremnijih objekata u svemiru. Iako su zapravo jezgra mrtvih zvezda, po mnogim se svojstvima ponašaju slično crnim rupama. Toliko su guste da bi neutronska zvezda široka svega nekoliko kilometara mogla imati veću masu od našeg Sunca.

 

Kada prolaze kroz aktivni kolaps, naučnici ih nazivaju „nestabilnima“, što se odnosi na njihovo energetsko stanje. U ovom istraživanju naučnici su matematički smestili nestabilnu neutronsku zvezdu u model prostor-vremena i pratili kako se tokom vremena menjaju vrednosti ključnih parametara.

 

Rezultati su pokazali da epohalne funkcije povezane sa gravitacionim kolapsom postepeno opadaju kako kolaps napreduje, što ukazuje na lokalno smanjenje entropije.

 

Na prvi pogled to možda ne deluje spektakularno, ali upravo smanjenje entropije predstavlja jedan od mogućih znakova da vreme, barem lokalno, teče unazad. Naučnici to slikovito upoređuju sa situacijom u kojoj se pasta za zube sama vraća nazad u tubu.

 

Istraživači navode da ih ovakav rezultat nije potpuno iznenadio jer gravitaciona entropija pogoduje grupisanju materije, dok klasična entropija teži raspršivanju i širenju sistema. Drugim rečima, između te dve vrste entropije postoji stalna „borba“, a ekstremno snažna gravitacija može promeniti ravnotežu između njih.

 

Na kraju rada naučnici ističu da njihovo istraživanje predstavlja tek jedan korak u širem pokušaju kosmologije da preciznije objasni gravitaciju, zakrivljenost prostor-vremena i prirodu vremena. Svaki novi model, smatraju, može pomoći u razumevanju fundamentalnih procesa svemira i otvoriti vrata budućim otkrićima.

 

 

***

Komentar

***

 

Malo činjenica iz istorije nauke. Bolcman je bio student Jozefa Lošmita na Univerzitetu u Beču. Lošmidt, koji se intenzivno bavio kinetičkom teorijom i molekularnim modelima, izneo je ključni prigovor na Bolcmanov argument 1876., pošto su jednačine kretanja klasične mehanike strogo vremenski reverzibilne, evolucija entropije bi takođe trebalo da bude reverzibilna ako su pravci kretanja svih čestica invertovani. Dakle, postoji očigledna kontradikcija između vremenski simetrične mikrodinamike klasične mehanike i usmerenog povećanja entropije u makroskopskim sistemima. Lošmidt "kao da" želi da nam kaže - drugi zakon termodinamike ne važi apsolutno; smanjenje entropije je moguće. Ako se krećemo na tom tragu možemo tvrditi da drugi zakon termodinamike treba primenjivati samo na objekte sa niskom entropijom, vrstu objekata koje generalno srećemo u svakodnevnom životu. Ako uzmemo u obzir objekte opšteg slučaja - tj. objekte u termičkoj ravnoteži - objekte koji nikada nisu bili raspoređeni ni u kakav red, onda je njihova entropija već na maksimumu, tako da njihova entropija može samo da se smanjuje sa vremenom - potpuno u suprotnosti sa drugim zakonom!

 

Zoran Stokić

11.05.2026.

 O vrednostima

 Božović: Režim mnogo više govori o evropskim fondovima nego o evropskim vrednostima

Autor:

author

N1 Beograd

|

09. maj. 2026. 11:20

|

VESTI

|

3

komentara

Osnivač i glavni urednik izdavačke kuće "Arhipelag" Gojko Božović ocenio je da vlast u Srbiji evropski put koristi pre svega kao politički i finansijski okvir, a ne kao skup vrednosti, dok istovremeno kroz stalne najave izbora i nove političke projekte pokušava da kupi vreme i prikrije rastuće nezadovoljstvo građana.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/bozovic-rezim-evropski-fondovi-evropske-vrednosti/

 

 

***

Komentar

***

 

 

@Bole (Bole: "Kao neko ko je radio za evropske institucije mogu da kažem da su "evropske vrednosti" skup šupljih licemernih fraza, isto kao i "vrednosti" po firmama. To je ono čime mašu...").

 

 

Vekovi individualnog i društvenog karaktera su stvorili današnju Evropu, nisu je stvorile današnje birokratske strukture (EU).

 

Društveni karakter - društveno nesvesno - strukturirajuće strukture  - stiče pojedinac od rođenja u praksi (u kojoj odrasta: porodica i druge institucije društva) tj. u njega budu "ugrađene"  kolektivne, generativne šeme i "dispozicije" - osnovni stavovi - kako razmišlja, kako čita stvarnost, oseća,..., deluje. Harmoničnom uređenom društvu, kakvo imamo u državama u Evropi, vodile su "vrednosti" koje su postale deo njihovog - ličnog i društvenog karaktera: integritet, empatija, otpornost, autentičnost, zahvalnost, otvorenost uma, odgovornost, saosećanje, pravednost i celoživotno učenje – sastavni su deo postajanja socijalizovanih pojedinaca u Evropi vekovima. Nasuprot njihovom građanskom moralu, poštenju, poverenju, altruizmu, empatiji, saradnji, toleranciji, izgradnji - mi u Srbiji upražnajvamo autoritarno/rainski društveni  karakter: podanički /slugeranjski/ malograđanski/ ratnički/ inadziski karakter/ kamuflaža/sačekuša i tsl. gde je "istina" ono što vam kaže vođa, gde je težište na manama, mržnji, nepoverenju, razgradnji, antimoralnom nihilizmu! Nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricnje svega što nije zadovoljenje sopstva – naravno sve to vodi ka haosu koji se svakodnevno uvećava.

 

Integritet: poštovanje moralnih i etičkih principa, leži u temelju ljudskog ponašanja.

 

Empatija: sposobnost razumevanja i deljenja osećanja drugih, igra ključnu ulogu u izgradnji smislenih veza i negovanju saosećanja.

 

Otpornost: se odnosi na sposobnost prilagođavanja i oporavka od nedaća.

 

Autentičnost: podrazumeva biti veran sebi i izražavati iskrene misli, osećanja i vrednosti. Autentičnost zahteva duboko razumevanje sebe.

Zahvalnost: praksa priznavanja i cenjenja pozitivnih aspekata života.

 

Otvorenost uma: podrazumeva razmatranje različitih perspektiva, ideja i iskustava.

 

Odgovornost: se odnosi na osećaj odgovornosti za sopstvene postupke i njihove posledice.

 

Saosećanje: pokazivanje ljubaznosti i brige prema drugima, duboko koristi pojedincima i društvu.

 

Pravednost: podrazumeva postupanje prema drugima ravnopravno, pravedno i bez predrasuda.

 

Celoživotno učenje: se odnosi na posvećenost kontinuiranom ličnom rastu, intelektualnoj radoznalosti i sticanju znanja i veština tokom celog života.

 

 

Zoran Stokić

10.05.2026.

 

Može li SNS da bira rektora?

 

V. Andrić

danas 8.05.2026.  10:01

 9 komentara

Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu

Foto: Miloš Tešić / ATAImages

 9

Može li SNS zaista da bira rektore ili je ova dilema sračunata s namerom da odvrati deo opozicionih glasača od potencijalnog nosioca studentske liste, pitanje je koje se nametnulo nakon što je predsedik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je vladajuća stranka izabrala rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića.Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/moze-li-sns-da-bira-rektora/

 

 

***

Komentar

***

 

///Naravno da ovo nije objavio nijedan naš tzv. mediji///

 

Ako pročitate ovaj dugi tekst možete uočiti kako žele da nas prevedu žedne preko vode. Amnezija (ili namerni zaborav) činjenice: 

da je sve rektore kao i dekane, redovne profesore na Univerzitetima u nas (1945-2026) birala "duboka država" kao u svakom DDR. 

To stvarnje privida da su fakulteti - struke - imali autonomiju od 1945., sve do AV kao vlasti (a direkno je na vlasti 12 godina) je PROIZVELO ovu i ovakvu Srbiju gde je svaki civilizovan život "nemoguća misija"! 

Univerziteti i SPC su bili najobičniji AGITPROP sa zadatkom da kod naroda stvore mržnju prema građanskom društvu (Zapadnoj civilizaciji). Umesto da Univerziteti i SPC budu centri koji brinu o našem preživljavanju tj. da budu centri koji bi nam pomogli da nadoknadimo vekove atavizma, koji bi nas povezali sa vrednostima i moralom građanskog društva koje je stvoreno u Evropi (umesto da nas povezuju sa uspešnima) – oni su nas zalivali ideološkim otrovima (povezivali sa neuspešnima) pa je Srbija u 21 veku društvo i država gde empatija teži nuli – antimoralni nihilistički  brlog! Nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricnje svega što nije zadovoljenje sopstva.

Da su Univerzitet, SPC, Akademije nauka i slične institucije imale autonomiju od 1945., danas bi u Srbiji postojao makar ZAMETAK građanskog duštva (naročito na Univerzitetima) – a toga nema!

 

 

Zoran Stokić

9.05.2026.