Ideologija vlasti

*

Budalaštine poslanika SNS o Dositeju Obradoviću

Parlamentarni govor pokvarenih „klepetala“

 

Dejan Milić

danas 29.08.2026. 21:03

Prati Danas.rs na Google-u

foto: Miloš Tešić/ATAImages

Školski primer skupštinskog „klepetala“ je Marko Atlagić, formalno doktor nauka, formalno (umirovljeni) profesor univerziteta, formalno predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, ranije formalno član Saveza komunista i šta još sve ne, koji je pre neki dan prevazišao sebe.

 

Ravno 157 godina i jedan mesec od Namesničkog ustava (koji je Narodnu skupštinu prvi uredio kao predstavništvo sa značajnom raspravnom funkcijom), tekuće skupštinsko zasedanje dokaz je temeljnog pretvaranja Narodnog predstavništva iz doma slobodne, ozbiljne, opštekorisne reči u razastrtu, ukrpljenu vašarsku šatru za verbalni rat onih koji, u trenutnoj (varljivoj) političkoj snazi, žele da dominiraju, i onih drugih koji, u borbi za politički uspeh, imaju potrebu da efektiraju.

 

Raspravno parlamentarno načelo u takvoj konstelaciji političkih aktera s njihovim „nultim“ stepenom parlamentarne etikecije prestaje da nudi ma i privid utiska ikakve korisnosti. Plenarna sala pretvara se, iz saziva u saziv, u oglednu verbalnu „pljuvaonicu“ i „ljubionicu“, u kojoj se naizmenično rafalno pljuju politički „neprijatelji“ i rafalno ljubi zadnjica onoga od koga se očekuje milost za nov poslanički mandat. (A to nije narod.)

 

U govornom survavanju našeg parlamentarizma prednjače, logično, poslanici vladajuće partije, ako ni zbog čega drugog, ono zbog brojnosti kojoj sleduje više minuta za verbalni „shooting“. Govorničkih „pucača“, razume se, ima i kod onih „drugih“, jer kakva bi bila opozicija bez svojih lajavaca?

 

Među svima njima, najrevnosniji egzekutori skupštinske reči su pokvarena „klepetala“, navijeni govornički pajaci, logorejom teško obolele individue opasne ne zbog bogatog obrazovanja i vrsnog rasuđivanja, ni usled besprekornog govorničkog dara (jer sve to kod njih uvek izostaje), nego zato što ih nije stid da izgovore ma i najgoru gadost.

 

Tim istrajnim guračima srpske skupštine u ambis ništa nije sveto. Upravo ništa, osim potrebe da dokažu odanost, ne bi li što duže ostali u mandatu. Iako nisu produkt samo ovog vakta, iako ih je svako vreme i stvaralo i prepoznavalo (setimo se: Raka i Bidža bili su logoreični „vitezi“ izvornog SPS, demokrate su koristile govornu neotesanost ranijeg Marjana Rističevića…), ovi su 2.0 „klepetala“. Od njih može da se čuje najneverovatnija gadna reč, najpodliji govornički konstrukt. I da ih to ič ne uzdrma, da im ič ne prekine sladostrašće dežurne „zle žene“ parlamenta.

 

Školski primer skupštinskog „klepetala“ je Marko Atlagić, formalno doktor nauka, formalno (umirovljeni) profesor univerziteta, formalno predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, ranije formalno član Saveza komunista i šta još sve ne, koji je pre neki dan prevazišao sebe.

 

U govorničkoj papazjaniji sročenoj da bude i divljenje rebalansu budžeta i panegirik prvom i ostaloj nekolicini prvih svoje partije i podrška nameri crkve da upravlja naukom i verbalna („govnjiva“) motka za obračun s političkim oponentima, doajen svih „klepetala“ je pokušao da posvađa ono što se ne sme svađati. Prolivajući bujice somnabulnih reči o svetosavskom obrazovanju i pravoslavnom vaspitanju on je, jedva sričući napisano, izneo zapanjujuće nenaučnu tezu da je prosvetiteljski put Dositeja Obradovića protivan prosvetiteljstvu Rastka Nemanjića.

 

Kloparajući plenarnom salom Narodne skupštine i kanalom RTS2 između 13.25 i 13.40 poslepodne, car „klepetala“ uspeo je da pripiše u sramotni parlamentarni bilans reči: „Drugi put je Dositeja Obradovića… To je put čoveka koji je odbacio istinsku prosvjetu svetosavsku, pa se uhvatio lakomisleno i površno zapadnog navodnog prosvjetiteljstva. Time je širom otvorio vrata svim kulturnim i ideološkim izmima, a to znači: kapitalizmu, liberalizmu, globalizmu… sekularizmu, individualizmu koji su nam sa Zapada donijeli naši obeskorijenjeni intelektualci, s kojima smo ontološki razgrađivani posljednjih 150 godina.“ Ustvrdio je da su „opasnosti te naivnosti po sudbinu našega srpskoga naroda bile ogromne“. Ustvrdio i ostao živ. I neuzrujan.

 

Koliko je ta besmislena budalaština podla i štetna po srpski rod, ne treba objašnjavati. Dositej je, za ime Boga, stvorio našu prvu Veliku školu, Karađorđe ga je pozvao da bude prvi prosvetitelj moderne Srbije, visokoškolce je učio vrlini služenja Otadžbini znanjem i čestitošću, ali i vrlini pranja ruku pre jela i posle nužde. I takvog Dositeja napada Atlagić s radnom biografijom u kojoj su do „zaposedanja“ skupštinske govornice za neprekidno palamuđenje, moguće, najverodostojniji podaci da je bio komunista i, na osnovu toga, predsednik opštine Benkovac, pa, po komunističkom nacionalnom ključu, predsednik Republičke zajednice za nauku SR Hrvatske.

 

Dok je tu gde jeste da sa skupštinske govornice seme verbalnog zla razvejava do u početak XIX veka, čak i ka osnivačima moderne Srbije, dok za tako gnusni čin nije nikada sankcionisan bar običnom opomenom predsedavajućih skupštinskih sednica, Atlagić je nesumnjivo trenutno politički koristan svojoj političkoj opciji. Ali je i ta korist relativne prirode i vrlo varljiva.

 

Jer, setimo se, u Prvoj poslanici Korinćanima (10:23), apostol Pavle kaže: „Sve mi je dozvoljeno, ali nije sve korisno; sve mi je dozvoljeno, ali sve ne izgrađuje.“

 

Dositej je to znao. Većina nas ovde, izgleda, ne.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 /// Neobjavljen komentar u Danas, N1 ///

Dejane Miliću nije to budalaština nego je IDEOLOGIJA (vladike Nikolaja Velimirovića - koja je nastala na idejama ruskih slavenofila iz vremena kneza Mihajla) koja vlada već 37 godina. Ta ideologija je sprečila da se u Srbiji stvori socijalna inteligencija. A bez socijalne inteligencije nije moguće izaći iz despotskog matriksa. Socijalna inteligencija umrežava ljude i pretvara ih u građane. A građani su najveća pretnja despotskom matriksu. Iz sociologije znamo da su depotije apsolutno neuspešne,da dovode do ubrzanog propadanja, malobrojnih naroda; despotije (kao sistem vladanja) su pravljenje za mnogobrojne narode. Znači cena očuvanja despotije u Srbiji je ubrzano propadenje društva i države – što sada svako vidi, to propadanje više nije moguće kamuflirati nikakvim Potenkinovim kulisama. Ovde se stalno sistem vladanja prikazuje kao - mafijaški – a o njegovoj ideologiji se negovori. 

Štetu koju pravi mafija je lako nadoknaditi ali štetu koju nam je nanela ta antibiloška ideolgija je teško nadoknaditi (ako je to više uopšte moguće).

 

*

 

Od 1990. komunistička levica, vođena idejama Kominterne, je pojačala stepen mržnje prema Zapadu (koji je gajen od 1945.) tako što je u institucije pustila i tzv. desnicu koja je vođena idejama Ruskih slavenofila u formi "Kroz tamnički prozor" vladike N.Velimirovića. Patrijote poput Tekelije koje su stvarale Srbiju rukovodili su se poslovicom "umesto da ti svaki dan - dam ribu (da te nahranim) ja ću te naučiti da pecaš"! Otuda su oni težište stavili na razvoj znanja i opšte kulture – jer "neznanje je koren i izvor svakoga zla". Aksiom br:1 (patriotizma) je bio: "nadoknaditi vekove atavizma iz despotija, kroz saocijalizaciju našeg naroda u ključu građanske kulture"! Toga su se uplašili "ruski slavenofili" (A. Homjakov, M. Pogodin, I. Bjeljajev, K. Aksakov i &) jer bi to ugrozilo interese Rusije (da budemo topovsko meso za geostrateške interese Rusije) - šalju "proglas srpskom narodu" da ostanemo "neobrazovani - zli", "Osmi putnik", "indijanci u Evropi"! Kao što svi mogu da vide preko Vladike Nikolaja, Slobe i & konačno se u 21 veku "ostvario" proglas ruskih slavenovfila. Srbija je, po svim parametrima bitnim za život (najvažnije: nismo u stanju da punimo budzet) iseljena iz Evrope u Aziju i Afriku – tj. vrađeni u despotsku "Prokletu avliju" iz koje su naše patriote od Tekelije,...J. Sterije Popovića,I. Ruvaraca,...,  I. Andrića, S.Vinavera, M.Kašanina, I. Sekulić pokušali da nas izbave.

 

Zoran Stokić

30.08.2026.

 

Goci: Sahrana Mladića uz najviše počasti granica koju nijedna zemlja koja teži EU ne sme da pređe

Autor:

author

Beta

|

28. avg. 2026. 09:46

|

VESTI

|

89

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Generalni sekretar Evropske demokratske partije (EDP) i poslanik u Evropskom parlamentu Sandro Goci objavio je da "odluka Srbije da Ratka Mladića sahrani uz najviše državne počasti", kako je ukazao, "prelazi granicu koju nijedna zemlja koja teži članstvu u Evropskoj uniji nikada ne bi smela da pređe".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/sandro-goci-reakcija-na-najavu-sahrane-ratka-mladica/

 

 

***

Komentar

***

 

Ovde je već 37 g "moralni, pravni i politički sunovrat"! Da bi staljinistička vlast (došla je na vlast na tenkovima SSSR 1945) ostala iznad Zakona (sprečila je 1989., RESET SISTEMA - tranziciju u demokratiju i ulazak u EU); takođe da bi sačuvala YU (SR) kao geostratešku tačku Rusije započeo je taj njihov sunovrat tzv.  preventivni rat – izmišljena je zavere (Zapada) protiv našeg naroda –  a tu su "zaveru" "naši" staljinisti rešili da spreče svojom protiv-zaverom. I tako 37 godine. 

Evo pre neki dan je "naš" ambasador bio na proslavi petogodišnjice vladanja talibana u Avganistanu! Da je Pol Pot živ išli bi i tamo na proslave. Šta da se radi, kada niste 1989., shvatili ozbiljno, šta znači kada ste kao narod oko 700 godina živeli u despotijama (vizantisko / osnamska / komunistička – faza) – despotska inercija je učinila svoje. Takav odnos prema - "društvenoj ge­ne­ti­ci" – održao je status quo i u društvu i kulturi i u poli­ti­ci – tj nama su se stalno od 1989., do danas događaju metamorfoze tog sociološki anahronog (despotskog) sistema. Nažalost za ovih 37 godina smo izgubili kritičnu masu građana.

*

"Međunarodni krivični sud" (2002.) je - samostalna međunarodna organizacija - i nije deo UN; Sud je nadležan samo - za kaznena dela počinjena - nakon stupanja Statuta na snagu (od 2002.). 

A pre 2002., UN  a u tome su učestvovale i velike sile (SAD, Rusija, Kina) su zamislile (i sprovele) da naprave 3 suda za: YU, Ruandu, Kambodžu. Velike sile nisu želele da postoji - stalni Međunarodni sud – jer bi tako i one mogle doći pod udar tog suda. Velikim silama je odgovaralo da postoje parcijalni sudovi UN (kao ova tri); da - disciplinuju male države - da nebudu bahate i nevrše genocide i tsl. Pošto je Pol Pot naprasno umro, ovaj treći sud za Kambodžu nije bio u Hagu, ali su međunarone sudije (UN) bile uključene u sudove u Kambodži gde se decenijama sudi vođama Crvenih kmera za "genocid u Kambodži". 

Eto u tom društvu smo mi bili: Srbija, Ruanda, Kanbodza. Ali odatle nismo makli ni za pedalj, jer smo pre neki dan saznali da je naš anbasador bio na proslavi petogodišnjice vladavine talibana u Avganistanu.

 

Zoran Stokić

28.08.2026.

 

Od Sorbone do Lomonosova, lavirint je pun čudovišta

 

Pavle Simjanović

danas 26.08.2026. 16:50

Prati Danas.rs na Google-u

Od Sorbone do Lomonosova, lavirint je pun čudovišta 1

Foto: Privatna arhiva

32 SFF 26

 

Minotaur

režija: Andrej Zvjagincev

scenario: Andrej Zvjagincev, Simon LJašenko, po scenariju filma „Neverna žena“ Kloda Šabrola

zemlja: Francuska/Letonija/Nemačka, 2026

 

Priznajem da sam tek prilikom upisivanja autorsko-produkcionih podataka saznao da je scenario filma „Minotaur“ Andreja Zvjaginceva zasnovan na „Nevernoj ženi“ Kloda Šabrola.

 

Niko od ljudi sa kojima sam u Sarajevu pričao posle filma nije to primetio, a ja sam svakako detalje Šabrolovog filma koji sam gledao pre dvadesetak godina zaboravio u dovoljnoj meri da ga ne prizovem u sećanje.

 

Zaborav zapravo i nije previše neobičan, s obzirom da je Šabrol u „Nevernoj ženi“ operisao minimalističkom, naoko rizično banalnom pričom o ženi iz visoke građanske klase – sa mužem i malim sinom živi u vili u okolini Versaja, odlazeći redovno vozom ili kolima u Pariz na malo urbane zabave – koja bez očiglednog razloga započinje vanbračnu aferu.

 

I to sa razvedenim piscem, za kojeg privatni detektiv, angažovan od strane muža kada mu suprugino ponašanje postane sumnjivo, kaže da „ima svoj novac“.

 

Verovatno nasleđen, čime je sastavni deo galerije privilegovanih gadova koje je Šabrol odabrao kao glavne predstavnike nadalje najčešće korišćenog socijalnog vokabulara /..../

 

Andrej Zvjagincev („Levijatan“, „Neljubav“, „Jelena“…) je godinama pokušavao da od evropskih fondova „namakne“ dovoljno novca za svoj prvi film koji će biti snimljen van Rusije i bez učešća ruske države, konačno odustajući od planiranog projekta.

 

Potom, relativno brzinski je privukao pažnju finansijera, kao alternativu predstavivši film zasnovan na proverenoj vrednosti....

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/kolumna/pavle-simjanovic/od-sorbone-do-lomonosova-lavirint-je-pun-cudovista/

 

 

 

***

Komenatr

***

 

/// Neobjavljen komentar u Danas ///

 

"Rusija nije autonomno ostrvo već deo svetske, a pogotovo evropske civilizacije...." Neistina. Evropska civilizacija je NEDESPOTSKA, Rusija je nova Vizantija (gde kao u svakoj despotiji – nije izgrađena sociološka inteligencija). 

U "Paviljonu No6" Čehov govori o tragedije ruske inteligencije. On tu doveo u fokus navike i karaktere srednje klase u Rusiji. Na simboličan način postavio je sociološku dijagnozu – "Rusija izgleda potpuno luda"; u njoj, na svakom mestu, postoji "odeljenje broj 6"-  bolnica u kojoj su zdravi razumni zaključani kao da su ludi. Srednja klasa se sastoji od različitih pojedinaca (sociološki nepovezanih) koji se svaki za sebe bavi usavršavanjem svojih inteletualnih, umetničkih i drugih sposobnosti, imaju svoja lična uverenja nezavisno od političke i ekonomske situacije u državi, ne žele da svoja uverenja ograničavaju bilo kakvim ideologijama – to dovodi do nemogućnosti političkog jedinstva oko bilo čega. Ravnodušnost i pasivna kontemplacija - sociološki atomizirane srednje klase – je svojim nečinjenjem proizvela da se život u Rusiji od Gogoljevih "Mrtvih duša" do danas nije promenio; bavila se samousavršavanjem - dok je svojom pasivnošću - tolerisala – careve samodršce i njihove ratove, korupciju, haos, nemar.

 

Zoran Stokić

26.08.2026.

 

Mit o Tesli

*

Kako je umro Nikola Tesla

Autor:

author

N1 Beograd

|

25. avg. 2026. 06:59

|

SCITECH

|

10

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Sedmog januara 1943. godine, u 22 sata i 30 minuta, svet je izgubio čoveka čiji su pronalasci i danas prisutni u svakom domu, fabrici i bolnici. Tesla je pronađen mrtav u svom apartmanu hotela "Njujorker" u Menhetnu. Nije ga pronašao lekarski tim ni bolničko osoblje.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/scitech/kako-je-umro-nikola-tesla/

 

 

***

Komentar

***

 

 //// Neobjavljen komentar na N1 ////

 

Protagora, Sokrat,..., Perikle stvorili su kritičku tradiciju da se o svemu može (mora) raspravljati da bi se preživelo. Ali u Srbiji toga nema ni u 21 veku. Tesla "izmislio XX vek"? XX vek započinje atomskom  i nuklearnom fizikom u labaratoijama: Kevendiš (Kembridz), Bekerel (Pariz) sa Marijom Kiri i &. Plankovom kvantnom fizikom, Lorenc – Poenkare - Ajnštajnovom  relativnošću, kosmologijom, Frojdovom psihoanalizom, genetikom (Johansen uvodi "gen"),..., lingvistikom (Sosira). Tesla je bio inovator (nije bio naučnik) sa drugim brojnim inovatorima i inžinjerima stvarao je patente - unutar već stvorene klasične fizike - za koju je Univerzum bio integrabilan, deterministički, transparentan svet, tautološki, ponavljanje uvek istog, božanski svet u kome nije postojao zub vremena, iz koga su prognani rađanje i smrt. Elektromagnetizam (od Ampera do Maksfela) je u teorijskom smislu već bio prošlost nauke; poslednji važan događaj - eksperimenti Herca 1887., koji su potvrdili Faradej-Maksfelovu teoriju. 

"Tesla i Edison vodili naučni rat"? Mit. Kako su se oko 1900., rađale nove naučne teorije. 

Kada stare teorije, počnu da "otkazuju" kreiraju se nove teorije. Plank je u pokušaju da reši problem zračenja crnog tela (trebalo je da kreira sijalice sa maksimalnom količinom svetla uz minimalni utrošak energije) uvideo da klasična teorija elektromagnetizma otkazuje, nije u stanju da reši problem. Problem je 1859. postavio Kirhof "kako intenzitet elektromagnetnog zračenja koje emituje crno telo zavisi od frekvencije zračenja tj. boje svetla i temperature tela"? Kako je Vinov zakon otkazivao (tačno je predviđao ponašanje na visokim frekvencijama, ali nije važio na niskim frekvencijama)  Plank se kao "očajnik" uhvatio za - ideje koje su mu bile principski strane - Bolcmana (novo statističko tumačenje drugog zakona termodinamike). Pa se krajem 1900. pojavila njegova "kvantna hipoteza" o tome da se elektromagnetna energija može emitovati samo u kvantizovanoj formi tj. "energija može biti samo umnožak elementarne jedinice".

 

Ovaj tekst je primer kako netreba pisati o Tesli, ne samo što je mitski nego je put materijalnih grešaka. Ali otkuda taj mit o Tesli? Njegov savremenik Pupin je bio naučnik, doktor fizičkih nauka, najškolovaniji naš čovek ikada, pa o njemu nenapraviše mit već o Tesli. Odgovor je jednostavan – kada si zaostao vekovima, tvoja elita pati od romantičarske slike o genijima, a kada je od 1945., Srbiju snašla nova elita – bila je to elita "ćaka", neškolovani ljudi (koje je partizanski pokret inagurisao u elitu) koji su u stvaranju mita o Tesli - stvorili sliku - da je škola, školovanje nevažna stvar - kad ti Bog, sudbina podari to je to. 

A u stvarnosti - stvaranja - pojedinac je manje važan - škola je bitna. Škola stvori puno kadrova (puno budućih stvaraoca) škole stvaraju pravce kretanja i budućnost; i da je neki od tih đaka (škole) umro (slučajno) budućnost sveta bi izgledala isto. Svako – stvaranje – je takvo i u tehnici i nauci čak i umetnosti.

 

 

 

Zoran Stokić

25.08.2026.

 

Baldasare Kastiljone "Dvorjanin" (1528.)

*

Vučić o navodnoj "vatrenoj lopti sa Kosova": Pronašli smo oruđe sa padobranom

Autor:

author

Beta

|

24. avg. 2026. 17:43

|

VESTI

|

245

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da su vlasti našle navodnu "vatrenu loptu", koja je, po navodima pojedinih medija, "ispaljena" s Kosova prema centralnoj Srbiji u rejonu Brnjaka.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vucic-vatrena-lopta-kosovo-orudje-padobran/

 

 

***

Komentar

***

 

Već viđeno, nebrojeno puta od 1990-2026. Vladavina podregrevanjem stereotipova - "spoljni" i "unutrađnji" neprijatelji. Šta smo posejali od 1945., sada to i žanjemo. Pošto si iz mržnje prikazivao Zapad kao države gde vekovima vladaju Makijavelovi "Vladari" a sakrio Kastiljoneovu vladavinu vrlinama – to ti se vrati kao bumerang – ti u tvojoj državi imaš vladare koje je opisao Makijaveli. "Dvorjanin" (1528) Kastiljonea je odmah preveden na engleski (preveo ga Hobs), francuski, španski,..., poljski (1566) imao je za 80 godina 108 izdanja. U YU (SR) "Dvorjanin" Baldasara Kastiljonea (1528) kao druga strana medalje (istog novčića – o poslovima vladara) nepoznata za razliku od Makijavelijevog "Vladara" (1513/1532). Samo u paru ove dve suprotstavljene ideje o moralu i vlasti prenose nam sliku koja je postojala na raskrsnici renesanse i refomacije. Dok Makijavelijeva pragmatična doktrina političke moći poriče značaj morala u političkim poslovima i tvrdi da su lukavstvo i obmana opravdani u težnji ka sticanju i održavanju političke moć – cilj opravdava sredstva! Nije samo prihvatljivo već je i neophodno lagati, koristiti mučenje i ratovati po drugim državama i gradovima. Rat je najvažni posao vladara! Dotle Kastiljonea to poriče - opisuje vladara u smislu vrline. Blagosloven je vladar koji ne želi da oponaša Božju moć, već Božju dobrotu. Da bi bio dobar vladar, čovek mora da sledi "strogi put vrline" i da bude uzor vrline za narod, "jer nema ništa tako korisno za čovečanstvo kao dobar vladar, a ništa tako štetno kao zao vladar".  On mora "ne samo da bude dobar, već i druge čini dobrima". Dakle, najvažnije osobine vladara su unutrašnje: on mora biti vrlinski, njegova vrlina ograničena uzdržanošću i umerenošću. Ipak, ne može se nazvati vrlinom ubijati svoje sugrađane, izdavati svoje prijatelje, biti bez vere, bez sažaljenja, bez religije (kao kod Makijavelija).

 

Zoran Stokić

24.08.2026.

                     Kastiljone  versus  Makijaveli

*

Kako izdati knjigu u Srbiji: Pisac i izdavač opisuju proces, izazove i mogućnosti

Autor:

author

D. S.

|

23. avg. 2026. 12:01

|

KULTURA

|

16

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Nešto što je bilo samo ideja pretvorilo se u čitavu priču, koja je s vremenom dobila sopstveni život. Otkucano je poslednje slovo i knjiga je završena. Ali put do police, do ruku čitalaca, tek počinje - i dug je. Postavlja se pitanje: šta sada?

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/kako-izdati-knjigu-u-srbiji/

 

***

Komentar

***

 

"Dvorjanin" (1528) Kastiljonea je odmah preveden na engleski (preveo ga Tomas Hobs), francuski, španski,..., poljski (1566) imao je za 80 godina 108 izdanja u Srbiji nepoznata knjiga (ideja vladanja) – pošto nije ratnička i nemoralna. 

Ideologija mržnje prema Zapadu od 1945., je učinila, na primer, da u YU (SR) "Dvorjanin" Baldasara Kastiljonea (1528) kao druga strana medalje (istog novčića – o poslovima vladara) bude nepoznat za razliku od Makijavelijevog "Vladara" (1513/1532). Samo u paru ove dve  suprotstavljene ideje o moralu i vlasti prenose nam sliku koja je postojala na raskrsnici renesanse i refomacije. 

Dok Makijavelijeva pragmatična doktrina političke moći poriče značaj morala u političkim poslovima i tvrdi da su lukavstvo i obmana opravdani u težnji ka sticanju i održavanju političke moć – cilj opravdava sredstva! Nije samo prihvatljivo već je i neophodno lagati, koristiti mučenje i ratovati po drugim državama i gradovima. Rat je najvažni posao vladara! 

Dotle Kastiljonea to poriče - opisuje vladara u smislu vrline. Blagosloven je vladar koji ne želi da oponaša Božju moć, već Božju dobrotu. Da bi bio dobar vladar, čovek mora da sledi "strogi put vrline" i da bude uzor vrline za narod, "jer nema ništa tako korisno za čovečanstvo kao dobar vladar, a ništa tako štetno kao zao vladar".  On mora "ne samo da bude dobar, već i druge čini dobrima". Dakle, najvažnije osobine vladara su unutrašnje: on mora biti vrlinski, njegova vrlina ograničena uzdržanošću i umerenošću. 

Ipak, ne može se nazvati vrlinom ubijati svoje sugrađane, izdavati svoje prijatelje, biti bez vere, bez sažaljenja, bez religije (kao kod Makijavelija).

 

Pošto si iz mržnje prikazivao Zapad kao države gde vekovima vladaju Makijavelovi "Vladari" a sakrio Kastiljoneovu vladavinu vrlinama – to ti se vrati kao bumerang – ti u tvojoj državi imaš vladare koje je opisao Makijaveli. Šta si posejao to ćeš i požnjeti!

Zoran Stokić

23.08.2026.

 

‘Mi smo velesila u gašenju požara’: Vučić u Deliblatskoj peščari

 

BBC News na srpskom

danas 23.08.2026. 11:36

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/mi-smo-velesila-u-gasenju-pozara-vucic-u-deliblatskoj-pescari/

 

***

‘Kao da hodam po vulkanu, požari izbijaju iz zemlje’: BBC u Deliblatskoj peščari

 

BBC News na srpskom

22.08.2026. 11:05

Prati Danas.rs na Google-u

požar u deliblatskoj peščari

REUTERS/Uroš Arsić

Šetnja, ako se tako može nazvati, po izgorelim delovima Deliblatske peščare, prirodnog rezervata u Srbiji, izgleda zastrašujuće.

Cipele su mi uranjale u dubok sloj pepela, pomešanog sa peskom, dok se svuda oko mene tlo ‘pušilo’ i ‘pufkalo’.

Kao da će svakog momenta izbiti lava, dok su crno-sivi pepeo, pod nogama i spaljeni visoki borovi, koji su mirno čekali smrt, ličili na jezive scene Mordora, iz čuvenog „Gospodara prstenova“.

„Vatra, vatra, brzo ovamo“, viknula je devojka vatrogascima i okupljenim dobrovoljcima, dok mi je pokazivala šumu, koja je samo dan ranije bila potpuno u buktinji.

I dok sam se okrenula oko sebe, plamenovi su samo izbijali iz crnog peska koji je tinjao.

Nestvaran prizor, kao da ispod zemlje curi gas i samo se upali.

Od prvog policijskog punkta, na putu iz Kovina ka selima Deliblatske peščare, kada se kroči na teritoriju ugroženu višenedeljnim požarima, ulice su maltene puste.

Na skoro 40 stepeni Celzijusa koliko je bilo 21. avgusta, asfalt je delovao kao da se topi, obgrljen dimom koji je prekrivao mnoga sela u Deliblatskoj peščari, dajući čudnu narandzasto-žutu boju.

Dok prolazimo automobilom između sela čini mi se da su svuda uz put požari svuda.

Gori rastinje, gori drveće, jednostavno sve gori.

Vozila vatrogasaca, dobrovoljnih vatrogasnih društva, civilna zaštita, vojska, policija, gotovo da su na svakom koraku.

Umornih i garavih lica, gotovo da ‘cakle’ od znoja koji se sliva niz šlemove u paklenom avgustovskom danu.

Danima i nedeljama, zajedno sa meštanima i dobrovoljcima, pokušavaju da ugase vatrenu stihiju i sačuvaju živote i imanja.

Šuma je stradala, vatra je prema njoj nemilosrdna, a čovek je gotovo nemoćan.

„Otvorio sam kuću za vatrogasce i od kad su oni tu, mogu da spavam.

„Oni ovde žive sada, a ja patroliram i gasim požar sa njima kad treba“, kaže Milan Mihaljčić iz Beograda koji ima kuću u Šumarku, jednim od sela u Deliblatskoj peščari, za BBC na srpskom.

Pogledajte video: BBC u Deliblatskoj peščari – očajni meštani i hiljade izgorelih hektara

Veliki požar u Deliblatskoj peščari, na 70 kilometara od Beograda, gori već mesec dana.

Najgori je od 1996. godine kada je u tom prirodnom rezervatu izgorelo 7.000 hektara, od ukupno 35.000, na koliko se prostire.

Uz vatrogasce, pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih društava i civilne zaštite, zajedno sa meštanima i dobrovoljcima, vatrenu stihiju pokušava da ugasi i ruski avion ‘Iljušin-76’, koji u jednom naletu izbacuje 42 tone vode.

Posle skoro mesec dana, Srbija se obratila Briseli za pomoć u gašenju požara i aktivirala Mehanizam civilne zaštite Evropske unije (EU).

Zahvaljujući aktiviranju mehanizma, u Srbiju stižu četiri helikoptera EU koji će prvenstveno biti angažovani u borbi protiv požara u Deliblatskoj peščari, rekao je Luka Čaušić, načelnik Sektora za vanredne situacije.

„Prihvatili smo i ponudu Nemačke – vatrogasno-spasilački tim od 55 članova i 24 vozila i ponudu Rumunije koja bi uputila tim od 69 članova i 15 vozila“, dodao je.

Najavljena pomoć, deluje, kao da je ulila kap nade već iznemoglim vatrogascima i meštanima.

Dim u šumi

Iva Gajić/BBC

požar u deliblatskoj peščari

Reuters/Uroš Arsić

Meštani sela u Deliblatskoj peščari nadljudskim naporima pokušavaju da spreče da vatra dođe do njihovih kuća

požar u deliblatskoj peščari

Reuters/Feđa Grulović

Dim iznad proplanka u Deliblatskoj peščari

Iva Gajić/BBC

Vatrogasci gase požar

BBC

‘Šuma je bila osuđena na propast’

Težak vazduh, pun gareži i dima koji dopire sa okolnog brda, počinje da štipa za grlo, puneći nos sivim pepelom.

„Požar je uništio petinu šume na mom imanju i došao je na 50 metara od kuće“, kaže mi Milan Mihaljčić iz Šumarka.

Muškarac gleda u pravcu izgorele šume

BBC

Milan Mihaljčić gleda u pravcu šume koja je izgorela

U njegovom lepo uređenom dvorištu zatekla sam vatrogasce koji su došli da predahnu, čekajući novu smenu u gotovo nepravednoj borbi sa vatrom.

Vodi me iznad kuće da pokaže izgorelu borovu šumu.

„Požar je podmukao, kažu vatrogasci, jer gori koren, borove iglice koje su u pesku, zapaljeno lišće koje vetar nanese i jezive užarene šišarke koje mogu da prelete i više od 100 metara, kada su zelene i pune smole“, priča Mihaljčić, dok mu iz očiju izbija tuga, nemoć i bes.

Objašnjava da su mu u pomoć brzo pritekle komšije, meštani i vatrogasci sa naprtnjačama na leđima da gase požar iznad kuće.

„Tek kada je stiglo vozilo, sa crevom od nekih 300 metara, uspeli su da ga ugase. Sručili su oko 14 tona vode.

„Peščara je puna protivpožarnih pasaža, koji treba da budu dostupni za cisterne i vatrogasce. To se održavalo, ali ne dovoljno dobro.

„Ali i da je održavano maksimalno, ispostavilo se da teže vatrogasno vozilo tu ne može da prođe, jer je pesak mekan i porozan, i samo se zaglavi u njemu“, kaže Mihaljčić.

Prohodno je samo za kvad natovarenim sa nekoliko bidona vode, priča mi, pokazujući na dugački i duboki peščani put.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/kao-da-hodam-po-vulkanu-pozari-izbijaju-iz-zemlje-bbc-u-deliblatskoj-pescari/

 

 

***

Komentar

***

 

U svakom sistemu je moguđe nađi određen broj primera koji potvrđuju naša verovanja. "Metod potvrđivanja": traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljenje; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti to mišljenje se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju. 

"Princip potvrđivanja" je antibilolški princip, on nam "ugađa", on nas uljuljkuje, onesposobljava da preživimo.  

Životom upravlja "princip opovrgavanja" – živi organizmi (a tu spada i homo sapijens – mi nismo ni roboti ni bogovi) da bi opstali ne mogu se OGLUŠITI  kada se dogodi "opovrgavanje", moraju urgentno da popravljaju svoju poziciju kako bi rešili probleme koje im sugeriše "opovrgavanje". 

Deset prethodnih civilizacija (sve su bile despotske) su sve odreda propale jer su se koristile "principom potvrđivanja". Naši političari i njihova - elita specijalista - ne koriste "metod opovrgavanja" (iz biologije živih bića i iz prirodnih nauka) nego se koriste principom potvrđivanja otuda se u Srbiji haos i nestabilnost sa vremenom uvećava.

Zoran Stokić

23.08.2026.