Doktor objašnjava
zašto se ljudi rađaju bespomoćni, a životinje već spremne za život
Autor:
ladbible.com
index.hr
|
26. okt. 2025. 13:31
LIFESTYLE
Beba,shutterstock_2614675041
Shutterstock/Pragash Parameswaran
Naučnici objašnjavaju kako jedinstveni razvoj ljudskog mozga
i uspravno hodanje oblikuju našu ranjivost i dugoročnu negu.
Dr Majkl Gartner, plastični hirurg po profesiji, medicinski
stručnjak, objasnio je zašto se ljudi naizgled rađaju bespomoćni, dok mnoge
životinje mogu odmah da hodaju i komuniciraju, prenosi Net.hr.
To je misao koja je svakom od nas bar jednom pala na pamet,
jer dokumentarci često prikazuju kako životinje rođene u divljini moraju da
stoje na svoje noge od prvog dana i da se bave svakodnevnim zadacima.
Nema krevetića, nema priča za laku noć, nema podrške u
stolici za hranjenje dok vas mama hrani - život je težak. Ali zašto je to tako i
zašto ljudi prelaze iz bespomoćnih novorođenčadi u neka od najinteligentnijih
bića na Zemlji za samo nekoliko godina?
Naučno objašnjenje: Zašto su bebe bespomoćne?
Naravno, postoji naučno objašnjenje za ovo i važan faktor
koji je savršeno razumljiv.
Medicinski stručnjak dr Gartner reagovao je na video koji
objašnjava zašto ljudskim bebama treba posebna nega. Originalni video je
objavio na Jutjubu Zak D. Films, a doktor je odgovorio.
U videu na koji je doktor odgovorio tvrdi se da su ljudske
bebe bespomoćne zbog svojih velikih mozgova, koji su „dizajnirani za jezik i
rešavanje problema“.
Dr Gartner je objasnio da se druge životinje rađaju
prvenstveno radi preživljavanja.
„Očigledno je da žirafa ne može da podigne svoju bebu i drži
je. Zato se žirafe rađaju sa manjim mozgom, ali mogu odmah da trče“, rekao je.
U videu se dalje kaže da ako bismo razvili druge sposobnosti
poput hodanja odmah nakon rođenja, naše glave bi bile prevelike da bi prošle
kroz porođajni kanal, što bi rezultiralo smrću i krajem naše vrste kakvu
poznajemo.
„Ovaj produženi period nege nakon rođenja omogućava razvoj
složenih društvenih struktura i učenja koji su neophodni za opstanak i uspeh
ljudi“, objasnio je doktor.
Ovo objašnjenje potkrepljuje članak objavljen u časopisu
"Scientific American" koji govori o „dilemi porođaja“ – hipotezi koja
objašnjava zašto je porođaj težak, a koju je takođe istraživao NIH, piše
LADbible.
Kompromis „dileme porođaja“
Kaže se da ljudi imaju najveći mozak u odnosu na veličinu
tela među primatima, ali uspravno hodanje (bipedalizam) je rezultiralo užim
karlicama.
Bebina glava je jednostavno prevelika da bi se potpuno
razvila u materici, a da se majčin porođajni kanal ne učini preširokim, što
nije moguće, pa se bebe moraju roditi pre nego što se u tom pogledu potpuno
razviju.
Zato se ljudi rađaju sa relativno nezrelim mozgom i telom,
što znači da su zavisni od negovatelja za opstanak dok se razvijaju i na kraju
postaju sposobniji od životinja koje mogu delovati razvijenije od samog
početka.
Prednosti „bespomoćnosti“
Proces učenja je poboljšan jer stanje bespomoćnosti
omogućava duži period razvoja mozga nakon rođenja, što znači da mladi ljudi
mogu steći veštine kao što su jezik, društveni znaci, a zatim i rešavanje
problema.
Rođenje sa manje razvijenim mozgom omogućava razvoj
složenijeg mozga kasnije u životu, što je jedan od ključnih faktora ljudske inteligencije.
Na kraju krajeva, ovaj dugi period zavisnosti nam daje
sposobnost da se prilagodimo, kako kulturno tako i društveno, što rezultira
stvaranjem odnosa i sposobnošću da napustimo dom i živimo u novom okruženju.
***
Kiomentar
***
Svako živo biće da bi preživelo
mora da izgradi svoju „biološku nišu“. Pauk tu nišu ostvaruje
"biološkim-apriori" automatskim pletenjem mreža. Za pra čoveka
problem krova nad glavom "biološka niša" više nije nastala kao "biološkim-apriori", njegovo preživljavanje
sada je zavisilo i od njegove kulturne evolucije - "nadbiološke" -
koja mu kao prvo rešenje nudi da se skloni u pećinu. Postepeno služeći se
"objektivnim istinama" – koje nastaju u kulturnim matricama - stvara učeći
na greškama, nove niše (uviđa mane života u pećini i prednosti novih rešenja
stanovanja) – poput: zemunice,..., a danas solitera...Kulturna evolucija koja
je vođena deskriptivnom i argumentativnom funkcijom jezika omogućila je homo
sapijensu da "ne-biološki" - racionalno - gradi nove niše
preživljvanja. Pošto se u svom jeziku koriste znacima a ne simbolima jedna
generacija majmuna počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema
napretka! Jedna beba nije ljudsko biće dok ne počne da se služi (i) simbolima,
dete roda Homo sapijens postaje ljudsko biće samo ako je uvedeno u red pojava
koje predstavlja kulturna simbolička matrica. Za "kulturnu životinju"
čoveka - reči - su i znak i simbol - a sve to vodi ka nadbiološkoj evoluciji.
Zoran Stokić
27.10.2025.
