Kraj ere slobodne trgovine

EKONOMIJA

Redakcijski komentar

"Danas" 16:21

 

Poslednjih četrdeset-pedeset godina tzv. neoliberalna ideologija, oličena u Vašingtonskom konsenzusu, neumorno je propovedana širom sveta, a toliko je bila nadmoćna da je Fransis Fukujama napisao čuveni esej „Kraj istorije“ u čast njene konačne pobede.

 

Jedna od 10 stavki Vašingtonskog konsenzusa bila je, pored male države, privatizacije, deregulacije, privlačenja SDI, i liberalizacija trgovine.

 

Ovih dana, u vidu jednostranog povećanja carina SAD prema celom svetu, gledamo poslednji čin u razgradnji ovog poretka koji je, i kod nas, ali u svetu bio strašno kritikovan, ali široko primenjivan. Kraj poretka koji neki zovu i neoliberalni, karakterišu dva, naizgled, paradoksa.

 

Prvi paradoks je da sistem zatire onaj ko ga je osmislio i promovisao. Drugi paradkos je da je razmontiran zato šo je uspešan.

 

Ovaj proces deglobalizacije traje već neko vreme, može se reći čak i još od perioda pre nego što je Donald Tramp prvi put došao na vlast u Americi, kada je predsednik Obama podizao carine na kinesku robu kako bi američki radnik imao posao.

 

Zašto su se SAD okrenule protiv svog čeda, jednog od simobola „Pax Americane“ plastično je je objasnio potpredsednik SAD, DŽ.D. Vans pre mesec i po dana.

 

Ukratko, on je poručio da su američke radnike izneverile sve vlade u poslednjih 40 godina, jer u svojoj uobraženosti nisu uvideli šta donosi globalizacija.

 

„Ideja globalizacije bila je da se bogate zemlje penju uz lanac vrednosti dok će siromašne zemlje praviti jednostavne stvari. Ali smo pogrešili. Ispostavilo se da su zemlje koje su proizvodile postale jako dobre i u dizajniranju stvari“.

 

 

 

Druga zabluda je, prema njegovim rečima, da jeftina radna snaga doprinosi inovacijama. „Ali jeftina radna snaga je droga od koje je zavisno previše američkih kompanija“, poručio je Vans.

 

Sistem u kom su američke, ali i sve zapadne kompanije izmeštale proizvodnju na Istok, gde su siromašni ljudi za, po zapadnim vrednostima, beznačajne plate proizvodile sve „od igle do lokomotive“ doneo je američkim kompanijama neverovatne profite, a američkim građanima jeftine proizvode. Doduše, oduzeo im je radna mesta u proizvodnji.

 

Isti sistem je istovremeno doprineo da stotine miliona stanovnika Dalekog Istoka izađe iz siromaštva. Međutim, oni, a pre svega Kina, nisu se zadržali samo na proizvodnji jeftinih stvari, kako je primetio Vans, već su postali i konkurencija u proizvodnji visokih tehnologija.

 

I tu je kraj. Kako je nedavno profesor Branko Milanović zaključio, SAD će igrati „lose-lose“ igru u kojoj gube obe strane, ali Kinezi više od Amerikanaca.

 

A kako je ocenio Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalca i jedan od najpriznatijih srpskih privrednika, sve što su nam pričali 50 godina više ne važi-„svetsko tržište više ne postoji“.

 

 

***

Komentar

***

 

Kraj ere - slobodne trgovine (čeda neoliberala). Marifetluci neoliberala koji su se PREIGRALI. "Čovek masa" nije bio u satnju da sračuna NENAMERAVANE POSLEDICE svojih nameravanih akcija, to je to (bilo je za očekivati). Ono što je stvorilo liberalno društvo u Evropi, naročito u njenim severnim državama, nauku i na njoj zasnovanu "naučnu tehniku i tehnologiju" - neoliberali (naročito iz SAD) su "prodali" ZA DZABE - Aziji i drugima da bi oni postali mulimilijalderi.

 

Kako će se to "preigravanje" odraziti na društva na Zemlji? Bez kontinuiteta, evolucije, nije moguće postojanje uspešnog društva. Društvo, kao i saobraćaj, ne trpi nagle poteze, diskontinum – jer to prouzrokuje sudare i lomove – haos, koji se vremenom samo uvećavati.

 

Što se tiče Srbije neoliberalizam je načinio veliku ideološku štetu, kako? Budući da je u Srbiji 1945., zavladala komunistička religija, čiji je program bio (i) širenje MRŽNJE prema liberalizmu, u hodu vremena - naš je agitprop – da li namerno da li slučajno izjedančio, nije pravio razliku, između liberalizma i neoliberalizma, pa mesto da mi u Srbiji stvorimo - građansko liberalno društvo - imamo pogubni komunistički-neoliberalizam.

 

*

 

Zašto je nauka toliko uspešna? Poper: “Najveći kompliment koji nekome možete učiniti jeste da ga kritikujete”. Kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive – nefleksibilnosti, iluzijama i samoobanama; a ta nesposobnosti da se stvari vide iz različite perspektive “vezuje u Gordijev čvor” naše kreativne sposobnosti. Njutnova, Prišlijeva ili Darvinova teorija (fizika, henija, biologija), na pr, pojavile su se kao deo liberalne kulturne matrice engleskog društva, koje je permanento bilo otvoreno prema novim saznanjima, novim pretpostavkama i novim rešenjima, dok, s druge strane, rigidne kulturne matrice Osmanskog carstva, carske Rusije ili drevne Kine nisu pogodovale pojavi takve tri naučne paradigme budući da je glavna vrlina u tim društvima bila "poslušnost pred vlašću" tj. odsustvo kritike – baš kao i u Srbiji onda i sada! Javnost je najvažniji element nauke. Naučna objektivnost ne zavisi od psihologije naučnika kao pojedinca nego je ona rezultat javnog društvenog karaktera naučnog metoda! Empirijska nauka je uvek "doha", naučnik priznaje nezanje, a ne priznaje autoritet. Osnovna karakteristika empiriske nauke jeste njena podložnost reviziji – u javnim kritičkim raspravama naučni stavovi mogu biti - opovrgnuti i zamenjeni boljim. Sukobljene hipoteze traže zastupnike: branioce, porotu, čak i publiku, naravno u akademskoj sredini.

 

*

 

Društvo čine institucije i ljudi koji u njima delaju. Kao što je predvideo Ortega i Gaset "čovek masa" će prodreti u sve institucije, čak i one koje sa bave, poslovima vlada,  moralom i tsl. Malograđani sa preteranim samopouzdanjem uništavaju društva i Zemlju, pred našim očima.

 

Preterano samopouzdanje podržava obmanujuće razmišljanje, kakvo se često javljaju  kod osoba sa šizofrenijom. Naročito je opasno - samopouzdanje kod malograđanina  - u formi "samoispunjavajućeg  proročanstva".

 

Robert Merton se kretao na tragu Tomsonove teoreme: "Kada ljudi definišu situacije kao stvarne, one su stvarne po svojim posledicama", da bi objasnio fenomen samoispunjavajućeg proročanstva. "Samoispunjavajuće proročanstvo je, u početku - lažna definicija situacije - koja izaziva novo ponašanje koje čini originalnu lažnu koncepciju istinitom. Ova posebna validnost samoispunjavajućeg proročanstva održava vladavinu grešaka. Jer će prorok navesti stvarni tok događaja kao dokaz da je bio u pravu od samog početka."

 

To su ti što su mnogo čitali Hegela i njegove epigone, na primer, Gotharda Gunthera, tvorca "djalektičkog broja" (pomoću koga  prevazilazi  prostor i vreme) i "dijalektičkog racionalizma", "metafizičke kibernetike" koji mu omogućuje da "poveže" pojedinačne skupove tj. da stvori teoriju ("koja radi") koja omogućava modeliranje složenih, samoreferencijalnih procesa koji su karakteristični - za sve životne procese - na neredukcionistički i logički konzistentan način (logika, vreme, emanacija i evolucija).

 

Zoran Stokić

5.04.2025.

                   Kako su izračunate carine Donalda Trampa

 

BBC News na srpskom

danas 4.04. 2025. 07:11

 Tramp

EPA

 

Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine od 10 odsto na robu iz većine zemalja koja se uvozi u Ameriku, a još veću carinsku stopu za, kako kaže, „najgore kršitelje“.

 

Ali kako su tačno ove carine, praktično porez na uvoz, izračunate?

 

BBC tim za utvrđivanje činjcenica (Verify) je proučio proračune koji stoje iza ovih brojki. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/kako-su-izracunate-carine-donalda-trampa/

 

***

Komentar

***

 

Po "svetlosnoj formuli". 

Društvo čine institucije i ljudi koji u njima delaju. Kao što je predvideo Ortega i Gaset "čovek masa" će prodreti u sve institucije, čak i one koje sa bave, poslovima vlada,  moralom i tsl. Malograđani sa preteranim samopouzdanjem uništavaju društva i Zemlju, pred našim očima.

Preterano samopouzdanje podržava obmanujuće razmišljanje, kakvo se često javljaju  kod osoba sa šizofrenijom. Naročito je opasno - samopouzdanje kod malograđanina  - u formi "samoispunjavajućeg  proročanstva". 

Robert Merton se kretao na tragu Tomsonove teoreme: "Kada ljudi definišu situacije kao stvarne, one su stvarne po svojim posledicama", da bi objasnio fenomen samoispunjavajućeg proročanstva. "Samoispunjavajuće proročanstvo je, u početku - lažna definicija situacije - koja izaziva novo ponašanje koje čini originalnu lažnu koncepciju istinitom. Ova posebna validnost samoispunjavajućeg proročanstva održava vladavinu grešaka. Jer će prorok navesti stvarni tok događaja kao dokaz da je bio u pravu od samog početka." 

To su ti što su mnogo čitali Hegela i njegove epigone, na primer, Gotharda Gunthera, tvorca "djalektičkog broja" (pomoću koga  prevazilazi  prostor i vreme) i "dijalektičkog racionalizma", "metafizičke kibernetike" koji mu omogućuje da "poveže" pojedinačne skupove tj. da stvori teoriju ("koja radi") koja omogućava modeliranje složenih, samoreferencijalnih procesa koji su karakteristični - za sve životne procese - na neredukcionistički i logički konzistentan način (logika, vreme, emanacija i evolucija).

 

Zoran Stokić

4.05.2025. 

 

Kazanova nije bio samo veliki ljubavnik – bio je mislilac, pisac i filozof

 

LIFESTYLE Autor: DW 02. apr 202509:28 4 komentara

Image Capital Pictures / Film Stills / Profimedia

 

Postao je poznat po svojim ljubavnim avanturama, ali on je bio i sveštenik, pisac, diplomata i špijun. Kazanova je rođen u Veneciji pre 300 godina, a njegovo ime i danas je poznato u čitavom svetu.

 

Đakomo Đirolamo Kazanova divi se svojoj visokoj, vitkoj figuri u ogledalu ukrašenom zlatom i popravlja nekoliko pramenova na perici. Sve mora da bude savršeno kada dođe dama njegovog srca. Kamin i fini nameštaj ogledaju se u sjaju brojnih sveća. Cveće na zidnim oblogama kao da pleše u treperavom svetlu. Ostrige, divljač i šampanjac su spremni, prenosi DW.

 

Lepotica koju Kazanova čeka oduševljena je scenom koju joj je pripremio. Nakon večere, zavodnik je vodi u spavaću sobu, gde se prepuštaju vođenju ljubavi između svile i damasta.

 

Otprilike tako bi trebalo zamisliti Kazanovine susrete s ljubavnicama – na osnovu memoara koje je ostavio iza sebe.

 

 „Pošto sam se osećao rođenim za suprotni pol, uvek sam ga voleo i dozvoljavao mu da voli mene koliko god sam mogao“, piše Kazanova u svojim memoarima „Priča mog života“. Poimence navodi 116 svojih ljubavnica, ali istoričari procenjuju da je ljubavne veze imao sa još nekoliko hiljada. Među njima je bilo uglednih dama i ćerki iz dobrih porodica, ali i prostitutki. Pa čak i dve časne sestre.

 

Nikada se nije ženio

Među njegovim brojnim osvajanjima bila je Mari-Luzi O’Marfi, ljubavnica francuskog kralja Luja XV. Ili ona Henrijeta, koju je preoteo mađarskom oficiru u Italiji, a koja je po njihovom odlasku u Ženevu dijamantom na prozorsko staklo sobe u gostionici urezuje reči „Zaboravićete i Henrijetu!“ Ženama je često obećavao brak, ali se nikada nije oženio. Iako su znale za njegov nesređen način života, one masovno padaju na njegov šarm.

 

Ali, Kazanovi bismo naneli nepravdu ako bismo ga doživljavali samo kao ženskaroša, kaže Italijan Karlo Parodi koji je 2018. u Veneciji otvorio muzej svog slavnog sunarodnika (koji, međutim, nije preživeo pandemiju korone, prim.ur). „Kazanova je“, naglašava Parodi, „bio veliki mislilac, pisac i filozof koji je u istoriju nepravedno ušao samo kao veliki ljubavnik“.

 

Detinjstvo i školovanje

Đakomo Đirolamo Kazanova rođen je pre 300 godina, 2. marta 1725, kao najstariji sin u porodici glumaca. Njegovi roditelji često idu na turneje, a ostavljaju ga na brigu baki Marizi. S 12 godina studirao je svetovno i crkveno pravo na Univerzitetu u Padovi, a sa 17 je doktorirao. Ipak, svoju karijeru sveštenika nije završio okončao onda kada je pijan pao sa oltara tokom propovedi, nego tek tri godine kasnije. Nije baš naročito uživao u toj profesiji. A u kesi za prikupljanje priloga u njegovoj crkvi manje je bilo novčića, a više strastvenih ljubavnih pisama.

 

Okušao se u raznim zanimanjima. On je sekretar, zastavnik i poručnik, violinista u orkestru, pesnik i pisac, alhemičar, tajni agent inkvizicije, finansijski špekulant, diplomata i bibliotekar – da spomenemo samo neke od njegovih brojnih aktivnosti.

 

Za Kazanovu je svet običnih ljudi iz kojeg i on dolazi – odvratan. Želi da pripada onima kojima se divi: patricijima. Iako ne misli mnogo o klasnom snobizmu plemstva, svakako mu se sviđa njihov udoban i luksuzan život. Kada Kazanova pomogne uvaženom senatoru Mateu Bragadinu prilikom moždanog udara, on postaje njegov pokrovitelj. „Ko god da si, dugujem ti život“, rekao je tada 21-godišnjem Kazanovi. Od tog trenutka dobija besplatan pansion i prenoćište, slugu, gondolu, deset zlatnih dukata mesečno za džeparac i obećanje o doživotnom staranju. „To je“, raduje se Kazanova, „cela priča o mojoj metamorfozi i srećnom vremenu u kojem sam se uzdigao od otrcanog violiniste, do plemenitog gospodina“.

 

Spektakularno bekstvo

Kazanova brzo postaje miljenik visokog društva. Ima širok spektar znanja, bilo da je reč o teologiji, alhemiji, medicini ili matematici – svojim znanjem Venecijanac može da doprinese razgovoru o bilo kojoj temi. Uz italijanski govori i francuski, grčki i latinski, a i zabavan je sagovornik. Zato mu nije teško da obrlati ljude. Ali ujedno stalno navlači i gnev više klase.

 

Tako je 26. jula 1755. zatvoren u zloglasne Olovne odaje, tamnicu u potkrovlju Duždeve palate s olovnim krovom u Veneciji. Optužen je za bogohuljenje i „uvrede protiv svete vere“, za posedovanje zabranjenih knjiga, bavljenje magijom i zavođenje mladih na ateizam. Verovatnije je, nagađa Kazanova, da je postao neprijatelj državnog inkvizitora Kondulmera zbog naklonosti jedne dame kojoj se sam Kondulmer udvarao.

 

Đakomo pati od groznice i drhtavice, buve mu sisaju krv, u tamnici je nepodnošljivo zagušljivo. „Jedina misao koja me je obuzela je ona o bekstvu“, napisao je kasnije. Niko nikada nije pobegao iz Olovnih odaja, ali Kazanovi to uspeva. Odlazi u Pariz, gde se priča o njegovom spektakularnom bekstvu već proširila i gde ga slave kao heroja.

 

Finansijski žongler

Kazanova je briljantan prevarant. Stalno dobija velike sume novca koje mu naročito žene poveravaju. Na primer, Madame d’Urfe, jedna od najbogatijih aristokratkinja u Francuskoj. Ona je opsednuta okultnim idejama i čezne za čudesnim pomlađivanjem. Kazanova uspeva da je impresionira svojim poznavanjem alhemije, a s obzirom na to da ne može da odvrati markizu od njenih lažnih uverenja, radije je, kako priznaje u svojim memoarima, izvlačio novac iz njenog džepa.

 

Ideja o osnivanju lutrije u Francuskoj 1757. takođe mu je donela novčanu dobit; mesto direktora izuzetno je unosno. Njegova kasa nastavlja da se puni dok obavlja teške finansijske transakcije na berzi u inostranstvu po tajnim naredbama francuskog ministra spoljnih poslova.

 

Ali, uprkos velikim prihodima, Kazanova je stalno bez novca, jer ga rasipno troši i zavisnik je od kockanja. Ipak, zahvaljujući svom apsolutno samouverenom držanju, od 1758. pa nadalje hrabro se predstavljao sa plemićkom titulom koju je sam sebi dodelio: „Chevalier de Seingalt“ – više puta je pronalazi plemiće koji su za njega garantovali u pohvalnim pismima preporuke. Bonvivanu, međutim, ne ide uvek glatko: šest puta u životu završavao je u zatvoru i iz isto toliko zemalja je deportovan.

 

Nemirni putnik

Tokom svog života, Kazanova je putovao od jednog do drugog kraljevskog dvora širom Evrope. Njegov talenat da se uvek kreće u najvišim krugovima pruža mu kontakte sa slavnima. U Rimu je upoznao Mocarta i Voltera i razgovarao sa papom Klementom XIII, koji ga je proglasio vitezom Zlatne ostruge. Fridrih Veliki mu nudi mesto učitelja u školi za pomeranske seoske štitonoše, što on, međutim, odbija. Ruska carica Katarina Velika prima ga dva puta.

 

Teško da je iko od Kazanovinih savremenika putovao toliko kao taj Venecijanac: istoričari su izračunali da je tokom života prevalio udaljenost jednaku obimu Zemljine kugle. S obzirom na tadašnja prevozna sredstva – na konju, u kočiji ili na brodu – to je bio izvanredan uspeh.

 

Kada se 1774, nakon 17 godina progonstva vratio u Veneciju, bio je fizički iscrpljen. Njegov rodni grad, nekada pozornica njegovih brojnih orgija, više ga ne privlači.

 

Nasleđe

Kazanova je imao 60 godina, bio je usamljen i ogorčen, kada je 1785. angažovan kao bibliotekar grofa Valdštajna u dvorcu Duks u Bohemiji. Pet godina kasnije počinje da piše svoje memoare. Provodi i do devet sati dnevno razmišljajući o rukopisu koji se na kraju popeo na 3.700 stranica. Četvrtog juna 1798. Kazanova je umro u 73 godini od posledica sifilisa ili bolesti bešike – to se danas pouzdano ne zna. Zatim pada u zaborav.

 

Njegovi memoari držani su u tajnosti sve do 20. veka – cenzori nisu tolerisali iskrene opise njegovih seksualnih avantura. Knjiga se tajno prodaje ispod tezge. Ali, kada konačno biva objavljena, učinila ga he besmrtnim. Ona nudi jedinstveni uvid u život i društvo tog vremena. Prevedena je na 20 jezika. To je ujedno i najskuplji rukom pisani manuskript na svetu: 2010. francuska država kupila ga je za sedam miliona eura.

 

Nije poznato gde je Kazanovin grob, ali njegov životni moto je ostao poznat: „Voleo sam žene do ludila, ali uvek sam više voleo svoju slobodu.“

***

Komentar

***

 //Neobjavljen komentar na N1 i B92//

Kazanova je bio navodadzija Bokeriniju, upoznao ga je sa rimskom operskom pevačicom Klementinom Peliči, sa kojom se on 1769., oženio, imali su sedmoro dece. Zahvaljujući tome muzika je dobila Lujđijeve "Arie Accademica" za sopran i orkestar i vrhunsku operu (zarzuelu) "Clementina".  Mocartov "Don Žuan" 1787., je varijacija Gacaniginog "Don Žuana", ali bez sprovođena antičke katarze, masonerija u izradu opere uključuje lično, glavom i bradom masona Kazanovu. Na inicijativu Kazanove u finalu Don Žuan odbija da se pokaje – masoni su to mesto odlično tempirali i od toga stvorili gest - kapital - prototip raskalašne, neodgovrne filozofije života, koja se dobro prodaje. Mocart je 14.12.1784. primljen kao šegrt u bečku masonsku ložu pod nazivom "Zur Vohltatigkeit"  na preporuku Emanuela Schikanedera; sa kojima je kasnije 1790., radio "kolektivnu" operu "Der Stein der Veisen, oder die Zauberinsel" singšpil u II čina; Johann B. Henneberg, Benedikt Schack, Franz Xaver Gerl, E. Schikaneder i Mocart (20 minuta u II činu). Sva 5-rica su kasnije bili uključeni u "Čarobnu frulu": Mocart kao kompozitor, Šikaneder kao libretista, impresario i izvođač (Papageno), Heneberg kao dirigent, a Šak i Gerl kao izvođači (respektivno Tamino i Sarastro). Sličnost između ove dve opere je upadljiva!

 

Der Stein der Weisen oder Die Zauberinsel

Hofkapelle München, Rüdiger Lotter

2 / 55

(Preteča"Čarobne frule" u bloku od 55 delova)

Zoran Stokić

2.04.2025.

 Fizičar Bubnjević o upotrebi zvučnog oružja: Nešto mračno se desilo, prošlo je kroz masu i napravilo „brazdu“

 

VESTI Autor: N1 Beograd 01. apr 202522:27 6 komentara

Izvor: N1 Beograd

 

"Uz posredne dokaze, lična svedočanstva ljudi i njihove doživljaje, sve su to različiti argumenti koji govore o tome da se nešto mračno desilo na tom veličanstvenom skupu 15. marta u Beogradu. I mi smo sada u jednoj neobjašnjivoj situaciji da deo vlasti otvoreno govori da se ništa nije dogodilo, a to je isto kao kada bi ste bili pokradeni i da onda taj koji je uhvaćen na delu ne kaže da nije ništa učinio, već vam objašnjava da nikada niste ni imali novac koji vam je ukraden. Fizika može da nam pomogne i da nam ukaže na to šta se desilo", rekao je za N1 fizičar Slobodan Bubnjević.

Fizičar Slobodan Bubnjević kaže da nije ekspert za oružje i da ne može reći koje je u pitanju, ali i da nije reč o tome šta će naučnici reći, jer svi građani na stotinama snimaka mogu da vide šta se desilo.

„Ako pogledate desetine, stotine snimaka, na njima se jasno vidi da se nešto desilo. Desila se brazda, u masi – masa se razdvojila. To znači da je nešto je prošlo kroz masu i ostavilo trag i to svi možemo da vidimo“, objasnio je u emisiji Newsnight fizičar Slobodan Bubnjević.

On kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo čak i da se dogodila neka vrsta dogovorenog performasa i da su se ljudi sami razdvojili.

„O tome što je predsednik rekao i bilo kakvoj vrsti performansa je besmisleno govoriti i tako nešto objašnjavati sa stanovišta fizike. Druga opcija koju smo čuli je da je bila zavladala panika. Ni o tome ne možemo govoriti. Kada nastane panika masa se ponaša drugačije, ljudi bi informaciju o opasnosti bi dobijali jedni od drugih, neposredno od onoga ko stoji pored njih. I kada se to događa, i kada niko ne zna šta se dešava (gde je opasnost) tada samo sledimo ponašanje mase. U takvim okolnostima masa se ne bi cepala. Nemoguće je, nije reč o unutrašnjem ponašanju mase. Nešto je moralo da prođe kroz masu, jer na snimcima se jasno vidi kako ljudi beže ka obodima ulice i nastaje brazda. To znači da je reakcija ljudi takva da smatraju i beže od opasnosti za koju misle da ide sredinom ulice“, objasnio je sagovornik N1.

Tu se, navodi, dolazi do zaključka da je na skupu delovala „spoljna prinudna sila“, koja je nevidljiva ali je fizika vidi i razume.

„Postoje takve dve pojave. Jedna su elektorimagnetni talasi, ali takvo elektromagnetno zračenje bilo bi mnogo razornije i za ljude a i efekte bi videli na elktronskim uređajima. Uz to, ljudi nemaju tu vrstu percepcije za elektromagnetne talase i reakcije ne bi bile tako prompnte. Druga opcija je neka vrsta mehaničkog talasa, i to može biti zvuk. Ali kroz vazduh mogu da se prostiru raznorazni talasi koje je neki uređaj izazvao, i na osnovu snimaka nauke i zdravog razuma to je ono što vidimo na snimcima“, navodi Bubnjević.

Objašnjava da postoji još jedna stvar koja pobija tezu „panike“.

„Zašto smo sigurni da nije reč o panici, zato što se brazda koja se stvorila ne prostire na 10 metara, 20 ili 50 metara. Zamislimo da se neki motorciklista zaleteo u masu, on bi mogao da podstakne i uplaši ljude i oni bi se razmakli. Ali ljudi koji bi stajali udaljeni 10 – 15 metara od mesta gde je biciklista oni ne bi znali šta ih je podstaklo da beže, ne bi se cepali i kreće to izotropno ponašanje. Na protestu 15. marta imamo brazdu koja se stotinama metara prostire niz ulicu i to može samo posledica spoljne, nevidljive, prinudne sile“, zaključio je fizičar Slobodan Bubnjević.

 

***

Komentar

***

 

Prva asocijacija na ovaj događaj mi je bila - Štazijev moto:

 „Schild und Schwert der Partei“

 ("Štit i mač partije") - Istočne Nemačke. Štazi je bio poznat kao jedna od najefikasnijih obaveštajnih organizacija na svetu. 

Zoran Stokić

2.04.2025.

 

Srbija 2.0.

 

Aleksej Kišjuhas

"Danas" 30.03.2025. 07:00

Foto: Radenko Topalović

 

"Kad postanemo svemoćni, nauka nam više neće biti potrebna. Neće biti razlike između lepog i ružnog. Neće biti radoznalosti, neće biti uživanja u životu. Sva druga zadovoljstva biće uništena. Ali uvek – to nemoj zaboraviti, Vinstone – uvek će biti opijenosti od moći, sve veće i sve suptilnije. Uvek, u svakom trenutku, postojaće uzbuđenje pobede, draž gaženja po neprijatelju koji je bespomoćan. Ako hoćeš sliku budućnosti, zamisli čizmu kako gazi ljudsko lice – zauvek", pisao je Džordž Orvel u "1984". Dodao je: "I zapamti da je to zauvek. Uvek će biti tog lica po kome treba gaziti. Jeretik, neprijatelj društva, uvek će postojati da bismo ga mogli ponovo pobeđivati i ponižavati. Sve što si ti prošao otkako si nam dopao u ruke – sve će se to nastaviti i to još gore. Špijuniranja, izdaje, hapšenja, mučenja, pogubljenja, nestajanja, neće nikad prestati. Taj svet će biti svet straha isto koliko i trijumfa. Što bude jača, Partija će biti bezobzirnija; što je slabiji otpor, to je jači despotizam". Pročitaj više:

https://www.danas.rs/kolumna/aleksej-kisjuhas/srbija-2-0/

 

 

 

***

Komentar

***

 

"Voz Srbija" su postavili 1945., na pogrešnu prugu, pa su nam sve stanice pogrešne do danas. Tada je vlast došla na tenkovima SSSR; na to nas je podsetio i naše gore list Dušan Čars Simić, rođen u Beogradu - "moj otac i ja smo bili svedoci okupacije, naše zemlje u ruševinama, od strane sovjetske vojske" /Č.S./. Za razliku od zemalja Varšavskog pakta gde je društveno i kulturološko zaostajanje  tih komunističkih zemalja u odnosu na zemlje zapadnog sveta dovelo do velikog nezadovoljstva među stanovništvom  tih država, to se u YU(SR) nije događalo.  Tako je, na primer, u Poljskoj u Gdanjsku 1980., nastao - antibirokratski socijalni pokret – "Nezavisni samoupravni sindikat" – "Solidarnost" Leha Valense, već je 1981., brojao 10 miliona tj. 1/3 radno sposobnog stanovništva. Vlada je pokušavala da uništi sindikat tokom vanrednog stanja početkom 80-ih bilo je to nekoliko godina represije, ali na kraju su morali da pregovaraju sa sindikatom. Poljski okrugli sto između vlade i opozicije predvođene Solidarnošću dovele su do poluslobodnih izbora 1989. Ostalo je poznata istorija. Radeći tako zemlje Varšavskog pakta su spremno dočekale prvu veliku priliku, pad zida u Berlinu 1989., pa su izvršile tranziciju Orvel komunizma. Elite u Srbiji su prespavale 1989., pa do danas u Srbiji još nije pao zid u Berlinu – bila i ostala Orvel dražva. 

Kada neko dođe TENKOVIMA na vlast, on će je tenkovima i braniti – to nam govori "učiteljica života" istorija!

Zoran Stokić

1.04.2025.

 

Psihoterapeut dao odgovor na pitanje koje svaki roditelj postavlja nakon gledanja serije „Adolescence“

 

LIFESTYLE Autor: nova.rs 31. mar 202515:02 5 komentara

 

U poslednje dve nedelje svi pričaju o seriji "Adolescence". Publiku najviše muči pitanje – šta je motivisalo trinaestogodišnjeg dečaka iz uobičajene radničke porodice da počini užasan zločin, a odrastao je (kako serija prikazuje) u relativno sigurnom domu. Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/psihoterapeut-dao-odgovor-na-pitanje-koje-svaki-roditelj-postavlja-nakon-gledanja-serije-adolescence/

 

***

Komentar

***

Kakvo vaspitanje može očekivati od despota kapitala koji su premrežili Zemlju novotarijama koje su Homo sapijens usmerili na nezrelu, narcističku opsednutost vlastitim egom, koja ima veoma malo obzira prema drugim ljudima i svetu kao celini. Ovaj fenomen spada u domen socio-psihologije i kulturologije. Krivac za ovaj fenomen nije, pak, liberalizam (gde se veruje u individualizam - u slobodu i autonomiju pojedinca) već je proizvod neoliberalizma koji je stvorio multinacionalni kapital sa idejom da nadomesti ograničenja koja sobom nose ideologije koji imaju smisao samo unutar jedne države. Tržišni fundamentalizam je postigao ono što klasične despotije (sekularne ili verske) postižu pomoću vođa, prinuda i tsl. Despoti kapitala - konzumente - na Zemlji usmeravaju bez prinude, bez vođstva; konzumeti se tu osećaju slobodnim, ne podvrgnuti bilo kakvom principu, ideologiji,  autoritetu. 

Po koju cenu je to postignuto? Pretvaranjem "individue" u "atome" tržišta koji se zapravo ne razlikuje ni u mislima, ni u osećanjima, ni u akciji; tako atomizirani čovek (robot u matriksu – umesto stvarne slobode ima "tržišnu slobodu") i sam je postao roba. Sve se kvantifikuje, preračunava u novac. Čak i umetnici i naučnici su postali "broj". Forma je zamenila sadržaj! Neoliberalizam je usmerio svet u pogrešnom  smeru – pomerio je težište od štednje i suzdržavanja - na potrošnju i uživanje. Stil  života je postao - baškarenje -  "ne odlagati" bilo koju želju koju imamo. Tržište koje se stalno širi - je tu da ti omogući - da se oslobodiš svake napetosti, teskobe, tako što ćeš - konzumirati "sve" i  "odmah"! Ali kad se konzumiranje završi (nestane čarolija tržišne droge), vrlo brzo, konzument ostaje osamljen, prožet teskobom, krivicom -  pa izlaz iz te krize - nalazi u novom konzumiranju.

Zoran Stokić

31.03.2025.

 

Ceca Bojković: Verujem u pobedu studenata i građana, jer sa ovom vlašću nemamo normalnu budućnost

 

VESTI Autor: Danas 30. mar 202518:18 9 komentara

 

"Naši divni studenti su probudili najplemenitija osećanja ljudi koji žele da žive normalno ne samo u Srbiji nego u celom regionu – pokazali su nam važnost zajedništva, solidarnosti, važnost da živimo jedni s drugima, a ne jedni pored drugih zatvoreni u sopstvenim interesima, zato su ih svojim porukama podrške prigrlili i svi čestiti ljudi na prostoru koji je nekada bio naša zajednička domovina. O toj važnosti da živimo jedni s drugima, i da su nacionalni, politički, verski i svi drugi zidovi među ljudima neprirodni, neljudski i besmisleni, govori i predstava 'Svaka ptica svome jatu'", kaže za Danas glumica Svetlana Ceca Bojković. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/ceca-bojkovic-verujem-u-pobedu-studenata-i-gradjana-jer-sa-ovom-vlascu-nemamo-normalnu-buducnost/

 

***

Komentar

***

 

Ne mogu studeti sami da promene despotski sistem.

U Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi komunistički režimi su uspostavljeni nakon II svetskog rata na teritorijima koje je na kraju rata okupirala Crvena armija i Titovi Partizani. Ti su režimi bili uglavnom čvrsto vezani uz SSSR. Osnivanjem Varšavskog pakta vladajuće komunističke partije po svojoj ideologiji bile su istovetne KP SSSR. Društveno i kulturološko zaostajanje  komunističkih zemalja u odnosu na zemlje zapadnog sveta dovelo je do velikog nezadovoljstva među stanovništvom  tih država. Tako je, na primer, u Poljskoj u Gdanjsku 1980., nastao - antibirokratski socijalni pokret – "Nezavisni samoupravni sindikat" – "Solidarnost" Leha Valense, već je 1981., brojao 10 miliona tj. 1/3 radno sposobnog stanovništva. Vlada je pokušavala da uništi sindikat tokom vanrednog stanja početkom 80-ih bilo je to nekoliko godina represije, ali na kraju su morali da pregovaraju sa sindikatom. Poljski okrugli sto između vlade i opozicije predvođene Solidarnošću dovele su do poluslobodnih izbora 1989. Ostalo je poznata istorija.

Kada se ovo desilo u YU (Srbiji)? Nikada 1945-2025. Ovde komunistički sistem nikada nije "razvlašćen" samo se kamuflirao u lažno višestranačje.

Zoran Stokić

30.03.2025.