Šarlota Korda  -  Jovanka Orleanka

*

Nije pristajao na kompromis: Koliko je daleko išao perfekcionizam Stenlija Kjubrika

 

Autor:

vijesti.me

15. sep. 2026. 19:25

SHOWBIZ

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Stenli Kjubrik

WARNER BROTHERS - KUBRICK ESTATE / Album / Profimedia

Ako postoji nešto što se za Stenlija Kjubrika sa sigurnošću može reći, jeste da je bio izraziti perfekcionista i da je želeo potpunu kontrolu nad svojim filmovima.

 

Saradnici su često prolazili kroz iscrpljujuća snimanja, a reditelj nije pristajao na kompromise.

 

Ako postoji nešto što se za Stenlija Kjubrika sa sigurnošću može reći, jeste da je bio izraziti perfekcionistai da je želeo potpunu kontrolu nad svojim filmovima. Čini se da je upravo takav pristup bio jedan od razloga zbog kojih je stvarao remek-dela, mada zbog toga saradnja sa slavnim rediteljem nije bila nimalo jednostavna, prenose Vijesti.me.

 

Koliko je bio posvećen svakom detalju, najbolje pokazuje scena iz „Isijavanja“ u kojoj Šeli Duval pokušava da se odbrani od Džeka Nikolsona. Snimanje scene sa bejzbol palicom navodno je ponovljeno čak 127 puta.

 

Sličan odnos imao je i prema drugim saradnicima. Skatman Kroters, koji je igrao Dika Halorana u „Isijavanju“, prisetio se da je Kjubrik često ponavljao scene sve dok ne bi dobio ono što želi. Harvi Kajtel je, s druge strane, napustio „Širom zatvorenih očiju“ nakon što je reditelj bio nezadovoljan njegovom glumom.

 

Kjubrik je znao da mu je potrebna čvrsta kontrola nad projektom kako bi svoju viziju preneo na ekran, iako je, naravno, morao da sarađuje sa drugim umetnicima.

 

To je bilo očigledno još na početku njegove karijere, kada je debitovao kao reditelj filmom „Strah i želja“, na kojem je istovremeno bio zadužen i za kameru, montažu i produkciju.

 

Dok pojedini reditelji uživaju u saradnji sa velikim brojem ljudi, deluje da bi Kjubrik preuzeo gotovo svaki posao iza kamere da je za to imao mogućnost.

 

Najbolji dokaz njegove potrebe za perfekcionizmom i potpunom kontrolom ipak se može pronaći u pismu koje je napisao nakon predloga da snimi film za kompaniju „Columbia Pictures“, do čije realizacije na kraju nije došlo.

 

U pismu iz 1964. godine, nekoliko meseci nakon premijere filma „Dr. Strangelove“, Kjubrik je jasno pokazao koliko je bio nespreman na kompromise sa filmskim studiom. Nije želeo da kompanija interveniše i menja njegove ideje.

 

„Ni pod kojim okolnostima ne mogu ovo da prihvatim. Ni pod kojim okolnostima ne pristajem da moram da pravim bilo kakve promene ili izmene scenarija, filma ili čak svog načina češljanja kada to od mene zatraži ‘Columbia’. Ne želim da se konsultujem sa njima o pesmama ili instrumentalnim numerama. To je potpuno nepraktično i nije u skladu sa umetničkom kontrolom koju moram da imam nad filmom. Moram da imam potpunu, apsolutnu i konačnu kontrolu nad filmom“, napisao je.

 

Kjubrik je poslu pristupao fokusirano. Za svaki film sprovodio je opsežna istraživanja i pravio beleške u kojima je do detalja razrađivao svoje planove. Poslednje što je želeo bilo je da ljudi iz produkcijske kompanije menjaju ideje koje je već imao jasno zamišljene, samo da bi film bio komercijalno pristupačniji ili finansijski isplativiji.

 

„Ne pristajem da film predam najkasnije tri meseca nakon završetka glavnog snimanja. Malo je verovatno da mogu da ga završim tako brzo i ne želim da radim pod takvim pritiskom“, napisao je.

 

Barem je znao kako da postavi granice za sebe, čak i kada ih prema drugima nije uvek poštovao.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Od srednjeg veka umetnot se u Evropi rukovodila Horacijevim idejama. U 20 i 21 veku to je nažalost napušteno, čast izuzecima poput Kjubrika, za koga je film bio umetnost. Horacije je primetio da "umetnost ne treba samo da zabavlja, već i da prenosi vrednosti". Umetnost mora da održi formalnu ravnotežu i sposobnost da "miscere utile dulci" (spoji korisno sa prijatnim), posedujući kako obrazovnu svrhu (paideia), tako i elegantnu formu. Nažalost nije stigao da uradi film o Napoleonu (iako ga je temeljno decenijama pripremao); takoće mi je žao što se nije poduhvatio teme -  o Šarloti Kordi kao novoj Jovanki Orleanki. Korda, plemkinja nižeg plemstva, simpatizer umerene revolucije, je bila praunuka dramskog pisca Pjera Korneja - oca francuske tragedije -  otuda ona pismo ocu pred suđenje za ubistvo Mara (i sigurnu smrt) završava rečima, kao prava predsatvnica noblesse d’extraction (plemstvu drevnog porekla), "ne zaboravi ovaj stih Pjera Korneja: 'Zločin je taj koji donosi sramotu, a ne gubilište'!" Mara je svojim krvavim terorom - zločinom - osramotio Francusku a svrha mog patriotskog čina je uspostavljanje mira u mojoj domovini.

 

Zoran Stokić

16.09.2026.

 

Evroposlanici osudili počasti na sahrani Ratka Mladića, pozvali na drugačiji stav EU

Autor:

author

Beta

|

15. sep. 2026. 16:13

|

VESTI

|

6

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Predstavnici političkih grupa u Evropskom parlamentu danas su osudili počasti koje su u Beogradu ukazane na sahrani Ratka Mladića osuđenog ratnog zločinca, i pozvali na drugačiji stav EU prema Srbiji.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/evroposlanici-osudili-pocasti-na-sahrani-ratka-mladica-pozvali-na-drugaciji-stav-eu/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Horacije je bio u pravu "ljudi će učiniti i pretrpeti sve da bi izbegli siromaštvo, ali neće učiniti ništa da steknu vrlinu". A bez vrlina nije moguća ni mudrost ni sreća. Nezaboravimo kaže Horalice "mudrost je jedina moć koja može obuzdati naše strasti". 

Naša "komunistička aristoratija" (od 1945)  je "izbegla siromaštvu" (ali je otišla u drugu krajnost - postali su robovi zlatnog teleta) i nije stekla vrline i mudrost kojom bi obuzdala svoje strasti. Posledica ova i ovakva Srbija u izumiranju. 

Tragedija Srbije je u tome što je vode ljudi bez vrlina, a buduću da imaju apsolutnu vlast, počinili su etički saltomortale – ukinuli su vrline, znanje i  mudrost. Taj antimoral se nazirao kroz sudbinu prve žene koja je doktorirala na BU 1922., Ksenije Atanasijević -  pre rata pisala je protiv nacizma i branila Jevreje, pa je Gestapo hapsi. Ali posle završetka rata, nove komunističke vlasti je hapse (suviše se bavila građanskim moralom) Dušan Nedeljković, dekan Filozofskog fakulteta, predsednik Komisije za ratne zločine, traži smrtnu kaznu za Kseniju. Ipak, izašla je iz komunističkog zatvora samo "lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih" (etika, estetika, antička književnost). Umire 1981. sahranjena je na beogradskom Novom groblju. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima. 

Pa umesto da su naše nove generacije stasavale uz Spinozinu "Etiku" (prevela K.A.) ili antičke moralne vikipedije, na primer, Horacijeve "Epistulae" - moralne poslanice – "sapere aude" ("usudi se da znaš") "da čista savest čini čoveka istinskim kraljem" ona je stasavala u duhu "nase i podase", "sada i odmah", "ja i samo ja - kralj Ibi"!

 

Zoran Stokić

15.09.2026.

 Studentska lista predata RIK-u: Uz trubače i kolo objavljena imena kandidata

BBC News na srpskom

BBC News na srpskom

danas 14.09.2026. 19:30

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/studentska-lista-predata-rik-u-uz-trubace-i-kolo-objavljena-imena-kandidata/

 

 

***

Komentar

***

 

Vlast se svakodnevno već decenijama koristi klasičnim studijama: Le Bon "Psihologija masa" (1895) "Bernajz (Frojdov nećak) "Kristalizacije javnog mnjenja" (1923.) u propovedanju teorija zavere - prvo u rušenju YU; sada su na red došli i studenti. 

Zlu moć Bernajzove "Kristalizacije" pokazao je već Geberls koji je po tim uputima od 1933., upravljao javnim mnjenjem za svoju destruktivnu kampanju teorije zavere protiv Jevreja. Toj propagandi pokušao je da parira Pavlovljev đak Serž Čakotin "Silovanje masa putem političke propagande" (1939). Čehotinov glavni stav je da ako neko protiv vas koristi psihologiju teorije zavera onda i vi morate uzvratiti istom merom. 

Ova (danas) klasična studija iz oblasti socijalne psihologije koja je nastojala da razume mehanizme koji upravljaju gomilama - kao i, u širem smislu, da objasni procese formiranja političke volje i političkog delovanja. Putem propagandne i ideološke manipulacije eksploatišu se četiri osnovna emocionalna nagona: agresija, neposredni materijalni interes, seksualna privlačnost (u širem smislu) i težnja ka sigurnosti i konformizmu. Ovo delo socijalne psihologije se, naravno, bavi Frojdovim idejama, ali i idejama Junga, Tarda i Pavlova. 

Autor svoju analizu prirodno započinje smeštanjem u istorijski kontekst sukoba između nacističke propagande 1933., i otpora socijaldemokratije, ispitujući razloge Hitlerovog vrtoglavog uspona i propasti demokratije (demokrate nisu htele u izbornoj kampanji da na Genelsovu propagandu uzvrate Gebelsovskim metodama – što Čakotin markira kao kamen temeljac propasti). Treba učiti i na greškama drugih.

 

Zoran Stokić

14.09.2026.

 

Da li će ovi izbori razvlastiti komunističku aristokatiju?

*

Kako je Dubrovnik pre 600 godina rešio problem koji autoritarni režimi danas ne umeju?

Autor:

author

Pavle Jakšić

13. sep. 2026. 17:16

REGION

12

komentara

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Živimo u svetu u kojem su reči poput „demokratija“, „institucije“ i „izbori“ postale ispražnjene ljušture. Savremeni diktatori i autokrate više ne nose uniforme, niti tenkovima uvode vanredna stanja na gradskim trgovima. Oni su shvatili da je u dvadeset prvom veku mnogo efikasnije zadržati privid funkcionalnih institucija, formalno organizovati glasanja, a suštinski potpuno kontrolisati medije, zarobiti pravosuđe, uceniti ekonomiju i stvoriti perfidni sistem takozvane „skrivene diktature“. Pre 600 godina pronađeno je rešenje kod nas u komšiluku, koje i dalje stoji kao svetionik svima onima koji u njega žele da pogledaju.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/region/kako-je-dubrovnik-pre-600-godina-resio-problem-koji-autoritarni-rezimi-danas-ne-umeju/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Pod uticajem maksističkog egalitarizma "buržuj" ("građanin") je kod nas od 1945., postao - strašilo - poistovećen sa čovekom "veoma bogatim". Nedopostiva redukcija; takvo shvatanje "buržuja" je neoperativno – i zavodi. 

Izraz "građanstvo" (ili buržoazija; od francuskog bourgeoisie) odnosi se na društveni sloj gradskog stanovništva - na stanovnike sa punim građanskim pravima. Na primer lekari,..., profesori svakako nisu bili "veoma bogati" iako su "buržuji". Od 1945., "buržuj" je ovde značio (samo) industrijalca, bankara i tsl, a na primer, (u toj redukciji je zatureno - najvažnije) učešće građana kroz njihove "nefomalne" (ne-državne) institucije  podrazumevalo je uključivanje javnosti u donošenje odluka koje se tiču upravljanja resursima i aktivnostima koje utiču na razvoj njihovih zajednica (mi to u Srbiji nemamo ni u 21 veku). To je vremenom postalo - legitimno pravo građana. Ova klasa ("treći stalež") je nastala tokom ekonomske ekspanzije i uspona gradova u srednjem veku; već od tada su građani birali svoje predstavnike, poput članova gradskih veća, zastupnike u pokrajinskim skupštinama i tsl., to je put ka demokratiji. 

Mit o buržuju naspram proleteru, koji je promovisala komunistička ideologija, je proizveo ovu Srbiju u izumiranju. Feudalizam i aristoratiju u Evropi stušili su građani. U Komunizmu vlast se pretvorila u "komunističku aristokratiju" i ukinula je instituciju građanin, zašto? Pa zato što samo građani mogu da je razvlaste. Čak i ovako nepovezani građanskim institucijama. Savremena sredstva komunikacije mogu da nadomeste tu anomaliju u Srbiji - nepostojanje autonomnih građanskih institucija.

 

 

Zoran Stokić

14.09.2026.

 

Afera LG: Kako televizori postaju doušnici u našim dnevnim sobama?

Autor:

Pavle Jakšić

12. sep. 2026. 17:39

SCITECH

5

komentara

fudbal, televizor, daljinski, smart TV, vreme sporta i razonode

Shutterstock/ Lensw0rId

 

Svetski mediji bruje o televizorima koji nas prisluškuju u sopstvenim kućama, pa tako i najnoviji skandal sa pametnim uređajima pokazuje da više ne kupujemo tehnologiju, već ona kupuje nas. Postavlja se ključno pitanje: gde nestaje granica između privatnog doma, oglasnog prostora i nadzora koji je i u Srbiji dobio svoj mračni oblik?

 

Dnevna soba i televizor. Većini ljudi to je sine qua non privatnosti, prostor koji po ustavu i zakonu predstavlja nepovredivo središte naše intime. Vaš uređaj se pokvario, odlučujete da kupite novi, ali ne razmišljate da iza zatvorenih vrata korporativnih sastanaka, menadžeri kompanije čiji ste televizor kupili ponosno saopštavaju svojim klijentima i oglašivačima: „Mi posedujemo ekran u njihovim domovima. Znamo ko sedi ispred njega, koje pametne telefone unose u prostoriju i šta ti ljudi pričaju dok je ekran ugašen".

 

Surova realnost današnjice, zbog koje poželimo da ponovo imamo ogromne katodne cevi umesto LCD ekrana.

 

Iako deluje kao mračna distopija iz naučnofantastičnih filmova ili paranoični osvrt nekog tehnofoba, nažalost nije. To je doslovni citat iz marketinških materijala kompanije LG Ad Solutions, koji je ovih dana eksplodirao u svetskoj javnosti nakon šokantnog, višemesečnog istraživanja bezbednosnih stručnjaka. Globalni tehnološki portal TechRadar preneo je detalje istrage koju je sproveo tim Gamers Nexus u saradnji sa nezavisnim kriptolozima i istraživačima bezbednosti. Rezultati su, malo je reći, zastrašujući: preko 216 miliona pametnih televizora (koji koriste njihov operativni sistem webOS) širom sveta pretvoreno je u stalno aktivne doušnike koji rudare privatnost svojih vlasnika.

 

"Pametna krađa" podataka

Istraživanje je pokazalo da ovi uređaji kontinuirano skeniraju lokalnu kućnu mrežu, mapiraju sve uređaje u vašoj blizini, od pametnih telefona i satova, preko štampača i termostata. Što je još gore, otkriveno je da televizori registruju glasovne logove i zvukove iz prostorije čak i kada se nalaze u takozvanom standby režimu, odnosno kada je ekran prividno ugašen. Kada isključite internet, televizor ne prestaje da vas sluša; on podatke skladišti lokalno, u sopstvenu memoriju, čekajući trenutak kada ponovo uspostavite vezu sa mrežom kako bi masivni paket vašeg života isporučio na servere kompanije.

 

Uređaji sve pametniji, samo smo mi očigledno sve gluplji.

 

Reakcija svetske javnosti bila je trenutna. Renomirani mediji poput britanskog lista The Register i američkog The Verge posvetili su ogromnu pažnju ovom fenomenu, dok se na mrežama poput Redita vodi pravi digitalni ustanak ogorčenih korisnika. Nasuprot konsterniranoj javnosti nalazi se naravno surovost korporacija, koje se sve manje, ako i uopšte preispituju.

 

Pravni cinizam LG-ja ogleda se u novim ažuriranjima softvera, kroz koje su uvedene odredbe prema kojima vlasnik televizora preuzima pravnu odgovornost i ulogu „službenika za usklađenost“, sa obavezom da obavesti svakog gosta koji mu uđe u kuću da televizor može da snimi njegov glas! Ukoliko odbijete ove uslove, kompanija vam ukida bezbednosna ažuriranja, ostavljajući vaš uređaj otvorenim za hakerske napade. Ozbiljan digitalni reket, koji čak nije ni suptilan.

 

A u Kini...

Ima i gorih primera. Ono što je na Zapadu počelo kao potraga za profitom i preciznijim oglašavanjem, u autoritarnim sistemima poput Kine odavno je usavršeno u sistem totalne društvene kontrole. Kina je pionir u pretvaranju pametnih uređaja u produženu ruku državnog aparata. Pametni televizori na kineskom tržištu, koji se proizvode pod strogom kontrolom tamošnjih zakona o sajber-bezbednosti, ne služe samo za zabavu.

 

U Kini je dokumentovano više slučajeva gde su domaći brendovi pametnih televizora (poput kompanija Xiaomi ili TCL) hvatani u obavljanju „skrivenih zadataka“. Prema istraživanjima koja su sproveli evropski instituti (poput Nacionalnog centra za sajber-bezbednost Litvanije), pojedini modeli kineskih pametnih telefona i televizora u sebi imaju ugrađene softverske module koji mogu da skeniraju datoteke korisnika, detektuju „subverzivne“ ključne reči i šalju izveštaje centralnim serverima.

 

Na kineskom domaćem tržištu, televizor je integrisan u sistem „društvenog kredita“. Ekran prati koliko vremena provodite gledajući državne medije, a koliko igrajući video-igre, i na osnovu toga može uticati na vaš društveni rejting.

 

Kada kupite kineski pametni televizor, zakoni te zemlje eksplicitno obavezuju kompanije da sve podatke skladište na lokalnim serverima u Kini i da javnim službama bezbednosti omoguće direktan pristup tim bazama. To znači da se ekran u dnevnoj sobi kineskog građanina ne koristi da bi mu se prodale patike, već da bi se osiguralo da njegova svest ne skrene sa partijske linije.

 

Oštar odgovor Evropske unije

Za razliku od kineskog modela i američke korporativne slobode, Evropska unija je zauzela najstroži i najagresivniji stav u odbrani kućnog praga građana. Evropski regulatori i nacionalne agencije za zaštitu podataka (poput onih u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj) svesni su da su pametni uređaji postali najveća bezbednosna rupa u modernom društvu.

 

Pod okriljem Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) Evropska unija je propisala rigorozna pravila za pametne televizore i takozvani internet stvari (IoT). Ključne tačke evropske odbrane uključuju: zabranu automatskog opt-in-a (unapred štikliranih kućica za prihvatanje marketinškog praćenja), kraj za sitna slova i ugovorne ucene (kompanije ne smeju da uslovljavaju osnovnu funkcionalnost televizora prihvatanjem praćenja), stroge kazne za prekogranično curenje podataka. Evropski regulatori imaju pravo da kazne kompanije sa neverovatnih 20 miliona evra ili 4% njihovog ukupnog globalnog godišnjeg prometa. Upravo zbog toga, američke i azijske kompanije su prinuđene da za evropsko tržište gase softverske module za agresivno rudarenje podataka koje inače slobodno koriste u ostatku sveta.

 

Pored toga, novi evropski Zakon o veštačkoj inteligenciji i najnoviji regulatorni okviri striktno zabranjuju neselektivno prikupljanje biometrijskih podataka.

 

Domaći eho globalnog problema

Kada se mehanizmi totalnog digitalnog praćenja spuste na teren autoritarnih političkih režima, sakupljanje podataka prestaje da bude alat za prodaju deterdženta ili novih automobila. Ono postaje oružje za uništavanje političkih protivnika, ućutkivanje kritičke misli i disciplinovanje društva.

 

Srbiju je nedavno potresao verovatno najveći i najbolje dokumentovani skandal u oblasti narušavanja digitalne bezbednosti i ljudskih prava. Detaljnim forenzičkim istragama koje je sprovela domaća Share fondacija, a koje su kasnije potvrdile i najprestižnije svetske laboratorije poput kanadskog Citizen Lab-a i organizacije Amnesty International, otkriveno je sistemsko, ilegalno prisluškivanje studenata, aktivista i opozicionih aktera pomoću vojnih špijunskih softvera Pegasus i NoviSpy.

 

Ova svedočenja studenata i aktivista u Srbiji, koji su forenzički dokazali da su im telefoni pretvoreni u doušnike sposobne da tajno aktiviraju mikrofone, snimaju prostorije i preuzimaju poruke ogolila su zastrašujuću istinu da tehnologija nadzora više nije samo filmska priča. Ugledni britanski list Fajnenšal tajms posvetio je opširnu analizu ovom događaju, definišući ga kao "masovni, koordinisani talas državnog nadzora nad neistomišljenicima".

 

Iluzija tehnološkog progresa

Skandal sa televizorima ogoljava suštinski paradoks modernog doba. Dok kupujemo uređaje visoke rezolucije koji nam obećavaju kristalno jasnu sliku sveta, ta ista tehnologija nas sa jednakom preciznošću snima. Odbrana od ovakvog upada u privatnost više nije pitanje tehnološke pismenosti, već odbrane elementarnog ljudskog dostojanstva. Kada kompanija proglasi da „poseduje ekran“ na vašem zidu, ona vam poručuje da unutar sopstvene kuće niste slobodni. Bilo da se radi o vojnom softveru na telefonima aktivista u Srbiji, državnim algoritmima u Kini, ili korporativnom nadzoru pametnih ekrana na Zapadu – princip je isti. Tehnologija se koristi kao mehanizam moći nad pojedincem.

 

Privatnost nije skrivanje krivice, već pravo da sami odlučimo koga puštamo preko svog praga. Staklo na televizoru možda jeste napravljeno u njihovim fabrikama, ali prostor ispred njega mora da ostane naš.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kina klasična despotija, SAD despotija kapitala. Aleksis de Tokvil je u "Demokratija u Americi" savetovao - da bi se izbeglo da se demokratija degeneriše u despotsku vladavinu, neophodno aktivno angažovanje građana u različitim udruženjima (pojedinci koji deluju samostalno suviše su slabi). Adam Ferguson je pokazao da samo institucije građnskog društva mogu biti bedem širenja ovlašćena državne vlasti. Monteskje je svoju čuvenu teoriju o podeli vlasti – na izvršnu, zakonodavnu i sudsku granu – dopunio tezom da samo snažno građansko društvo može primorati državu da deluje u skladu sa interesima svojih građana. 

Puka konkurencija između izabranih političkih stranaka nije dovoljna za funkcionisanje demokratije. Nema demokratije tamo gde nema brojnih institucija građanskog društva – građani su udružuju u autonomne institucije oko zajedničkih interesa – ako politička vlast zloupotrebljava svoju moć, stavlja se iznad Zakona – brana tome mogu biti samo institucije građanskog društva (nepovezani građani nisu u stanju da budu ta brana). Društvo misli i - deluje - kroz institucije. 

Evropa je kroz vekove uspela da razvije građanske institucije otuda je kod njih moguća  demokratija i stvarna zaštita potrošača. Problem Srbije što nije izgradila stvarne građanske institucije nego ima "institucije civilnog društva" (nisu nastale, odozdo, spontano, autonomno) koje je pravila vlast - koje joj služe kao Potenkinova sela - kada dođu gosti iz Evrope da pokazuju te kulise i glume da u nas postoji demokratija a u stavnosti Srbije - neoliberalno tržište kapitala (u tekstu lepo opisano) + roba iz Kine (sa sve odašiljačima).

 

Zoran Stokić

13.09.2026.

 

Delovi kostiju desne ruke srednjovekovnog ruskog kneza poslati na front u Ukrajini: Ruska pravoslavna crkva podiže moral vojnika

 

S. D.

danas 11.09.2026. 10:40

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/svet/ruska-pravoslavna-crkva-vojnici-front-ukrajina/

 

 

 

***

Komentar

***

 /// Neobjavljeno u Danas; nažalost Danas ponavlja sudbinu studija B ///

U "Planu univerziteta" sastavljenom za Katarinu II, Didro je napisao: "Sveštenike bih ostavio, ne kao vaspitače razumnih ljudi, već kao čuvare budala. I dozvolio bih da njihove crkve postoje kao skloništa za određenu vrstu idiota koji bi mogli da se razbesne ako bi bili potpuno prepušteni sami sebi". Didro: "žrtvovao bi svoj život kada bih mogao zauvek ukloniti, na primer, ideju Boga iz mašte i sećanja ljudi"! Pošto je to bila himera on se zalagao da crkva bude bezuslovno potčinjena državi. Ali naravno ne na VIZANTISKI način, kao što je to u Rusiji ili Srbiji.

 

Zoran Stokić

11.09.2026.

             Film "Izlet" srpski kandidat za Oskara

Autor:

author

headliner.rs

|

10. sep. 2026. 15:48

|

SHOWBIZ

Mail

Izlet, film

screenshot / youtube channe Cineplexx MNE

Film “Izlet” reditelja Nenada Pavlovića izabran je za srpskog kandidata za 99. dodelu nagrade Američke akademije filmske umetnosti i nauke, u kategoriji najboljeg međunarodnog filma. Odluku je jednoglasno donela Selekciona komisija.

 

U konkurenciji su, pored “Izleta”, bili “Karmadona” Aleksandra Radivojevića, “Vetre pričaj sa mnom” Stefana Đorđevića, “Hajduk u Beogradu” Milana Todorovića i “Kengur se vraća kući” Miroslava Momčilovića, prenosi Headliners.rs.

 

Film je zasnovan na istoimenom romanu Miće Popovića iz 1957. godine, a kroz filmski jezik oslanja se na nekoliko važnih umetničkih pojava domaće kulture – književni zenitizam, likovnu Medialu i crni talas jugoslovenskog filma, kao i stvaralaštvo Miće Popovića i Živojina Pavlovića.

 

U središtu priče je mladi umetnik Toma, koji kreće na putovanje niz reku pokušavajući da pobegne od totalitarnog društva i lične tragedije koja je pogodila njegovu porodicu. Put se pretvara u svojevrsnu odiseju tokom koje prolazi kroz niz iskušenja.

 

Poseban autorski pečat projektu daju i sinovi dvojice umetnika sa kojima film uspostavlja vezu: scenario potpisuje Jovan Popović, sin Miće Popovića, dok režiju potpisuje Nenad Pavlović, sin Živojina Pavlovića. “Izlet” je Pavlovićev drugi dugometražni film, posle trilera “Trag divljači” iz 2022. godine.

 

U filmu igraju Stefan Vukić, Jovo Maksić, Nenad Heraković, Radoslav Rale Milenković, Denis Murić, Radoje Čupić, Milena Pavlović, Milena Radulović, Milica Trifunović, Marija Opsenica, Elizabeta Đorevska, Antonio Skarpa, Dragan Bjelogrlić i Predrag Miki Manojlović. Jednu od uloga, posle dvadesetogodišnje pauze, igra i Saša Ali.

 

Nominacije za 99. dodelu Oskara biće objavljene 21. januara 2027, dok je ceremonija zakazana za 14. mart.

 

 

***

Komentar

***

  /// Neobjavljen komentar na N1 i Danas///

Pored - egalitarizma - iz faze kada smo bili pod uticajem Vizantije i Osmanskog carstva, od 1945., smo dobili i komunistički. Egalitarizam je matrica koja proizvodi malogađane – a malograđani su ugušili Srbiju. 

U Titovom komunizmu kao otklon od staljinizma pojavio se potreba za - stvaranjem slike o slobodama - otuda "otvaranje" prema novim formama, avangardi i tsl sa Zapada Bitef i Fest, zajedničke izložbe novoevropsikih i američkih autora; u Ateljeu 212 izvode se komadi najavangardnijih svetskih autora – ali i "otvaranje" ka naivi, srbovanju. 

To je kao kada bi čoveku koji nije slušao i postao familijaran sa 400 godina operske tradicije (od baroka, klasicizma, romantizma, impresionizma – gde "dobri momci pobeđuju loše") doveli u opersku salu da prisustvuje atonalnoj muzici i sličnim posmodernim eksperimentima. 

Ako pratimo cenzuru u kulturi u YU, vidimo da se cenzurišu dela "nacionalista" i "nove levice" i vidimo odsustvo nema cenzure dela "građanizma" jer nema dela koji bi vršili promociju građanskog liberalnog individualnog društva (propuštenih vekova) - umesto toga posmoderana, avangarda, proizvoljnost, besmislenost, srbovanje, nacionalni mitovi – sve samo ne razvoj građanske svesti i građanske prosvetiteljsko humanističke kulture! 

Vlast je u YU plaćala stvaranje dela nacionalista i novo levičara (tu su i Živoin Pavlović, Mića Popović) ali ih je često kada su dela završena stavila u bunker a autore kažnjavala... Da skratim - kada je 1990., pravljen  parlamentarizam novostvorene partije bile su ili nacionalističke ili socijalističke (nove levice) opet imamo odsustvo stranaka koje bi bile za građansko liberalno individualno.  

 

*

 

Državna intervencija u kinematografji nakon pojave crnog talasa može se pratiti, na primer, kroz ključne primere reakcija na filmove "Jutro" Puriše Đorđevića, "Rani radovi" Želimira Žilnika, "Zaseda" Živojina Pavlovića, "WR: Misterije organizma" Dušana Makavejeva – čiji je nastanak uvek fnansirala država, koji su prolazili ideološke komisije u svim fazama nastanka da bi po početku emitovanja stigla "nevidljiva ruka" pa u bunker. Da nezaboravim slučaj Lazara Stojanovića kojem je zbog sadržaja njegovog diplomskog filma "Plastični Isus" suđeno i pred vojnim i pred civilnim sudom i kojem je izrečena zatvorska kazna od tri godine...

 

Zoran Stokić

11.09.2026.