Srbija je spala na Junus-efendiju i polako se diže

 

Slobodan Samardžić

danas 15.04.2026. 21:58

LIČNI STAVOVI

 

Pogledati ceo tekst:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/srbija-je-spala-na-junus-efendiju-i-polako-se-dize/

 

........Dosta prostora uzeo bi samo elementaran opis predsednikovih povreda pravnih propisa zemlje i to samo onih za koje je nadležan Ustavni sud. To je u naprednjačkoj Srbiji gotovo svakodnevna politička praksa. Predsednik Republike nije ustavno nadležan da kreira i sprovodi spoljnu politiku zemlje, da pregovara i utvrđuje međunarodne trgovinske sporazume, da naređuje donošenje posebnih zakona (lex specialis) kad god želi da izbegne redovni zakon, da dovodi strane investitore i obezbeđuje im sredstva, da utiče na donošenje protivustavnog Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (kojim je u periodu od četiri godine smanjio primanja svih penzionera za prosečno deset odsto mesečno), da kao formalan ili neformalan šef vladajuće stranke u njeno ime uzurpira državnu politiku i njene institucije, da na izborima – opštim i lokalnim – bude nosilac izborne liste svoje stranke i vođa njene kampanje, da se na svim nacionalnim i lokalnim medijima gotovo svaki dan obraća „naciji“ i tom prilikom redovno blati i opoziciju i pobunjeni narod, da donosi pomilovanja svojim batinašima još u fazi pretkrivičnog postupka. I to je mali spisak njegove „političke agende“ koja obilato preliva korito njegovih stvarnih ustavnih nadležosti.

 

Kada je već tako, postavlja se pitanje, čemu uopšte služi pravni poredak Srbije i posebno Ustavni sud. I tu se opet moramo vratiti nosećem akteru Andrićevog romana, Omer-paši Latasu i njegovom glavnom kadiji, Junus-efendiji. Pisac ne kaže da u Bosni tog vremena ne postoji pravo, tj. zakon, ali oni gotovo po pravilu imaju funkciju „pravne podloge“ da bi se sprovela „gola sila i obična naredba“ i to „lako i brzo“. U praktičnom smislu takvu operaciju, posebno u težim slučajevima, izvode vešte kadije poput Junus-efendije. U našem današnjem slučaju ovaj proceduralni model osmanlijske Turske u Bosni izgleda ovako: neki poslanik vladajuće stranke sroči (dakle, ne baš vešto) novi zakon o javnom tužilaštvu za jednokratnu političku upotrebu; prihvatajući predlog zakona po hitnom postupku i bez rasprave, Skupština stvara „pravnu podlogu“ za sprovođenje „gole sile i obične naredbe“; zakon se donosi i primenjuje po kratkom postupku; Ustavni sud potvrđuje ustavnost tog zakona, a njen predsednik, koji je verovatno i autor te potvrde, obrazlaže raji pravnu ispravnost celokupnog postupka. Tako se „gola sila i obična naredba“ ne samo sprovode, već se to čini „lako i brzo“.

 

Šta stvarno znači ova zakonsko-sudska sličnost turske Bosne u 19. veku i vučićevske Srbije u 21. veku. Ukratko: i jedan i drugi poredak su jednostavni po svojim unutrašnjim strukturama. Iako im je društvena podloga u svakom pogledu različita, oni dele svoje upravljačke vertikale niz koje se slivaju imperativne naredbe od vrha do dna političke piramide. U takvim poretcima podela vlasti ostaje na svom atavističkom stadijumu. Postoje tri grane vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska, ali su one objedinjene u jednim rukama. Zbog toga zakoni nemaju nikakav društveni sadržaj, izvršni akti nemaju nikakvu pravnu razliku u odnose na zakone, a sudske presude nisu materijalno vezane ni za zakone ni za podzakonske propise, već za naredbodavne akte najviše instance u poretku. Zapravo, svi propisi u državi imaju karakter naredbi bilo da imaju zakonsku ili neku drugu formu. To je osnovno obeležje ovih poredaka koje čini njihovu institucionalnu i funkcionalnu jednostavnost.......

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Za rubriku "Vervali ili ne", dočekasmo da i neki naš prof dr pravnik nauka uoči prirodu političkog sistema u kome živimo. Dobro, bolje ikad nego nikad. U Srbiji 1945-2025, kao u svakoj despotskoj državi (Sumer,..., Vizantija, Osmansko carstvo, Komunizam, lažni parlamentarizam), život se ne odvija po - DEJURE (lat. de iure, koje znači "zasnovano na zakonu"), već se odvija po - DEFAKTO (lat. de facto je latinski izraz koji znači "u praksi") – a tu PRAKSU kordinira despotska vlast (po svom ćefu; kako joj se kad prohte – sa ciljemda očuva statusa qvo; po kome je ona "večna vlast" IZNAD Zakona – a Zakon je za sirotinju raju).

 

Ps. Ustav služi za "pokazivanje" – da stranci vide kako smo mi demokratska država; a u praksi Srbije odvija se život kao u svakoj despotiji – gde je vlast iznad Ustava, i bilo kakvog Zakona.

Zoran Stokić

15.04.2026.

 Mađar najavio novo doba za zemlju: Potrebno je sprovesti promenu sistema, građani su odlučili da žele Evropu

Autor:

S. S.

|

13. apr. 2026. 14:39

|

SVET

Izvor: N1

Lider stranke Tisa, ubedljivog pobednika na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, Peter Mađar, u obraćanju novinarima poručio je da su građani pokazali da žele Evropsku uniju i da će što pre prionuti na posao.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/svet/madjar-najavio-novo-doba-za-zemlju-potrebno-je-sprovesti-promenu-sistema-gradjani-su-odlucili-da-zele-evropu/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mađari su oduvek učili od Engleske, zgrada Parlamenta,..., metro i električno osvetljenje na naizmeničnu struju u Budipešti ali i ostale elemente njihovog instrumentalizma u politici na primer. Taj instrumentalizam najbolje je opisala Isidora Skulić u eseju "Jelisaveta i Eseks": 

"Sesil je osetio da je sada vreme da on bude prvi i najvažniji; reče kraljici "po volji naroda morate u postelju". "Čovečuljče mali, reč mora ne govori se vladarima", rekla je Jelisaveta, ali je legla. Smrt je bila na vratima. Sekretar Sesil znao je to. Prineo je krst već polumrtvoj kraljici, i postavio joj zvanično pitanje: koga želi za naslednika prestola, i dobio odgovor – tako je objavio on, Robert Sesil – da je kraljičina želja da to bude Jakov VI vladar Škotske, sin Marije Stjuart. Sa tim odgovorom, Jelisaveta je počinila najveću nedoslednost svoga veka, ali svi su verovali u njenu poruku, dvor i narod, jer je nedoslednost  bila duh Jelisavetinog doba,...,Robert Sesil pažljivi upravljač glavne istorijske niti dočekao je tih dana svoj trenutak, video je žetvu. Eseks pogubljen 1601-ve; Jelisaveta umrla 1603-će; niz političkih ličnosti za i protiv politike sjedinjenja sa Škodskom, u tamnici u Taueru,...,Jedan je od lepših trenutaka engleske istorije; kada se na velikoj raskrsnici državnih događaja nađe kao gospodar situacije – građanin. Kraljica se uklonila isped onoga što mora biti "po volji naroda"; velikaši su pogubljeni ili okovani u tamnici; a nit sudbine drže božija dostižna pravda i čovečija uviđajnost. Jelisaveta je dala ubiti Mariju Stjuart, a sin Marijin će sesti na Jelisavetin presto, a narod dve kraljice će se ujediniti..."

 

Zoran Stokić

13.04.2026.

 

‘Ti si moj bog’: Susret premijerke Japana i članova benda Dip Parpl

 

BBC News na srpskom

danas 12:30

 

Japanska premijerka nasmejano drži palice sa bubnjarom grupe Dip Parl Ijanom Pejsom

EPA

Sanaei Takaiči, premijerki Japana, nedavno se ispunila devojačka želja.

 

Upoznala je članove britanskog rok benda Dip Parpl (Deep Purple) koje je zavolela još u osnovnoj školi.

 

„Ti si moj bog“, rekla je Takaiči bubnjaru Ijanu Pejsu, dok mu je pružala nekoliko palica za bubnjeve japanske proizvodnje.

 

I sama bubnjarka, japanska premijerka je kao devojčica svirala upravo u tribjut bendu Dip Parpla.

 

„Kada se ovih dana svađam sa mužem, energično sviram i bacam prokletstvo na njega“, rekla je 65-godišnja konzervativna liderka muzičarima u kancelariji u japanskoj prestonici Tokiju.

 

Bend ima turneju u ovoj azijskoj državi, gde je 1972. godine i snimao „Made in Japan“.

 

Reč je o jednom od najvećih ikada snimljenih rok albuma.

 

„Ne mogu da verujem da je Dip Parpl ovde“, izjavila je Takaiči, neskidajući osmeh dok se pozdravljala sa muzičarima.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/ti-si-moj-bog-susret-premijerke-japana-i-clanova-benda-dip-parpl/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Stari su govorili i ukrašavali spinete i ostale klavijature u ranom baroku  natpisima - "MVSICA LETITIÆ CO[ME]S / MEDICINA DOLOR[IS]" – "Muzika je saputnik u radosti i lek za bol". Savrmena medicina je to danas potvrdila. U amortizaciji stresa možete koristiti muziku. Slušanje muzike aktivira mali mozak, povećava nivo dopamina i smanjuje nivo kortizola u mozgu. Ritam i melodija postaju moćni alati za poboljšanje našeg raspoloženja, kognicije i opšteg blagostanja. Premjerki pomaže muzika "Dip Parpla" meni, na primer, ovih dana, muzika T.Albinoni (nije pisao samo instrumetalnu muziku napisao je i 81 operu i dosta crkvene muzike): "Magnificat in G Minor" i njegova opera "Stratira" (1726.) - čija se radnja odvija u Tauridi, prestonici Persije,  246. g. p.n.e., međutim likovi su fiktivni - zasnovani su na istorijskim modelima koji su postojali u različitim epohama. Zaplet je prilično složen (što je manir u baroku) - pojenostvaljeno posle smrti vladara Artakserksa u bici, dve princeze Statira i Barsina polažu pravo na presto. Oront, kralj Skita, kako bi smirio zavađene frakcije upada svojom vojskom u Persiju, tražeći saveznike. Opera obiluje ne samo političkim sukobima nego i emocionalnim sukobima, oko potencijanih brakova, zavist, ljubavne spletke, izdajstva, mržnje, a sve to zajedno kulminira u neuspeli atentat na Oronta. Epilog - Stratira je posle brojnih peripetija nasledila presto Persije uvodeći zemlju u eru mira, novih saveza i prosperiteta.

 

https://www.youtube.com/watch?v=Q2FzZSBD5LE&list=RDQ2FzZSBD5LE&start_radio=1

Deep Purple - Smoke On the Water (Official Music Video)

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Gw05L9hRjh8&list=RDGw05L9hRjh8&start_radio=1

IV. Magnificat in G Minor

 

 

 

 Zoran Stokić

12.04.2026.

 

Brankica Janković: Posle kovida je nešto baš naprslo, tu vidim seme agonije koju danas živimo

Autor:

N1 Beograd

10. apr. 2026. 16:21

VESTI

Ekspertkinja za ljudska prava i bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da je u Srbiji "nešto baš naprslo" posle pandemije koronavirusa, odnosno da je u to vreme nastalo seme ovoga što danas živimo, a što definiše kao agoniju.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/brankica-jankovic-posle-kovida-je-nesto-bas-naprslo/

 

 

***

Komentar

***

 

///Neobjavljen komentarna N1///

 

 

Naš slučaj:

 

1) Matrjoške – ruske drvene igračke koja se sastoji od lutaka koje se rasklapaju, i unutar kojih se nalaze manje lutke.

2) "Nepada sneg da pokrije breg neko da svako pokaže svoje tragove".

 

Ovih 37 godina od pada berlinskog zida, Srbija je jedina zemlja realsocijalizam u Evropi gde - zid - još nije pao, zahvaljući "kadriranju" - složenoj štazi strukturi " matrjoške " - u svim segmentima društva tj instuticijama (foramlnim i neformalnim) su kadrovi vlasti, fatamorgana - naizgled nisu deo vlasti - ali kako vreme prolazi uvek se desi neki trenutak, neki događaj, kada je belodano da dotična osoba radi za vlast "pokaže svoje tragove" – da je bila lutka matrjoška!

 

Zoran Stokić

11.04.2026.

 Danas je najtužniji dan u hrišćanstvu - Veliki petak

Autor:

N1 Beograd

|

10. apr. 2026. 07:05

|

LIFESTYLE

Veliki petak smatra se najtužnijim danom u hrišćanstvu - ne služi se liturgija, osim ako su tog dana i Blagovesti.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/danas-je-najtuzniji-dan-u-hriscanstvu-veliki-petak/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Veliki petak je hrišćanski praznik koji obeležava raspeće Isusa Hrista i njegovu smrt na Golgoti, ali ima i drugu stranu medalje, širenje antisemitizma (mržnja prema Jevrejima kao rasi), podstican molitvom (na Veliki petak) koja počinje: "Oremus et pro perfidis Judaeis", koja stvara sliku o njihovom "slepilu", "ukočenosti", "perfidnosti" u njihovom odbijanju da priznaju Isusa kao Mesiju. "U svim molitvama klečimo... osim naše molitve 'za neverne Jevreje' (pro perfidis Judaeis). Jer su klečali pred Mesijom, ali su dobar običaj pretvorili u njegovu suprotnost, pošto su to činili kao podsmeh". Jevreji su postali - kolektivno odgovorni (svi predhodni i naredni), za ubistvo Isusa počev od Pavlove "Prve poslanice Solunjanima". U 3 i 4 veku mnogi crveni oci su se uplašili da se narod masovno vraća judeizmu pa su pojačali svoju propagandu, Jovan Zlatousti,..., Sveti Jeronim: "ceremonije Jevreja su štetne i smrtonosne za hrišćane,..., moji neprijatelji su Jevreji; urotili su se u mržnji protiv mene, razapeli me, nagomilali na mene svakakva zla, hulili me", slino, Jefrem Sirijac – prikazuje Jevreje kao neprijatelje hrišćanstva, poput Satane, kako bi naglasio kontrast između dve religije, naime da je hrišćanstvo pobožno i istinito, a judaizam satanski i lažan. Hrišćani su tokom narednih vekova nametali sve veće antijevrejske mere, uključujući činove ostrakizma, ponižavanja, eksproprijacije, nasilja i ubistava – mere koje su kulminirale Holokaustom. Na primer učesnici "narodnog krstaškog rata" počinili su masakre Jevreja u Rajnskoj oblasti 1096., dok je Drugi krstaški rat doveo do masakra u Francuskoj. Okupljanje za Treći krstaški rat 1189-1190., dovelo je do masakra Jevreja u Londonu i Jorku. Dalji masakri usledili su u Frankoniji 1298., i u Francuskoj 1320., kao deo "Pastirskog" krstaškog rata. Masakri Jevreja u Španiji 1391., pokazali su se posebno smrtonosnim...

Već 2 hiljade godina na "Veliki petak" "molitva" "Oremus et pro perfidis Judaeis" je bila OKIDAČ - narodnih nemira - protiv njih koji su se najčešće završavali pogromom, ubistvima i paljenjem njihovih domova!

Zoran Stokić

10.04.2026.

 

"Ričard Drugi" među Srbima: Milan Marić o ulozi kralja koji se grčevito borio da zadrži vlast

Autor:

N1 Beograd

|

07. apr. 2026. 18:53

|

KULTURA

 

Facebook

X

Mail

Izvor: N1

Kompleksne uloge Ričarda Drugog u Šekspirovom komadu i direktora beogradske berze Dimitrija Filipovića u trećoj sezoni "Senki nad Balkanom", obeležile su nedelju za nama. Milan Marić, koji igra Ričarda Drugog, kaže da su zadovoljni premijernim izvođenjem predstave.

 

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, premijerno je izvedena predstava "Ričard Drugi" u režiji Borisa Liješevića.

 

Reč je o vrlo retko izvođenom i manje poznatom Šekspirovom komadu, to je priča o završetku vladavine kralja koji je na engleski presto došao sa deset godina.

 

Milan Marić foto Marina Pupavac (4).jpg

N1/Marina Pupavac

Marić, koji igra Ričarda Drugog, kaže da su zadovoljni premijernim izvođenjem predstave, kao i da su, dok su pripremali komad, uživali, ali i mučili se.

 

"Uopšte nije bilo lako. Mislim da smo se izborili i reakcije ljudi su uglavnom takve", ističe.

 

Kaže i da je reč o komadu koji nije "tipičan" za Šekspira, poput recimo tragedija kao što su Hamlet, Kralj Lir...

 

"Ovde se dešava smena vlasti, jedan kralj koji iz potpune dominacije i moći, napravi fatalnu grešku", dodaje.

 

Naglašava i da je kod Šekspira nezgodna preterana psihologizacija, zbog stila kojim je pisao.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/ricard-drugi-medju-srbima-milan-maric-o-ulozi-kralja-koji-se-grcevito-borio-da-zadrzi-vlast/

 

 

 

***

Komentar

***

"Vekovno iskustvo uči nas", reči su Monteskjeove, "da je svaki čovek koji ima izvesnu vlast sklon tome da je zloupotrebi; u služenju njome on ide dotle dok ne naiđe na neka ograničenja" . Ograničenja nikada nisu unutrašnja, nego su uvek spoljašnja. JEDNU VLAST UVEK OGRANIČAVA NEKA DRUGA VLAST. Ali u despotskim sistemima nema drugih centara moći. Englezi i mi smo živeli u različitim kulturnim matricama, pa pouka iz tog komada, ne pogađa naš slučaj. 

Nemanjići su izabrali model despotske Vizantije – jednocentrično duštvo – neučenja na greškama (jer ako bi se greške priznale, vodile bi narušavanju autoriteta), tu ne postoji Fideicomis, postoji samo slabo privatno vlasništvo koje za sobom ne povlači političku moć. 

A englezi - višecentrično društvo: kralj, aristokratijea, crkva, gradovi – učenje na grešama.  Institucija Fideicommissum  iz rimskog prava prenela se na Zapadni deo rimskog carstva. U Engleskoj aristokrata bi samo prvorođenom sinu ostavljao imanje i titulu – na taj način se imanje nije smanjivalo, titula se nije gubila, odatle je proizilazila velika politička moć aristokrata koje su zato mogle da se suprotstvaljaju kralju.  Dvadeset-petorica engleskih barona primoravaju 1215. engleskog kralja da potpiše "Veliku povelju" koja bitno ograničava kraljevu vlast - Magna Charta - sadrži "dva osnovna načela, koja i danas, kao i 1215, predstavljaju osnov engleskog ustava i svih ustava koji su iz njega proistekli. 

Prvo načelo: da u državi postoje izvesni zakoni koji su toliko potrebni kao osnova političke organizacije da ih kralj, ili kako bismo danas rekli vlada, moraju slušati; 

i drugo, ako vlada odbije da sluša ove zakone, narod ima pravo da je silom na to natera, pa čak i da je zbaci i postavi drugu umesto nje". 

 

*

 

Homo sapijens može preživeti samo ako je u - sinhronom - odnosu sa kosmološkim i biološkim fenomenima. Homo sapijens je da bi gradio ekološke niše i preživeo stalno morao rešavati "probleme" - kada se pojave. U evoluciji vrsta kao zamenu za zakržljale instikte - dobili smo samosvijest, maštu i um - dobili smo predispoziciju da "zaključujemo" tj. da možemo izvoditi deduktivne zaključke, dobili smo kao prvu stepenicu - zaključivanja - usađenu u nas - modus ponens (ako A, sledi B;....); dobili smo i predispoziciju da imamo emocije da se na raznorodne načine povežemo u društvo. Zaključivnje, emocije, empatija su gradivne cigle budućih moralnih pravila. Menjajući raspored tih cigli proizilaze različita moralna pravila različita društva.

Zoran Stokić

7.04.2026.

                                            Blagovesti

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=50FeQso9mDo&list=RD50FeQso9mDo&start_radio=1

J.S. Bach Cantata Wie schoen leuchtet der Morgenstern BWV 1 Karl Richter

 

 

 

Dijalog i priča o Blagovestima čine početak i osnovni motiv molitve "Zdravo Marija", koja je skoro milenijum bila toliko rasprostranjena u katoličkom hrišćanstvu kao i sam "Oče naš". Crkveni oci su u Mariji videli ne samo osobu koja je omogućila konkretan početak konačnog zaveta, već i uzor vere za svakog vernika. I kao što joj je Marijino "da" omogućilo da rodi Isusa u telu, tako i "da" svakog vernika mora uvesti Hrista u njihov život, čak i u fizički i konkretan. Hrišćanstvo nije religija misli, već životnih izbora koji donose promene i u mentalitetu u ponašanju postojanja. Otuda su Blagovesti česta inspiracija umetnika od slikara (Direra, Botičelija, Leonarda i brojnih drugih) do kompozitora (Palestrine,..., Mendelsona, Šuberta, Gunova, Rosinija, Verdija, Lista, Vagnera). Jedna od najpoznatijih kantata je od J.S.Baha BWV 1 – "Wie schön leuchtet der Morgenstern" ("Kako lepo sija jutarnja zvezda"). Partitura pruža bogatu orkestraciju; Treperenje jutarnje zvezde ilustruju dve solo violine.

 

BWV 1 jedna od najlepših kantata J. S. Baha. Međutim, istorijska činjenica: to je možda jedna od poslednjih kantata koju je J. S. Bah komponovao, a ne njegova prva kantata. Kada su želeli da ožive njegovu muziku krajem 19. i početkom 20. veka, koristili su ovu neistinu, zašto? "Izbor zrele kompozicije, poput ove kantate, doprineo bi ugledu njenog kompozitora, potvrđujući percepciju da je komponovao samo remek-dela" (spinovanje ala Bernajz, ali daleko pre Bernajza). To je kao da kažemo da je Telemanova kantata „Ino“ u C-duru TWV 20:41; 1765. (njegova poslednja kantata) bila njegova prva kantata. Nemački nacionalisti su uspešno gradili i izgradili mit o J.S.Bahu, Mocartu, Betovenu i Vagneru.

 

 

Wie schön leuchtet der Morgenstern

Voll Gnad und Wahrheit von dem Herrn,

Die süße Wurzel Jesse!

Du Sohn David aus Jakobs Stamm,

Mein König und mein Bräutigam,

Hast mir mein Herz besessen,

Lieblich,

Freundlich,

Schön und herrlich, groß und ehrlich, reich von Gaben,

Hoch und sehr prächtig erhaben.

 

*

 

Kako lepo sija jutarnja zvezda!

Pun blagodati i istine od Gospoda,

Slatki korene Jesejev!

Ti, sine Davidov, iz Jakovljevog roda,

Moj kralju i moj mladoženja,

Ti si osvojio moje srce,

Divno,

Prijateljski nastrojeno,

Lep i slavn, veliki i pravedan, bogat darovima,

Visok i i najuzvišeniji u sjaju.

 

Zoran Stokić

7.04.2026.