Preminuo Dejan
Đurović
Glumac i voditelj Dejan Đurović, umro je u 88. godini,
potvrdila je Tanjugu porodica.
AKTUELNO Tanjug B92 3.01.2025.
10:08
Preminuo Dejan Đurović
Stefan Tomasevic/ATAimages
Glumac i voditelj Dejan Đurović, umro je u 88. godini. Vest
o smrti je objavljena na društvenim mrežama gde su kolege počele da se
opraštaju od njega.
Dejan Đurović je rođen u Beogradu, 7. novembra 1938.
On je srpski glumac i voditelj, a njegov glas postao je
popularan posle sinhronizacije čuvene serije "Opstanak".
Bio je član glumačke ekipe serije "Neven" gde je
tumačio Čika Petronija.
Od osamdesetih godina poznat je i po odličnom vođenju
emisija posvećenih popularizaciji klasične muzike Televizije Beograd.
Već više od 30 godina vodio je popularnu emisiju
"Dragstor ozbiljne muzike" na radiju Beograd 202.
"Glas mog detinjstva je otišao u večnost. Dejane, neka
ti je večna slava", napisao je jedan korisnik Tvitera.
Zaštitni glas Radio Beograda
Đurović je bio jedan od zaštitnih glasova Radio-televizije
Beograd koji je više od pola veka bio direktno vezan za programe Radio Beograda
svojim školovanim, radiofoničnim, uverljivim i prepoznatljivim glasom.
Školovao se u Valjevu, Beogradu, Ulcinju i Marselju, a
diplomirao je 1963. godine na Odseku glume na Pozorišnoj akademiji u Beogradu u
klasi profesora Mate Miloševića.
Spikersku karijeru započeo je krajem pedesetih godina
prošlog veka na tek pokrenutom Drugom programu Radio Beograda.
Od 1980. godine, tri i po decenije vodio je "Dragstor
ozbiljne muzike" Beograda 202, a njegov glas bojio je čuvenu dokumentarnu
televizijsku seriju "Opstanak", emisije "Subotom uveče" i
"Nedeljom uveče" posvećene umetničkoj muzici i mnoge druge.
Poznate su njegove uloge
u filmovima "Subotom uveče" reditelja Vladimira Pogačića, u
filmsko-televizijskoj seriji "Kad sam bio vojnik" reditelja Stjepana
Zaninovića i pozorišnoj predstavi "Dnevnik Ane Frank" u režiji Huga
Klajna na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i u televizijskoj seriji
"Neven" Timotija Džona Bajforda.
Voditelj "Radost Evrope"
Đurović je 25 godina bio voditelj manifestacije "Radost
Evrope" čiji je svečani završni koncert prenosila "Evrovizija",
kao i "Jugovizija", a u izdanju PGP RTS-a značajan tiraž postigla je
ploča ljubavne poezije "Poljubac je susret najveći na svetu".
On je postao i ostao mera dobrog govora i jezika u medijima zahvaljujući
pravilnoj dikciji i artikulaciji, jasnom i skladnom kazivanju, prikladnom
jezičkom stilu, pažljivom izboru reči, uvažavanju sagovornika i otmenoj
spontanost u izrazu, a sve to je i rezultiralo i priznanjem za lepotu govora
"Radmila Vidak" 2015. godine.
Sredinom sedamdesetih je za emisiju "Inspiracije"
ovenčan Nagradom za voditeljsku interpretaciju na Festivalu jugoslovenskog
radija u Ohridu.
Dobitnik je estradnih nagrada Jugoslavije i Srbije za
voditeljstvo, Godišnje nagradu Radio-televizije Beograd 1983. za inovaciju u
programu za emisiju "Dragstor ozbiljne muzike", nagrade "Zlatni
mikrofon" Radio Beograda za 2004. godinu, kao i "Plakete
jugoslovenske kinoteke" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti 2007.
godine.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
Prijatelji se opraštaju
Aleksandar Marton se na mrežama takođe oprostio od Dejana.
"Danas je ovaj svet, u 88.godini života, napustio
veliki Dejan Đurović. Mnogi bi se složili, najbolji i najlepši glas Srbije.
Glas koji smo, kao klinci zaljubljeni u tadašnji Obrazovni program, obožavali.
Počivao u miru Božijem i pozdravi svog prerano otišlog zeta Vladu
Divljana", napisao je on.
"Dejan je bio moja najveća ljubav"
Podsetimo, Dejan Đurović je bio prvi muž voditeljke Ruške
Jakić, koja je jednom prilikom govorila o ljubavi sa njim i istakla da je on
bio njena najveća ljubav.
"Dejan Đurović je bio moja prva najveća ljubav i moj
prvi muž. On je bio glumac, vodio je dugo "Dragstor ozbiljne muzike"
i igrao je u čuvenom filmu "Subotom uveče". Dejan je radio u Radio
Beogradu i ja nisam znala da neko stalno ide iza mene, ali on nije imao
hrabrosti da mi priđe", rekla je ona tada.
***
Komentar
***
Hvala mu, između ostalog, na
kulturnoj misiji "klasične muzike". Kakva muzika u državi, koju sluša
njena elita, takva je i država primetio je Aristotel. Aristokratske elite, kroz
vekove, su u državama Evrope, slušale trodimnzionu muziku: Lilija, Baha,
Persla, Skarlatija, Hendla, Ramoa, Vivaldija.... pa su izgradili trodimenzione
države. Plemena su
razvijala jednodimenzione muzičke strukture, metričko-ritmičku komponentu. Sve
civilizacije do pojave humanizma i renesanse stvarale su različite
dvodimenzione muzičke strukture, koje su se temeljile na metričko-ritmičkoj i
melodijskoj komponenti. Od XII do XV veka plod evropske kreacije bile su (i)
trodimenzione muzičke strukture (tonalna muzika), a što znači da se ritmu i
melodiji pridružuju i izraženi harmonijski elementi. Hendlov,
Zelenkin,..,Bahov, trodimenzioni zvuk "zazvučao" je i u delima
Njutna,..., Darvina, Ajnštajna,Gedela. A
počelo je ovako: narodi koji su se naselili u Zapadni deo Evrope bili su
fascinirani monumentalnošću artitekture, putne mreže, akvaduktima i tsl.,
imperije Rima, vođeni zdravim razumom, zapitali su se "a kakva su znanja u
imeperiji imali u drugim oblastima ljudske delatnosti", vremenom su
pronalazili delove "antičke vikipedije", na primer, Verglilijevu
"Georgiku" (Poljoprivredne himne) didaktičke poeme u 2188
heksametralnih stihova (29. g.n.e.) te počeli da koriste ta znanja u svojoj
praksi (poljoprivreda, stočarstvo, vođarstvo, pčelarstvo i tsl.). Vergili je
sakupio sva predhodna znanja o toj temi počev od Hesiodovog "Dela i dani",...,
Diofana iz Nikeje, pa sve do Varonovog "Res rusticae"! Kada su naši
stigli na Balkan nisu bili zaninteresovani za takve metode učenja. Šteta što i
u mnogim dugim oblastima ljudske delatnosti nismo imali Dejane Đuroviće, da nam
pomognu da "proživimo" propuštene vekove znanja.
*
Snažna osećanja, a u prvom redu
strah, hipnotički su Srbe držali u rigidnim "zatvorenim društvima"
(vizantisko/osmansko/komunistička). Jednolični, neumorni (da li i neumitni?)
pratilac Srba – despotski fluid – sprečio nas je da proživimo spontano vrenje
humanizma i renesanse evropskih gradova i univerziteta – i pred tom činjenicom
se više ne smeju zatvarati oči. Kod onih koji žele da učestvuju u stvaranju
budućnosti Srbije mora da postoji svest o tome da bez tog - spontanog vrenja -
na žalost, nije moguće stvoriti zdrav sistem vrednosti. Ono što bez tog sistema
vrednosti može da postoji jeste, kao i do sada, samo jedna od brojnih
metamorfoza despotije.
Zoran Stokić
4.01.2025.
