"Gustaf Adolf i
Eba Brahe" 1788.
Georg Jozef Vogler
Vogler: Gustaf Adolf Och Ebba Brahe
Royal Swedish
Orchestra, Royal Swedish
Chorus, Charles
Farncombe
2 / 37
"Gustaf Adolf i Eba Brahe"
je opera zasnovana na idejama Gustava III (naravoučenije: "kralj mora
svoja lična osećanja da podredi državnim interesima"!), u tri čina, sa
muzikom Georga Jozefa Voglera i libretom Johana Henrika Kelgrena. Volger je je
temeljno poznavao Glukovu reformu opere, ali je nije ropski pratio, a ono što
dva kompozitora imaju najviše zajedničkog jeste orkestarski jezik - Vogler,
međutim, komponuje svoju muziku na način koji se može nazvati veoma smelim, s
obzirom na vreme kada je komponovana. Ova opera jasno potrđuje njegovu reputaciju
- inovatora i preteče romantične ere u muzici. Vogler je primenio mozaičku
tehniku prilikom komponovanja ove opere, jer se ona gotovo u potpunosti sastoji
od malih delova spojenih u jedinstvenu celinu, poput delova slagalice, koji
čine neprekinutu sliku kada se završe. Često su delovi izuzetno mali: ariozo
pasaži od 8 do 10 taktova, na primer. Virtuozne arije se ne mogu naći, ali
tamo gde se muzika širi u arije, melodijski element vokalne linije je strogo
kontrolisan i prilagođen situaciji i osećanjima soliste. Arije su uvek
smeštene u smisleno rečitativno okruženje, a veličanstven primer ovoga može se
naći u velikom solu Ebi Brahea na početku trećeg čina. Ovde postoji arija (eho
virtuozne arije) - ali je tako glatko uklopljena u celinu da je gotovo nerazlučiva
od rečitativa koji je okružuju. Ovde smo daleko od formula da kapo arije iz tog
veka, a dramatičko pulsiranje je već ono iz buduće romantičarske opere. Još
jedna snažno romantična karakteristika je široka upotreba narodnih melodija u
drugom činu. Među ovim pesmama posebno treba istaći Katrininu "På Kalmare
slott" i Johanovu "En liten menlös tärna", koje su pravi
dragulji svoje vrste. Podjednako je važno istaći Voglerovo nepogrešivo
razumevanje kako bi likovi trebalo da se izraze u različitim situacijama. Samo
poslušajte De la Gardijev ulazak u finalu prvog čina. Njegov solo je pravo
oličenje herojskog duha sa svojim zvonkim gornjim notama. Ali najmarkantnije je
Voglerovo shvatanje situacije izraženo u kraljevom velikom solu u drugom činu.
Kralj sanja o svojoj voljenoj Ebi, a sjaj i toplina muzike govore jezikom koji
je najmanje pedeset godina ispred svog vremena. Orkestracija, melodijska
linija, zapravo, cela koncepcija je čisto romantičarska na način koji je veoma
teško zamisliti pre Vebera i kasnijih francuskih romantičara. Spoljašnji oblik
ukazuje na Vebera, ali unutrašnji duh je gotovo čisti Guno!
*
Likovi:
Kralj Gustav Adolf (tenor)
Ebba Brahe (soprano)
Kraljica majka Christina (soprano)
Jacob Pontusson de la Gardie (tenor)
Lars Ericsson Sparre (baritone)
Märta Banér (soprano)
Johan (baritone)
Catharina (soprano)
Eric (tenor)
Sigrid (soprano)
Sven (tenor)
Maria (soprano)
Dvorjanin (bariton)
Hor dvorskih dama, ljudi
Prvi čin se odvija u zamku Kalmar
i, pošto ju je Kristina ubedila Ebi da ju je Gustav Adolf napustio, Ebi u očaju
prihvata Kristininu ponudu da se uda za Jacoba Pontusson de la Gardiea, ratnog
heroja, koji na kraju čina trijumfalno stiže u Kalmar.
U drugom činu, radnja se odvija u
Ferjestadenu, na ostrvu Oland. Ovde nalazimo jednostavne ljude, ribare, koji
saosećaju sa situacijom dvoje ljubavnika. Na putu ka zamku Kalmar, Gustav
Adolf stiže inkognito i herojski spasava život Erika, mladića čiji se čamac prevrnuo
na moru. Čin se završava seoskom svadbenom povorkom.
Treći čin se ponovo odvija u
zamku Kalmar, gde je Ebi još očajnija. Kada se, konačno, Gustav Adolf vrati,
zajedno sa Jacobom Pontusson de la Gardieom, Kristinine laži se otkrivaju. Ebi
ipak prihvata da se uda za Jacoba Pontusson de la Gardiea. Slomljenog srca,
Gustav Adolf želi da sebi oduzme život, ali razmišlja o dolasku svadbene
povorke sa Olanda, koja je došla da izrazi svoju naklonost i ljubav. Zatim se
miri sa svojim kraljevskim obavezama i odriče se svojih ličnih osećanja zarad
svog visokog državnog zadatka. Opera se završava spektakularnim turnirom.
Ps. Istorijske činjenice:
Eba Magnusdoter Brahe (1596 - 1674)
bila je švedska grofica i dvorska dama, izuzetne lepote, Eba je bila ćerka
kraljevskog gardiste, grofa Magnusa Brahea. Porodica Brahe postaje poznata u
Danskoj od kraja 13. veka, jedan od potomaka te krune je i Tiho Brhe (koji je
krunu zamenio astronomijom), ogranak te porodice pojavio se u Švedskoj od 1440.
Sticajem okolnosti porodica Brahe je kasnije bila u srodstvu sa porodicom Vasa
- nakon braka Joakima Brahea sa Margaretom Vasa, čiji je brat kasnije stupio na
švedski presto kao Gustav I. Eba je bila najpoznatija je po tome što je bila prva
ljubav kralja Gustava Adolfa, koji je želeo da je oženi, plan koji se, međutim,
nikada nije ostvario – kao što je istaknuto u ovoj operi "kralj mora svoja
lična osećanja da podredi državnim interesima"! Njihova ljubavna veza,
dokumentovana je u njihovoj sačuvanoj prepisci.
U proleće 1618., proslavljeno je
venčanje maršala Jakoba de la Gardija i grofice Ebe Brahe. Njihov zajednički
život bio je prilično srećan - imali su četrnaestoro dece. Eba Brahe je uvek
održavala de la Gardijevu ljubav i poverenje. Okružena svojom decom, pratila je
svog muža u njegovim pohodima, pažljivo brinući o njegovom zdravlju i nezi,
kao i o vojnicima. Upoređivana je sa Agripinom, koja je, pratila svog Germanika
kroz sve opasnosti rata.
Gustav II Adolf (1594 - 1632) je
bio kralj Švedske (1611—1632) iz dinastije Vasa; otac kralj Charles IX i majka
kraljica Christina. Zvali su ga i "Lav Severa". Bio je jedan od
glavnih učesnika Tridesetogodišnjega rata, u kome je za samo dve godine odneo
pobede u preko 10 bitaka sa Habzburzima i Špancima. Uspešno je ratovao i sa
Rusijom, Norveškom i Poljskom, i time značajno proširio teritoriju Švedske.
Važi za jednog od najboljih vojskovođa svoga vremena. Stvorio je modernu
vojsku. Uveo je čitav niz inovacija u načinu ratovanja i taktici, pa ga je
Napoleon smatrao jednim od najvećih generala svih vremena. Napravio je od
Švedske najveću pomorsku silu toga vremena. Tokom vlasti osnovao je grad
Geteborg i mnoštvo manjih gradova, kao i škola i bolnica. Napravio je bitne i
progresivne reforme u zakonima. Osnivač je Univerziteta u Tartuu u Estoniji,
koji je tada pripadao Švedskoj. Najveći gradovi Švedske su tada bili Riga, Stokholm
i Talin.
Zoran Stokić
17.05.2026.
