Nesvakidašnja prevara: Italijan tri godine glumio mrtvu majku da bi dizao njenu penziju - telo krio u kući

Autor:

author

N1 Beograd

|

25. nov. 2025. 12:20

|

SVET

italijan glumio mrtvu majku da bi dizao penziju

ilustracija nastala uz pomoć veštačke inteligencije

Nezaposleni Italijan tri godine je glumio svoju mrtvu majku kako bi prikupljao hiljade evra godišnje od njene penzije, što su italijanske vlasti nazvale „skandalom gospođe Doutfajer“, prema lokalnim izveštajima.

 

Taj 56-godišnji muškarac, koji nije identifikovan, izveo je prevaru nakon što mu je majka umrla pre tri godine, dok je njeno mumificirano telo skrivao u porodičnoj kući, izvestile su italinske novine Corriere della Sera.

 

Majka prevaranta, Grazijela Dal'Oljo, preminula je u 82. godini, a njen sin nikada nije prijavio njenu smrt.

 

Umesto toga, ugurao je njeno telo u vreću za spavanje i sakrio ga u prostoriji za veš u njihovoj kući, navodi se u izveštaju.

 

Do trenutka kada su vlasti pronašle Dal'Oljo, njeno telo je bilo mumificirano, prema izveštajima.

 

Za sve to vreme, njen sin je pažljivo imitirao svaki detalj svoje majke, čak i šminku, i nastavio da podiže njenu penziju. Čak je uspeo da obnovi njenu ličnu kartu u državnoj službi na periferiji Mantove nakon njene smrti, piše list.

 

Sa majčinom penzijom i portfoliom nekretnina od tri kuće, sin je mogao da prisvaja oko 61.000 dolara godišnje, navodi se u novinama.

 

akcija italijanska policija

Shutterstock/Cineberg

Vlasti su rekle da je prošao kroz „transformaciju u stilu gospođe Dautfajer“, u aluziji na film iz 1993. u kojem Robin Vilijams glumi nedavno razvedenog komičara koji odlučuje da se predstavlja kao savršena domaćica kako bi viđao svoju decu dok pokušava da odbije novog dečka svoje bivše supruge.

 

Ali jedan oštrooki državni službenik je konačno uočio šemu Italijana nakon što je primetio njegove navodno „muževne“ crte, uključujući dubok glas i „debeo“ vrat, piše list.

 

Službenik je obavestio vlasti, koje su uporedile fotografije Dal'Oljo i njenog sina i shvatile da ih je dugo obmanjivao.

 

Fotografija starije žene tamne, kovrdžave kose i u plavoj majici. Mumificirano telo Gracijele Dal’Oljo pronađeno je u porodičnoj kući u Italiji.

 

Sin je dozvolio vlastima da pretresu njegov dom, gde su otkrili telo starice, iako zvaničnici nisu sumnjali da je bilo kakva nečasna igra doprinela njenoj smrti.

 

„Verovatno je umrla prirodnom smrću, ali to će biti utvrđeno obdukcijom. To je vrlo čudna priča i vrlo, vrlo tužna“, rekao je Frančesko Aporti, gradonačelnik Borga Virđilija novinarima.

 

Zvanična obdukcija još nije završena, prema navodima lista.

 

Sin je pod istragom zbog nezakonitog prikrivanja tela i prevare u vezi sa doprinosima.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Moral se na Zemlji odavno zaturio, a svet je inače fraktalna struktura, kako na vrhu (vlast) tako i u bazi (narod), ovo je eho rečenog doduše u duhu "Danse Macabre" 1875., Kamija Sen-Sansa. Tema "Danse Macabre" je iz njegovog "Karnevala životinja"("Allegro ridicolo"). Baš kao i u njegovom "Karnevalu životinja", svi korišćeni instrumenti igraju ulogu; oni su pravi glumci. Ponoć otkucava. Satana će predvoditi ples. Smrt se pojavljuje, štimuje svoju violinu i ples počinje, u početku gotovo prikriveno, zatim oživljava, čini se da se smiruje i nastavlja se sa obnovljenim besom koji će prestati tek kada petao zakukuriče. Veštičji sabat se rastvara sa izlaskom sunca. Simfonijska poema u g-molu zasniva se na poemi Anrija Kazalisa "Égalité-Fraternité":

"Cik i cik i cik, smrt u ritmu

Udara petom o grobnicu,

Smrt u ponoć svira plesnu melodiju,

Cik i cik i cak, na svojoj violini....

Oh! Kakva lepa noć za siromašni svet!

I živela smrt i jednakost!"

 

 

*

 

 https://www.youtube.com/watch?v=RIN12cL_3JQ&list=RDRIN12cL_3JQ&start_radio=1

Danse Macabre - Camille Saint-Saëns

 

 

Harfa svira dvanaest udaraca ponoći, picikato violončela predstavlja Smrt koja udara petom da bi probudila mrtve, pre nego što "štimuje" svoju solo violinu na Diabolus in musica (naziv dat, prema sistemu Gvida d'Areca, na umanjenu kvintu ili "triton", ovde: A-E-dur) i pokrene ples tempom valcera. Ksilofon predstavlja zvuk kostiju skeleta koje plešu i sudaraju se tokom noći. Violine obeležavaju kadencu prodornim kvintama, koje podsećaju na zimski vetar, a smanjena kvinta na početku (A-Es) takođe bi mogla da sugeriše suvoću i gorčinu godišnjeg doba.

 

Razvijaju se tri teme: jedna ritmička, koju predstavlja flauta; druga melodijska, koju izgovara solo violina; i konačno, citat melodijskog motiva iz prve strofe liturgijske sekvence Dies irae, ali ovde je to Dies irae transponovan u živahni durski modus, koji čudno zvuči na trubi, uz podršku činela; infernalni duhovi kao da ismevaju ovu svečanu frazu iz liturgije mrtvih. Ova tri motiva su valcerirana. Tema A se razvija u obliku varijacija, tema B se tretira kao fuga, i u određenom trenutku se dve preklapaju. Takođe treba istaći oslobađanje energije orkestra, sa njegovom gromoglasnom bukom iz limene sekcije, izražavajući frenetičnu, uznemirenu prirodu ovog podzemnog sveta. A kada oboa zasvira, mrtvi se razbeže.

 

Zoran Stokić

 

SPC i vernici danas slave Svetog Stefana Dečanskog - Mratindan

Autor:

author

Tanjug

|

24. nov. 2025. 08:25

|

LIFESTYLE

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog mučenika Stefana Dečanskog, praznik u narodu poznatiji kao Mratindan.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/spc-i-vernici-danas-slave-svetog-stefana-decanskog-mratindan/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

SPC, crkva vizantiskog tipa, je "TV Pink" svakog despota, otuda je razumljivo zašto su izmislili da je "Sv. Mrata" narodni nadimak za kralja Stefana Dečanskog, koji se obeležava 11. novembra / 24. novembra – premda je to "dan Svetog Martina" iz vremena pre raskola (raskol je započeo 1054.) - hrišćanski svetitelj i episkop grada Tura. Rođen je 316.,  (Sabarija, Panonija; današnji Sombathej, Mađarska) u paganskoj porodici, kao sin rimskog vojnog oficira (tribuna). Nekoliko godina nakon Martinovog rođenja, njegov otac je dobio status veterana i dobio je zemlju u Ticinumu (današnja Pavija) ​​u severnoj Italiji, gde je Martin odrastao i stekao obrazovanje. Po očevoj želji postao je i on vojnik. Služio je kao vojnik u rimskoj konjici u Galiji, ali je napustio vojnu službu negde pre 361., kada je postao učenik Hilarija od Poatjea, osnovavši manastir u Ligužeu. Posvećen je za episkopa Cezaroduna (drevni naziv za Tur) 371. Kao episkop igrao je značajnu ulogu u suzbijanju ostataka galo-rimske religije. Postoji mnogo gradova, sela i crkava u današnjoj Francuskoj koji nose njegovo ime, a u Francuskoj mu je posvećeno preko 1.500 crkava (u svetu preko 4500).

 

O njemu se govorilo "da je bio vojnik na silu, pop po dužnosti, a monah po izboru". Spojio je nespojivo: verski fanatik i čudotvorni svetac. Bio je poznat i po otporu protiv uplitanja građanske vlasti u čisto crkvene poslove. Uvek je bio blizu siromašnima i progonjenima. Imao je protivnike i u redovima sveštenstva. Takođe je poznat po hrišćanskoj legendi u kojoj je podelio svoj plašt sa prosjakom – ovo je ovekovečeno u umetnostima, na primer, slikama "Sv Martin i prosijak" Van Dajk, 1618., Crkva Svetog Martina, Zaventem, Belgija, El Greko 1597–1599., slika se trenutno nalazi u kolekciji Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu.

 

 

 

Zoran Stokić

24.11.2025.

 Ova slika Leonarda da Vinčija je i dalje najskuplje delo na aukcijama

FOTO

 

Uprkos krizi na tržištu umetnina, aukcije vrhunskih dela nastavljaju da obaraju istorijske iznose, ali rekord svih vremena i dalje drži "Salvator Mundi" Leonarda da Vinčija.

 

AKTUELNO

Izvor: Tanjug 22.11.2025.

B92 14:03

 

Ova slika Leonarda da Vinčija je i dalje najskuplje delo na aukcijama FOTO

steeve-x-art / Alamy / Profimedia

Ginisova knjiga rekorda saopštila je da uprkos krizi na tržištu umetnina, aukcije vrhunskih dela nastavljaju da obaraju istorijske iznose, ali rekord svih vremena i dalje drži "Salvator Mundi" Leonarda da Vinčija, koji je kuća "Kristis" 2017. godine prodala saudijskoj kraljevskoj porodici za 450,3 miliona dolara.

 

Najnoviji vrhunac dostignut je ove nedelje u "Sotbiju", gde je Klimtov "Portret Elizabete Lederer" iz kolekcije Leonarda Laudera dostigao 236 miliona dolara, što predstavlja rekord za modernog umetnika, prenela je Ansa.

Pročitaj više:

https://www.b92.net/kultura/aktuelno/183796/slika-da-vincija-i-dalje-najskuplje-delo-na-aukcijama/vest

 

 

 

***

Komentar

***

 

Dugo se smatralo da je orginalna slika izgubljena (postojalo je 20 kopija) ali gle slučajnosti 2005., je "pronađena" –  taj "orginal(2005.)" se pak i dalje pripisivao Leonardovom učeniku Đ. A. Boltrafiju; ekonomska "logika" profita u svetu bez morala - postepeno je učinila  da se silka pripiše Leonardu - ima i dalje onih koji to osporavaju. Biznis po modelu: Tomaso Albinoni je do 1958., bio zaboravljen kada se stručnjak za barok - R. Giazotto - poslužio mediskim spinovanjem. Kretao se na tragu Bernajza koji je već pokazao da se pomoću spinovanja sve može bolje prodavati: voće, konji, gramofoni,..., političari, idologije,..., Albinoni. Kreirao je (kasno-romantičarski; a ne barokni) mega hit, plilagođen 20 veku, "Adađo" navodno Albinonijev - zaštitio je svoje otkriće autorskim pravima - a izdavačka kuća Ricordi Publishing iz Milana objavila je snimak 1958. Uspelo je - delo je zaista postalo mega hit; krajem 20 veka Giazotto  je od "Adađa", od autorskih prava, ubedljivo najviše zaradio od svih  savremeni kompozitor a tek koliko su zaradili producenti (bezbrojni aranžmani pop, flamenko, džez, rok, tehno, itd; u pozorištima, filmovima, TV serijama). Biznis vođen komercijalnim interesima - tržišno je isplativije prodavati Albinonija nego Giazottija, sprečavali su da se sazna istina da stručnjak za barok (naročito za Albinonija) Giazotto nije mogao da priloži orginal.

 

Zoran Stokić

23.11.2025.

 

Ukinuta tempotalnost

*

Prvo izdanje stripa o Supermenu na aukciji prodato za devet miliona dolara

Autor:

author

FoNet

|

21. nov. 2025. 20:59

|

SHOWBIZ

Originalni primerak prvog izdanja stripa o Supermenu "Čovek od čelika" iz juna 1939. godine postao je najskuplji strip ikad, pošto je na aukciji prodat za 9,12 miliona dolara, prenosi BBC, dodajući da su strip "u besprekornom stanju" pronašla tri brata u Kaliforniji, čisteći tavan posle smrti majke.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/prvo-izdanje-stripa-o-supermenu-na-aukciji-prodato-za-devet-miliona-dolara/komentari/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Naša političko/kulturna elita koja se decenijama bori protiv naše staljinističke vlasti neodoljivo me podseća na taktiku dugovečnog strip serijala Supermen (izašli iz komunističkog šinjela: nisu čitali, pisce i filozofe Aristotela,...,Dirkema, Vebera, H.D.Toroa,..., Gandija nego su čitali Marksa, Pelahanova, Hegela i Supermen). Za razliku od mita,..., romana, scenaristi Supermena su stvorili paradoksalno rešenje u – poredku tempolralnosti. Supermen mora da deluje, a to povlači za sobom posledice i promene u njegovom biću - ali on ne može da promeni sebe – kako to pomirii? Tako što se priče odvijaju u - iterativnom vremenu - u kojem Supermen i ostali protagonisti niti stare niti umiru; štaviše, niti se žene niti razvode, niti se razmnožavaju. Stoga je temporalnost koja leži u osnovi narativa u suštini blokirana, savršeno funkcionalna za stvaranje infantilnog zadovoljstva ponavljanja kod publike. U poređenju sa mitom („tamo i nekada davno“), vreme serijalizacije stripova predstavlja večno - "ovde i sada" - na osnovu čega se, međutim, moraju stvarati stalne varijacije, jer masovna publika izbegava dosadu. Otuda narativni uređaji "šta ako", ili flešbek, ili čak promena perspektive (gde se isti događaj priča dva ili više puta iz perspektive različitih likova). Sve su to varijacije ponavljajuće priče, u čijem je središtu nepobedivi heroj, čiji je poraz (osim ako nije privremen i prividan) po definiciji nemoguć. Paradoks stripa Supermen i naše "opozicije" je u sledećem: Supermen bi mogao da svojom "beskonačnom energijom" učini – dobro – tako što bi učinio da Srbija, Rusija ili Kina postanu uređena građanska društva a ne despotije, mogao bi da učini – dobro – na kosmičkom nivou – ali on to ne čini, on se bori protiv zla, kriminala, u svom malom gradu, koji uzurpira privatnu imovinu. I tako decenijama – on (oni) uvek pobede ali Srbija ostade despotija.  

 

Zoran Stokić

22.11.2025.

 Aranđelovdan - jedna od najčešćih slava, posvećena zaštitniku pravde i vere

Autor:

author

author

N1 Beograd

nova.rs

|

21. nov. 2025. 06:50

|

LIFESTYLE

Editorial use only

meunierd / Shutterstock

Ovaj praznik posvećen je Svetom Arhangelu Mihailu, vođi nebeskih sila i zaštitniku pravde i vere.

 

Iako se Aranđelovdan tradicionalno obeležava vekovima, pojedina predanja i običaji i danas intrigiraju vernike posebno uvreženo verovanje da se baš na ovaj dan “otvaraju nebeske kapije” i da molitve brže bivaju uslišene.

 

Ovaj praznik posvećen je Svetom Arhangelu Mihailu, vođi nebeskih sila i zaštitniku pravde i vere. To je jedan od najvećih pravoslavnih praznika i jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji, odmah posle Nikoljdana.

 

U hrišćanskoj tradiciji, Sveti Mihailo je prvi od sedam arhanđela, koji je predvodio nebesku vojsku u borbi protiv zla.

 

U ikonografiji se prikazuje u rimskom oklopu, sa mačem ili kopljem kako pobeđuje zmaja, demona ili đavola.

 

Smatra se zaštitnikom Saborne crkve, čuvarom duša, i nebeskim borcem za pravednike, prenosi Manastiri.rs.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/arandjelovdan-jedna-od-najpostovanijih-srpskih-slava/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Šteta što u našoj trediciji nije cetralni arhanđel Uril (Uriel) - mač istine - majstor znanja i arhanđeo mudrosti. Urilo: vatra ili svetlost Božija, prosvetitelj - vernici se mole da on prosvetli one sa pomračenim umovima. Uril je arhanđeo poznat iz jevrejske tradicije pratio je Enoha (sedmi starizavetni patrijarh) kroz nebo i pokazao mu tajne koje se tiču kretanja nebeskih tela. Da je do srednjeg veka bio važan i za hrišćane, svedoči hriščanska umetnost, Uril je jedan od Serafima, anđela koji stalno okružuju Boga - nalazi se na mozajcima - u rimskoj bazilici sv. Marije Velike (Santa Maria Maggiore 400.g.n.e),..., crkvi San Apolinaro Nuovo (Sant’Apollinare Nuovo u Raveni 520. g.n.e). Kasnije se taj "mač istine" i "znanja" zaturio, preživeo je uglavnom kod jevreja i  kod anglosaksonaca.

 

*

 

"Urijel – I vide Bog svetlost da je dobra, i rastavi Bog svetlost od tame" iz J. Hajdnovog oratorijuma "Stvaranje"

 

https://www.youtube.com/watch?v=JuD1k9ezQdA&list=RDJuD1k9ezQdA&start_radio=1

J.Haydn | The Creation

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Wx4iIYc68Ic

Jean-Féry Rebel (1666-1747) - Les Elémens, simphonie nouvelle (c.1737)

 

Da je barokna muzika – muzička enciklopedija zvuka – pokazuje i primer "haosa" iz " Les Elémens" Rabela. U svom disonantnom akordu, kompozitor pomera fokus sa važnosti pojedinačnih zvukova, naglašavajući umesto toga karakteristike koje se odnose na tembar, teksturu i dinamiku. Žan-Žak Ruso je u svom "Dictionnaire de Musikue"1768., napisao da je „Barokna muzika ona u kojoj je harmonija zbunjena i puna modulacije". Lako bi se ovaj pokret iz "Haosa" mogao biti pomešati sa atonalnim delom avangardnog kompozitora iz dvadesetog veka

 

Više njegovih kompozicija karakterišu složeni ritmovi i posebne harmonije koje njegovi savremenici nisu u potpunosti razumeli i cenili. Njegove: „Les Caractères de la danse“ (simfonija plesa) JFR.56 kombinuju muziku sa plesom i uvode neobične metričke ideje. Ovo delo je takođe postiglo uspeh u Londonu, gde ga je Hendl izveo 1725. godine. Komponovao je: „Tombeau de Monsieur de Lully“ (sonata u triju) JFR.36 u čast svog učitelja Lulija. Neke od Rebelovih kompozicija izvode se kao plesne simfonije - Une symphonie de danse. Među ovim kompozicijama se ističu Les élémens, koje opisuju stvaranje sveta.

 

Rebelov doprinos evoluciji francuske muzike i plesa uticao je na kompozitore poput  Rameaua, koji je nastojao da dočara rađanje četiri elementa iz Haosa u uvertira njegove opere  "Zais" 1748. Istovremeno, "Les Elements" ukazuje na Hajdnov oratorijum "Stvaranje", koje takođe počinje predstavom haosa, izazvanom unisonom C notom koju svira orkestar. Međutim, Hajdn se poziva na proces stvaranja kako je predstavljen u Bibliji, Knjizi postanja. Sa muzičke tačke gledišta, u Hajdnovom delu Haos je pre povezan sa harmonijskim vakuumom (kao što sugeriše unison C) i upotrebom drugih muzičkih konvencija od onih koje su uspostavljene u njegovo vreme. Rebelov prikaz haosa i kreacije odražava ideje klasične antike u vezi sa teorijom elemenata i stvaranjem univerzuma. "Les Elements" u izvesnoj meri odražava estetski ideal francuskog baroka, koji se odnosi na umetnost kao na harmoničnu imitaciju prirode. Struktura dela je izbalansirana i jasna, odražava podjednako uravnotežen muzički sadržaj, udaljavajući se dalje od burne artikulacije unutrašnjih strasti, koja karakteriše italijanska dela epohe. Muzički diskurs je fluidan i odražava gracioznost plesnih pokreta, a čitava konstrukcija odražava uravnotežen i prefinjen francuski duh; "Francuska muzika skoro uvek podrazumeva ples, a ritmički obrasci površine su ključni za kinestetičke pokrete ruke i stopala, do redovnih promena između kretanja i uspostavljanja ravnoteže"!

 

Zoran Stokić

21.11.2025.

 

Objavljene "najkul" ulice na svetu: Ovde se odvija pravi gradski život

Autor:

author

CNN

|

20. nov. 2025. 14:23

|

LIFESTYLE

Rrio, ulica, brazil

Fotoarena, Foto Arena LTDA / Alamy / Profimedia

Najnoviji izbor „najkul ulica na svetu” magazina Time Out predvodi Rua do Senado u Rio de Žaneiru u Brazilu.

 

Šetnja ulicama je odličan način da osetite pravi puls nekog grada – lutajući kroz prodavnice, svraćajući u kafiće ili zauzimajući stolicu u nekom živom baru.

 

Kako navodi globalni vodič Time Out, ulice su mesto gde ćete pronaći „lokalni život u njegovoj najautentičnijoj formi.”

 

Upravo ta ideja stoji iza godišnje liste „najkul ulica”, globalnog pregleda šetališta, prolaza i drugih urbanih mesta.

 

Izdanje za 2025. je objavljeno, slaveći, kako Grejs Berd kaže za CNN Travel, način na koji „ulice predstavljaju sve što urbani život čini briljantnim.”

 

Da bi sastavio listu, Time Out se oslonio na svoju globalnu mrežu urednika i novinara, od kojih je svaki predložio delove svojih gradova koji zaslužuju pažnju.

 

Ovogodišnji pobednik: Rua do Senado u Rio de Žaneiru

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/objavljene-najkul-ulice-na-svetu-ovde-se-odvija-pravi-gradski-zivot/

 

 

***

Komentar

***

 

Mit  konzumerizma. Mali gradovi su bili mesto gde su građani zajedno rešavali - svoje probleme i probleme grada. U današnjim velikim gradovima povlačimo se manje-više dobrovoljno u zatvorene stanove sa zvučno izolovanim prozorima, ostavljajući spoljni svet buci, prašini i izduvnim gasovima automobila. Ljudi uopšte nisu evolutivno spremni za ovo. Mi smo proistekli iz ovake etike: u eksperimentu sa dva majmuna. Svaki majmun je mogao da jede hranu povlačenjem kanapa, ali je to rezultiralo time da drugi dobije bolan električni udar. Životinje su se odrekle hrane da bi izbegle da drugom izazove bol. Gladovale su 12 dana – mi smo proizvod ove 50 miliona duge evolucije gde smo nasledili obrasce socijalne etike u malim grupama na "malim brojevima" – u gradovima se dogodio "kršlus", svako je svakom srtanac, preovladala je briga o sopstevnoj dobrobiti (preživljavanju) - izgubila se dobrobit drugih (celine). U velikim gradovima nije izgrađena neka socijalna etika za "velike brojev" pa se izgubilo - opšte dobro (uradiće već neko drugi – zašto da to uradim ja). Socijalna etika dok smo živeli u malim sredinama zasnivala se na tome da smo - dobijali i pružala - pomoć drugima - svojim postupcima (a ne samo gestovima i rečima). Broj ličnih odnosa i društvenih kontakata gradskih stanovnika se bitno smanjio (a to je nekada bio sinonim malih gradova) dok se broj profesionalnih odnosa i fizičkih kontakata bitno uvećao - što proizvodi socijalnu patologiju.

 

Zoran Stokič

21.11.2025.

 Vučić: Bilo bi dobro da Britanci pomognu izgradnju brze pruge Beograd - Tuzla

Autor:

author

Beta

|

20. nov. 2025. 10:56

|

EKONOMIJA

|

4

komentara

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbiji treba dobra infrastrukturna povezanost sa zemljama regiona i da je saradnja u oblasti energetike posebno važna.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/biznis/vucic-brza-pruga-beograd-tuzla/

                                                                       *

 

Načelnik Generalštaba Mojisilović prisustvovao je u komandi NATO u Napulju primopredaji dužnosti

 

Danas Online

danas 20.11.2025.13:10

 

Načelnik Generalštaba Mojisilović prisustvovao je u komandi NATO u Napulju primopredaji dužnosti

Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV

 

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović prisustvovao je 19. novembra svečanoj primopredaji dužnosti komandanta Komande združenih snaga NATO-a iz Napulja, ujedno komandanta američkih pomorskih snaga u Evropi i Africi. Novi komandant je admiral Džordž Vajkof, koji je dužnost primio od admirala Stjuarta Manča, objavljeno je na sajtu MOD-a.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/politika/nacelnik-generalstaba-mojisilovic-nato-komanda-napulj/

 

***

Komentar

***

 ///Neobjavljen komentar u Danas

Znači ne samo za list "Politika",..., "Informer" nego i za list Danas je za objavljivanje (podgrevanje stereotipova koji nas drže u položaju "parije" i zbog kojih je Srbija 35 godina dno-dna), na primer,  "Ovo je sramota za nasu vojsku da saradjuje sa onima koji su nas bombardovali" i tsl. A da kažeš da je "naša" vlast 35 godina - marioneta Rusije - e to je glup, nedozvoljen, komentar. Samo po sebi ovo je odličan primer da je Srbija "Ruski matriks"!///

Britanci? Pa na vašim medijima 35 godina prikazujete Britance kao naše večite podmukle neprijatelje koji 1000 godina ništa drugo u životu nisu radili nego su samo smišljali kako da napakoste Srbiji.

 

*

 

@Totem A zašto smo 1999., bili za NATO neprijatelj? Umesto Kube Fidela Kastra i Albanije Envera Hodze vlast je učinila, vodila takvu spoljnu politiku, da Srbija bude "parija"! Evo "parija" smo već 35 godina. Premda, međunarodni sistem država - ne priznaje države "parije" - zbog principa jednakosti prema međunarodnom pravu, odomaćena je praksa da u vođenju spoljne politike velike sile koriste fenomen "parija"! "Parija" može postati neka država ukoliko: 1) poseduje ili koristi oružje za masovno uništenje , 2) podržava terorizam, 3) kojoj nedostaje demokratija, 4) sa istorijom kršenja ljudskih prava, 5) koje promovišu radikalne ideologije kod kuće ili u inostranstvu i 6) koja vrši akte vojne agresije u inostranstvu. Super sile mogu svoje - subjektivne procene - da učine na međunarodnoj sceni da su – objektivne. Tako su SAD učinile da Kuba Fidela Kastra postane "parija"! Poučno je, ne to nije zbog komunizma u Kubi, nego je Kuba postala "parija" jer je SSSR na Kubi, 159 km od SAD, pokušao da postavi rampe za nuklearne rakete (velika greška F. Kastra – što je na to pristao). Vidi 1989 pomerila se čelična zavesa između SSSR i NATO a ti vodiš takvu politiku, kao nekada Kastro, da budeš "rampa" za Ruske projektile unutar prostoraNATO. Kakve to veze ima (već 35 g) sa našim nacionalnim interesima? Nikakve, ali ima veze sa geosrtateškim interesima Rusije. Zašto nismo 1989., priznali da je pao berlinski zid i tada ušli u EU i NATO? To je bio naš naciolani interes.

 Dodatak:

***

 

Teorije zavere - se održavaju na sterotipima, neznanju, aroganciji, sakrivanju brojnih podataka koji obaraju „zavere“; igraju na kartu čovekove želje za sigurnošću i njegovom strahu od slučajnosti. Samo kada „teoretičari zavere“ dođu na vlast, ona (zavera) postaje nešto poput teorije koja objašnjava stvari koje se zbilja dešavaju. Hitler, Gebels,..., su verovali u zaveru sionskih mudraca: kada su došli na vlast, rešili su da je preduprede, da je spreče svojom  vlastitom protiv zaverom. U Srbiji od 1945-2021 „centri moći“ održavaju stereotipe, uskraćuju činjenice da bi svake godine plasirali terije zavere, na pr, da nam „englezi (Zapad) rade oduvek o glavi“ evo samo dva pr. 1) misija epidemiologa Hantera I svetski rat, 2) savezničko bombardovanje na uskrs 1944. II svetski rat. Misija dr Viljema Hantera - koga je poslala engleska vlada - nas je spasla od izumiranja u doba smrtonosne epidemije pegavog tifusa 1914-1915. koja je pretila da nas zbriše kao narod. Lako se može proveriti da mediji, škole, akademska elita, a kamo li običan čovek evo ni u 21 veku o tome nemaju pojima; jer eto jednog primera da su nas „englezi spasli“ im obara zaveru(!) Slično svake godine se ponavlja „priča“ o namernom bombardovanju Srbije na uskrs 1944.

 

*

 

Umesto da svaki naš čovek, a stručnjake da i ne spominjem, znaju za epidemiologa Hantera, umesto da smo od njega učili koliko je važna PREVENCIJA teško da bi nas zadesile ovolike oscilacije u lečenju covida 19. dr Viljema Hantera - empiričar nas je spasao od izumiranja u doba smrtonosne epidemije pegavog tifusa 1914-1915. koja je pretila da nas zbriše kao narod - falilo je znanje iz epidemiologije, vakcina, lekarske opreme, lekara... Ne poznajući pravu prirodu bolesti, vlast je da bi Valjevo rasteretila tolikog broja bolesnih, lakše obolele puštala kućama. To je i doprinelo da se epidemija munjevito proširi po celoj Srbiji. Obolelo je stoga više od milion ljudi, od čega je umrlo preko 150.000. Misija epidemiologa engleza Hantera (30 lekara) bila je efikasna, utvrdili da je glavni prenosilac bolesti bela vaš i da da se treba usmeriti ka njenom uništavanju tj. ka prevenciji – bila je mometalna, jednostavna i lako primeljiva. Sredinom marta čitava Srbija bila je oblepljena plakatima sa podacima o prirodi bolesti, uputstvima i naredbom šta svaki pojedinac mora da uradi. Čistoća tela bila je osnovni preduslov, ali još važnije bilo je da se bela vaš uništi u odeći, posteljini, jorganima, u svakom delu kuće. U opštem ratu protiv vašaka najdelotvornije se pokazala zabrana poseta civila bolesnoj rodbini, mešanje zdravih i bolesnih, a ponajviše izum doktora Hantera i njegovih lekara. Bilo je to takozvano srpsko bure, neobično sredstvo za dezinfekciju koje se pokazalo kao izuzetno jednostavno, jeftino, uspešno i, najvažnije, moglo je da se napravi u svakom selu... Teoretičari zavere koji održavaju našu nekrofilsku despotsku kulturnu matricu – iz hira ne dozvoljavaju da se zna o tom herojskom poduhvatu samo zato što je Hanter englez – pa im opovrgava mantru o tome kako su nam englezi "oduvek radili o glavi" - Hanter je bio na čelu misije engleske vlade!

 

*

 

Savezničko bombardovanje Srbije

 

Ovo je reagovanje na emisiju “Direktno” (Studio B, 26.05.09, sa gospodom Bokunom, Božovićem i Đurićem kao gostima).

Stereotip o “zverskom” savezničkom bombardovanju Srbije 1944. (Beograd, Leskovac itd.) idealan je za “ribarenje ljudskim dušama” i to bi naš uvaženi psihijatar morao znati. Odavno dostupne empirijske činjenice daju sasvim drugačiju sliku o tom događaju. Naime, od početka 1944. stvarani su bili uslovi za prekretnicu u sistematskom i planskom uništavanju značajnih nemačkih – a ne srpskih – uporišta po celoj dubini Balkana (sve do Ploeštija u Rumuniji). Baš zato što kod nas i dalje živi stereotip da su saveznici bombardovali Srbiju namerno, tj. da je postojala zavera protiv nas – iako se iz ratnih arhiva jasno ocrtavaju elementi ratne logike toga vremena –, spomenimo samo bombardovanja na teritoriji omražene nam NDH. Krajnje je neprijatna (i nedopustiva!) činjenica da u Srbiji ni u 21. veku čak ni gospoda poput Bokuna, Božovića i Đurića nisu upoznati sa činjenicama da je, na primer, Slavonski Brod bombardovan 15 puta, Split 10 puta, Zagreb 8 puta, Zadar 7 puta, Šibenik 6 puta, Bihać i Metković 5 puta, Dubrovnik, Sarajevo, Banja Luka, Osijek, Zenica po 3 puta itd. Kome odgovara prikrivanje činjenice da su u Beogradu tri fabrike aviona – “Rogožarski”, “Teleoptik” i fabrika u Rakovici – remontovale 600 motora za nemačke “meseršmitove” i tsl?. Ko i zašto, sa kojim ciljevima, sprečava da ove činjenice zna svaki naš sugrađanin?

Osim toga, Dr Bokun je bacio u etar i ideju o “zavereničkoj teoriji sveta” od strane “krizne grupe”, koja je tako postala glavni krivac naše nesreće! Da podsetim, dolazak Miloševića na vlast obeležen je uništenjem naše mukotrpno stvarane naučno-kritičke tradicije. Posle toga, stvorena je mogućnost da centralno mesto u njegovoj ideologiji zauzme nekritička “teorija društva kao posledice zavere”. Ta predrasuda da, kad god se u svetu dogodi neko zlo, mora da postoji neki krivac koji je to zlo izazvao namerno – veoma je stara. Još je Homer razvijao metaforu o društvenim događajima kao posledici zavere: sve što se dešavalo na trojanskom bojištu po njemu je bilo odraz raznih zavera među olimpskim bogovima. U hrišćanskoj misli za svako zlo je odgovoran “đavo”, a u marksizmu “pohlepni kapitalisti”. Bitna komponenta teorije zavere je da one koji u nju veruju oslobađa svake odgovornosti za ono što rade. Druga komponenta je da verovanje u teoriju zavere zapravo ohrabruje stvarnu zaveru! Lenjin, Hitler i Milošević su verovali u zavere, pa su, dolaskom na vlast, sami postali zaverenici. Na svu sreću, njihove se zavereničke ideje nisu realizovale.

Da bi naša zemlja imala bilo kavu budućnost, primarno je obnavljanje naše posustale naučne tradicije, tj. kritičkog mišljenja. Karl Poper upozorava: “naučnu tradiciju je veoma teško stvarati. Pre dve hiljade godina naučna je tradicija bila uništena u Grčkoj, i proteklo je mnogo vekova pre nego je ponovo pustila korenje na zapadu.” Da li će – i kada – ponovo pustiti korenje u Srbiji?

 

 

Zoran Stokić

20.11.2025.