Da li je stvarno Marija Antoaneta poručila gladnom narodu da "jede kolače"?

Autor:

nova.rs

25. apr. 2026. 17:01

LIFESTYLE

Marija Antoaneta

Shutterstock AI

Kada biste morali da izaberete jednu rečenicu koja najbolje oslikava raskoš i otuđenost francuske monarhije, verovatno bi to bila: „Neka jedu kolače.“ Kratka je, upečatljiva i nosi dozu okrutnosti koja se lako pamti. Ipak, koliko god bila poznata, velika je verovatnoća da Marija Antoaneta to nikada nije izgovorila.

 

Pa šta je zapravo rekla u vreme haosa Francuske revolucije? Odgovor je daleko manje dramatičan nego što se vekovima verovalo, piše Nova.

 

Krajem 18. veka Francuska se nalazila u ozbiljnoj krizi. Hleb, koji je bio osnovna namirnica, bio je sve teže dostupan, cene su rasle, a nezadovoljstvo među stanovništvom je ključalo. Monarhija, na čelu sa kraljem Lujem XVI i kraljicom Marijom Antoanetom, koja je živela u raskošnom Versaju, postala je lak cilj javnog gneva. Posebno je kraljica bila na udaru kritika, jer je u očima naroda predstavljala simbol luksuza i rasipništva, ali i jedan od okidača revolucionarnog nezadovoljstva.

 

Kako su nemiri rasli tokom 1789. godine, priče o njenoj navodnoj ravnodušnosti širile su se neverovatnom brzinom. U društvu u kojem su mnogi jedva dolazili do hrane, ideja da kraljica nonšalantno ignoriše glad delovala je kao ulje na vatru.

 

Prema legendi, neko je kraljici preneo da narod nema hleba. Njen navodni odgovor bio je: „Neka jedu kolače.“ Rečenica je jednostavna, zvuči uverljivo i surovo, ali istoričari nemaju nijedan dokaz da je ikada izgovorena. Još zanimljivije, takva izjava se ne pojavljuje u revolucionarnim pamfletima ili novinama tog vremena, gde bi se svakako našla da je zaista postojala.

 

Rečenica koja se najčešće dovodi u vezu s Marijom Antoanetom zapravo glasi na francuskom: „Qu'ils mangent de la brioche“, što bi se prevelo kao „Neka jedu brioche“. Reč je o bogatom, masnom pecivu koje je i tada bilo luksuz u odnosu na običan hleb.

 

Međutim, ni ova verzija verovatno ne potiče od nje. Izraz se pojavljuje decenijama ranije u delu filozofa Žan-Žaka Rusoa, gde se neodređeno pripisuje „jednoj velikoj princezi“. U trenutku kada je taj tekst objavljen, Marija Antoaneta je još bila dete, što gotovo sigurno isključuje mogućnost da je ona izvor te izjave.

 

Priča o „kolačima“ uklapa se u dugu tradiciju anegdota o otuđenim elitama. Slične priče postojale su širom Evrope i često su služile da pokažu koliko su aristokrate udaljene od svakodnevnih problema običnih ljudi. Vremenom, kako je negativno mišljenje o kraljici raslo, ova rečenica je prirodno „prilepljena“ uz njeno ime.

 

Marija Antoaneta, dakle, nije izgovorila čuvenu rečenicu pred gladnim narodom. Ne postoje čvrsti dokazi da je rekla bilo šta slično. Ono što je ostalo jeste mit i podsetnik da istoriju ne oblikuju samo činjenice, već i glasine, ponavljanje i način na koji se priče prenose.

 

Ponekad se poznate rečenice pamte ne zato što su istinite, već zato što zvuče kao da bi mogle biti. A ova je, očigledno, bila previše dobra da bi bila zaboravljena.

 

 

***

Komentar

***

 

Razlog bankrota Francuske bili su neprekidni ratovi u kojima je francuska vojska igrala veliku ulogu ali je žrtveni jarac bila - Madame Deficit. 

Kao što je Geteov roman "Izbor po srodnosti" 1809., izazvao pomešana osećanja i neugodnost, tako je i brak Luja XVI i Marije izazivao pomešanja osećanja (kao da su anticipirali budući Geteov roman – "kralj i kraljica su bili u braku već sedam godina, ali je bila javna tajna da još uvijek nisu imali intimne odnose". 1777., posetio ih je brat Marije , Josip II car Svetog Rimskog Carstva i ubedio ih da treba da dobiju potomke i tsl.). U romanu Gete opisuje slom naizgled harmoničnog, ali u stvarnosti emocionalno neostvarenog, konvencionalnog (ugovorenog) aristokratskog braka. Slučajni susreti para sa ljudima koji u njima bude pravu ljubav (veza po izboru) stvaraju dve veze, mušku priznatu i branjenu, i žensku skrivenu i potisnutu. 

Marija se ponašala kao - građanin - što je u ta vremena za ženu bilo neprimereno, između ostalog se kockala i praznila dvorsku kasu, muž joj je da bi je sklonio od kockarskih stolova poklonio mali dvorac - Mali Trianon. Marija je uživala uređujući dvor po svom ukusu, uglavnom prema austrijskoj modi. Najviše se posvetila hortikulturi, pa je vrt uređivala na engleski način. Okružila se umetnicima i filozofima, na primer, ona je 1780., izgradila - Theatre de la Reine - gde je izvodila opere Gluka, Gretrija, Paizjela, Sakinija i &. Fanovi Marije i Luja XVI su za neformalnu himnu koristili Gretrijevu ariju: "O Richard, O mon Roi" (iz "Ričarda lavljeg srca"). U pismu Sakiniju saznajemo: "Dragi moj Sakini, ljudi kažu da pokazujem previše naklonosti prema strancima. Toliko su me pritiskali da umesto vaše opere Edip izvedem Fedru gospodina Jean-Baptiste Lemoyne - da nisam mogao da odbijem. Vidite u kakvom sam položaju, oprostite mi"!

https://www.youtube.com/watch?v=w25T0jsFsxQ

RICHARD CŒUR DE LION, Grétry | Captation - Opéra Royal du Château de Versailles

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=4fL6fQwMZ2U&list=RD4fL6fQwMZ2U&start_radio=1
Enguerrand de Hys : Ô Richard, ô mon roi – Grétry

 

 

Zoran Stokić

25.04.2026.

‘Jezička greška’: Festival prirode pomešali sa nudističkim događajem

 

BBC News na srpskom

danas 24.04.2026. 18:15

Veverica na drvenoj podlozi, koja je zakovana za drvo

HW Slack

Narandžasta veverica može da se vidi na nekoliko lokacija u Kumbriji

Aktivisti za očuvanje prirode pozivaju posetioce da se „obuku prikladno“ jer je došlo do zabune nakon što su mnogi njihov festival u Engleskoj pomešali sa nudističkim događajem.

 

Organizatori Festivala prirode Kambrije na severozapadu države objavili su saopštenje pojašnjavajući da je došlo do zabune i da će vratiti novac svima koji su „greškom rezervisali“.

 

Događaj traje od 8. do 10. maja u priobalnom gradu Vorkington u Kambriji.

 

Predviđeno je nekoliko govornika i aktivnosti za sve uzraste.

 

„Posle nedavnih upita moramo da razjasnimo – Festival prirode Kambrije prvenstveno je namenjen LJUBITELJIMA PRIRODE… ne NUDISTIMA“, objasnili su u poruci na društvenoj mreži Fejsbuk.

 

„Iako želimo da uključimo sve i svakako ne osuđujemo nikoga, cilj su nam ljubitelji divljih životinja.

 

„Molimo vas da se obučete prikladno.“

 

Objava je usledila posle „nesporazuma“, objasnio je Sem Grifin, član organizacionog odbora festivala.

 

„Na kraju nismo morali nikome da vratimo novac, tako da se nadamo da je naša ponuda bila dovoljna da zadrži njihovo interesovanje, uprkos nametanju.“

 

‘Uobičajeni nesporazum’

Grupa je osetila obavezu da se oglasi kako ne bi došlo do novih zabuna, rekao je Grifin za BBC.

 

„Ljudi čuju ‘prirodnjak’ i tumače kao nešto drugo. Pretpostavljam da je to uobičajeni nesporazum.

 

„Mi smo samo strastveni ljubitelji divljih životinja – ništa drugo.

 

„Objava je zainteresovala mnoge i imali smo nove pratioce na Fejsbuku što je doprinelo prodaji karata.“

 

Šetnje sa vodičem, radionice pripovedanja, predavanja o zaštiti prirode, rukotvorine za mlade, samo su neke od predviđenih aktivosti.

 

Grifin veruje da Kambrija ima mnogo toga da ponudi ljubiteljima divljih životinja, „ali da joj se možda ne poklanja ista pažnja kao drugim delovima zemlje“.

 

„Nije samo Nacionalni park Lejk Distrikt. U Kambriji se mnogo toga dešava i prelepo je područje za istraživanje“, ukazuje.

 

„U Solvej Fertu zimuju guske i labudovi, a na industrijskoj obali u Meriportu, Vorkingtonu i Barouu živi mali plavi leptir – što je pravi dragulj.

 

„Na festivalu bi trebalo da učestvuju stručnjaci iz Engleske, ali smo bogati i znanjem lokalnih stručnjaka. Ideja je da se okupe svi zainteresovani za prirodni svet.“

 

 

***

 

 

Nevidljiva pretnja u vodama – naučnici otkrili efekte kokaina na ribe

Autor:

author

RTS

|

24. apr. 2026. 11:48

|

SCITECH

|

3

komentara

Poslednjih godina došlo je do alarmantnog porasta broja vodnih puteva zagađenih kokainom, što je navelo naučnike da se pitaju kako ribe reaguju i podnose opijate.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/scitech/nevidljiva-pretnja-u-vodama-naucnici-otkrili-efekte-kokaina-na-ribe/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Svakodnevni ćorsokaci i lavirinti kada se živi u svetu "velikih brojeva"! Čovek je proizvod duge evolucije primata, sisara duge 50 miliona godina. Čovek je biće koje - ima iskustvo - da živi i preživi u svetu konačnih skupova. Sticajem brojnih slučajnih okolnosti savremena nauka i tehnologija su omogućile multinacionalnom kapitalu da nas u 19, 20 i 21 veku umreži i gurne da živimo u svetu beskonačnih skupova. Ali u tom beskonačnom skupu, važe potpuno druga pravila (nevaže pravila iz konačnih skupova) o kojima nemamo iskustvo i nismo za to biološki i misaono opremljeni; slično, kao što, mravi - nemaju iskustvo - Homo sapijensa.  Homo sapijens je sada  oko 200 godina – "mrav" - u svetu beskonačnih skupova. Širenje sveta beskonačnih skupova je postalo autonomno i ubrzano. Problem sa "beskonačnim" - beskonačnim skupovima - jasno je anticipirao Galilej kada je "primetio" da postoji onoliko celih brojeva koliko i parnih celih brojeva tj. da podskup skupa može imati istu "kardinalnost" (pojam veličine skupova) kao i sam skup.

 

*

Evolucioni antropolog i psiholog Danbar je pokazao naše kognitivne granice broja pojedinaca sa kojima - bilo koja osoba - može da održava stabilne odnose - broj ljudi sa kojima možemo imati smislen stabilan trajni kontakt - je ograničen veličinom našeg mozga (kao vrste) - taj broj je oko 150. I sve ostalo kod Homo sapijensa je slično ovom Danbarevom broju!

Zoran Stokić

24.04.2026.

 

Aleksić: Od 2020. do 2023., iz šina iskliznula 194 teretna voza, među njima 26 sa opasnim materijama

Autor:

author

FoNet

|

22. apr. 2026. 18:49

|

VESTI

Skupština Srbije razmatrala je danas amandmane na Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić govorio je o železničkim nesrećama i istakao da su građani Srbije ugroženi i na putevima i u železničkom saobraćaju.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/aleksic-sine-iskliznula-194-teretna-voza-medju-njima-26-sa-opasnim-materijama/

 

 

***

Komentar

***

 

 ///Neobjavljen komentar na N1 i Danas///

"Od 2020. do 2023., iz šina iskliznula 194 teretna voza, među njima 26 sa opasnim materijama" konačno da je SR u nečemu PRVA, zlatna medalja, u LUDOSTI – u samoubilačkom ruskom ruletu. 

Tragedija u SR je u tome što ove, više nego katastrofalne činjenice, nikoga ne zanimaju. Institucije sistema, narod, elite, se prave da se to nije dogodilo. Kada smo vas - mi, malobrojni, 1989., 1990., - upozorili da će ukoliko nedođe do RESETA SISTEMA (od 1945. "vlast je iznad Zakona"), kao što se to odvijalo u drugim zemljama realsocijalizma u Evropi, da će SR u svim segmentima društva i države izgledati baš kao naša železnica, da će SR izgledati kao Halsova slika 'Grupni portret starica bolnice sv. Jelisaveta': "Starice, osuđene od života koji nisu imale, sede, u crnom, skrštenih ruku, za praznim stolom, na kome leži sklopljena knjiga, kao sklopljeni dan za kojim drugoga nema. Teško se čega sećaju, one se ničem ne nadaju, i više izazivaju užas u drugima, no što su užasnute" (M. Kašanin) - upozorenje nikoga nije zanimalo. 

Epilog: 1) upozerenje je bilo blagovremeno, 2) mi smo od 1990., proglašeni za unutrašnje nepijatelje, sva su nam vrata bila zatvorena, ali to narod i elite takođe nije zanimalo.

 

Zoran Stokić

22.04.2026.

 

Možda smo na ivici potpunog kolapsa interneta? Veštačka inteligencija preti globalnoj mreži

Autor:

author

BBC

|

20. apr. 2026. 12:08

|

SCITECH

Najnovija generacija AI modela otkriva niz ranjivosti širom globalne mreže. Uskoro bi mogle pasti u pogrešne ruke.

Talasi počinju da zapljuskuju internet – i možda ih je nemoguće zaustaviti. U dve godine koje su prethodile 2025, globalni broj nedeljnih sajber napada porastao je za 58 odsto, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, piše Science Focus.

 

Veliki deo tog rasta pripisuje se veštačkoj inteligenciji, pri čemu su AI-podržani napadi porasli za 89 odsto samo u 2025. godini.

 

Ali dok je taj rast uglavnom bio vođen unapređenjem fišing napada (u kojima kriminalci koriste lažne mejlove, pozive ili poruke kako bi vas naveli da otkrijete bankovne podatke ili osetljive informacije), sada se možda promenilo nešto fundamentalnije. Kada je Anthropic – kompanija iza Claude AI modela – objavila da je razvila moćan novi model nazvan Claude Mythos Preview, to je izazvalo potrese širom interneta.

 

Ovaj novi model bio je toliko moćan da ga je kompanija ocenila kao previše opasnog za javno objavljivanje u sadašnjem obliku. Zašto? Zato što Mythos Preview može da identifikuje bezbednosne propuste u softveru koje su bezbednosni analitičari, pa čak i raniji AI modeli, propustili.

 

Kao odgovor, Anthropic je najavio pokretanje projekta Glasswing, nove inicijative koja okuplja više od 40 najvećih svetskih kompanija iz oblasti softvera i internet infrastrukture. Cilj projekta Glasswing je da koristi Claude Mythos Preview kako bi pronašao i ispravio te propuste pre nego što akteri sa lošim namerama razviju AI modele sa sličnim sposobnostima i počnu da ih zloupotrebljavaju.

 

Anthropic navodi da je model već otkrio hiljade kritičnih ranjivosti – uključujući propuste u svim glavnim operativnim sistemima i internet pregledačima. Kompanija upozorava da „neće proći mnogo vremena pre nego što se AI modeli sa takvim sposobnostima prošire, potencijalno i izvan aktera koji su posvećeni njihovoj bezbednoj upotrebi. Posledice – po ekonomije, javnu bezbednost i nacionalnu sigurnost – mogle bi biti ozbiljne.“

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/scitech/mozda-smo-na-ivici-potpunog-kolapsa-interneta-vestacka-inteligencija-preti-globalnoj-mrezi/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

AI je baš onakva kako ju je čovek programirao. Čovek masa (malograđanin) se dočepao kormila država, prodro je u sve institucuje, pa i u esnaf programera – a među njima ima pohlepnih (koje posle nazovemo "hakerima"). 

Kako to, na primer, AI tako uspešno komponuje? Tako što programeti odlično poznaju - umeće pravljenja muzičkih idioma - kroz istoriju. Učili su od J.F.Lampea, Ludviga Nola,..., R. Giazotto. 

Opera-balada, 1737., J. F. Lampea "The Dragon of Wantley" imala je za cilj da ismeje operu seriju Hendla (budući da je na italijanskom jeziju);  Lampe je imitirao Hendlov (idiom)  - seko rečitativ, raskošne da kapo arije, kitnjaste koloraturne pesme, energične fugalne horove, čak i razjareni Zmaj ima koloraturni repertoar i tsl. A pedeset godina posle smrti Betovena Ludvig Nol(1831-1885) je "pronašao" bagatelu "Za Elizu" tj. sam komponovao  i poturio delo "kao da" je Betovenova. A naš savremenik R. Giazotto – 1958., je "pronašao" - T.Albinonija "Adađo" - a ustvari je kreirao ne barokni nego  kasno-romantičarski mega hit, prilagođen 20 veku.

Ps. Uzgred, satirična balada "The Dragon of Wantley" nije bila uperena samo protiv opere serije već i protiv predsednika vlade Roberta Walpolea (na zakon o uvođenju akciza) – (opera je reklamirana gravurom) zmaj sa više glava upregnutog u kočiju koja drži ser Robert - dok zmaj guta "govedinu, hleb i slaninu", baca zlato nazad ministru u dzep.

 

 

The dragon of Watley Lampe.

Damien Latchford

1 / 47

 *

https://www.youtube.com/watch?v=MUsvU-JxoZs&list=RDMUsvU-JxoZs&start_radio=1

1950s Spring Old Stone Café | Pavolira’s Vintage Songs

Zoran Stokić

20.04.2026.

 

Nova: Firma Vuka Jeremića u prethodnoj godini ostvarila rast prihoda od 209 odsto

Autor:

author

nova.rs N1

19. apr. 2026. 17:43

VESTI

Nakon što je posle izbornog debakla podneo ostavku na mesto predsednika Narodne stranke, Vuk Jeremić "uplovio" je u saradnju sa Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem, iako je svojevremeno govorio da nikada neće sarađivati sa aktuelnim režimom, piše portal Nova.rs koji prenosi da je firma koju Jeremić ima u svom vlasništvu, a koja se bavi konsultantskim uslugama, u prethodnoj godini ostvarila rast prihoda od čak 209 odsto.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/nova-firma-vuka-jeremica-u-prethodnoj-godini-ostvarila-rast-prihoda-od-209-odsto/

 

***

Komentar

***

Naš slučaj:

 

1) Matrjoške – ruske drvene igračke koja se sastoji od lutaka koje se rasklapaju, i unutar kojih se nalaze manje lutke.

2) "Nepada sneg da pokrije breg neko da svako pokaže svoje tragove".

 

Ovih 37 godina od pada berlinskog zida, Srbija je jedina zemlja realsocijalizam u Evropi gde - zid - još nije pao, zahvaljući "kadriranju" - složenoj štazi strukturi " matrjoške " - u svim segmentima društva tj instuticijama (foramlnim i neformalnim) su kadrovi vlasti, fatamorgana - naizgled nisu deo vlasti - ali kako vreme prolazi uvek se desi neki trenutak, neki događaj, kada je belodano da dotična osoba radi za vlast "pokaže svoje tragove" – da je bila lutka matrjoška!

 

Slučaj Vuka Jeremića je odavno belodan (nismo morali čekati ovu saradnju sa AV) otac mu je bio Slobin glavni ekonom za naftu i gas a po majci je unuče Titovih diplomata Pozderac (!)

 

Zoran Stokić

19.04.2026.

 

U opaka vremena – ljubav!

 

Zoran R. Tomić

"Danas" 17.04.2026. 13:14

U opaka vremena - ljubav!

Foto: Privatna arhiva

„Umetnost je onaj deo nas koji ostavljamo drugima“. (Fredrik Bakman, Slika s morem)

 

U vremena ova preteška, surova, neizvesna,

 

U godinama moćničkog sramotnog beščašća,

dubokog sunovrata,

sve gušćeg mraka, naraslog taloga,

kada je bestidno osramoćena istorija roda našega,

Iznenada u vidokrugu mome pojavi se ona,

Šatirane kose medeno smeđe, u tamno odevena,

sva suptilno iznijansirana.(A bilo kakve veze sa strukom mojom nije imala!)

Pomalo plemićki bleda, kao iz senovite bajke izašla, bezmalo nestvarna, snena.

Rekoh joj da mi je namah postala draga,

Da je prelepa, neposredna, mila,

tako očaravajuća sveža,

svetlošću zračeća,

Inteligentna, božanstveno radoznala....

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/u-opaka-vremena-ljubav/

 

*

 

Evropske demokrate o intervenciji policije na Medicinskom fakultetu: Je l' to tvoj dijalog, Vučiću?

Autor:

author

Beta

|

17. apr. 2026. 19:20

|

VESTI

Evropska demokratska partija je danas osudila intervenciju policije protiv studenata na Medicinskom fakultetu u Beogradu, upitala predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li je to debata koju želi i još jednom ga pozvala da suoči argumente sa generalnim sekretarom te panevropske stranke Sandrom Gocijem.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/evropske-demokrate-o-intervenciji-policije-na-medicinskom-fakultetu-je-l-to-tvoj-dijalog-vucicu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Ljubav ne podstiče nepristrasnost  niti može da otkloni konflikt. Emocije, čak ni ljubav, ne mogu zameniti vladavinu institucija koje kontroliše razum.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=4msHjSeZUHo&list=RD4msHjSeZUHo&start_radio=1

Die Berliner Singakademie ~ "JOHANNA SEBUS" ~ Carl Friedrich Zelter

 

Naše preživljavanje zavisi od saradnje. Pravednost i poverenje su neophodni za saradnju. Pravednost ili pravda (a ne ljubav/mržnja tj. emocije) su centralni za moralni razvoj. Pravednost zavisi od razvoja veština zauzimanja društvene perspektive; empatija se odnosi na afektivnu stranu ovih veština. Povrede pravičnosti i empatije - poremećaj u razvoju poverenja u detinjstvu - ima dugoročne negativne posledice na čovekovu - moralnu motivaciju. To je slučaj sa našom političkom elitom na vlasti. Već u detinjstvu su ostali bez društvenog, najvažnijeg kompasa, moralne motivacije. 

Prava umetnost je ona koja je u stanju da nas uči da razvijamo svoje moralne motivacije. Tako je Gete 1809., napisao baladu "Johanna Sebus" u znak sećanja na nesebičnu žrtvu i smrt šesnestogodišnje Johane Sebus 13. 01. 1809., koja je iz poplavljenih sela spasavla ugrožene (tokom otapanja leda — Rajna se izlila iz korita, a ogromna količina vode uništila je nasip u Kleverhamu). Baron Karl Ludvig fon Keverberg zatražio je podizanje spomenika u znak sećanja na – "plemenito delo Johane Zebus za potomstvo". Kantatu na tu baladu je komponovao Karl Fridrih Celter. Put Geteove "moralne motivacije" nausprot Hitlerovom bespuću "bez moralne motivacije" (nastale u detinjstvu).

 

Zoran Stokić

17.04.2026.

 Učenik ubio osmoro đaka i nastavnika u školi u Turskoj

 

BBC News na srpskom

danas 16.04.2026. 13:30

škola u turskoj u kojoj se desila pucnjava, rodbina ubijenih u turskoj, pucnjava u turskoj, pucnjava u školi u turskoj

IHA (Ihlas News Agency) via REUTERS

Očajni roditelji ispred škole u Turskoj u kojoj se desila tragedija

Osmoro učenika i nastavnik su ubijeni, a najmanje 16 je ranjeno u pucnjavi u srednjoj školi u gradu Karamanmarašu na jugu Turske, rekli su zvaničnici.

 

Napadač, 14-godišnji učenik osmog razreda, ubio se tokom pucnjave, rekao je Mukeren Unluer, guverner Karamanmaraša.

 

Ušao je u dve učionice, noseći pet pušaka i sedam šaržera, a vlasnik oružja je napadačev otac, bivši policajac, potvrdio je guverner.

 

Otac napadača je uhapšen, a privedena je i njegova majka, dodao je.

 

Stotine ljudi okupilo se u blizini glavne gradske džamije na sahrani dece 16. aprila.

 

Jedna žrtva je identifikovana kao desetogodišnja Zejnep.

 

Njen ujak, Mahmut, rekao je za BBC da je bila pametna devojčica koja je poštovala druge.

 

„Sada je anđeo, odletela je“, dodao je kroz suze.

 

Jedanaest ranjenih u napadu je pušteno kućama posle ukazane pomoći, dok je još devet zadržano u bolnici, rekao je ministar zdravlja Kemal Memišoglu, preneo je BBC turski servis.

 

Motiv napada za sada nije poznat, a iz lokalnog tužilaštva je saopšteno da je 14-godišnjak unapred planirao napad.

 

„Tokom pregleda digitalnih materijala, na računaru osumnjičenog pronađen je dokument od 11. aprila 2026. godine koji ukazuje na to da je nameravao da u bliskoj budućnosti izvrši veliku operaciju“, saopšteno je.

 

Odmah posle tragedije, Generalna direkcija za bezbednost saopštila je da je utvrđeno da je napadač na profilu na aplikaciji za dopisivanje Vocap (WhatsApp) imao sliku Eliota Rodžera, koji je ubio šest ljudi u Kaliforniji, u SAD, u maju 2014. godine.

 

Pre nego što se ubio, Rodžer (22) je objavio video „odmazde“ na Jutjubu i poslao je dugačak autobiografski dokument na imejl adrese skoro dvadeset ljudi koje je poznavao.

 

U videu, koji je snimio stanovnik obližnje zgrade u Karamanmarašu, a čiju je autentičnost utvrdila agencija Frans pres, vide se učenici kako iskaču sa prozora na prvom spratu škole, dok desetine drugih beže preko dvorišta.

 

Na snimku koji traje minut i po čuje se oko 15 pucnjeva.

 

Ovo je bio drugi oružani napad u školi u Turskoj u samo 48 sati.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/ucenik-ubio-osmoro-djaka-i-nastavnika-u-skoli-u-turskoj/

 

 

***

Komentar

***

 

Homo sapijens je "glumac" – "imitator". Dok smo živeli u društvima "malih brojeva" postojao je i "mali" broj likova na koje se neko dete ugleda. Danas u društvima "velikih brojeva" i taj broj likova je "veliki". Ništa teže nego vaspitati dete u današnjim društvima "velikih brojeva". 

U slučaju biološke evolucije – jedinica prenosa - je - gen. U "kulturnoj" evoluciji  ta – jedinica prenosa - je - mem ("imitirana stvar"). Mem je ponašanje ili stil koji se širi putem imitacije od osobe do osobe unutar "kulture" (na planeti  Zemlji – "globalnom  selu"). Mem deluje kao jedinica za prenošenje ideja, simbola ili praksi, koji se mogu preneti iz jednog uma u drugi putem pisanja, govora, gestova, rituala ili drugih imitiranih fenomena sa imitiranom temom. Memovi se sami repliciraju, mutiraju i reaguju na selektivne pritiske. Naša deca više nisu izložena (kao nekada kada smo živeli u vremenima "malih brojeva) memovima - lokalne okoline - već sada (u društvima "velikih brojeva") izložena su i dejstvu - globalne "okoline" – na primer, mem se može odnositi i na internet mem i tsl, reči/ideje, često slike, koja se remiksuju, kopiraju i distribuira u zajedničkom iskustvu na mreži i drugde. Roditeljima (prva institucija), kao i ostalim institucijama koje se brinu o socijalizaciji naše dece nije više lako da sračunaju nenameravanje posledice globalnih memova. To su pokazali tragični brojni masakri, poput onoga Brejvika, ili Kecmanović u školi Ribnikar. Elite na Zemlji nisu dorasle ovom fenomenu!

 

Zoran Stokić

16.04.2026.