Hibridni ruski ‘ribar’ u crnogorskoj mreži: BBC analiza
BBC News na srpskom
danas 10.10.2026. 08:20
Pripadnici specijalnih jedinica crnogorske policije, fotografija iz 2023.
Filip Filipovic/Getty Images
Kada na Balkanu kažete ribar – prva pomisao je čovek koji svakog jutra baca mrežu kako bi iz morskih dubina izvukao neka od stvorenja koja će završiti kao ukusno jelo na trpezi.
Ali drugi Ribar, ruski, uzburkao je more u Crnoj Gori, pa je u priobalnom mestu Risan uhapšen, a potom i deportovan Mihail Zvinčuk, šef istoimenog ratnog bloga zbog „pretnje nacionalnoj bezbednosti“.
Crna Gora, država koja od zemalja Zapadnog Balkana trenutno najbrže ide ka članstvu u Evropskoj uniji, baš zbog takve putanje mogla bi da se suoči sa pojačanim hibridnim akcijama Moskve.
„Hibridne akcije na Balkanu se pojačavaju i to je odgovor na proces evropskih integracija u regionu.
„Crna Gora je verovatno najistureniji igrač, jer se smatra da je najviše odmakla“, ocenjuje Miroslav Sazdovski iz Evropskog centra za borbu protiv hibridnih pretnji, za BBC na srpskom.
Ruske vlasti su brzo reagovale – Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da će diplomate raditi na zaštiti prava pritvorenih i utvrđivanju razloga za njihovo zadržavanje, što je ponovila Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova.
„Činjenica da su odmah posle privođenja reagovali i Peskov i Zaharova govori da to doživljavaju kao napad na jednog od svojih“, dodaje Sazdovski.
Ribar je jedan od najpopularnijih blogova koji prati ruski rat u Ukrajini, ima više od 1,5 miliona pretplatnika, a na profilu na Telegramu posle privođenja je objavljeno da su Zvinčuk i ostali legalno boravili u Crnoj Gori.
Odnosi Crne Gore i Rusije su godinama napeti.
„Rusija apsolutno posmatra Zapadni Balkan kao kritični region u kojem nastoji da održi snažan uticaj i potkopa podršku EU i NATO-u, u slučaju Srbije i BiH“, tvrdi Dejvid Salvo iz Instituta za strateški dijalog u Vašingtonu, za BBC na srpskom.
„Da bi ostvarila ciljeve, Rusija se oslanja na različite hibridne pretnje – manipulaciju informacijama, sajber operacije, podrivanje političkih i civilnih društvenih grupa, čak i kinetičke operacije, u čijem ometanju Crna Gora ima posebno iskustvo“, dodaje.
Kinetički rat je vojni izraz koji označava direktne oružane sukobe i upotrebu fizičke, razorne sile.
Pre 10 godina, crnogorske vlasti su optužile Rusiju da zajedno sa grupom ekstremnih srpskih nacionalist kuje plan za državni udar, što je Kremlj negirao.
Odnosi su se dodatno pogoršali kada se Crna Gora 2017. pridružila NATO-u.
Crna Gora, kandidatkinja za članstvo u EU, uvela je sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini 2022. godine, zabranila ruske državne medije i proterala diplomate pod optužbom za špijunažu.
U znak odmazde, Moskva ju je proglasila neprijateljskom državom.
„Ovo privođenje pokazuje da je Crna Gora i dalje vrlo ranjiva na hibridne napade i da Rusija može vrlo lako da napravi operaciju uticaja vrlo lako“, kaže Vesko Garčević, profesor Univerziteta Boston, za BBC na srpskom.
Operacija uticaja je koordinisana akcija državnih ili nedržavnih aktera u kojima preko medija i društvenih mreža i pokušavaju da oblikuju stavove ili ponašanje publike ili stanovništva.
Ovakve operacije predstavljaju jednu od osnovnih elemenata hibridnog rata.
Mihail Zvinčuk, šef ruske mreže Ribar, biće proteran iz Crne Gore
Šta je hibridni rat i da li se vodi protiv Srbije
‘Veliki brat’ gleda Srbiju: Zašto je ruskim obaveštajcima važan Beograd
Stručnjaci se do sada nisu saglasili oko jasnog definisanja hibridnog rata i njegovih karakteristika, ali su saglasni da je to „kombinacija konvencionalnih i nekonvencionalnih elemenata ratovanja“,
„Ratovi nisu samo kinetičke akcije i borbe, već i narativi.
„Rusija želi da bude viđena kao pravedna strana u ratu sa Ukrajinom, da NATO i EU bude krivci.
„Deo takvih operacije su informacije, a tu na scenu stupaju mreže, poput Ribara“, kaže Arsalan Bilal, stručnjak iz Centra za mirovne studije Arktičkog univerziteta Norveške, za BBC na srpskom.
U jesen 2025. Crna Gora je bila poprište serije protesta i incidenata pošto su državljani Turske i Azerbejdžana teško povredili mladića iz Podgorice.
Mnoge stvari koje su usledile posle napada imale su obeležje klasičnog hibridnog napada, kaže Miroslav Sazdovski iz Evropskog centra za borbu protiv hibridnih pretnji.
„Identifikovane su ruske i regionalne farme botova, najviše iz Srbije i stvorena je histerija koja je klasičan primer manipulacije informacijama.
„Incident se desio, ali je reakcija proizvod manipulacija ljudskim strahovima, željom za bezbednošću“, dodaje.
Kako su ušli u Crnu Goru?
Zvinčuk, njega supruga i još troje državljana Rusije uhapšeni su u primorskom mestu Risan u akciji kojom je „sprečeno potencijalno štetno delovanje ovih ljudi na teritoriji Crne Gore“.
Oduzeta im je sofisticirana digitalna oprema, među kojima i uređaji visoke rezolucije, dron, kamera, GoPro kamera, kao i više telefona, saopštila je policija.
„Sprečavanje ruskih operacija proterivanjem zlonamernih aktera je važno, ali samo po sebi nije lek za izgradnju veće otpornosti na hibridne pretnje“, objašnjava Dejvid Salvo.
Zinčuku je od ranije zabranjen ulazak i tranzit u države članice EU zbog „podrivanja ili ugrožavanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine“, dodaje se u saopštenju crnogorske policije.
U akciji privođenja sarađivali su i sa međunarodnim partnerima.
Dva su moguća objašnjenja zašto mu je dozvoljeno da uđe u Crnu Goruk
„Ili vlasti nisu bile sigurne koji bi bio pravni osnov da mu zabrane ulazak ili su mu namerno dale da uđe, pa ga onda privele.
„Moguće je i da su vlasti saznale za njegove prave namere tek pošto je ušao u zemlju“, govori Arsalan Bilal.
U saopštenju na profilu Ribara na Telegram kanalu, tvrdi se da su Zinčuk i saradnici planirali da snimaju dokumentarni film o Cetinjskom manastiru.
Krajem septembra, dvojica Rusa osumnjičenih da su povezani sa Ribarom deportovana su iz Češke.
I tada su ruski državljani tvrdili da su došli da snimaju dokumentarac.
U oktobru 2024, američki Stejt department ponudio je nagradu do 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele do pronalaženja 19 ljudi koji upravljaju kanalima Ribar na društvenim mrežama, među kojima su Zvinčuk i supruga.
Kao razlog su naveli promovisanje političkih interesa Rusije u SAD uoči predsedničkih izbora 2024. godine.
U ime ruske države, Ribar je navodno pokušao i da se „meša u globalna demokratska društva i procese, među kojima izbore u Moldaviji i Jermeniji“.
„Cilj operacija Ribara je da podeli društva u NATO i EU državama i da imaju dvoljno ljudi u zapadnim zemljama koji naginju na stranu Rusije.
„Zamagljuje se granica između politike, informacija, lažnih vesti, propagande i hibridnog rata“, tvrdi Arsalan Bilal.
Kroz istoriju, Rusija je u Srbiji, a često i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, entitetu Bosne i Hercegovine, viđena kao najveći spoljnopolitički saveznik.
„Teško je sprečiti uticaj te vrste, a ovaj hibridni može da se kontroliše jedino ako su sve zemlje regiona na istoj strani“, ocenjuje Vesko Garčević.
Zvinčuk je i ranije bio aktivan na Balkanu.
Bio je u Banjaluci u vreme vanrednih izbora za predsednika Republike Srpske, objavio je portal Detektor, na osnovu snimka njegove političke analize ispred Vlade RS.
U decembru 2025, Velika Britanija je označila medijsku kompaniju Rybar LLC kao firmu koja krije veze sa ruskom državom.
Rybar LLC je ranije finansirao i pokojni Jevgenij Prigožin, vođa plaćeničke grupe Vagner, prema tvrdnjama Stejt departmenta.
Prigožin je poginuo u avionskoj nesreći u avgustu 2023.
„Ribar i Zvinčuk su poznati ljudima iz sveta koji se bave borbom protiv hibridnih pretnji na međunarodnom nivou.
„On je deo ruskog sistema, nije neki sporedni lik i samostalni igrač – dobio je ordenje, učestvovao u više državnih projekata“, sumira Miroslav Sazdovski.
I dok ruski Ribar bude nastavio da radi u nekim drugim zemljama, Crnoj Gori ostaje da razmišlja da li će kada dođe sledeća prilika imati dovoljnu dobru mrežu za ulov sličan oktobarskom.
***
Komentar
***
"Evo kako je to bilo u Ukrajini: Kad je Putin došao na vlast, on je odlučio da vrati Ukrajinu u zonu uticaja Rusije, pošto su Rusiji više nego potrebni ljudski i prirodni resursi radi opstanka ove imperije. Uništavanje je išlo lako, pošto su Ukrajinci stradali od postsovjetskog sindroma. Kremlj je održavao mit o "dva slovenska bratska naroda" (istorija); podržavao je moskovski patrijarhat kao "jedinu pravu crkvu" u Ukrajini (religija); prikazivao je ukrajinski jezik kao dijalekat ruskog (jezik); napunio je ukrajinsko tržište medijima, radio i televizijskim programima na ruskom jeziku ili ruskog vlasništva (mediji i kultura); kupio je ukrajinske fabrike, banke i čitavu industriju, i promovisao korupciju u energetskoj oblasti (ekonomija); finansirao je ekstremne levičarske i desničarske političke stranke, NVO (politički život); uveo svoje agente u vojsku, bezbednosne i policijske snage zahvaljujući sistemu koji je tamo ostao još iz sovjetskih vremena (bezbednost). Zatim, sve ukrajinske vlade su od strane Moskve proglašene za korumpirane, nesposobne, prozapadne i antiruske, a samim tim i "fašističke", dok su Putinovu vladu Ukrajinci doživljavali pozitivno zbog većih plata i većih penzija, što je bilo moguće zahvaljujući ogromnim prihodima od prodaje gasa i nafte. Tako se završila etapa demoralizacije u Ukrajini. Godine 2013, kada je postalo očigledno da je bivši predsednik Ukrajine V. Janukovič bio spreman da potpiše Sporazum o asocijaciji između Ukrajine i Evropske unije, Kremlj je počeo etapu destabilizacije situacije, koja je brzo prešla u krizu. Aneksija Krima i oružani sukobi na Donbasu nisu bili spontani, nego jasno pripremljeni akti agresije. Ovog puta hibridni rat je po prvi put uključio i snažnu vojnu komponentu: regularnu rusku vojsku...."( OLEKSAND ALEKSANDROVIĆ)
Zoran Stokić
10.10.2026.
