Možda smo na ivici potpunog kolapsa interneta? Veštačka inteligencija preti globalnoj mreži

Autor:

author

BBC

|

20. apr. 2026. 12:08

|

SCITECH

Najnovija generacija AI modela otkriva niz ranjivosti širom globalne mreže. Uskoro bi mogle pasti u pogrešne ruke.

Talasi počinju da zapljuskuju internet – i možda ih je nemoguće zaustaviti. U dve godine koje su prethodile 2025, globalni broj nedeljnih sajber napada porastao je za 58 odsto, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, piše Science Focus.

 

Veliki deo tog rasta pripisuje se veštačkoj inteligenciji, pri čemu su AI-podržani napadi porasli za 89 odsto samo u 2025. godini.

 

Ali dok je taj rast uglavnom bio vođen unapređenjem fišing napada (u kojima kriminalci koriste lažne mejlove, pozive ili poruke kako bi vas naveli da otkrijete bankovne podatke ili osetljive informacije), sada se možda promenilo nešto fundamentalnije. Kada je Anthropic – kompanija iza Claude AI modela – objavila da je razvila moćan novi model nazvan Claude Mythos Preview, to je izazvalo potrese širom interneta.

 

Ovaj novi model bio je toliko moćan da ga je kompanija ocenila kao previše opasnog za javno objavljivanje u sadašnjem obliku. Zašto? Zato što Mythos Preview može da identifikuje bezbednosne propuste u softveru koje su bezbednosni analitičari, pa čak i raniji AI modeli, propustili.

 

Kao odgovor, Anthropic je najavio pokretanje projekta Glasswing, nove inicijative koja okuplja više od 40 najvećih svetskih kompanija iz oblasti softvera i internet infrastrukture. Cilj projekta Glasswing je da koristi Claude Mythos Preview kako bi pronašao i ispravio te propuste pre nego što akteri sa lošim namerama razviju AI modele sa sličnim sposobnostima i počnu da ih zloupotrebljavaju.

 

Anthropic navodi da je model već otkrio hiljade kritičnih ranjivosti – uključujući propuste u svim glavnim operativnim sistemima i internet pregledačima. Kompanija upozorava da „neće proći mnogo vremena pre nego što se AI modeli sa takvim sposobnostima prošire, potencijalno i izvan aktera koji su posvećeni njihovoj bezbednoj upotrebi. Posledice – po ekonomije, javnu bezbednost i nacionalnu sigurnost – mogle bi biti ozbiljne.“

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/scitech/mozda-smo-na-ivici-potpunog-kolapsa-interneta-vestacka-inteligencija-preti-globalnoj-mrezi/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

AI je baš onakva kako ju je čovek programirao. Čovek masa (malograđanin) se dočepao kormila država, prodro je u sve institucuje, pa i u esnaf programera – a među njima ima pohlepnih (koje posle nazovemo "hakerima"). 

Kako to, na primer, AI tako uspešno komponuje? Tako što programeti odlično poznaju - umeće pravljenja muzičkih idioma - kroz istoriju. Učili su od J.F.Lampea, Ludviga Nola,..., R. Giazotto. 

Opera-balada, 1737., J. F. Lampea "The Dragon of Wantley" imala je za cilj da ismeje operu seriju Hendla (budući da je na italijanskom jeziju);  Lampe je imitirao Hendlov (idiom)  - seko rečitativ, raskošne da kapo arije, kitnjaste koloraturne pesme, energične fugalne horove, čak i razjareni Zmaj ima koloraturni repertoar i tsl. A pedeset godina posle smrti Betovena Ludvig Nol(1831-1885) je "pronašao" bagatelu "Za Elizu" tj. sam komponovao  i poturio delo "kao da" je Betovenova. A naš savremenik R. Giazotto – 1958., je "pronašao" - T.Albinonija "Adađo" - a ustvari je kreirao ne barokni nego  kasno-romantičarski mega hit, prilagođen 20 veku.

Ps. Uzgred, satirična balada "The Dragon of Wantley" nije bila uperena samo protiv opere serije već i protiv predsednika vlade Roberta Walpolea (na zakon o uvođenju akciza) – (opera je reklamirana gravurom) zmaj sa više glava upregnutog u kočiju koja drži ser Robert - dok zmaj guta "govedinu, hleb i slaninu", baca zlato nazad ministru u dzep.

 

 

The dragon of Watley Lampe.

Damien Latchford

1 / 47

 *

https://www.youtube.com/watch?v=MUsvU-JxoZs&list=RDMUsvU-JxoZs&start_radio=1

1950s Spring Old Stone Café | Pavolira’s Vintage Songs

Zoran Stokić

20.04.2026.

 

Nova: Firma Vuka Jeremića u prethodnoj godini ostvarila rast prihoda od 209 odsto

Autor:

author

nova.rs N1

19. apr. 2026. 17:43

VESTI

Nakon što je posle izbornog debakla podneo ostavku na mesto predsednika Narodne stranke, Vuk Jeremić "uplovio" je u saradnju sa Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem, iako je svojevremeno govorio da nikada neće sarađivati sa aktuelnim režimom, piše portal Nova.rs koji prenosi da je firma koju Jeremić ima u svom vlasništvu, a koja se bavi konsultantskim uslugama, u prethodnoj godini ostvarila rast prihoda od čak 209 odsto.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/nova-firma-vuka-jeremica-u-prethodnoj-godini-ostvarila-rast-prihoda-od-209-odsto/

 

***

Komentar

***

Naš slučaj:

 

1) Matrjoške – ruske drvene igračke koja se sastoji od lutaka koje se rasklapaju, i unutar kojih se nalaze manje lutke.

2) "Nepada sneg da pokrije breg neko da svako pokaže svoje tragove".

 

Ovih 37 godina od pada berlinskog zida, Srbija je jedina zemlja realsocijalizam u Evropi gde - zid - još nije pao, zahvaljući "kadriranju" - složenoj štazi strukturi " matrjoške " - u svim segmentima društva tj instuticijama (foramlnim i neformalnim) su kadrovi vlasti, fatamorgana - naizgled nisu deo vlasti - ali kako vreme prolazi uvek se desi neki trenutak, neki događaj, kada je belodano da dotična osoba radi za vlast "pokaže svoje tragove" – da je bila lutka matrjoška!

 

Slučaj Vuka Jeremića je odavno belodan (nismo morali čekati ovu saradnju sa AV) otac mu je bio Slobin glavni ekonom za naftu i gas a po majci je unuče Titovih diplomata Pozderac (!)

 

Zoran Stokić

19.04.2026.

 

U opaka vremena – ljubav!

 

Zoran R. Tomić

"Danas" 17.04.2026. 13:14

U opaka vremena - ljubav!

Foto: Privatna arhiva

„Umetnost je onaj deo nas koji ostavljamo drugima“. (Fredrik Bakman, Slika s morem)

 

U vremena ova preteška, surova, neizvesna,

 

U godinama moćničkog sramotnog beščašća,

dubokog sunovrata,

sve gušćeg mraka, naraslog taloga,

kada je bestidno osramoćena istorija roda našega,

Iznenada u vidokrugu mome pojavi se ona,

Šatirane kose medeno smeđe, u tamno odevena,

sva suptilno iznijansirana.(A bilo kakve veze sa strukom mojom nije imala!)

Pomalo plemićki bleda, kao iz senovite bajke izašla, bezmalo nestvarna, snena.

Rekoh joj da mi je namah postala draga,

Da je prelepa, neposredna, mila,

tako očaravajuća sveža,

svetlošću zračeća,

Inteligentna, božanstveno radoznala....

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/u-opaka-vremena-ljubav/

 

*

 

Evropske demokrate o intervenciji policije na Medicinskom fakultetu: Je l' to tvoj dijalog, Vučiću?

Autor:

author

Beta

|

17. apr. 2026. 19:20

|

VESTI

Evropska demokratska partija je danas osudila intervenciju policije protiv studenata na Medicinskom fakultetu u Beogradu, upitala predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li je to debata koju želi i još jednom ga pozvala da suoči argumente sa generalnim sekretarom te panevropske stranke Sandrom Gocijem.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/evropske-demokrate-o-intervenciji-policije-na-medicinskom-fakultetu-je-l-to-tvoj-dijalog-vucicu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Ljubav ne podstiče nepristrasnost  niti može da otkloni konflikt. Emocije, čak ni ljubav, ne mogu zameniti vladavinu institucija koje kontroliše razum.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=4msHjSeZUHo&list=RD4msHjSeZUHo&start_radio=1

Die Berliner Singakademie ~ "JOHANNA SEBUS" ~ Carl Friedrich Zelter

 

Naše preživljavanje zavisi od saradnje. Pravednost i poverenje su neophodni za saradnju. Pravednost ili pravda (a ne ljubav/mržnja tj. emocije) su centralni za moralni razvoj. Pravednost zavisi od razvoja veština zauzimanja društvene perspektive; empatija se odnosi na afektivnu stranu ovih veština. Povrede pravičnosti i empatije - poremećaj u razvoju poverenja u detinjstvu - ima dugoročne negativne posledice na čovekovu - moralnu motivaciju. To je slučaj sa našom političkom elitom na vlasti. Već u detinjstvu su ostali bez društvenog, najvažnijeg kompasa, moralne motivacije. 

Prava umetnost je ona koja je u stanju da nas uči da razvijamo svoje moralne motivacije. Tako je Gete 1809., napisao baladu "Johanna Sebus" u znak sećanja na nesebičnu žrtvu i smrt šesnestogodišnje Johane Sebus 13. 01. 1809., koja je iz poplavljenih sela spasavla ugrožene (tokom otapanja leda — Rajna se izlila iz korita, a ogromna količina vode uništila je nasip u Kleverhamu). Baron Karl Ludvig fon Keverberg zatražio je podizanje spomenika u znak sećanja na – "plemenito delo Johane Zebus za potomstvo". Kantatu na tu baladu je komponovao Karl Fridrih Celter. Put Geteove "moralne motivacije" nausprot Hitlerovom bespuću "bez moralne motivacije" (nastale u detinjstvu).

 

Zoran Stokić

17.04.2026.

 Učenik ubio osmoro đaka i nastavnika u školi u Turskoj

 

BBC News na srpskom

danas 16.04.2026. 13:30

škola u turskoj u kojoj se desila pucnjava, rodbina ubijenih u turskoj, pucnjava u turskoj, pucnjava u školi u turskoj

IHA (Ihlas News Agency) via REUTERS

Očajni roditelji ispred škole u Turskoj u kojoj se desila tragedija

Osmoro učenika i nastavnik su ubijeni, a najmanje 16 je ranjeno u pucnjavi u srednjoj školi u gradu Karamanmarašu na jugu Turske, rekli su zvaničnici.

 

Napadač, 14-godišnji učenik osmog razreda, ubio se tokom pucnjave, rekao je Mukeren Unluer, guverner Karamanmaraša.

 

Ušao je u dve učionice, noseći pet pušaka i sedam šaržera, a vlasnik oružja je napadačev otac, bivši policajac, potvrdio je guverner.

 

Otac napadača je uhapšen, a privedena je i njegova majka, dodao je.

 

Stotine ljudi okupilo se u blizini glavne gradske džamije na sahrani dece 16. aprila.

 

Jedna žrtva je identifikovana kao desetogodišnja Zejnep.

 

Njen ujak, Mahmut, rekao je za BBC da je bila pametna devojčica koja je poštovala druge.

 

„Sada je anđeo, odletela je“, dodao je kroz suze.

 

Jedanaest ranjenih u napadu je pušteno kućama posle ukazane pomoći, dok je još devet zadržano u bolnici, rekao je ministar zdravlja Kemal Memišoglu, preneo je BBC turski servis.

 

Motiv napada za sada nije poznat, a iz lokalnog tužilaštva je saopšteno da je 14-godišnjak unapred planirao napad.

 

„Tokom pregleda digitalnih materijala, na računaru osumnjičenog pronađen je dokument od 11. aprila 2026. godine koji ukazuje na to da je nameravao da u bliskoj budućnosti izvrši veliku operaciju“, saopšteno je.

 

Odmah posle tragedije, Generalna direkcija za bezbednost saopštila je da je utvrđeno da je napadač na profilu na aplikaciji za dopisivanje Vocap (WhatsApp) imao sliku Eliota Rodžera, koji je ubio šest ljudi u Kaliforniji, u SAD, u maju 2014. godine.

 

Pre nego što se ubio, Rodžer (22) je objavio video „odmazde“ na Jutjubu i poslao je dugačak autobiografski dokument na imejl adrese skoro dvadeset ljudi koje je poznavao.

 

U videu, koji je snimio stanovnik obližnje zgrade u Karamanmarašu, a čiju je autentičnost utvrdila agencija Frans pres, vide se učenici kako iskaču sa prozora na prvom spratu škole, dok desetine drugih beže preko dvorišta.

 

Na snimku koji traje minut i po čuje se oko 15 pucnjeva.

 

Ovo je bio drugi oružani napad u školi u Turskoj u samo 48 sati.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/ucenik-ubio-osmoro-djaka-i-nastavnika-u-skoli-u-turskoj/

 

 

***

Komentar

***

 

Homo sapijens je "glumac" – "imitator". Dok smo živeli u društvima "malih brojeva" postojao je i "mali" broj likova na koje se neko dete ugleda. Danas u društvima "velikih brojeva" i taj broj likova je "veliki". Ništa teže nego vaspitati dete u današnjim društvima "velikih brojeva". 

U slučaju biološke evolucije – jedinica prenosa - je - gen. U "kulturnoj" evoluciji  ta – jedinica prenosa - je - mem ("imitirana stvar"). Mem je ponašanje ili stil koji se širi putem imitacije od osobe do osobe unutar "kulture" (na planeti  Zemlji – "globalnom  selu"). Mem deluje kao jedinica za prenošenje ideja, simbola ili praksi, koji se mogu preneti iz jednog uma u drugi putem pisanja, govora, gestova, rituala ili drugih imitiranih fenomena sa imitiranom temom. Memovi se sami repliciraju, mutiraju i reaguju na selektivne pritiske. Naša deca više nisu izložena (kao nekada kada smo živeli u vremenima "malih brojeva) memovima - lokalne okoline - već sada (u društvima "velikih brojeva") izložena su i dejstvu - globalne "okoline" – na primer, mem se može odnositi i na internet mem i tsl, reči/ideje, često slike, koja se remiksuju, kopiraju i distribuira u zajedničkom iskustvu na mreži i drugde. Roditeljima (prva institucija), kao i ostalim institucijama koje se brinu o socijalizaciji naše dece nije više lako da sračunaju nenameravanje posledice globalnih memova. To su pokazali tragični brojni masakri, poput onoga Brejvika, ili Kecmanović u školi Ribnikar. Elite na Zemlji nisu dorasle ovom fenomenu!

 

Zoran Stokić

16.04.2026.

 

Srbija je spala na Junus-efendiju i polako se diže

 

Slobodan Samardžić

danas 15.04.2026. 21:58

LIČNI STAVOVI

 

Pogledati ceo tekst:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/srbija-je-spala-na-junus-efendiju-i-polako-se-dize/

 

........Dosta prostora uzeo bi samo elementaran opis predsednikovih povreda pravnih propisa zemlje i to samo onih za koje je nadležan Ustavni sud. To je u naprednjačkoj Srbiji gotovo svakodnevna politička praksa. Predsednik Republike nije ustavno nadležan da kreira i sprovodi spoljnu politiku zemlje, da pregovara i utvrđuje međunarodne trgovinske sporazume, da naređuje donošenje posebnih zakona (lex specialis) kad god želi da izbegne redovni zakon, da dovodi strane investitore i obezbeđuje im sredstva, da utiče na donošenje protivustavnog Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (kojim je u periodu od četiri godine smanjio primanja svih penzionera za prosečno deset odsto mesečno), da kao formalan ili neformalan šef vladajuće stranke u njeno ime uzurpira državnu politiku i njene institucije, da na izborima – opštim i lokalnim – bude nosilac izborne liste svoje stranke i vođa njene kampanje, da se na svim nacionalnim i lokalnim medijima gotovo svaki dan obraća „naciji“ i tom prilikom redovno blati i opoziciju i pobunjeni narod, da donosi pomilovanja svojim batinašima još u fazi pretkrivičnog postupka. I to je mali spisak njegove „političke agende“ koja obilato preliva korito njegovih stvarnih ustavnih nadležosti.

 

Kada je već tako, postavlja se pitanje, čemu uopšte služi pravni poredak Srbije i posebno Ustavni sud. I tu se opet moramo vratiti nosećem akteru Andrićevog romana, Omer-paši Latasu i njegovom glavnom kadiji, Junus-efendiji. Pisac ne kaže da u Bosni tog vremena ne postoji pravo, tj. zakon, ali oni gotovo po pravilu imaju funkciju „pravne podloge“ da bi se sprovela „gola sila i obična naredba“ i to „lako i brzo“. U praktičnom smislu takvu operaciju, posebno u težim slučajevima, izvode vešte kadije poput Junus-efendije. U našem današnjem slučaju ovaj proceduralni model osmanlijske Turske u Bosni izgleda ovako: neki poslanik vladajuće stranke sroči (dakle, ne baš vešto) novi zakon o javnom tužilaštvu za jednokratnu političku upotrebu; prihvatajući predlog zakona po hitnom postupku i bez rasprave, Skupština stvara „pravnu podlogu“ za sprovođenje „gole sile i obične naredbe“; zakon se donosi i primenjuje po kratkom postupku; Ustavni sud potvrđuje ustavnost tog zakona, a njen predsednik, koji je verovatno i autor te potvrde, obrazlaže raji pravnu ispravnost celokupnog postupka. Tako se „gola sila i obična naredba“ ne samo sprovode, već se to čini „lako i brzo“.

 

Šta stvarno znači ova zakonsko-sudska sličnost turske Bosne u 19. veku i vučićevske Srbije u 21. veku. Ukratko: i jedan i drugi poredak su jednostavni po svojim unutrašnjim strukturama. Iako im je društvena podloga u svakom pogledu različita, oni dele svoje upravljačke vertikale niz koje se slivaju imperativne naredbe od vrha do dna političke piramide. U takvim poretcima podela vlasti ostaje na svom atavističkom stadijumu. Postoje tri grane vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska, ali su one objedinjene u jednim rukama. Zbog toga zakoni nemaju nikakav društveni sadržaj, izvršni akti nemaju nikakvu pravnu razliku u odnose na zakone, a sudske presude nisu materijalno vezane ni za zakone ni za podzakonske propise, već za naredbodavne akte najviše instance u poretku. Zapravo, svi propisi u državi imaju karakter naredbi bilo da imaju zakonsku ili neku drugu formu. To je osnovno obeležje ovih poredaka koje čini njihovu institucionalnu i funkcionalnu jednostavnost.......

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Za rubriku "Vervali ili ne", dočekasmo da i neki naš prof dr pravnik nauka uoči prirodu političkog sistema u kome živimo. Dobro, bolje ikad nego nikad. U Srbiji 1945-2025, kao u svakoj despotskoj državi (Sumer,..., Vizantija, Osmansko carstvo, Komunizam, lažni parlamentarizam), život se ne odvija po - DEJURE (lat. de iure, koje znači "zasnovano na zakonu"), već se odvija po - DEFAKTO (lat. de facto je latinski izraz koji znači "u praksi") – a tu PRAKSU kordinira despotska vlast (po svom ćefu; kako joj se kad prohte – sa ciljemda očuva statusa qvo; po kome je ona "večna vlast" IZNAD Zakona – a Zakon je za sirotinju raju).

 

Ps. Ustav služi za "pokazivanje" – da stranci vide kako smo mi demokratska država; a u praksi Srbije odvija se život kao u svakoj despotiji – gde je vlast iznad Ustava, i bilo kakvog Zakona.

Zoran Stokić

15.04.2026.

 Mađar najavio novo doba za zemlju: Potrebno je sprovesti promenu sistema, građani su odlučili da žele Evropu

Autor:

S. S.

|

13. apr. 2026. 14:39

|

SVET

Izvor: N1

Lider stranke Tisa, ubedljivog pobednika na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, Peter Mađar, u obraćanju novinarima poručio je da su građani pokazali da žele Evropsku uniju i da će što pre prionuti na posao.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/svet/madjar-najavio-novo-doba-za-zemlju-potrebno-je-sprovesti-promenu-sistema-gradjani-su-odlucili-da-zele-evropu/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mađari su oduvek učili od Engleske, zgrada Parlamenta,..., metro i električno osvetljenje na naizmeničnu struju u Budipešti ali i ostale elemente njihovog instrumentalizma u politici na primer. Taj instrumentalizam najbolje je opisala Isidora Skulić u eseju "Jelisaveta i Eseks": 

"Sesil je osetio da je sada vreme da on bude prvi i najvažniji; reče kraljici "po volji naroda morate u postelju". "Čovečuljče mali, reč mora ne govori se vladarima", rekla je Jelisaveta, ali je legla. Smrt je bila na vratima. Sekretar Sesil znao je to. Prineo je krst već polumrtvoj kraljici, i postavio joj zvanično pitanje: koga želi za naslednika prestola, i dobio odgovor – tako je objavio on, Robert Sesil – da je kraljičina želja da to bude Jakov VI vladar Škotske, sin Marije Stjuart. Sa tim odgovorom, Jelisaveta je počinila najveću nedoslednost svoga veka, ali svi su verovali u njenu poruku, dvor i narod, jer je nedoslednost  bila duh Jelisavetinog doba,...,Robert Sesil pažljivi upravljač glavne istorijske niti dočekao je tih dana svoj trenutak, video je žetvu. Eseks pogubljen 1601-ve; Jelisaveta umrla 1603-će; niz političkih ličnosti za i protiv politike sjedinjenja sa Škodskom, u tamnici u Taueru,...,Jedan je od lepših trenutaka engleske istorije; kada se na velikoj raskrsnici državnih događaja nađe kao gospodar situacije – građanin. Kraljica se uklonila isped onoga što mora biti "po volji naroda"; velikaši su pogubljeni ili okovani u tamnici; a nit sudbine drže božija dostižna pravda i čovečija uviđajnost. Jelisaveta je dala ubiti Mariju Stjuart, a sin Marijin će sesti na Jelisavetin presto, a narod dve kraljice će se ujediniti..."

 

Zoran Stokić

13.04.2026.

 

‘Ti si moj bog’: Susret premijerke Japana i članova benda Dip Parpl

 

BBC News na srpskom

danas 12:30

 

Japanska premijerka nasmejano drži palice sa bubnjarom grupe Dip Parl Ijanom Pejsom

EPA

Sanaei Takaiči, premijerki Japana, nedavno se ispunila devojačka želja.

 

Upoznala je članove britanskog rok benda Dip Parpl (Deep Purple) koje je zavolela još u osnovnoj školi.

 

„Ti si moj bog“, rekla je Takaiči bubnjaru Ijanu Pejsu, dok mu je pružala nekoliko palica za bubnjeve japanske proizvodnje.

 

I sama bubnjarka, japanska premijerka je kao devojčica svirala upravo u tribjut bendu Dip Parpla.

 

„Kada se ovih dana svađam sa mužem, energično sviram i bacam prokletstvo na njega“, rekla je 65-godišnja konzervativna liderka muzičarima u kancelariji u japanskoj prestonici Tokiju.

 

Bend ima turneju u ovoj azijskoj državi, gde je 1972. godine i snimao „Made in Japan“.

 

Reč je o jednom od najvećih ikada snimljenih rok albuma.

 

„Ne mogu da verujem da je Dip Parpl ovde“, izjavila je Takaiči, neskidajući osmeh dok se pozdravljala sa muzičarima.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/ti-si-moj-bog-susret-premijerke-japana-i-clanova-benda-dip-parpl/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Stari su govorili i ukrašavali spinete i ostale klavijature u ranom baroku  natpisima - "MVSICA LETITIÆ CO[ME]S / MEDICINA DOLOR[IS]" – "Muzika je saputnik u radosti i lek za bol". Savrmena medicina je to danas potvrdila. U amortizaciji stresa možete koristiti muziku. Slušanje muzike aktivira mali mozak, povećava nivo dopamina i smanjuje nivo kortizola u mozgu. Ritam i melodija postaju moćni alati za poboljšanje našeg raspoloženja, kognicije i opšteg blagostanja. Premjerki pomaže muzika "Dip Parpla" meni, na primer, ovih dana, muzika T.Albinoni (nije pisao samo instrumetalnu muziku napisao je i 81 operu i dosta crkvene muzike): "Magnificat in G Minor" i njegova opera "Stratira" (1726.) - čija se radnja odvija u Tauridi, prestonici Persije,  246. g. p.n.e., međutim likovi su fiktivni - zasnovani su na istorijskim modelima koji su postojali u različitim epohama. Zaplet je prilično složen (što je manir u baroku) - pojenostvaljeno posle smrti vladara Artakserksa u bici, dve princeze Statira i Barsina polažu pravo na presto. Oront, kralj Skita, kako bi smirio zavađene frakcije upada svojom vojskom u Persiju, tražeći saveznike. Opera obiluje ne samo političkim sukobima nego i emocionalnim sukobima, oko potencijanih brakova, zavist, ljubavne spletke, izdajstva, mržnje, a sve to zajedno kulminira u neuspeli atentat na Oronta. Epilog - Stratira je posle brojnih peripetija nasledila presto Persije uvodeći zemlju u eru mira, novih saveza i prosperiteta.

 

https://www.youtube.com/watch?v=Q2FzZSBD5LE&list=RDQ2FzZSBD5LE&start_radio=1

Deep Purple - Smoke On the Water (Official Music Video)

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Gw05L9hRjh8&list=RDGw05L9hRjh8&start_radio=1

IV. Magnificat in G Minor

 

 

 

 Zoran Stokić

12.04.2026.