Kako izgleda novo
političko lice Srbije: BBC analiza
BBC News na srpskom
BBC News na srpskom
danas 26.10.2026. 07:20
Prati Danas.rs na Google-u
Vučič gaženje slike
Reuters
Posle 25. oktobra 2026. godine i nadmoćne pobede Studentske
liste (SL), u politici Srbije više ništa neće biti isto.
„Ovo nije obična izborna pobeda, ovo je lavina koja je
zbrisala autoritarni režim i celu političku scenu.
„Sada ostaju dve velike političke grupacije gde Studentska
lista ima apsolutni legitimitet da upravlja zemljom u narednim godinama“, kaže
Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka, za BBC na srpskom.
Poverenje da se apsolutno promeni čitav politički i
društveni sistem, da se surovo kazne tradicionalne partije, a politički lideri
pošalju u penziju dobio je studentski pokret.
Nastao je iz protesta posle rušenja nadstrešnice na
železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi.
Ubedljivosti pobede doprinela je nezabeležena izlaznost
birača od oko 70 odsto upisanih glasača, što je pokazalo da je politika ponovo
postala tema o kojoj se u Srbiji priča.
„Srazmera pobede je možda neočekivana, ali pobeda uopšte
nije neočekivana.
„Studenti su probudili većinu Srbije, izveli je iz apatije,
planskog demoniziranja, tabuiziranja bavljenja politikom i aktivizmom“, kaže
Milan Krstić, profesor Fakulteta političkih nauka, za BBC na srpskom.
Primer kampanje za udžbenike
Dvogodišnji masovni protesti, šetnje do udaljenih sela,
vožnje bicikala i razgovori sa biračima do kojih tradicionalne partije nisu
mogle da dođu promenile su uslove političke utakmice.
„Mobilizacija je bila potpuna i svuda u zemlji, ali je
postojalo pitanje kontrole sistema i vlasti koja je bila dubinska.
„Ključ je bio u fantastično organizovanoj kampanji od vrata
do vrata i sistemu kontrole izbora, a o ovome će se učiti u udžbenicima o
političkim promenama i kako se izvode“, smatra Marta Špala, članica Poljske
akademije nauka, za BBC na srpskom.
Ipak, ona kaže da prava pitanja tek čekaju odgovore.
„Ne znamo kakvi ih sve izazovi čekaju, ne znamo u kakvom
stanju je budžet jer smo videli da je mnogo novca potrošeno u kampanji, pa će
ekonomski izazov biti ogroman.
„Videli smo ranije u Poljskoj i Mađarskoj da je izgradnja
vladavine prava jako težak i mukotrpan posao.“
Špala, koja je provela prethodnu godinu dubinski istražujući
studentski pokret u Srbiji, kaže da je pitanje koje čeka odgovor i kako će se u
budućnosti razvijati odnos i čvrstina ove grupe različitih ljudi koje je okupio
isti cilj koji je sada ispunjen.
„Biće zanimljivo posmatrati odnos poslanika i studentskog
pokreta, ko će zapravo donositi odluke – da li će to biti pokret, vlada ili
parlament.
„Poverena im je velika odgovornost da sprovedu reforme i
mislim da ih moraju sprovesti jako brzo jer će se izazovi vremenom samo
uvećavati.“
Brzo će početi i naredna izborna kampanja.
Zbog odluke bivšeg predsednika Aleksandra Vučića da podnese
ostavku da bi mogao da se uključi u partijsku trku na parlamentarnim izborima,
izbori za ovu umnogome ceremonijalnu funkciju nisu daleko.
„Čekaju nas i predsednički izbori koji će verovatno samo
potvrditi dominaciju Studentske liste u situaciji kada dosadašnja vladajuća
stranka gubi poluge institucionalne, ali i finansijske moći“, smatra profesor
Vladisavljević.
On kaže da će sada druga najveća stranka u zemlji morati da
prođe kroz sličan pad poput stranke mađarskog premijera Viktora Orbana.
„Fides je značajno pao u popularnosti čak i nakon izbora, a
to je neizbežno kod autoritarnih režima jer podršku nisu stekli na pošten način
i u demokratskom procesu već kroz manipulacije.“
U svemu tome, naprednjacima i socijalistima i dalje u rukama
ostaju gotovo sve lokalne samouprave, sem niške opštine Medijana.
Kontrola javnih preduzeća i državnih agencija ni u jednom
trenutku promene vlasti u Srbiji u poslednjih trideset godina nije bila ovako
monolitna, kao što je prilikom gubitka vlasti SNS-a u Skupštini Srbije.
Srdanović slavi
Reuters
Posle slavlja, brzo će doći vreme za ozbiljne političke
odluke
Partijski cunami
Stručnjaci nemaju dileme da će se naprednjaci suočiti sa
ozbiljnim izazovom da ispune obećanje njihovog člana Aleksandra Vučića da će
biti snažna i oštra opozicija – bar na početku.
„Vučić je vladao ne samo delom režima, već je on bio taj
režim, a ostali igrači su bili samo lojalisti koji nisu imali izvore moći ni u
okviru stranke.
„Sve ovo će se odraziti i na njega, pa on neće imati velike
šanse da opstane u politici, a sve ih čekaju i procesi za visoku korupciju pa
će on biti ili u penziji, ili van zemlje“, smatra Vladisavljević.
Ipak, neće samo naprednjaci dugo vidati rane od izbornog 25.
oktobra.
Socijalistička partija Srbije prvi put od osnivanja i
povratka višepartijskog sistema neće biti u parlamentu.
Do političkog dna doveo je Ivica Dačić, lider koji je uspeo
i da je spasi posle preuzimanja stranke posle perioda neizvesnosti posle
odlaska Slobodana Miloševića početkom 2000-ih godina.
Odlazak Branka Ružića iz partije nije bio dovoljan znak
socijalistima da su na krivom putu.
„SPS je kroz više decenija demonstrirao loše delovanje spram
građana i zaslužuje da, ako se značajno ne reformiše za šta ne pokazuje
kapacitete, suoči se sa sudbinom neodrživosti.
„Istovremeno, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, SRCE
Zdravka Ponoša i Novi DSS Miloša Jovanovića demonstrirali su odsustvo sluha za
situaciju i razumevanja konteksta, veliki politički egoizam koji se ne prašta“,
zaključuje Krstić.
grafika projekcija mandata
BBC
Šta čeka susede, a šta međunarodne partnere?
Osim na domaćem planu, Studentsku listu i njenu buduću vladu
sačekaće i pitanja koja dolaze sa druge strane granice.
Ni za kandidate za poslanike, a ni za studente, ove teme do
sada nisu bile prioritet.
„SL je vrlo pravilno u kampanji insistirala na unutrašnjim
pitanjima, reformi države i povratku u okvir ustavnosti i zakonitosti.
„Bez toga nema ni zdrave i adekvatne spoljne politike koja
se temelji na nacionalnim interesima i vrednostima na kojima počiva društvo“,
smatra Krstić.
On kaže da je spoljna politika naprednjaka bila vođena
taktikom koja je išla u korist režima, a ne državnih interesa.
„Spoljna politika nove vlasti sigurno neće praviti radikalne
zaokrete, ali verujem da će se ona voditi mnogo iskrenije, posvećenije i
uspešnije nego do sada.“
U takvom odnosu snaga, više promena od međunarodnih partnera
mogli bi da osete susedi.
„Jasno je da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji ili
redefinisati odnos prema Republici Srpskoj, da je nacionalni interes Srbije
opstanak tog entiteta Bosne i Hercegovine u dejtonskim okvirima.
„Ali regionalni odnosi više neće biti korišćeni kao paravan
za prikrivanje unutrašnjih problema, što je često nailazilo na dobar obostrani
odgovor od suseda“, smatra profesor Krstić.
Marta Špala, članica ekspertske grupe BiEPAG koja se bavi
strateškim studijama o Balkanu, podseća da je spoljna politika često bila isuviše
tvrd orah za reformske vlasti u Severnoj Makedoniji i na Kosovu.
Pogledajte video: SNS štab posle proglašenja izbornog poraza
The British Broadcasting Corporation
Zoran Zaev došao je na vlast u Severnoj Makedoniji pa
postigao kompromis sa Grčkom o imenu zemlje, ali se zemlja nije mnogo pomerila
u procesu evropskih integracija.
„Važno je da se usmere na domaća pitanja jer smo i ranije
videli da su reformske vlasti u regionu gubile podršku zbog pitanja spoljne
politike.
„Evropska unija bi trebalo da na svaki način proba da
pomogne u unutrašnjim reformama, ali da ne vrši preveliki pritisak u vezi sa
sankcijama Rusiji ili dijalogom sa Kosovom“, zaključuje ona.
***
Komentar
***
Od JULA+SPS+SRS devedesetih,
preko DSS prešli smo, u SNS i stigli dokle - do "YX" ako je tačno ovo
što kaže analitičar "da neće uvoditi sankcije Rusiji" znači dobili
smo novu rusofilsku vlast samo onako malo nafriziranu, namirisanu, to me
podseća kao kada je Tito rekao NE Staljinu ali nije redka NE SSSR. Uzgred da se
prisetimo zašto je ubijen Zoran Đinđić? Zato što se duboka država uplašila da
će da sprovede LUSTRACIJU i pošisti iz institucija Srbije kadrove Rusije koji
su stvarani oko 100 godina, od belogardejaca, crvenih, slavenofila.
Zoran Stokić
26.10.2026.
