Sindrom - fanatične lakomislene pohlepe
*
Novinari koji su
pobegli iz Rusije objavili sumorni portret Putina, delo se čita poput
„špijunskog romana”
S. D.
danas 22.09.2026. 16:05
1 komentara
Prati Danas.rs na Google-u
Novinari koji su pobegli iz Rusije objavili sumorni portret
Putina, delo se čita poput "špijunskog romana” 1
EPA/MIKHAIL METZEL/SPUTNIK/KREMLIN POOL / POOL MANDATORY
CREDIT
Dana 29. juna 2021. godine, u šest sati ujutru, ruskog
novinara Romana Badanjina probudilo je kucanje na vrata porodičnog stana u
Moskvi. „Izađi brzo, neko ti je ogrebao auto u dvorištu”, viknuo je neko
napolju. Čim je otvorio vrata, maskirani muškarci su nasilno ušli unutra.
Istovremeno, na drugom kraju grada, sličan upad dogodio se u
domu Badanjinovog kolege Mihaila Rubina. Maskirani muškarci bili su pripadnici
FSB-a, ruske obaveštajne službe – instrumenti „klime straha i nasilja” koju je,
prema navodima autora iznete u njihovoj detaljnoj biografiji ruskog
predsednika, Vladimir Putin nametnuo Rusiji, piše Gardijan.
Knjiga *Car lično* (The Tsar in Person) ima gotovo 800
stranica i dobitnik je francuske književne nagrade „Gran pri Strazbur” (Grand
Prix Strasbourg); žiri je ocenio da se delo čita poput „špijunskog romana” i
pohvalio „hrabrost i posvećenost” autora tokom decenija istraživačkog rada.
Za Badanjina i Rubina, upadi u ranim jutarnjim satima
predstavljali su upozorenje. Kao osnivači nezavisnog medijskog projekta
„Projekt” (Proekt), specijalizovanog za istraživačko novinarstvo, obojica su se
suočavala sa pretnjama i ispitivanjima, etiketiranjem kao izdajnici i strani
agenti, zabranama pristupa događajima, kao i pretresima kancelarija. Njihove
kolege nisu imale toliko sreće: nekoliko njih je iznenada preminulo, stradalo u
neobjašnjivim nesrećama ili u napadima koji su delovali nasumično.
Rubin je za „Gardijan” izjavio: „Prvi put su nam pretili
2019. godine, kada smo objavili istraživanje o šefu Putinove propagandne
mašinerije. Jedan zvaničnik Kremlja upozorio me je da bi posledice mogle biti
zastrašujuće. Agenti bezbednosnih službi posetili su moje roditelje i pitali ih
zašto ja, njihov sin, prodajem svoju zemlju i izdajem Rusiju.”
Nakon što su agenti FSB-a upali u njegov stan u zoru, Rubin
je zatekao svoj pasoš pažljivo ostavljen na stolu. „Bila je to poruka. Da su ga
odneli, ne bih mogao da napustim zemlju, ali želeli su da odem, pa su ga
ostavili na mestu gde ću ga videti”, rekao je. „U tom trenutku nisam planirao
odlazak. Nisam želeo previše da razmišljam o opasnosti jer sam mislio da samo
pokušavaju da me spreče da radim.”
Manje od tri nedelje kasnije, Kremlj je „Projekt” proglasio
„nepoželjnim” medijem. „Napustio sam Moskvu već sledećeg jutra”, rekao je
Rubin.
Badanjin, koji je sa porodicom bio na odmoru u Maroku,
odlučio je da je povratak previše opasan. „Izbor je bio između zatvora i
izgnanstva, a ja nisam želeo u zatvor.”
Njihova knjiga, do sada objavljena samo na ruskom i
francuskom jeziku, prati Putinov uspon od običnog službenika i tajnog agenta
KGB-a u gradskoj upravi Sankt Peterburga do Kremlja, gde se od 2000. godine
grčevito drži vlasti.
Ovo nije prva biografija koja predsednika i njegov krug
bliskih saradnika prikazuje kao okrutne i korumpirane ljude, ali suština leži u
enciklopedijskoj detaljnosti iznetih podataka. Badanin i Rubin, obojica bivši
novinari akreditovani za praćenje Kremlja, imaju zajedno 40 godina iskustva u
istraživačkom novinarstvu i obavili su stotine intervjua kako bi stvorili sumornu
sliku Putina.
Oni ga prikazuju kao modernog cara, bez ideologije ili
čvrstih uverenja – kao diktatora sposobnog za „neograničenu okrutnost”, koji
sebe smatra iznad morala i zakona. Rivali i protivnici, ili jednostavno oni
koji su postali nepoželjni, doživljavaju neočekivane krajeve u nesrećama,
udesima i padovima, ili bivaju otrovani toksinima i radioaktivnim česticama
koje izazivaju agoniju i smrt.
„Ove stranice su rezultat rata i represije, izgnanstva i
smrti nekih nama bliskih ljudi, kao i patnje prijatelja bačenih u zatvor”, piše
ovaj dvojac. „Nadamo se da će knjiga doprineti uništavanju okolnosti koje su
omogućile sve ove nedaće i porazu čoveka koji je sve to počinio sopstvenim
rukama.”
To je ujedno i priča o Rusiji od kraja Sovjetskog Saveza do
danas. Badanin kaže da je knjiga namenjena mladim Rusima koji nemaju predstavu
o tome kakva je njihova zemlja bila pre nego što je Putin preuzeo vlast. Nije
iznenađujuće što ju je Kremlj zabranio.
Badanin je za „Mond” izjavio: „Ciljamo i publiku u inostranstvu,
gde kruže brojni mitovi o Putinu. Nema potrebe izmišljati mitove o njemu. Neka
činjenice otkriju istinu o njemu i njegovom sistemu.
„Lider Kremlja nema ideologiju. Rat u Ukrajini je to jasno
pokazao: taj rat nije nastavak njegovih ideja, već samo sredstvo za opstanak na
vlasti.”
Danas, čak i hiljadama milja daleko od Moskve, nijedan od
ove dvojice novinara se ne oseća potpuno bezbedno od onih koje nazivaju
„Putinovim odredima smrti”, poslatim da ubiju ruske disidente u inostranstvu
kako bi se demonstrirao domet ruku Kremlja.
Prošle godine, agenti FBI-ja su došli u Badaninov dom u
Kaliforniji kako bi ga upozorili da imaju informacije da mu preti opasnost od
napada „stranih specijalnih službi”.
„Ovde se osećam malo bezbednije nego u Evropi, ali ne i
potpuno bezbedno”, rekao je Badanin.
***
Komentar
***
Putin boluje od – sindroma fanatične
lakomislene pohlepe; proklete ljubavi prema posedovanju; teži ostvarenju sopstvenih interesa uz
potpuno zanemarivanje prava drugih, neobazirući
se na
ljudskost. Putinov - agresivni porok "pleonexia" - deluje u tri sfere
života. U materijalnoj sferi, on podrazumeva "grabljenje novca i dobara,
bez obzira na čast i poštenje". U etičkoj sferi, to je "ambicija koja
gazi druge kako bi se došlo do nečega što osobi ne pripada". U moralnoj
sferi, reč je o "neobuzdanoj požudi koja traži zadovoljstvo tamo gde nema
prava da ga uzme".
"Pleonexia", reč grčkog porekla, jeste filozofski pojam koji - grubo govoreći - odgovara pojmovima: pohlepe, lakomosti ili gramzivosti, definiše se kao "želja da se ima više od drugih, više od sopstvenog dela, čitav deo" - "nezasita želja da se poseduje ono što s pravom pripada drugima".
Filozofija je nastala u antici kao suprotnost "pleonexiu" - filozofija je, zaključili su misleći ljudi u antici, neophodna jer se bez nje - i bez asketske discipline koju ona omogućava - čovek nalazi u stanju u kojem - bogatstvo zamenjuje sve vrednosti; u korenu bogatstva otkriva se iskvarena priroda, samovoljna i zla volja – "pleonexia".
Ta fanatična pohlepa kod njega je
neodvojivo povezana sa "radošću
zbog tuđe nesreće" koja je prvobitno bila nepatološko stanje bila je
moralne prirode bila je posledica - nesigurnosti, emocionalne nestabilnosti, nezadovoljstva
sobom, nesposobnošću za introspekciju te
zanemarivanja sopstvenih vrednosti (nesposobnosti da se dožive vrednosti poput
empatije, altruizma ili reciprociteta), a ogledala se u uverenju da su i
ličnosti drugih ljudi podjednako beznačajne i bezvredne. Ovo je sa godinama na
vlasti preraslo u snažnu "zluradost" koja čoveka dovodi u stanje gubitka
razuma, pa je otvoren put proizvodnji dela najstrašnije surovosti - nepatološka
zluradost se transformisala u patološki sadizam (a tim je putem ranije već
prošao Staljin).
*
Generacija Rusa, poznata po
događajima iz 1905/1917, priznala je uticaj Plehanova, Pisareva i &, taj
mem je oblikovao Putina. Plehanov ih je naučio da je propaganda najvažnija, a
Pisarev ih je snabdeo nihilizmom. Fenomen je prvi opisao Turgennjev u romanu o
sukobu generacija sa različitim životnim stavovima: "Očevi i sinovi"
1861., očevi liberali – sinovi nihilisti. Kada je Pisarev napisao kritiku
romana, proglasio je da su nihilisti prepoznali Bazarova (junaka romana) kao
svoj uzor. Nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricao je sve što nije
zadovoljenje sopstva. Pisarev se pita, a da se i ne nasmeje, da li je opravdano
ubiti svoju majku i odgovara: "A zašto ne, ako ja to želim i ako smatram
da je to korisno" (na to je reagovao Dostojevski u "Zločin i
kazna"). Nihilisti su porušili sve mostove, za njih su dekabristi, Puškin,
Gogolj, Ljermontov, uopšte umetnost, estetika, religija, filozofija nekorisne
stvari – nisu bile društveno korisne – taj način mišljenja je morao biti
resetovan. "Više volim parče sira od celog Puškina,..., Radije bih bio
ruski obućar nego ruski Rafael. Par cipele korisnije od Šekspira, Gete je
naduti aristokrata...ideali njihove umetnosti, filozofije, religije su prazne
reči"!
Još jednom u istori se pokazalo
da najbolje namere nisu dovoljne. Pisarev: "Svrgavanje vladajuće
dinastije Romanovih i promena političkog i društvenog sistema jedini je cilj i
nada svih poštenih građana Rusije,..., Pomirenje u ovoj borbi ne može
postojati: na strani vlade su samo osrednji ljudi,..., na strani naroda je sve
što je mlado i sveže, sve što je sposobno da misli i deluje". Hapšeni su,
tamničeni i zabranjivani, to je izavalo pojavu radikalnog terorističkog krila,
koje je 1881., ubilo cara Aleksandra II Romanova. Njihovi su nastavlječi
1905/1917 izveli "revoluciju" ali tako duhovno i moralno ispošćeni,
redukovani na racionani egoizam - umesto obećanog raja - nihilizam ih je odveo
u pakao - u koji sada Putin može da poviče celu planetu Zemlju.
Zoran Stokić
22.09.2026.
