Očekivao sam da Vučić lično gasi požar“: Dok gori peščara, gori i politička scena – ko je kriv, a ko „parazit“

Autor:

author

Ana Opačić

|

22. avg. 2026. 19:19

|

VESTI

|

17

komentara

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Facebook

X

Mail

Helikopter gasi požar u ataru sela Grebenac u Deliblatskoj peščari

REUTERS/Stringer

Prevelika arogancija "da mi o možemo sami" ili geopolitička kalkulacija - da dok čekamo Ruse ne zovemo Evropljane. Ili nešto treće? Svako ima svoj odgvoor na pitanje zašto je Srbija tek juče, posle meseca dana od izbijanja požara u Deliblatskoj peščari, zatražila evropsku pomoć. Vlast i opozcija tradicionalno u klinču, pa dok gori peščara gori i na političkoj sceni.

 

Od prevelike samouverenosti da Srbija može sama da ugasi požare, do predsednikove zabrinutosti, prošlo je nepunih 48 sati.

 

Izvor: N1

"Pitanje je da li i u ovom trenutku može dovoljno da pomogne sve što smo doveli sa strane", kaže danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 

A čekalo se punih mesec dana da se aktivira evropski Mehanizam civilne zaštite, dok je peščara gorela. Čekala je Srbija punih 13 dana rusku pomoć, koju je prvo tražila.

 

"Neki će možda reći da je to možda način da se sanira poseta Zelenskog, ne znam. Ova vlast je napravila takav narativ da se u svemu vidi politika", smatra advokat i poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić.

 

Aleksandar Radovanović iz Pokreta slobodnih građana (PSG) kaže da to što naš predsednik i vlada prave političko pitanje od toga ko će doći da nam pomaže kod nesreće je tek poseban nivo nesnalaženja i neznanja.

 

Povezane vesti:

thumbnail

Studenti u blokadi: Obezbeđene velike koiične opreme za gašenje požara, vatrogasci su heroji

VESTI

|

pre 4 h

thumbnail

(FOTO/VIDEO) Helikopteri EU stižu u Srbiju da pomognu u gašenju požara u Deliblatskoj peščari

VESTI

|

pre 7 h

Optužuje opozcija vlast za nesnalaženje, neznanje i političku kalkulaciju. Zbog nepostupanja nadležnih pokret Kreni-promeni podneo je krivične prijave protiv - Vučića, Macuta, Dačića i Čaušića.

 

"Zato što su svojim nečinjenjem odnosno sprečavanjem da se nešto učini naneli enormnu štetu. Nisu otklonili opasnost", smatra lider Pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović.

 

Vučić je danas izjavio i da su "ti ljudi koji ništa drugo ne rade državni paraziti."

 

Manojlović navodi da je svakome ko je bio na terenu ili razgovarao sa strtučnjacima, bilo jasno da je najlogičnije da Srbija iskoristi mehanizam traženja međunarodne pomoći.

 

"Osim što skiče ko prasići kad ih policija nosi, zamisli nosi te neko ti skičiš ko prase", rekao je predsednik.

 

Dok Manojlovićev Pokret prikuplja peticiju koja broji više od 30.000 potpisa, kojiom se traži 30 godina zabrane prenamene opožarenih šuma, Vučić odgovara na navode da je peščara namerno puštena ga izgori.

 

"Ništa mi gore nije palo nego - jao vatrogasci su namerno pustili, dolazi privatni investitor - ma nemoj. I evo sad kad vam kažem ne dolazi šta onda", rekao je Vučić.

 

Onda Vučić obećava obnovu prirode. I prelazu u kontranapad.

 

"Ko si ti da mrziš njene vatrogasce, te vredne ruke koje rade i grade i koje spasavaju živote. Znate li koliko su života ti vatrogasci spasili i zahvaljujći opremi koju je država dala."

 

Janjić je naveo da se ne radi o kritici prema vatrogascima koji se sigurno bore i daju sve od sebe.

 

"Ono što smo mi isticali kao i druge opozicione stranke jeste da nije ulagano u vatrogasnu opremu godinama", dodaje Janjić.

 

Manojlović navodi da ono što smo oni videli na terenu jeste da sistem ne postoji i da ima izuzetno slabe opreme.

 

I dok je tu i tamo poneki opozicionar šetao po peščari, upadljiv je do danas izostanak predsednika države.

 

"On se jednom pokazao kao veliki heroj u Feketiću, ja sam očekivao da i on lično učestvuje u gašenju požara", zaključuje Janjić.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Živi svet na Zemlji bi odavno izumro kada bi čekao komande "centralne vlasti" šta i kako da radi. Koliko još tragedija treba da se dogodi da bi shvatili da već 81 godinu živimo u sistemu vladanja koji krši sve najvažnije principe biologije opstanka života - učenje na greškama, homeostaza, samoorganizacija, simbioza i tsl. 

Preko 3 milijardi godina odluke (preživljavanja) se efikasno kolektivno donose - bez centralizovane kontrole. 

3 milijarde godina naspram 6 hiljada godina parazitske centrale despotske vlasti (sociološko slepo creva - despotija - čiji je cilj da očuva, ne život društva, već centralnu vlast). 

Deligradska peščara gori mesec dana, a tek trideseti dan centraln vlast je aktivirala evropski Mehanizam civilne zaštite, a pre toga je 13 dana čekala rusku pomoć (belodan primer da je za centralnu vlast sve politika – i ono što nije sfera politike). Umesto da institucije imaju autonomnost i da nezavisno od centralne vlasti mogu da traže pomoć od drugih u svetu ako je to urgentno!

 

Zoran Stokić

22.08.2026.

 

Srpska jabuka razdora

 

Milan St. Protić

danas 22,08.2026. 07:30

Prati Danas.rs na Google-u

Foto: Danas/Aleksandar Roknić

 

Sa svih strana, iz mnogostrukih grla i različitih glasova slušam isto:

„Srbija je duboko polarizovana, „Srbija je oštro podeljeno društvo“, „U Srbiji se sukobljavaju zaraćeni tabori“, itd, itd.

 

Nije netačno. Ali, nije ni dovoljno precizno. Ni dovoljno jasno. Da li je dobro ili je loše što su su se ovde oformile dve oprečne političke, ali i društvene snage. Da li bi bolje bilo kad bismo živeli u unisonosti i jednoumlju kao onomad u titoizmu? Ili, možda, razlike treba dozirati i držati pod kontrolom? Da li bi za nas preporučljivo i lekovito bilo srednje rešenje? Ograničena sloboda ili delimična zaštita ljudskih prava?

 

No, ono što je nesravnjeno bitnije jeste kriterijum po kom se Srbija podelila. Šta je naše seme rascepa koje onemogućava nacionalni sporazum? Oko čega se ne slažu vlast i opozicija? Pristalice režima i njihovi oponenti.

Odgovor na ovu zagonetku, ako je uopšte zagonetka, pomoći će nam da razumemo šta je posredi.

 

Dakle, reč je o shvatanju i poštovanju demokratskih pravila političke utakmice. To jest, reč je o ravnopravnosti svih subjekata na javnoj sceni zemlje. Reč je o slobodi medija, jednakom odnosu prema svima i reč je, najposle, o bespogovornoj primeni Ustava i zakona. Reč je, povrh toga, o nadzornim mehanizmima nad vršiocima vlasti.

 

U Srbiji vladajuća partija, i još poneko, veruje da postoje interesi i vrednosti iznad demokratskih. Oni takođe veruju da upravo oni, i samo oni, raspolažu bogomdanom privilegijom u donošenju odluka od fundamentalnog značaja za ovu državu. Demokratija je za njih, nepotreban i otežavajući faktor na tom njihovom „svetom“ zadatku.

 

Svaki neistomišljenik, protivnik ili kritičar nije rival, takmac ili konkurent u demokratskom nadmetanju ideja i programa. Ne, nipošto! Takav je izrod, izdajnik, rušitelj, strani plaćenik. Takav svojoj otadžbini želi zlo za račun nekog spolja, nekog antisrpskog centra moći.

 

Zato je vlastodršcima, i njihovim satrapima, otvorenim ili prikrivenim, dozvoljeno gaženje demokratskih principa u ime viših ciljeva čiji su oni ekskluzivni i autori i protagonisti.

 

Nasuprot njima stoje svi oni koji smatraju da je demokratija načelo nad svim načelima. Da je demokratija značajnija i vrednija od bilo kog proklamovanog nacionalnog interesa. Da je demokratija najviši i jedini neprikosnoven nacionalni interes.

 

Možemo se razmimoilaziti po svemu, možemo biti i levi i desni, i ovakvi i onakvi, ali nam je zajedničko upravo to što demokratiju stavljamo na prvo mesto, spremni da se uvek i svukud držimo njenih postulata.

 

Problem je u tome što se ove dve pozicije, ova dva stava i uverenja, ne mogu pomiriti. Demokratija ne trpi kompromis. Niti se može gradirati. Ili postoji ili je nema.

 

Blagodet demokratije, ponavljam enti put, jeste upravo u tome što jamči nacionalnu stabilnost. Poznat je i predvidljiv okvir u kojem se odvija politički život, dolazi i silazi s vlasti, pod kojim uslovima se opstaje na vlasti.

 

Nasuprot demokratiji nalazi se jedna ili druga vrsta autoritarnosti. A autoritarnost je, po političkoj zakonitosti, zasnovana na sili, prinudi i neslobodi.

 

U demokratiji je zloupotreba vlasti kažnjiva anomalija. Zakonom propisano krivično delo. U autoritarnosti zloupotreba vlasti je sama bit vladanja. Vladaocu je sve dozvoljeno, jer nema nikog iznad njega ko bi ga mogao sankcionisati.

 

Ta primarna protivrečnost, ta maglovita predstava o karakteru države, to lelujanje između pojmova i htenja, Srbiju sprečava da iskorači u demokratsku fazu razvoja. U doba što nagoveštava napredak i boljitak.

 

Spotičemo se o isti kamen. Over and over again.

 

Na površini izgleda kao da živimo u demokratiji. Višestranačje, izbori, parlamentarizam. Malo li se dublje pogleda, malo li se zaviri iza tog varljivog zastora, skine li se ta koprena, videće se istinsko stanje stvari.

 

Demokratija je u Srbiji mislena imenica. Pritom i ne preterano popularna. Neretko relativizovana. Ponekad i osporavana.

 

Naša nesposobnost iskoraka iz začaranog kruga, naše decenijsko tavorenje ni tamo, ni ovamo, naše uporno zamajavanje i zavaravanje. Naša neprijatna stvarnost.

 

Zbog čega su nam potrebni kontrolori, posmatrači, inostrani monitori, svakojaki nadzor tokom dana za glasanje? Zbog čega ovde izbori više liče na vanredno stanje nego na dan demokratskog odlučivanja?

 

Zato što vlast hoće da krade, otima i podvaljuje. Zato što vlast hoće da utiče na birače zabranjenim sredstvima, što hoće da falsifikuje rezultate izbora u svoju korist. Zato što demokratiju doživljava kao monetu za potkusurivanje.

 

Opozicionari, na suprotnoj strani, čine što mogu ne bi li zloupotrebe predupredili. Ne bi li obezbedili bar delimično fer političku utakmicu. Makar minimum mogućnosti za eventualnu promenu vlasti.

 

U Srbiji se pokazalo u poslednjih dvanaestak godina da je demokratija ubijena u pojam. Učinjena apsurdnom i bespredmetnom. Pretvorena u ruglo i bemisao. Jer na svakim održanim izborima, pobednik se znao unapred. Izbori nisu ni bili potrebni. Ishod je mogao biti objavljen i pre glasanja i prebrojavanja glasova. Svakom je sve bilo jasno.

 

I na ovim predstojećim izborima, ako ih ili kad ih bude, jedina će tema biti ova: Da li će Srbija najzad postati demokratska zemlja ili će i dalje tonuti u autokratiju.

 

 

 

To su dve opcije. Dve alternative. Dva izbora. Jednom za svagda ćemo se morati odlučiti. Moraćemo prelomiti i opredeliti se. Ne o tome koja nam je stranka milija ili manje mila, čiji nam se program sviđa ili ne sviđa, već o tome u kakvom političkom sistemu nameravamo da živimo.

 

Nažalost, i ovog puta će u izbornoj kampanji pljuštati fraze o svemu i svačemu. O opskurnostima, nerealnostima, manipulacijama, demagogiji. Koliko da se voda dodatno zamuti. Svesno ili nesvesno, svejedno.

 

Upamti, poštovani čitaoče, dobro upamti i nemoj nikad smetnuti s uma.

 

O demokratiji se radi.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 ///Neobjavljen komentar u Danas///

Tužno je čitati komentare na ovaj Protićev tekst. Ama šta je demokratija? Smenljivost vlasti nenasilnim putem (i ništa više od toga). To je moguće samo ako su 3 grane vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska) i mediji kao četvrta grana vlasti RAZDVOJENE. Toga su Srbiji nema 1945-2026. Druge zemlje realsocijalizma, na primer, iz bivšeg Varšavskog pakta, su iskoristile pad berlinskog zida 1989., da naprave RESET SISTEMA koji je omogućio da započne demoratija. To se u Srbiji nije desilo, umesto razdvajanja tri grane vlasti i medija kao červrte grane uvedeni smo u 4 rata.... i tako 37 godina. Srbija je poslednji DDR u Evropi (u svakom smislu, država antievropske a proruske ideologije i despotska država).

Ps. Pored apsolune moći - vlast ima (i) rezervoar od 1 000 000 glasova, broj punoletnih građana Srbije je za jedan milion manji od broja birača na izborima. Evolucija od "ćoravih kutija" do "rezeorvara" glasova!

 

Zoran Stokić

22.08.2026.

                                         Šta održava sistem?

*

Minimalac u Srbiji: ‘Ne zvuči malo, ali kada staviš na papir – uhvatiš se za glavu’

 

BBC News na srpskom

danas 21.08.2026. 10:26

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/minimalac-u-srbiji-ne-zvuci-malo-ali-kada-stavis-na-papir-uhvatis-se-za-glavu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Šta održava despotske siteme? Teorije zavera vođa. Iracionana verovanja i želje "despotske mašine". Njihova volja je usmerena na oblikovanje stvarnosti prema njihovim (takođe iracionalnim) verovanjima, željama i namerama. Da bi sistem funkcionisao primarni zadatak "despotske mašine"  je kadriranje – mora da stvori - kadrove - koji će biti raspoređeni u institucije sistema. Kadrovi će funkcionisaće poput časovnika – kad jednom budu pušteni u rad – radiće autonomno (nije potrebano uprvljanje i komandovanje odozgo). Pronalaze se ljudi u državi čija su verovanja i želje indentična verovaljima i željama "despotske mašine". Hitlerovi kadrovi su verovali da su siromašni jer su ih "opljačkali jevreji" (slom svetske berze 1928); bili su to pripadnici brojne najniže srednje klase. Nisu verovali da ih je osiromašio prvi svetski rat nego "bankari jevreji". Drugi deo kadova je bio vezan za verovanje da je život u Nemačkoj loš (ne zbog sloma u prvom svetskom ratu) nego samo zbog –  Ugovoru iz Versaja – koji im je ukino vojsku (redovni vojnog roka). Bili su to oficirski kadrovi gubitnici prevog svetskog rata. Bez ovih kadrova (koji su verovali u zaveru jevreja i Versaja) nema "hitlerizma" i Hitlera koji je svojom protiv zaverom hteo da spreči tu zaveru jevreja! Slično u Srbiji to su kadrovi koji veruju da je Rusija raj na Zemlji a Zapadna pakao. Da su svi u Hrvatskoj ustaše, svi u BIH mudzahedini itd (veruju u teoriju zavere koji su svi oni skovali – pomoću Ustava iz 1974). Život u Srbiji je super loš (neviđeno siromaštvo) ne zbog toga što je vlast neopravdano vodila 4 rata, uništavajući tako privredu i društvo, nego su krive republike i pokrajine iz YU i Zapad koje su pomoću Ustava iz 1974., hreli da unište Srbiju – pa je vlast svojom protiv zaverom htela to da spreči.

 

Zoran Stokić

21.08.2026.

 

Karneval u Veneciji

*

Dragojević: Samo tri odsto ljudi u Srbiji se interesuje za kulturu

Autor:

author

Beta

|

20. avg. 2026. 09:39

|

VESTI

|

16

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Reditelj Srđan Dragojević izjavio je da samo tri odsto ljudi u Srbiji zanima kultura i da se zato manifestacije sa dugom tradicijom, poput Međunarodnog filmskog festivala (FEST) i Beogradskog Internacionalnog teatarskog festivala (BITEF) gase.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/dragojevic-samo-tri-odsto-ljudi-u-srbiji-se-interesuje-za-kulturu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nismo uspeli da umaknemo vekovima atavizma – bez građana nema ni građanske kulture. A kako je to bilo u Veneciji, evo iz prizme karnevala. Venecijanski karneval njegove uzastopne metamorfoza su primer sposobnost da se neprestano prilagođavate novim potrebama, započeo je u srednjem veku kao – verski i politički ritual - obeleževanje godišnjih doba koji je istoveremono bio odbrambena strategiju za svoj grad, sa ciljem da osigura - koheziju stanovništva (plemića, građana i običnih ljudi) - prošao je faze od renesansnog i baroknog karnevala do karnevala društvene sloge, mesto građanske liturgije, građanske kohezije i mletačke "nacije". Od 15-18 veka ovaj je nadmašio sve konkuretne u Evropi  po rauznovrsnosti - sve grana umetnosti, raskošni spektakli, parade, krunisanja duždeva, viteštvo, sport, diplomatija, seksualnost – pod maskama i kostimima. Karneval paradoksa maski – "radite šta želite, pod uslovom da ne prelazite granice (verske i političke) pristojnosti", gde je na rubu javnog prostora, postojao privatni prostor gde je sloboda bila potpuna. Maske su pružale priliku i za iskazivanje kreativnosti u oblastima muzike (Gasparini, Vivaldi,..., Galupi, Paizijelo); pozorišta (Goldoni); slikarstva (Longi, Gvardi,...,Tiepolo). Prosvetiteljstvo se smatra vrhuncem karnevala, sve dok 1797., Mletačka republika nije prestala da postoji. Karnevalski "mletački mit" koji je dao veliki doprinos identitetu grada zabranile su francuske i austriske vlasti 1797-1848. Ali ni tada nije potpuno isčezao preobukao se u sromniju formu samo -  balet, lutkarske predstave, drame i operu - opere Rosinija, Belinija, Donicetija i Verdija, koje su sve premijerno izvedene u pozorištu La Feniče pretvorili su Veneciju sada samo u muzičku prestonicu.

 

Srbija danas - relikt iz prošlosti kada su ljudi bili klan, pleme – nismo dostigli nivo društva (za to je potreban kohezija). Bili smo na putu da stvorimo društvo – ali smo za ovih sumanutih (izmišljenih) ratnih 37 godina sve to rasprčakali i uništili. Srbija to vam je ova slika "putnici koji čekaju voz na železničkoj stanici" - haotičan nepovezan skup ljudi.

 

Zoran Stokić

20.08.2026.

                         Požar u Deliblatskoj peščari

*

Vukosavić: Mi kao društvo imamo kapacitet da se odbranimo, jedino što imamo probleme u samom vrhu

Autor:

author

N1 Beograd

|

20. avg. 2026. 12:23

|

VESTI

|

3

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

"Opasnost je višeslojna - postoji opasnost od same peščare, postoji opasnost od požara, čestica koje se pojavljuju u vazduhu na širem području, opasnost od neposredne ugroženosti stanovništva. Ali, postoji i jedna zebnja kod građana koja se javlja zbog reakcije rukovodstva, odnosno kako reaguje u ovakvim situacijama", ocenio je za N1 akademik Slobodan Vukosavić povodom požara koji je zahvatio Deliblatsku peščaru, angažovanja vatrogasaca, dobrovoljaca i naposletku meštana na terenu, ali i reakcije vrha država na ovu nepogodu.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vukosavic-pozar-srbija-deliblatska-pescara/

 

 

***

Komentar

***

 

Bez empirijskih kriterijuma istine krećemo se kao guske u magli. Srbija danas - relikt iz prošlosti kada su ljudi bili klan, pleme – nismo dostigli nivo društva. Bili smo na putu da stvorimo društvo – ali smo za ovih sumanutih (izmišljenih) ratnih 37 godina sve to rasprčakali i uništili. Srbija to vam je ova slika "putnici koji čekaju voz na železničkoj stanici" - haotičan nepovezan skup ljudi. Društvo to su formalne i neformalne INSTITUCIJE, što više institucija, to veća sposobnost društa da preživi brojne slučajne nepovoljne događaje.

 

Kada neko u sociologiji politici krši zakone biologije (učenje na greškama, homeostaza, simbioza/a ne parazitiranja/, samoorganizacija i tsl) kako misite da može da preživi. I kada su nas drugi - dobronamerno - pokazali u "ogledalu"  -  Dr Arčibald Rajs "Čujte Srbi" 1918., dr Hanter "Epidemija tifusa i povratne groznice u Srbiji 1915."(misija krune i vlade VB koja nam je omogućila da biološki preživimo) – kada su nam simbolički/empirijiski ukazali da smo u društvenom smislu na nivou deteta od tri godine, nespobni da samostalno preživimo – to smo brže bolje zaboravili – umesto ka izgradnji društva pravo u nove ratove i povratak ka klanu i plemenu i to sve u 21 veku. Kakav anahronizam!

 

Ps. Imao si 4 kanadera za gašenje požara ali ih je S.Milošević (Z.Lilić) 1995., prodali Grčkoj....

Zoran Stokić

20.08.2026.

 

Nacionalsocijalizam i komunizam

 

Zaboravljena prošlost. U partijskoj deklaraciji: "Svi mi ovde dole /potpisani/ verujemo u Adolfa Hitlera, našeg Firera i /priznajemo/ da je nacionalsocijalizam jedina vera koja može da odvede naš narod do spasenja". Čovek, ako je član partije, nije ništa više od oruđa u rukama Firera, zupčanik u aparatu a neprijatelji Firera su otpadni proizvod mašine. Neprijatelji su jeretici i moraju biti preobraćeni propagandom, istrebljeni inkvizicijom ili Gestapoom.  A 1930 - 1932., komunisti i nacisti su sarađivali na rušenju demokratije i građanskog društva u Nemačkoj; mladi ljudi u prehitlerovskoj Nemačkoj često su - bacali novčić - da bi se pridružili komunističkoj ili nacističkoj partiji. To se u Srbiji ponovilo 1990., jul(SPS) ili SRS. Članovi partije u Nemačkoj su stasavali na mističkoj i okultnoj praksi na ezoteričnom nacionalsocijalizmu sa elementima "magijskog socijalizma", na antinaučnom na antiempirijskom; na radiklanoj transformaciji građanskog morala u "arijevsku magisku kulturu"; tu je teren pripremljen za uspešni plasman teorija zavere i buduće zločine/katastrofu – "zavera jevreja protiv arijevaca" koju je Hitler rešio da predupredi (spreči) svojom protiv-zaverom/. Tako i ova naša crveno-crna koalicija na vlasti vođena iracionalnim idejama - "trećeg oka" - Kominterne i vladike Nikolaja je rešila da  - spreči zaveru svih republika i pokrajina iz YU i Zapada, svojom vlastitom protiv-zaverom rušenja Ustava YU iz 1974. Sper je na suđenju u Nirnbergu svedočio je da je Hitler - iako je mogao da zaustavi rat pre tačke totalne katastrofa - zaista želeo opšte samoubistvo i materijalno i političko uništenje nemačke nacije. Jedini vrednost (za koju je on znao) za njega je bila i ostala - uspeh. Pošto je Nemačka izgubila rat, bila je kukavica i izdajnička i zaslužila je da umre. "Ako nemački narod nije sposoban za pobedu, nedostojan je da živi"! Hitler je stoga odlučio da ih povuče sa sobom u grob i da njihovo uništenje učini apoteozom.

*

Gebels je objavio pamflet pod nazivom "Naci-Sozi" koji je ukratko izneo po čemu se nacionalsocijalizam razlikovao od marksizma.

Hitler je 1930. rekao: „Naš usvojeni termin 'socijalista' nema nikakve veze sa marksističkim socijalizmom. Marksizam je anti-vlasništvo; pravi socijalizam nije”.

Nacisti su tvrdili da je komunizam opasan po dobrobit nacija zbog svoje namere da raspusti privatnu svojinu, podrške klasnom sukobu, agresije na srednju klasu, neprijateljstva prema malom biznisu i ateizam. Nacizam je odbacio socijalizam zasnovan na klasnom sukobu i ekonomski egalitarizam, favorizujući umesto toga stratifikovanu ekonomiju sa društvenim klasama zasnovanim na zaslugama i talentima, zadržavajući privatnu svojinu i stvaranje nacionalne solidarnosti koja prevazilazi klasne razlike. 

U "Mein Kampf-u", Hitler je izjavio da želi da "zarati protiv marksističkog principa da su svi ljudi jednaki"“ Verovao je da je "pojam jednakosti greh protiv prirode". Nacizam je podržavao "prirodnu nejednakost", na primer, "muškaraca", uključujući nejednakost između rasa i unutar svake rase. Nacionalsocijalistička država je imala za cilj da unapredi te pojedince sa posebnim talentima ili inteligencijom, kako bi mogli da vladaju masama. Nacistička ideologija se oslanjala na elitizam i Fuhrerprinzip (princip liderstva), tvrdeći da elitne manjine treba da preuzmu vodeću ulogu u odnosu na većinu, i da sama elitna manjina treba da bude organizovana prema "hijerarhiji talenata", sa jednim vođom - Firerom - na vrhu. Fuhrerprinzip je smatrao da svaki član hijerarhije duguje apsolutnu poslušnost onima iznad sebe i da treba da ima apsolutnu vlast nad onima ispod sebe.

Zoran Stokić

19.08.2026.

 

         Dronovi, bombarderi...."opasne naprave"!

*

Rusija upozorila London da će "snositi posledice" zbog izveštaja da Ukrajina koristi britanske dronove

 

Autor:

author

Gardijan

|

18. avg. 2026. 12:10

|

SVET

|

6

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Moskva je zapretila Velikoj Britaniji „posledicama“ nakon izveštaja da su britanski dronovi prvi put korišćeni za napade na ciljeve na teritoriji kontinentalne Rusije.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/svet/rusija-velika-britanija-upozorenje-dronovi/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Dronovi, bombarderi...."opasne naprave"! Istorija letenja obično počinje sa prvim od smelih, ali ludih "skakača sa kule", Dedalom i Ikarom,..., ali sve su to bili mitovi i nejasne (neoperativne) fantazije. Prekretnicu je napravio jezuit - Francesco Lana de Terzi - čiji je smeli projekat  letenja "vazdušni brod" bio zasnovan na matematičkim proračunima i principima fizike, oslanjao se na nedavno izumljenu vakuum pumpu Bojla, eksperimente Huka, Toričelija i Ota fon Gerika. Lana je predložio korišćenje principa vakuuma. Lana nikada nije izgradio vazdušni brod koji je opisao iz nekoliko razloga. Prvi je bio taj što po njegovom mišljenju Bog nikada ne bi dozvolio da tako opasna inovacija uspe. Njegov opis vazdušnog bombardovanja i vazdušne invazije njegovim brodom, kao i nosačem trupa, veoma je tačna anticipacija modernog ratovanja – "Bog sigurno nikada ne bi dozvolio da takva mašina bude uspešna, jer bi stvorila mnoge poremećaje u građanskim i političkim vladavinama čovečanstva. Gde je čovek koji ne može da vidi da nijedan grad ne bi bio otporan na njegovo iznenađenje, jer bi brodovi u bilo kom trenutku mogli da manevrišu iznad njegovih javnih trgova i kuća? Tvrđave i gradovi bi tako mogli biti uništeni, sa sigurnošću da vazdušni brod ne bi mogao da se povredi, jer bi gvozdeni tegovi, vatrene lopte i bombe mogli da se bacaju sa velike visine". 

Ali Lan nije bio u pravu Bog je to ipak dozvolio, toliko o "dobrom" Bogu i religijama koje su u ime "apsolutne istine" ubijale, taj su ubilački sindrom (ja jedini znam šta je dobro) preneli na komunizam i nacionalne države.

 

Zoran Stokić

19.08.2026.