Socijalizacija za despotsko društvo i socijalizacija za građansko društvo

 

Socijalizacija u despotskom sistemu je uspešna ako stanovnike pretvori u podanike - izdresira - tako da ostanu u emocijalnom smislu na nivou dece, a u ekonomskom smislu da ostanu siromašni. 

To je kao kada vlasnik kučeta, dresira kuče, nemoj da primaš hranu od drugoga, samo te ja hranim, zato mi budi veran. Kod podanika se "stvori"  uslovni refleks – kao takvi ne predstavljaju nikakvu smetnju despotskom sistemu. 

Podanici tako neodrasli, ponašaju se kao - što se ponašaju mala deca - ne razumeju ništa - pa samim tim ni nepoštuju ništa - bilo kakve zakone i pravila. Poput male dece nemaju nikakve kočnice – imaju kratak fitilj –  igra, zabava ekstaza, "nase i podase", "sada i odmah sve"! Sve je dozvoljeno osim da se mešaju u rad despotske vlasti (koja te hrani) – zato je tu život tako težak, nesiguran, živi se od danas za sutra. 

Građanska socijalizacija je pak - uspela - ako od svojih stanovnika načini građane – odrasle osobe odgovorne za svoje postupke. Dok je svrha birokratskih institucija u despotijama da svoje podanike ne nauči kako se peca riba, za to vreme svrha grđanskih institucija je da svoju omladinu pretvori u građane tj. nauči ih kako se peca riba – oni ih osposobe da postanu slobodni članovi društva koji će živet od svog rada; od tog rada zavisi kvalitet njihovih života -  ali od njihovog uspešnog rada država puni svoj budzet; svi su na dobitku. 

Despotska država od - podanika - nije u stanju da napuni budzet; svi su na gubitku.

 

Zoran Stokić

20.03.2026.

 

Kad doktor nauka u Srbiji zarađuje manje od radnika sa osam razreda osnovne

Autor:

Nova ekonomija

19. mar. 2026. 09:28

EKONOMIJA

Prosečna septembarska plata u Srbiji iznosila je tačno 109.147 dinara. Ipak, raspodela tih plata dramatično se razlikuje između različitih delatnosti i nivoa obrazovanja, piše Nova ekonomija.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/biznis/kad-doktor-nauka-u-srbiji-zaradjuje-manje-od-radnika-sa-osam-razreda-osnovne/

 

 

***

Komentar

***

 

Razni oblici "zatvorenog društva" – sinonim: Staljin, Hitler, Mao Cedung, Pol Pot i njihovi đaci su promovisali - antiintelektualizam - nepoverenje u akademske metode razumevanja sveta kroz nauku, empirijsko iskustvo – učenje na greškama. Umesto toga, afirmisali su subjektivna iskustva vođa, teorije zavere - put u involuciju. Život je stalno rešavanje problema, a bez učenja na greškama tih rešanja nema. A u "otvorenim društvima", na primer, stvoren je novi način komunikacije preko teorije inforamcija, spoj fizike, matemaike, logike, elektronike u Belovoj laboratoriji: F.Anderson, V. Bejker, Dz. Fisk, M. Keli, Dz. R. Pirs, R.Heming, K. Šenon, V. Šokli, Č. Tauns, DZ, Tuki. Pre nego što je Heming otišao kući jednog petka 1947., podesio je mašine da izvrše dugačak i složen niz proračuna tokom vikenda, kada je stigao u ponedeljak, otkrio da je došlo do greške na početku procesa. Digitalne mašine su koristile Bulovu algebru. Ako je jedan bit u nizu bio pogrešan, onda bi ceo niz bio pogrešan. Da bi se ovo otkrilo, on je smislio - bit parnosti - za proveru ispravnosti svakog niza. Dizajnirao je čitavu porodicu kodova za ispravljanje grešaka i tako otvorilo novo polje istraživanja i omogućio, sa doprinosima ostalih saradnika, novi - umrežen svet na Zemlji. Ili na primer, da bi postali vodeći Institut za lasere u svetu, Herman Haken, je 1960., stvorio - teoriju sinergetike - pomoću koje je izgradio kompletnu teoriju lasera. Sinergetika je interdisciplinarna nauka koja objašnjava formiranje i samoorganizaciju obrazaca i struktura u otvorenim sistemima daleko od termodinamičke ravnoteže. Preporuka, njegova knjiga koja popularizuje ove ideje: "Erfolgsgeheimnisse der Natur".

 

*

 

Sinergetika je proučavanje interakcije elemenata bilo koje vrste koji interaguju unutar složenog dinamičkog sistema (npr. molekula, ćelija ili ljudi). Ona istražuje univerzalno važeće principe i zakone interakcije (takođe nazvane sinergija) koji se univerzalno javljaju u fizici, hemiji, biologiji, psihologiji,  sociologiji, filologiji, ekonomiji i drugde i pruža jedinstveni matematički opis ovih fenomena. Spontano formiranje sinergetskih struktura naziva se samoorganizacija. Važan koncept u sinergetici je koncept parametra reda. Sistemi su podložni parametrima upravljanja koji se mogu podesiti spolja ili generisati delom sistema koji se razmatra. Primer spoljašnjeg parametra upravljanja je snaga koju apsorbuje električna struja u gasnom laseru. Primeri interno generisanih parametara upravljanja su hormoni u ljudskom telu ili neurotransmiteri u mozgu.

 

Ideja da dinamika sistema može dovesti do povećanja njegove organizacije smislili su atomisti Demokrit,..., Lukrecije - verovali su da je - dizajner - nepotreban da bi se stvorio red u prirodi, tvrdeći da ako ima dovoljno vremena, prostora i materije, red se pojavljuje sam od sebe. Samoorganizacija, spontani poredak, je proces u kome neki oblik sveukupnog poretka nastaje iz lokalnih interakcija između delova prvobitno neuređenog sistema. Proces može biti spontan kada je na raspolaganju dovoljno energije, ne zahtevajući kontrolu od strane bilo kog spoljnog agenta. Često ga pokreću naizgled nasumične fluktuacije, pojačane pozitivnim povratnim informacijama. Nastala organizacija je potpuno decentralizovana, raspoređena na sve komponente sistema.

 

Zoran Stokić

18.03.2026.

 

Galilej i "apsolutna moć"

*

Objavljena lista najomraženijih zemalja na svetu za 2026. godinu

Autor:

nova.rs

17. mar. 2026. 11:51

LIFESTYLE

Najomraženije zemlje, Printscreen/World Population Review

Printscreen/World Population Review

Bez obzira na to gde žive u svetu, većina ljudi ima specifične stavove o drugim zemljama.

 

Čak i uz ratno stanje na Bliskom istoku, prva na listi najomraženijih zemalja na svetu za 2026. godinu je – Kina.

 

Bez obzira na to gde žive u svetu, većina ljudi ima specifične stavove o drugim zemljama. Ova karta plavom bojom ističe one prema kojima preovladavaju negativni stavovi, piše Nova.rs.

 

Na te stavove mogu uticati brojni činioci, od postupaka vlade ili vojnih intervencija do dominantne kulture i religije, pa čak i ponašanja njihovih turista.

 

Ipak, zanimljivo je da se, prema podacima World Population Reviewa, uprkos ozbiljnoj konkurenciji u ovom trenutku – Kina pokazala kao zemlja koju ostatak sveta „najviše mrzi“.

 

SAD je na drugom mestu, a Rusija na trećem – i jasno je zašto upravo te tri zemlje već neko vreme drže vrh ove neslavne liste.

 

Kao glavne globalne sile, suočavaju se sa značajnim animozitetom širom sveta zbog svojih imperijalističkih tendencija i mešanja u ekonomske, političke i vojne poslove manjih zemalja.

 

Pritom, građani svake od tih zemalja uglavnom imaju vrlo loše mišljenje o druge dve, a možda treba podsetiti da je reč i o najvećim zemljama na svetu.

 

Zemlje poput Saudijske Arabije i Severne Koreje takođe su redovno na listi zbog svojih autoritarnih režima i kršenja ljudskih prava, dok je Izrael kontroverznim vojnim operacijama zasad zauzeo peto mesto.

 

Pogledajte 20 najomraženijih zemalja u 2026:

 

Kina

SAD

Rusija

Severna Koreja

Izrael

Pakistan

Iran

Irak

Sirija

Indija

Ujedinjeno Kraljevstvo

Japan

Saudijska Arabija

Nemačka

Nigerija

Turska

Južna Koreja

Avganistan

Filipini

Italija.

 

***

Komentar

***

 

Kina, SAD, Rusija (kao i Srbija) su to što jesu zahvaljujući (i) specijalistima koji opslužuju tu "apsolutnu moć"!  Istorija je puna pouka, ali smo mi loši ćaci. Kardinal Barberini (kasnije papa Urban VIII) koristo je umetnost i nauku u političke svrhe. U borbi za presto podsticao je Galileja da vodi naučne rasprave sa njegovim konkurentima. To koketiranje sa "apsolutnom moći" se na kraju po Galileja  pokazalo fatalno. Kada je postao papa, te kada mu se zaljuljao presto, žrtvovao je Galileja da bi sačuvao fotelju (1633., inkvizicija je osudila Galileja).  "Minimima cura si makima vis" bio je moto Accademia dei Lincei ("oštrog-oka" risa) koju je u papskoj državi 1603., osnovao Federico Cesi – od 1611., Galilej je bio njen centar; on se otada potpisivao: "G.G.Linceo". Akademija je objavljivala njegove radove. U želji da udovolji Barberiniju on je poveo rat sa jezuitima – nije primetio da je prekršio moto Akademije – napravio je nekoliko krupnih grešaka "o malim stvarima" - o tri komete iz 1618. Kada je jezuita Grasi 1619., u ime Rimskog koledža objavio svoja istraživanja o te tri komete: da su to nebesko telo bez sopstvene svetlosti, koje se kreću duž dela velikih krugova od Zemlje i da su dalje od Meseca, zbog nedostatka vidljive paralakse; Galilej se usprotivio tvrdeći u "Il saggiatore" da se komete - "kreću" pravoliniski - da  nisu nebeska tela već optičke iluzije i tsl. Iako u ravni empirije Galilej u "Il saggiatore" pravi greške u ravni epistemologije daje pionirski doprinos -"knjigu prirode treba čitati matematičkim alatima, a ne alatima sholastičke filozofije", kako se smatralo u to vreme. Svako može da pogreši, ali se greške moraju poravljati!

 

*

 

Današnji - način života - su stvorili slobodni autonomni - od feudalizma, krune i crkve - gradovi Evrope počev od 12-og veka kojima je upravljala "gradska aristokratija" preko gradskih veća i &. Tu su postojale slobode da se razmišlja integralno, da se sve može preispitivati i "opovrgavati". Na pr: članovi "Florentine Camerata", J.Peri, Đ.Kačini,..,Đ. Mei, (Galileo-v otac) Vinćenco Galilej sastajali su se pod zaštitom grofa Bardija od 1573-1587., - su smatrali da je muzika postala korumpirana i da kvari društo, zato su kreirali nove muzičke forme - monodiju, operu. Muzička umetnost (gde teorija predhodi praksi) se, smatrli su oni, mogla poboljšati, a samim tim i društvo. Proizveli su prve opere: Dafne, Euridika... U sadašnjem svetu, međutim, sve je u rukama specijalista. Ta je nova politička moda nastala u savezu velikih sila (SAD, Rusija, Kina) i  tradicionalista (Indija, arapski svet i tsl.) tj. u savezu despotija: klasičnih i kapitala – koje su Zemlji nametnuli da umesto - integralnog znanja - svet vode specijalistička (parcijalna) znanja. Šta to znači u praksi? Specijalisti ne koriste "metodi opovrgavanja" (na pr, iz prirodnh nauka) nego se služe "metodom potvrđivanja": traže se samo oni primeri koji potrvđuju njihovo mišljenje; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, pa je čoveku oduzeto (najvažnije za opstanak) – kritičko i integralno mišljenje.  Kakva "aristokratija - specijalista" takva nam je kultura, nauka i politika - pa je opstanak postao "nemoguća misija"!

 

 

 

Zoran Stokić

17.03.2026.

 Da li je Timoti Šalame sam sebi oduzeo šansu da osvoji Oskara?

Autor:

N1 Beograd

BBC

15. mar. 2026. 18:04

SHOWBIZ

Timoti Šalame Oskar

Reuters/ Mario Anzuoni / Mario Anzuoni

Glumac Timoti Šalame je, sve do skoro, važio za „zlatnog dečka Holivuda“ i jednog od favorita za osvajanje Oskara za glavnu mušku ulogu. Moguće je da se to promenilo posle neoprezne opaske na račun baleta i opere,...,„Ne želim da radim u baletu ili operi ili u stvarima koje su u fazonu: ‚Održavajmo ih u životu iako nikoga više nije za to briga‘“, rekao je glumac. Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/timoti-alame-favorit-za-oskara-skandal/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

Ranije elite su se trudile "da popravljaju društvo", da uvećaju empatiju, tako je nastala i "opera" pre 400 g; to nije bila samo muzička revolucija nego i sociološka. Postojao je talas izgradnje ovih - operskih zdanja - širom Evrope a ove nove zgrade; služile su za socijalizaciju građana "dobri momci pobeđuju loše momke"! Ovo kako se danas izvode opere je reforma koju je uveo Vagner, prekinuo je druge funkcije - zbog kojih su građani dolazili u zgradu opere; da se druže, u ložama su se, u toku izvođena opere, vodili živi razgovori o politici,.., ljubavi, neki su pak uživali u jelu i piću, neki su pevušili arije, zviždali pevačima... Vagner je uveo "red i mir" (njegova opera u Bajrojtu) - pubila u tišini i mraku prati scenski prostor, jedino je scena bila osvetljena, čak je i orkestar "šutnut" u jamu koja ga sakriva od publike – ova sterilizacija je jedan od faktora nedovoljne popularnosti opere danas. Slično sterilizaciju su proizvele (i) nacionalne države koje su suzile repertoar na "nacionalne kompozitore", 100 g izvode samo 1% (jedno isto u novim postavkama) muzičke baštine. I operom je zavlado Bernajz - koji je pomoću spinovanja bolje prodavao: voće, konji, gramofoni,..., političari, idologije, filmove. Tržišno je (po njima) neuporedivo isplatljivije prodati Mocarta, Verdija nego B.Marčelovu "Kasandru" (1727),..., Telemanovog "Sokratesa" (1721). Tako umesto antičke moralne ikone imate venecuelansku Kasandru. Kada je profit/tržište sve, moral, socijalizacija je nevažna; snimaj filmske sage: "Sopranovi",...,"Frankeštajne", "Kasandre" – ribari ljudskim emocijama koje donose profit – niko ne razmišlja o nenamravanim posledicama.

 

Zoran Stokić

16.03.2026.

 

Suosnivač kompanije koja nadzire svet drži predavanja o Antihristu: Privukao pažnju Vatikana

Autor:

Reuters

15. mar. 2026. 16:50

SVET

Tanjug/AP/Rebecca Blackwell

Američki milijarder i investitor rizičnog kapitala Piter Til pokrenuo je u nedelju u Rimu seriju predavanja iza zatvorenih vrata o konceptu Antihrista, što je izazvalo pažnju katoličkih komentatora.

Konferencija, na koju se dolazi samo uz poziv i koja traje do srede, nije otvorena za medije, a mesto održavanja nije javno objavljeno. Organizatori koje citiraju mediji navode da učesnici dolaze iz akademskih krugova, tehnološkog sektora i verskih zajednica, piše Rojters.

Suosnivač kompanije Palantir Technologies, softverske firme za veštačku inteligenciju sa snažnim vezama sa američkim odbrambenim i obaveštajnim agencijama, Piter Til je poslednjih godina sve više posvećen verskim i filozofskim idejama.

Prošle godine organizovao je sličan niz predavanja u San Francisku o mogućnosti da se Antihrist – figura koja se suprotstavlja ili poriče Hrista – pojavi na globalnoj sceni.

Til je posebno rekao da je zabrinut da bi se mogao pojaviti Antihrist koji bi stvorio svetsku vladu, uz obećanje da će sprečiti katastrofe poput nuklearnog rata, opasnosti od veštačke inteligencije ili klimatskih promena.

Til (58) odrastao je u evangelističkoj hrišćanskoj porodici i rekao je da hrišćanstvo oblikuje njegov pogled na svet.

Njegova poseta privukla je pažnju Rimokatoličke crkve koja je, pod papom Lavom, prvim papom iz Sjedinjenih Država, otvoreno kritikovala neke desničarske politike Donalda Trampa. Lav je takođe upozorio na opasnosti koje donosi veštačka inteligencija.

Katolički univerziteti u Rimu demantovali su medijske spekulacije da bi mogli biti domaćini događaja, a prema zvaničnom papinom rasporedu nije planiran ni susret između Tila i pape Lava.

„Produženi čin jeresi“

Otac Paolo Benanti, koji savetuje papu o veštačkoj inteligenciji, napisao je u eseju objavljenom u subotu da Til deluje kao „politički teolog“ unutar Silicijumske doline.

„Celokupno Tilovo delovanje može se… čitati kao produženi čin jeresi protiv liberalnog konsenzusa: izazov samim temeljima građanskog suživota, koje on sada smatra prevaziđenim“, napisao je Benanti na sajtu Le Grand Continent.

Tekst je bio naslovljen: „Američka jeres: treba li Pitera Tila spaliti na lomači?“

List L’Avvenire, u vlasništvu konferencije italijanskih biskupa, takođe je ove nedelje objavio niz članaka koji su bili veoma kritični prema Tilu.

U jednom od članaka upozorava se da tehnološkim liderima ne treba dopustiti da sami određuju etičke granice, uz argument da vlade moraju da brane demokratski nadzor nad digitalnim platformama i da se suprotstave širenju dezinformacija.

Til zadržava bliske veze sa političkim figurama u Vašingtonu, uključujući potpredsednika Džej Di Vensa, koji je i sam preobraćenik u katoličanstvo. Tilov dolazak u Rim usledio je posle niza poseta Italiji istaknutih ličnosti povezanih sa američkim konzervativnim pokretom, među kojima su Stiv Benon, Ilon Mask i sam Vens.

Prema rasporedu premijerke, nije planiran sastanak između Tila i italijanske premijerke Đorđe Meloni.

 

 

***

Komentar

***

Dve preporuke: za vernike - Robert Benson sveštenik iz VB napisao je prvi distopijski naučnofantastični roman "Gospodar sveta" 1907. dao je viziju budućeg sveta u kome je hrišćanska vizija sveta zamenjena idejama  komunizma, sekularizma i tsl . Za ateiste - Kada su se intelektualci u srednjem veku upoznali sa elemntima "antičke vikipedije" odmah su "anonimno" napisali najvažniju knjigu koja je spasla planetu Zemlju "O tri varalice (lažnim prorocima: Mosiju, Isusu i Muhamedu)". 

Dodao bi samo da su jednobožačke religije napravile transmisiju - apsolutne moći prve despotske civilizacije Sumera; u Sumeru je nastala sociološko/psihološka "maligna agresija" (uzrok nestane ali agresija ostaje) – nepoznata u biologiji živog sveta, gde je dotada postojala samo filogenetski programirana "benigna agresija" (nestaje - kada i njen uzrok). Te su religije na svoje vernike prene ideju "apsolutne istine" - a ko se toj "istini" nađe na putu – proradi novo proizvedena maligna agresija. Dalje, ta ideja da čovek poseduje apsolutnu istinu, prenela se na komunizam i nacionalne države otuda (i) njihovo ubijanje u ime (njihovog) "apsoluta". Otuda danas planeta Zemlja, ima tri jahača apokalipse tri supersile (dve klasične despotije i treća je despotija kapitala) koje se ponašaju baš kao i Isus - Isus nije izabrao filozofe i naučnike za svoje apostole. Znao je da su njegov zakon i zdrav razum dijametralno suprotni. To je razlog zašto na toliko mesta deklariše protiv mudrih i isključuje ih iz svog carstva, gde su trebali biti primljeni siromašni duhom, glupi i ludi; Sveti Pavle je kazao da ako čovek sluša filozofe (i naučnike) i meri stvari pomoću njihovih istina, napustiće religiju i ismejati je kao ludost.

Zoran Stokić

15.03.2026.

 

Odlazak Jirgena Habermasa: Gigant moderne filozofije, uticao na Đinđića

BBC News na srpskom

danas 22:20

Jirgen Habermas na predavanju 2010. godine

Reuters

Jirgen Habermas na predavanju 2010. godine

Jirgen Habermas, jedan od najuticajnijih filozofa i javnih intelektualaca u posleratnoj Nemačkoj, preminuo je u 96. godini.

Habermas, koji je počeo da predaje filozofiju i sociologiju na Univerzitetu u Frankfurtu 1960-ih, snažno je podržavao studentsku pobunu na zapadnonemačkim univerzitetima u to vreme.

 

Bio je vodeći član „Frankfurtske škole“, grupe intelektualaca koja je kritički gledala na kapitalizam iz perspektive „nove levice“ različite od tradicionalnog marksizma.

Odrastao je u nacističkoj Nemačkoj, a 1980-ih je učestvovao u žestokoj debati sa konzervativnim istoričarima koji su dovodili u pitanje da li je Holokaust isključivo nemački fenomen.

Vest o Habermasovoj smrti objavio je njegov izdavač, Zurkamp.

Rođen je u Diseldorfu u junu 1929.

Njegov otac, koji je bio na čelu lokalne privredne komore, pridružio se nacističkoj partiji 1933. godine.

Mladi Jirgen je bio upisan u Hitlerovu omladinu, ali je bio premlad da bi se borio u Drugom svetskom ratu.

Posle rata, Habermas je studirao filozofiju i doktorirao na Univerzitetu u Marburgu pre nego što se pridružio Institutu za društvena istraživanja Univerziteta u Frankfurtu.

Zajedno sa Maksom Horkhajmerom i Teodorom Adornom, postao je vodeći predstavnik Frankfurtske škole.

Škola je najpoznatija po kritičkoj teoriji – koja tvrdi da kapitalističko društvo, umesto da podstiče ljudsku emancipaciju, pretvara aktivne građane u pasivne potrošače.

Habermas je kritikovao ono što je video kao komodifikaciju masovnih medija i zabave, tvrdeći da masovno proizvedena kultura uništava kritičku javnu debatu.

Komodifikacija je proces pretvaranja dobara, usluga, ideja ili ljudi, koji izvorno nemaju tržišnu vrednost, u robu kojom se trguje.

Tokom 1989. i 1990. kritikovao je brzu apsorpciju Istočne Nemačke Zapadu, plašeći se oživljavanja nacionalizma i izražavajući podršku postepenijem procesu.

Devedesetih godina 20. veka, Habermas se zalagao za ujedinjenu Evropu, koju je smatrao najboljom odbranom od ponovnog bujanja nacionalističkih rivalstava.

Njegovo najuticajnije delo, „Teorija komunikativne akcije“, objavljeno 1981, tvrdilo je da ljudska društva nisu održana zbog političke ili ekonomske moći, već zahvaljujući sposobnoti za racionalni dijalog.

Habermas je rođen sa rascepom nepca koja je zahtevala ponovljene operacije u detinjstvu, iskustvo za koje je kasnije rekao da je pomoglo u oblikovanju njegovog razmišljanja o jeziku i komunikaciji.

Habermas i Balkan, uticaj na Đinđića

Habermas je bio jedan od intelektualaca koji su presudno uticali na stavove Zorana Đinđića, prvog demokratskog premijera Srbije koji je ubijen 2003.

Đinđić se osamdesetih godina bavio naučnim radom u Nemačkoj, gde je stekao doktorat kod Habermasovog učenika Albrehta Velmera.

„Đinđić je u Nemačku stigao kao zagovornik ideja radikalne levice.

„U to vreme, Nemačku i celu Evropu potresale su terorističke akcije Crvenih brigada čiji su predvodnici su bili Andreas Bader, Ulrike Majnhof i Gudrun Enslin…

„Orijentisani na borbu protiv drža­ve i, kako su oni smatrali, njenog represivnog aparata, bili su nezaobilazna tema u razgovorima u intelektualnim krugovima, ali bez šireg odjeka.

„U toku studija u Beogradu Zoran Đinđić je dao dovoljno dokaza, a mnogo kasnije je i govorio, ‘da je i sam bio sklon radikalnim rešenjima’, i to na osnovu uverenja, da ‘ako su studenti u nekom društvu nezadovoljni, to društvo ne može biti dobro’.

„Debata o nasilju učinila ga je skeptičnijim prema organizaciji Bader Majnhof i njenim metodama borbe: ‘Habermas me je ubedio. Tako sam i ja postao kritičniji'“, stoji u tekstu na sajtu Fondacije Dr Zoran Đinđić u kojoj se citira i izjava bivšeg premijera Srbije.

Godine 1999. Habermas je govorio o NATO bombardovanju Jugoslavije.

Habermas je smatrao da je NATO intervencija 1999. godine predstavljala neki oblik „legitimne pomoći“, iako je sprovedena bez odobrenja Ujedinjenih nacija.

Nazvao ga je ratom „na granici između prava i morala“.

Vojna operacija Severnoatlanskog saveza počela je 24. marta 1999. godine, a povod za intervenciju bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbedvnosne snage Srbije.

 

***

Komentar

***

Habermas je svakako veliko ime filozofije ali nije dobar vodić za "slučaj" Srbija. Naš slučaj je opisao Vitfolgel - "Orjentala despotija" 1957., ili "Politics of Ideocracy" Jaroslaw Piekalkiewicz, Alfred Wayne Penn 1995. Karl August Wittfogel (1896-1988) - toliko ga vlast 1945-2026 u Srbiji mrzi da ga nema ni na Wikipediji na našem jeziku. Kamuflažu despotija svojm glavom platili su Navaljni, Đinđić i drugi. Kada se u SSSR-u i Kini suočio sa staljinizmom i maoizmom, Karl Vitfolgel, se latio pera - da bi objasnio posledice tog „birokratskog državnog ropstva“ - koje je kopija onog u faraonskom Egipru; gde ništa nije autonomno, ni naši životi, čak ni struke, sve je pod budnim okom birokrata, sve institucije države imaju zadatak ne da unaprede život - već da sačuvaju "despotsku mašinu" po bilo koju cenu. U razdoblju od 1931-1957. napisao niz studija pitajući se „čovečanstvo, kuda idemo?“; "Orjentalna despotija"- bila je njegovo poslednje upozorenje da će se svet pretvoriti u neki oblik pakla ako 2/3 država sveta i dalje ostanu u stegama svog političkog monocentrizma. Ako svet, govorio je tada, ne bude izvukao empirijske pouke iz despotskog kulturnog nasleđa, vreme za normalan, uređen život u svetu će brzo isteći.

Zoran Stokić

15.03.2026.

                                         Divide et impera

 

Milan St. Protić

"Danas" 14.03.2026. 07:25

Foto: Danas/Aleksandar Roknić

 

Drevna latinska izreka potvrđuje se, pred našim očima, po ko zna koji put. Ni na predstojećim lokalnim izborima, kako izgleda, neće svuda biti jedinstvenog fronta protiv režima. Počinju i raskoli, međusobne zađevice, razmimoilaženja. Stara priča. I lekcija nikad naučena.

 

Ne valja kad čovek dugo pamti. Jer onda unapred vidi kud će se i kako će se svari razvijati. I neminovno tone u pesimizam. Ne u rezigniranost, nego baš u pesimizam.

Zahtevom za raspisivanje prevremenih izbora i odlukom da će na njima učestvovati sa svojom listom, studenti su postali politički činilac prvog reda. Od pobunjene omladine prerasli su u političku opciju. Najpopularnija, najmasovnija, najubedljivija, ali, ipak jedna od. Ekskluzivnost koju su izabrali u odnosu na ostale opozicione stranke stavila ih je u poziciju usamljenosti na javnoj sceni Srbije. Nada da će im se svi skloniti s puta i dati im bezrezervnu podršku bila je odveć naivna. Možda bi takvo rešenje bilo dobro. Ne sporim. Ali realno nije bilo. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/kolumna/milan-st-protic/divide-et-impera/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Tito je umro 1980. Izgubljene 46 godine. Već tada je bilo jasno da je komunizam propao; elite u zemljama realsocijalizma su se spremale za tranziciju komunizma (spremo su dočekale pad berlinskog zida 1989.), a naše su se elite bavili time kako da zadrže komunizam u NOVOM RUHU (lažno višestranačje). Da bi to postigli pustili su u opticaj - teoriju društva kao posledice zavere – ona od 1990., caruje Srbijom. Bitna komponenta teorije zavere je da one koji u nju veruju oslobađa svake odgovornosti za ono što rade. Druga komponenta je da verovanje u teoriju zavere ohrabruje stvarnu zaveru! U "svojim iracionalnim fantazijama" Hitler i Milošević i nastavljači su verovali u zavere, pa su, dolaskom na vlast, sami postali zaverenici – svojom "protiv-zaverom" su hteli da spreče te njihove "umišljene" zavere. Umesto MIRA, posvađali su nas sa svima u Evropi (kao i međusobno) i uveli u ratove i tako 36 godina. Cena održanja njih na vlasti - je potpuno urušavanje društva Srbije. Parazit – tako uništava društvo - na kome parazitira. Dok se - teorija društva kao zavere (i ta MRŽNJA koju ona indukuje) - ne UKLONI iz politike i kulture u Srbiji nemamo se čemu nadati.

 

Zoran Stokić

14.03.2026.