Srbija svrstana u
autokratije: "Potvrda onoga što građani svakodnevno žive"
Autor:
Danas 28. mar. 2026. 12:49
VESTI
Srbija više nije demokratska država, već umerena
autokratija, što je, prema oceni sagovornika Danasa, očekivana posledica i nije
iznenađenje za građane.
„To što je Srbija prema Bertelsmanovom indeksu svrstana u
autokratije nije iznenađenje, već potvrda onoga što građani svakodnevno žive.
Kada se uruši vladavina prava, obesmisle izbori i mediji stave pod kontrolu
vlasti, rezultat ne može biti ništa drugo“, ocenjuje za Danas Stefan Janjić,
poslanik Srbija centra.
Podsetimo, u novom Indeksu transformacije nemačke fondacije
Bertelsman, Srbija je zbog višegodišnjeg zarobljavanja države, potkopavanja
institucija i velikih izbornih manipulacija svrstana u kategoriju umerenih
autokratija, sa ograničenom ekonomskom transformacijom i slabim upravljanjem.
„Demokratija u Srbiji nastavlja da se pogoršava, sa
značajnim padom u izbornim uslovima, vladavini prava i slobodi medija i sa
rastom političke polarizacije“, navodi se u izveštaju. U indeksu se navodi da
su u Srbiji i Gruziji vladajuće stranke godinama sve više „zarobljavale“ državu
i potkopavale demokratske i ustavne institucije i da izbori više ne ispunjavaju
minimalne demokratske standarde zbog ozbiljnih manipulacija.
U izveštaju o Srbiji ukazuje se na dalji pad vladavine prava
i slobode medija i povećanje političke polarizacije.
„Predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka
dominiraju političkim sistemom, efikasno kontrolišući vladu, parlament i
pravosuđe uprkos tome što predsednik po ustavu ima uglavnom ceremonijalnu
ulogu“, navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se i da je režim intenzivirao manipulaciju izbora i
da sistematski zloupotrebljava izborni proces, na primer, tako što deli lokalne
izbore na dva dela bez opravdanja, očigledno da bi omogućila ilegalnu migraciju
birača – odnosno, registruje birače tamo gde ne borave kako bi uticala na
rezultate.
„Vlast koja odbija da prizna stanje pokazuje da nema nameru
da ga promeni“
„Ovo nije politička ocena opozicije, već zaključak
relevantne međunarodne analize koju vlast ne može diskreditovati spinom i
propagandom. Svaki pokušaj relativizacije samo dodatno potvrđuje problem – jer
vlast koja odbija da prizna stanje, zapravo pokazuje da nema nameru da ga
promeni“, primećuje poslanik Srbija centra.
On dodaje i da je najopasnije što se autokratija u Srbiji
više ne gradi incidentno, već sistemski – kroz institucije koje bi trebalo da
je spreče.
„A kada institucije prestanu da štite zakon, onda zakon
prestaje da štiti građane“, zaključuje Janjić.
„Zabrinjava paralela između stanja u Srbiji i Gruziji, koja
je najlošije ocenjena od strane EK“
Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne
odnose, konstatuje da je ovo odličan izveštaj, sveobuhvatan, pregledan i
detaljniji od samih izveštaja EK o napretku. U osnovi, kako kaže, to su sve
vrednosti i parametri koji potpadaju pod Kopenhageske kriterijume i odnose se
na stanje demokratije, vladavine prava, slobode medija, izbora, stanja državnih
institucija.
„Nema tu većih razlika u ocenama koji su sadržani u
izveštaju EK i ovog Bertelsmanovog. Razlika je što je ovaj poslednji
sveobuhvatniji i znatno nepovoljniji, što se ogleda u ocenama u nazadovanju
Srbije na osnovu kojih se ona sada svrstava u autokratiju. Nije to jedino loše,
već je loše što se pravi paralela između stanja u Srbiji i Gruziji, koja je
najlošije ocenjena od strane EK i na neki način stavljena u status čekanja“,
navodi ona.
Iako je, kako navodi, za oblast ekonomije ocena nešto
povoljnija, ipak i u tom delu se konstatuje visok nivo siromaštva.
„Način vladanja u ovoj zemlji je to što determiniše ovakav
položaj Srbije na toj listi, a što dovodi do narušavanja drugih stubova
demokratije. Bez jačanja vladavine prava koje je ključno za bilo kakav prodor u
drugim oblastima, nema napretka u jačanju demokratskih institucija, slobode
medija, a za izbore već znamo odavno šta treba učiniti, ali se ne dešava“,
ističe Latinovićeva.
Prema njenim rečima, pominjanje Rusije, Belorusije, Ruande u
kontekstu izbora je nešto što ne ohrabruje. Sve to ponovo otvara pitanje koliko
je aktuelna vlast zaista zainteresovana za ubrzanje pregovora sa EU.
„Zajedničko pismo Aleksandra Vučića i Edija Rame da su
spremni da se odreknu prava na veto, te jučerašnji odgovor komesarke Marte Kos
zašto je to neprihvatljivo, ujedno je i najbolje objašnjenje zašto se Srbija
svrstava u autokratske države“, navodi potpredsednica Foruma za međunarodne
odnose.
„Nema bolje ocene prirode srpskog režima kada ga podržavaju
oni koji slave Hitlerov rođendan“
Konstantin Samofalov, internacionalni sekretar SSP,
primećuje da Vučića i SNS danas otvoreno podržava neonacistička nemačka AfD,
čija liderka Vajdel saopštava da Srbija ne treba da uđe u EU.
„Nema bolje ocene prirode i namera srpskog režima, kada ga
podržavaju oni nemački političari koji slave Hitlerov rođendan. Autokratija i
antievropska politika idu ruku pod ruku, i zato nam je više nego ikada potrebna
opšta proevropska mobilizacija, jer Evropa je naša kuća, kaže Samofalov, dok
Gordana Čomić, bivša ministarka za ljudska i manjinska prava i dijalog, razloge
za ovakvu ocenu prema Bertelsmanovom indeksu, nalazi u nedostatku dijaloga.
„Sve je to posledica prezira prema dijalogu“
„Očekivana posledica potpunog prezira prema dijalogu i
organizovane manjine i većine. Ko god demokratiju zamišlja bez dijaloga, ili je
glup ili mu je svejedno kakva je priroda upravljanja društvom. A odsustvo
dijaloga imaće i teže posledice od karakteristike „umerena autokratija“,
proizvešće i samozarobljavanje alternative. A prezir prema dijalogu se slobodno
bira, ne mora“, kaže Čomićeva.
„Srbija jeste autokratska i partijska država, sa sve većim
uplivom totalitarističkih elemenata“
Valja pomenuti da niko iz vlasti nije želeo za Danas da
komentariše najnoviji Indeks transformacije nemačke fondacije Bertelsman prema
kome je Srbija svrstana u umerene autokratije, dok Miloš Stanković, član
Predsedništva Novog DSS, konstatuje da Srbija jeste autokratska i partijska
država, sa sve većim uplivom totalitarističkih elemenata.
„Izvršna vlast, oličena u predsedniku Republike, preuzima na
sebe ovlašćenja sve tri grane vlasti. Aleksandar Vučić predsedava sednicama
Vlade, predlaže rebalans budžeta, već tri godine odlaže skupštinsku raspravu o
posledicama njegovog prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma i Ohridskog
aneksa koji je prihvatio i koji po sopstvenim rečima sprovodi, a ujedno preko
svojih eksponenata donosi set pravosudnih zakona kojima ograničava samostalnost
i nezavisnost sudijskih i tužilačkih funkcija. Sve to praćeno je neverovatnim
pritiscima i ucenama svih zaposlenih u javnom sektoru da na svakim izborima
aktivno podržavaju SNS, što se zaokružuje neverovatnom medijskom
manipulacijom“, ističe Stanković.
Novi DSS se, kako kaže, zalaže za promenu ovakvog sistema
vlasti, što će, između ostalog biti urađeno uvođenjem većinskog izbornog
sistema i posledičnom razvlašćivanjem političkih stranaka i setom zakona, čije
smo nacrte pripremili, a koji će imati za cilj da sankcioniše sve one koji su
javne resurse i javne funkcije zloupotrebili u lične, porodične ili stranačke
ciljeve.
„U tom velikom zadatku, oslanjamo se isključivo na građane
Srbije i stoga smo uvereni da ćemo vrlo brzo, već nakon idućih izbora, državu
vratiti njenim građanima, a državne organe i institucije osloboditi jednom
zauvek ovakvih političkih okova koji služe samo predstavnicima vlasti i nikome
više“, zaključuje Stanković.
Da podsetimo, prema Bertelsmanovom indeksu, opoziciju čine
mnoge političke stranke i pokreti koji su pojedinačno slabi i primorani su da
se ujedinjuju u izborne koalicije.
„Zajedno, opozicija bi mogla da predstavlja ozbiljan izazov
vladi, kao što se videlo na izborima 2023. godine, ali je obeležena ideološkim
razlikama i nepoverenjem među stranačkim liderima“, ocenjuje se.
Civilno društvo i nezavisni mediji se suočavaju sa
sistematskim uznemiravanjem, uključujući kampanje blaćenja, strateške tužbe i
nadzor, navodi se u izveštaju i dodaje da su masovni protesti 2024–2025. godine
delegitimizovani kao „napori destabilizacije podržani iz inostranstva“.
***
Komentar
***
Primer Rusije i Kine sa hiljadu
godina despotske tradicije, belodano pokazuje kako je teško, deluje gotovo
nemoguće, da vlast koja je tako vremenski dugo iznad Zakona bude razvlašćena. Ako se Rusija i Kina
kreću na tragu Vizantije je lako razumeti, radi se o državama i društvima
"velikih brojeva", međutim, to je za malenu Srbiju (zemlja
"malih brojeva") samoubistveno. Druge zemlje ralsocijalizma u Evropi,
takođe mala društva, su iskoristile pad belinskog zida 1989., da uteknu iz
despotskog blata.
Antropologija nam kaže da ugrubo imamo dve vrste
preživljavanja društava. Mnogobrojna - kolektivistička - kao u drevnoj Kini,...,
Egiptu preživljavaju pomoću snažne centralne vlasti, koja kordinira mega-radove
– to je postignuto, rigidnom neemprisijskom
ideologijom, unifornošću, cenzurom, strogim kaznama, neslobodama; mega mašinom
pokretanu ljudskim mišićima. Malobrojna – pak, nadomeste svoju
"malost", koristeći forme individualizma - liberalnog modela – koji
postiče indivudue na kreativnost, konkurentnost, toleranciju, demokratske
procese odlučivanja, uz složen sistem socijalizacije koji umogućuje višestruko
umrežanaje, kao na primer u Holandiji,.., Češkoj – njihova su društva pokretana
naučinim metodološkim kanonima (iz prirodnih nauka) - verovanjima koja su
disciplinovana empirijom.
Zoran Stokić
29.03.2026.
