Može li šut protiv rogatog?

 

Milan St. Protić

danas 21.03.2026. 07:21

Foto: Danas/Aleksandar Roknić

 

Čuh i videh kako predsednik Srbije komentariše Zorana Đinđića. I ne može da sakrije svoj kompleks. Svoju inferiornost. Svoju zavist. Sam je svestan da mu ne vredi. Sam je svestan da je Đinđić bio ličnost, a on patuljak. On prosto ne podnosi nikog ko je bolji od njega. A Zoran je od njega bio bolji za tri koplja. Dotični mu, pravo rečeno, ni do kolena nije dosegao.

 

Đinđić je studirao kod Habermasa, dotični o Habermasu, kladim se, blagog pojma nema. Đinđić je bio Evropljanin, dotični je sapet u svojoj limitiranosti. Zoran je bio čovek od formata, dotični je osoba bez biografije. Osim vlastodržačke.

 

Pojede ga ljubomora.

 

Ako je Zoran bio Mocart, ovaj je Salijeri.

 

No, ono što je najvažnije jeste sledeće. Zoran je bio protivnik sistema. Pretnja sistemu. Zato je ubijen. Ovaj je proizvod sistema, njegov protagonist i glasnogovornik.

 

To je fundamentalna razlika. Nepremostiva i nenadoknadiva. Zoran Đinđić i ovaj su neuporedive kategorije. Dve dimenzije. Dve galaksije, dva sveta. I u ličnom, i u političkom smislu. Sitna duša ostaje sitna duša. Nema mu pomoći.

 

Ima li je nama?

 

Budimo spremni na sve. Režim i njegov kolovođa, očito, upotrebiće sva sredstva na svom raspolaganju da bi se očuvali na vlasti. U svakom gradu i svakoj opštini. Koristiće podvalu, prevaru i manipulaciju. Koristiće policiju i svoje huligane. Svoje tužioce i sudove. Podmićivaće građane i pretiće im. Već uveliko to rade.

 

Ovo što predstoji nisu izbori. Moglo bi se reći da nas čeka poricanje izbora. Obesmišljavanje. Negacija. Biće to još jedno ispunjavanje puke forme. Ružne i rogobatne. Turobne. Ali, takva je vladajuća klika u Srbiji. Za njih nema ni uverenja, ni ograničenja. Jedino gola vlast.

 

Za njih je aposlutno neprihvatljivo da bilo gde i bilo kad izgube izbore. Takav scenario je jednostavno nezamisliv. I nedopustiv. Oni nemaju takmaca, oni imaju neprijatelje. A zna se šta se čini i kako se ophodi s neprijateljem. Sve je dozvoljeno. Svako nasilje, svaka nečasnost, svaka prljavština. I laž, i obmana. I demonstracija sile.

 

Jednima dele milostinju, drugima uteruju srah u kosti. Jedne teraju na poniznost, drugima lome kičmu.

 

Primetno je koliko su ljudi širom Srbije uplašeni. Drhte im glasovi, mere svaku reč, paze da se ne zamere. Ponavljaju pesmicu o svom zadovoljstvu postojećim stanjem, očekuju da se ništa ne menja, izgovaraju usiljene pohvale vlastima.

 

Pogledi im se sklanjaju od kamere. Unezvereni. Zbunjeni. Izgubljeni.

 

Primetno je i do koje mere su takve izjave neiskrene. Poručene. Odglumljene. Posledica opšte bojazni. Zna narod s kim ima posla. I sklanja se s političkog megdana. Zna narod šta je i ko je režim, a šta su i ko su opozcionari. I priklanjaju se jačem. Neuporedvo jačem.

 

Veži konja gde ti gazda kaže.

 

Mislim da je pogreška što na studentskim izbornim listama nema studenata. To jest, ima ih u tragovima. Trebalo je da većina kandidata budu studenti. Time bi se pred glasačima pokazala autentičnost studentskog pokreta. Ovako, studentska lista bez studenata, liste koje studenti podržavaju, ne deluju dovoljno ubedljivo. Ako su se studenti odlučili za političku arenu, morali su da uzmu direktnog učešća. Danak neiskustvu. Odlika mladih ljudi je da misle da sve znaju. A ne znaju. Jedno je probuditi Srbiju. Drugo je pobediti na izborima. Simpatiju stanovništva nije lako pretočiti u konkretan rezultat. Autentičnost bi svakako pomogla.

 

I 1996. Miloševićeva vlast je sudskim rešenjima preinačavala ishod izbora. Bilo je potrebno osamdeset osam dana studentskih i građanskih demonstracija i intervencija Evropske unije da bi tadašnji režim ustuknuo. I septembra 2000. izborni rezultat nije bio dovoljan. I tad su državni organi odbili da uvaže realnost DOS-ovog trijumfa. Protest od 5. oktobra bio je reakcija na tu zloupotrebu. I tad je morao da dođe ruski ministar spoljnih poslova kako bi privoleo Miloševića na abdikaciju. Toliko o lekcijama iz prošlosti.

 

Mogu se pokazati dragocenim.

 

Trebalo bi da posotji plan za svaku situaciju. Za svaku eventualnost. Morala bi postojati rezolutna volja da se ne prihvati nametnuto. Otpor.

 

Spremajmo se za nove demonstracije. Masovne, uporne, beskompromisne. Kao onomad. Drugačije, sva je (ne)prilika, neće ići.

 

Ne saplićimo jedni druge na opozicionoj strani. Nemojmo to činiti, za Boga miloga. Nauk iz pogubnog razilaženja u poslednjiim beogradskim izborima valjda je naučen. I shvaćen.

 

Biće problema na svakom koraku. I problema, i provokacija, i iskušenja. Biće svega. Ništa nas ne sme iznenaditi. Ni iznenaditi, ni šokirati. Ni obeshrabriti.

 

Blagotvorno bi bilo kad bi se negde režim porazio i naterao na odstupanje. Probijanje te psihološke barijere je od ogromnog značaja za buduće izborne okršaje protiv vladajuće partije i njenih satrapa. Jednom da priznaju gubitak vlasti. Jednom. Posle će sve biti lakše. A nisu nepobedivi. Uprkos svemu, nisu.

 

Potukli smo svojevremeno Miloševića, možemo potući i ove. Neophodni su hrabrost, volja i istrajnost. Svima je sve jasno. I nama i njima. Jer, ne radi se o tome ko će vršiti vlast: Radi se o tome da li će Srbija biti demokratska. Ulog je, dakle, mnogo veći od osvajanja jedne opštine. Ulog je sutrašnjost ove zemlje. NJena dobrobit i njen boljitak.

 

U Srbiji se autokratija ruši na ulici. Izbori su tek prva runda. Potreban, ali nedovoljan uslov. Pobeda zavisi od naše vere u pobedu. Od našeg samopouzdanja. Naše odlučnosti. Pa šta ako je najmoćniji čovek u Srbiji? Pa šta ako u svojim rukama drži svu moć? Pa šta ako raspolaže svom silom i svim uticajem? Opet je mediokritet. Bio i ostao. Naoružan, on je strah i trepet. U utakmici jedan na jedan, nigde ga nema. Patuljak, kažem.

 

I od takvog zaziremo. Izbegavamo frontalnu borbu, ne izazivamo ga i ne čikamo. Ne govorimo mu u lice ko je i kakav je. NJegov se nabeđeni oreol mora oboriti. Mora se razoriti njegov kult ličnosti. Mora se pokazati da se od njega ne plašimo. Ni od njega, i od njegovog režima.

 

Nije Srbija njegova. Nema na nju tapiju, niti mu ju je iko dao. On je bedan običan uzurpator vlasti, kukavica i nesposobljaković. Blam za ovu zemlju. Nedorastao, nezreo, egoističan. Kao razmaženo derište. Eto, to je on. Sve ostalo je fabrikacija. Medija, ulizica, sistema. Za pare.

 

Oterajmo ga na isto ono mesto na koje je car Dušan oterao rimskog papu Klimenta Šestog sredinom četrnaestog veka. Baš tamo.

 

U pobedu, junaci i junakinje!

 

Možemo, ako hoćemo. Jamčim.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Socijalizacija u despotskom sistemu je uspešna ako stanovnike pretvori u podanike - izdresira - tako da ostanu u emocijalnom smislu na nivou dece, a u ekonomskom smislu da ostanu siromašni. To je kao kada vlasnik kučeta, dresira kuče, nemoj da primaš hranu od drugoga, samo te ja hranim, zato mi budi veran. Kod podanika se "stvori"  uslovni refleks – kao takvi ne predstavljaju nikakvu smetnju despotskom sistemu. To je ta tiha većina sa društvenim karaktorom čija je parola "ćuti, može da bude gore" – koja u sinergetskom dejstvu sa vlašću (agitpropaganda, sila) održava despotski sistem (vlast je iznad zakona). Što smo udaljeniji od početka despotske socijalizacije (počela je 1945) to su nam šanse za promenu manje – jer je sve manje građana a sve više podanika.

 

*

 

Protić: "Ako je Zoran bio Mocart, ovaj je Salijeri". Šta je problem sa ovim iskazom? Zavodi. Vređa Salijerija. Biti istoričar, znači biti dužan da znaš da je Salijeri (muzička ikona tih vremena, koja je stvorila nekoliko važnih muzičkih toposa) ZLUPOTREBLJEN u pravljenju mita o A.Mocartu, koju je započeo Puškin 1831. Takođe to je nepoznavanje čina stvaranja, romantičarsko verovanje u genije – pojedinca. A.Mocart je danas ikona muzike samo zato što je tada postojalo stotine "Mocarta"  (Paizjelo, Sarti, Soler, Gluk, Gasman, Salijeri, Gretri, Gosek, Ševalje, Lebrun,  J. Hajdn, M. Hajdn, J.K.Bah, Arne,  F.E.Bah, Misliveček, Jameli, De Majo, Guglielmi, padre Martini, Kafaro, Pičini, Sakini, Lukeze, Gazaniga, Šuster,...,Bokerini, Maldera, Samartini, J.A.Benda, Stamic i sinovi, Zajdler, Vajnrauh, Vagenzajl, Rihter, Elzner, Švindl, Vanhal, Kožulah, Dušek, braća Vranicki, Starcer, Nojman, Roseti) koji su stvarali muzičke topose – koje je u svojim delima iskoristio A.Mocart – nema njih nema ni dela A.Mocarta. 

Stvaranje je KOLEKTIVNI čin (ne "kolektivistički" kao u komunizmu) – stvara vreme. Ako to prevedete u ravan politike, sociologije – za promene (stvaranje budućih uspešnih dela) nije dovoljan JEDAN Zoran – da bi "ON" bio uspešan potrebni su i one stotine drugih "Zorana".

 

Zoran Stokić

22.03.2026.

                             Danas počinje proleće

 

Danas online

20.03.2026. 06:32

Foto: Shutterstock/TalyaPhoto

Danas, 20. marta 2026, tačno u petnaest časova i 46 minuta stiže proleće, dok 29. marta počinje i letnje računanje vremena.

Proleće 2026. godine

Meteorolozi su najavili da će jutro biti hladno, a dan će biti pretežno oblačan, sa maksimalnom temperaturom oko 11 stepeni. Iako su se malo (ili – malo više) izmešala godišnja doba, zvanično i ovo proleće 2026. trajaće deo marta, ceo april i maj i deo juna, na našoj severnoj Zemljinoj polulopti. U isto vreme na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen, piše Dan u Beogradu.

Srećom, kao i obično, zvanično proleće i leto duži su od jeseni i zime za po četiri dana.

Proleće, po astronomskom kriterijumu, traje do 21. juna (10.24), to jest 92 dana, 17 sati i 38 minuta, dva minuta kraće nego prošle godine.

Po meteorološkom kriterijumu proleće je počelo 1. marta, a trajaće do 31. maja. Po klimatološkom kriterijumu proleće u Beogradu traje od 10. marta od 25. maja.

Proleće počinje kada Sunce u svom prividnom godišnjem kretanju preseče ekvator i pređe na sever. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku (5.41), a zalazi na zapadu (17.50). Dan (obdanica) i noć traju (ne baš 100% tačno) po 12 sati, pa se taj dan zove dan prolećne ravnodnevice.

 

***

Komentar

***

 

 

"Glasovi proleća" – Frühlingsstimmen" komponovao Johan Štraus II (mlađi) bečka "valcer-arija" za simfonijski orkestar i sopran Bertu Švarc (Bertha Schwarz), 1883. u rangu je njegovih najpoznatijih valcera: "Plavim Dunavom", 1866., Carskim valcerom, 1889. Preslušati i zaborvljenog kompozitora Luiđia Arditija (Luigi Arditi) koji je u ta vremena bio nenadmašna zvezda u Americi i Evropi u popularizaciji opere. Pre Štrausa je uglazbio razne igre: bolero,..., valcer, za glas – na primer: "Parla"!

Sultan Abdulaziz je bio prvi i jedini osmanski vladar koji je posetio Britaniju, leta 1867., kao gost kraljice Viktorije. Tom prilikom, u Kristalnoj palati, britanski hor od 1600 ljudi otpevao je odu u njegovu čast na originalnom osmanskom jeziku – bila je to kantata Luiđia Arditija "Inno Turco" (1857/1867) - komponovana je 1857., na osmanskom jeziku.

 

 

Frühlingsstimmen - Strauss Waltzes

Eva Lind, Wiener Volksopernorchester, Franz Bauer-Theussl

1 / 8

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=gcZO84vjPQg&list=RDgcZO84vjPQg&start_radio=1

Parla! Joan Sutherland – Topic

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=6-meH_txbDU&list=RD6-meH_txbDU&start_radio=1

Arditi: Bolero Merilyn Horne

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=8rLtTdJuDmQ&list=RD8rLtTdJuDmQ&start_radio=1

soprano JOAN SUTHERLAND (Luigi Arditi) "Il bacio" (1962)

 

*

 

 

Coloratura Spectacular

Sumi Jo, Joan Sutherland, Marilyn Horne

1 / 15

 

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=4Tjij3pwYAU&list=RD4Tjij3pwYAU&start_radio=1
Luigi Arditi's Inno Turco, conducted by Emre Aracı at the Rudolfinum in Prague, 2005

 

Zoran Stokić

21.03.2026.

 

Socijalizacija za despotsko društvo i socijalizacija za građansko društvo

 

Socijalizacija u despotskom sistemu je uspešna ako stanovnike pretvori u podanike - izdresira - tako da ostanu u emocijalnom smislu na nivou dece, a u ekonomskom smislu da ostanu siromašni. 

To je kao kada vlasnik kučeta, dresira kuče, nemoj da primaš hranu od drugoga, samo te ja hranim, zato mi budi veran. Kod podanika se "stvori"  uslovni refleks – kao takvi ne predstavljaju nikakvu smetnju despotskom sistemu. 

Podanici tako neodrasli, ponašaju se kao - što se ponašaju mala deca - ne razumeju ništa - pa samim tim ni nepoštuju ništa - bilo kakve zakone i pravila. Poput male dece nemaju nikakve kočnice – imaju kratak fitilj –  igra, zabava ekstaza, "nase i podase", "sada i odmah sve"! Sve je dozvoljeno osim da se mešaju u rad despotske vlasti (koja te hrani) – zato je tu život tako težak, nesiguran, živi se od danas za sutra. 

Građanska socijalizacija je pak - uspela - ako od svojih stanovnika načini građane – odrasle osobe odgovorne za svoje postupke. Dok je svrha birokratskih institucija u despotijama da svoje podanike ne nauči kako se peca riba, za to vreme svrha grđanskih institucija je da svoju omladinu pretvori u građane tj. nauči ih kako se peca riba – oni ih osposobe da postanu slobodni članovi društva koji će živet od svog rada; od tog rada zavisi kvalitet njihovih života -  ali od njihovog uspešnog rada država puni svoj budzet; svi su na dobitku. 

Despotska država od - podanika - nije u stanju da napuni budzet; svi su na gubitku.

 

Zoran Stokić

20.03.2026.

 

Kad doktor nauka u Srbiji zarađuje manje od radnika sa osam razreda osnovne

Autor:

Nova ekonomija

19. mar. 2026. 09:28

EKONOMIJA

Prosečna septembarska plata u Srbiji iznosila je tačno 109.147 dinara. Ipak, raspodela tih plata dramatično se razlikuje između različitih delatnosti i nivoa obrazovanja, piše Nova ekonomija.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/biznis/kad-doktor-nauka-u-srbiji-zaradjuje-manje-od-radnika-sa-osam-razreda-osnovne/

 

 

***

Komentar

***

 

Razni oblici "zatvorenog društva" – sinonim: Staljin, Hitler, Mao Cedung, Pol Pot i njihovi đaci su promovisali - antiintelektualizam - nepoverenje u akademske metode razumevanja sveta kroz nauku, empirijsko iskustvo – učenje na greškama. Umesto toga, afirmisali su subjektivna iskustva vođa, teorije zavere - put u involuciju. Život je stalno rešavanje problema, a bez učenja na greškama tih rešanja nema. A u "otvorenim društvima", na primer, stvoren je novi način komunikacije preko teorije inforamcija, spoj fizike, matemaike, logike, elektronike u Belovoj laboratoriji: F.Anderson, V. Bejker, Dz. Fisk, M. Keli, Dz. R. Pirs, R.Heming, K. Šenon, V. Šokli, Č. Tauns, DZ, Tuki. Pre nego što je Heming otišao kući jednog petka 1947., podesio je mašine da izvrše dugačak i složen niz proračuna tokom vikenda, kada je stigao u ponedeljak, otkrio da je došlo do greške na početku procesa. Digitalne mašine su koristile Bulovu algebru. Ako je jedan bit u nizu bio pogrešan, onda bi ceo niz bio pogrešan. Da bi se ovo otkrilo, on je smislio - bit parnosti - za proveru ispravnosti svakog niza. Dizajnirao je čitavu porodicu kodova za ispravljanje grešaka i tako otvorilo novo polje istraživanja i omogućio, sa doprinosima ostalih saradnika, novi - umrežen svet na Zemlji. Ili na primer, da bi postali vodeći Institut za lasere u svetu, Herman Haken, je 1960., stvorio - teoriju sinergetike - pomoću koje je izgradio kompletnu teoriju lasera. Sinergetika je interdisciplinarna nauka koja objašnjava formiranje i samoorganizaciju obrazaca i struktura u otvorenim sistemima daleko od termodinamičke ravnoteže. Preporuka, njegova knjiga koja popularizuje ove ideje: "Erfolgsgeheimnisse der Natur".

 

*

 

Sinergetika je proučavanje interakcije elemenata bilo koje vrste koji interaguju unutar složenog dinamičkog sistema (npr. molekula, ćelija ili ljudi). Ona istražuje univerzalno važeće principe i zakone interakcije (takođe nazvane sinergija) koji se univerzalno javljaju u fizici, hemiji, biologiji, psihologiji,  sociologiji, filologiji, ekonomiji i drugde i pruža jedinstveni matematički opis ovih fenomena. Spontano formiranje sinergetskih struktura naziva se samoorganizacija. Važan koncept u sinergetici je koncept parametra reda. Sistemi su podložni parametrima upravljanja koji se mogu podesiti spolja ili generisati delom sistema koji se razmatra. Primer spoljašnjeg parametra upravljanja je snaga koju apsorbuje električna struja u gasnom laseru. Primeri interno generisanih parametara upravljanja su hormoni u ljudskom telu ili neurotransmiteri u mozgu.

 

Ideja da dinamika sistema može dovesti do povećanja njegove organizacije smislili su atomisti Demokrit,..., Lukrecije - verovali su da je - dizajner - nepotreban da bi se stvorio red u prirodi, tvrdeći da ako ima dovoljno vremena, prostora i materije, red se pojavljuje sam od sebe. Samoorganizacija, spontani poredak, je proces u kome neki oblik sveukupnog poretka nastaje iz lokalnih interakcija između delova prvobitno neuređenog sistema. Proces može biti spontan kada je na raspolaganju dovoljno energije, ne zahtevajući kontrolu od strane bilo kog spoljnog agenta. Često ga pokreću naizgled nasumične fluktuacije, pojačane pozitivnim povratnim informacijama. Nastala organizacija je potpuno decentralizovana, raspoređena na sve komponente sistema.

 

Zoran Stokić

18.03.2026.

 

Galilej i "apsolutna moć"

*

Objavljena lista najomraženijih zemalja na svetu za 2026. godinu

Autor:

nova.rs

17. mar. 2026. 11:51

LIFESTYLE

Najomraženije zemlje, Printscreen/World Population Review

Printscreen/World Population Review

Bez obzira na to gde žive u svetu, većina ljudi ima specifične stavove o drugim zemljama.

 

Čak i uz ratno stanje na Bliskom istoku, prva na listi najomraženijih zemalja na svetu za 2026. godinu je – Kina.

 

Bez obzira na to gde žive u svetu, većina ljudi ima specifične stavove o drugim zemljama. Ova karta plavom bojom ističe one prema kojima preovladavaju negativni stavovi, piše Nova.rs.

 

Na te stavove mogu uticati brojni činioci, od postupaka vlade ili vojnih intervencija do dominantne kulture i religije, pa čak i ponašanja njihovih turista.

 

Ipak, zanimljivo je da se, prema podacima World Population Reviewa, uprkos ozbiljnoj konkurenciji u ovom trenutku – Kina pokazala kao zemlja koju ostatak sveta „najviše mrzi“.

 

SAD je na drugom mestu, a Rusija na trećem – i jasno je zašto upravo te tri zemlje već neko vreme drže vrh ove neslavne liste.

 

Kao glavne globalne sile, suočavaju se sa značajnim animozitetom širom sveta zbog svojih imperijalističkih tendencija i mešanja u ekonomske, političke i vojne poslove manjih zemalja.

 

Pritom, građani svake od tih zemalja uglavnom imaju vrlo loše mišljenje o druge dve, a možda treba podsetiti da je reč i o najvećim zemljama na svetu.

 

Zemlje poput Saudijske Arabije i Severne Koreje takođe su redovno na listi zbog svojih autoritarnih režima i kršenja ljudskih prava, dok je Izrael kontroverznim vojnim operacijama zasad zauzeo peto mesto.

 

Pogledajte 20 najomraženijih zemalja u 2026:

 

Kina

SAD

Rusija

Severna Koreja

Izrael

Pakistan

Iran

Irak

Sirija

Indija

Ujedinjeno Kraljevstvo

Japan

Saudijska Arabija

Nemačka

Nigerija

Turska

Južna Koreja

Avganistan

Filipini

Italija.

 

***

Komentar

***

 

Kina, SAD, Rusija (kao i Srbija) su to što jesu zahvaljujući (i) specijalistima koji opslužuju tu "apsolutnu moć"!  Istorija je puna pouka, ali smo mi loši ćaci. Kardinal Barberini (kasnije papa Urban VIII) koristo je umetnost i nauku u političke svrhe. U borbi za presto podsticao je Galileja da vodi naučne rasprave sa njegovim konkurentima. To koketiranje sa "apsolutnom moći" se na kraju po Galileja  pokazalo fatalno. Kada je postao papa, te kada mu se zaljuljao presto, žrtvovao je Galileja da bi sačuvao fotelju (1633., inkvizicija je osudila Galileja).  "Minimima cura si makima vis" bio je moto Accademia dei Lincei ("oštrog-oka" risa) koju je u papskoj državi 1603., osnovao Federico Cesi – od 1611., Galilej je bio njen centar; on se otada potpisivao: "G.G.Linceo". Akademija je objavljivala njegove radove. U želji da udovolji Barberiniju on je poveo rat sa jezuitima – nije primetio da je prekršio moto Akademije – napravio je nekoliko krupnih grešaka "o malim stvarima" - o tri komete iz 1618. Kada je jezuita Grasi 1619., u ime Rimskog koledža objavio svoja istraživanja o te tri komete: da su to nebesko telo bez sopstvene svetlosti, koje se kreću duž dela velikih krugova od Zemlje i da su dalje od Meseca, zbog nedostatka vidljive paralakse; Galilej se usprotivio tvrdeći u "Il saggiatore" da se komete - "kreću" pravoliniski - da  nisu nebeska tela već optičke iluzije i tsl. Iako u ravni empirije Galilej u "Il saggiatore" pravi greške u ravni epistemologije daje pionirski doprinos -"knjigu prirode treba čitati matematičkim alatima, a ne alatima sholastičke filozofije", kako se smatralo u to vreme. Svako može da pogreši, ali se greške moraju poravljati!

 

*

 

Današnji - način života - su stvorili slobodni autonomni - od feudalizma, krune i crkve - gradovi Evrope počev od 12-og veka kojima je upravljala "gradska aristokratija" preko gradskih veća i &. Tu su postojale slobode da se razmišlja integralno, da se sve može preispitivati i "opovrgavati". Na pr: članovi "Florentine Camerata", J.Peri, Đ.Kačini,..,Đ. Mei, (Galileo-v otac) Vinćenco Galilej sastajali su se pod zaštitom grofa Bardija od 1573-1587., - su smatrali da je muzika postala korumpirana i da kvari društo, zato su kreirali nove muzičke forme - monodiju, operu. Muzička umetnost (gde teorija predhodi praksi) se, smatrli su oni, mogla poboljšati, a samim tim i društvo. Proizveli su prve opere: Dafne, Euridika... U sadašnjem svetu, međutim, sve je u rukama specijalista. Ta je nova politička moda nastala u savezu velikih sila (SAD, Rusija, Kina) i  tradicionalista (Indija, arapski svet i tsl.) tj. u savezu despotija: klasičnih i kapitala – koje su Zemlji nametnuli da umesto - integralnog znanja - svet vode specijalistička (parcijalna) znanja. Šta to znači u praksi? Specijalisti ne koriste "metodi opovrgavanja" (na pr, iz prirodnh nauka) nego se služe "metodom potvrđivanja": traže se samo oni primeri koji potrvđuju njihovo mišljenje; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, pa je čoveku oduzeto (najvažnije za opstanak) – kritičko i integralno mišljenje.  Kakva "aristokratija - specijalista" takva nam je kultura, nauka i politika - pa je opstanak postao "nemoguća misija"!

 

 

 

Zoran Stokić

17.03.2026.

 Da li je Timoti Šalame sam sebi oduzeo šansu da osvoji Oskara?

Autor:

N1 Beograd

BBC

15. mar. 2026. 18:04

SHOWBIZ

Timoti Šalame Oskar

Reuters/ Mario Anzuoni / Mario Anzuoni

Glumac Timoti Šalame je, sve do skoro, važio za „zlatnog dečka Holivuda“ i jednog od favorita za osvajanje Oskara za glavnu mušku ulogu. Moguće je da se to promenilo posle neoprezne opaske na račun baleta i opere,...,„Ne želim da radim u baletu ili operi ili u stvarima koje su u fazonu: ‚Održavajmo ih u životu iako nikoga više nije za to briga‘“, rekao je glumac. Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/timoti-alame-favorit-za-oskara-skandal/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

Ranije elite su se trudile "da popravljaju društvo", da uvećaju empatiju, tako je nastala i "opera" pre 400 g; to nije bila samo muzička revolucija nego i sociološka. Postojao je talas izgradnje ovih - operskih zdanja - širom Evrope a ove nove zgrade; služile su za socijalizaciju građana "dobri momci pobeđuju loše momke"! Ovo kako se danas izvode opere je reforma koju je uveo Vagner, prekinuo je druge funkcije - zbog kojih su građani dolazili u zgradu opere; da se druže, u ložama su se, u toku izvođena opere, vodili živi razgovori o politici,.., ljubavi, neki su pak uživali u jelu i piću, neki su pevušili arije, zviždali pevačima... Vagner je uveo "red i mir" (njegova opera u Bajrojtu) - pubila u tišini i mraku prati scenski prostor, jedino je scena bila osvetljena, čak je i orkestar "šutnut" u jamu koja ga sakriva od publike – ova sterilizacija je jedan od faktora nedovoljne popularnosti opere danas. Slično sterilizaciju su proizvele (i) nacionalne države koje su suzile repertoar na "nacionalne kompozitore", 100 g izvode samo 1% (jedno isto u novim postavkama) muzičke baštine. I operom je zavlado Bernajz - koji je pomoću spinovanja bolje prodavao: voće, konji, gramofoni,..., političari, idologije, filmove. Tržišno je (po njima) neuporedivo isplatljivije prodati Mocarta, Verdija nego B.Marčelovu "Kasandru" (1727),..., Telemanovog "Sokratesa" (1721). Tako umesto antičke moralne ikone imate venecuelansku Kasandru. Kada je profit/tržište sve, moral, socijalizacija je nevažna; snimaj filmske sage: "Sopranovi",...,"Frankeštajne", "Kasandre" – ribari ljudskim emocijama koje donose profit – niko ne razmišlja o nenamravanim posledicama.

 

Zoran Stokić

16.03.2026.

 

Suosnivač kompanije koja nadzire svet drži predavanja o Antihristu: Privukao pažnju Vatikana

Autor:

Reuters

15. mar. 2026. 16:50

SVET

Tanjug/AP/Rebecca Blackwell

Američki milijarder i investitor rizičnog kapitala Piter Til pokrenuo je u nedelju u Rimu seriju predavanja iza zatvorenih vrata o konceptu Antihrista, što je izazvalo pažnju katoličkih komentatora.

Konferencija, na koju se dolazi samo uz poziv i koja traje do srede, nije otvorena za medije, a mesto održavanja nije javno objavljeno. Organizatori koje citiraju mediji navode da učesnici dolaze iz akademskih krugova, tehnološkog sektora i verskih zajednica, piše Rojters.

Suosnivač kompanije Palantir Technologies, softverske firme za veštačku inteligenciju sa snažnim vezama sa američkim odbrambenim i obaveštajnim agencijama, Piter Til je poslednjih godina sve više posvećen verskim i filozofskim idejama.

Prošle godine organizovao je sličan niz predavanja u San Francisku o mogućnosti da se Antihrist – figura koja se suprotstavlja ili poriče Hrista – pojavi na globalnoj sceni.

Til je posebno rekao da je zabrinut da bi se mogao pojaviti Antihrist koji bi stvorio svetsku vladu, uz obećanje da će sprečiti katastrofe poput nuklearnog rata, opasnosti od veštačke inteligencije ili klimatskih promena.

Til (58) odrastao je u evangelističkoj hrišćanskoj porodici i rekao je da hrišćanstvo oblikuje njegov pogled na svet.

Njegova poseta privukla je pažnju Rimokatoličke crkve koja je, pod papom Lavom, prvim papom iz Sjedinjenih Država, otvoreno kritikovala neke desničarske politike Donalda Trampa. Lav je takođe upozorio na opasnosti koje donosi veštačka inteligencija.

Katolički univerziteti u Rimu demantovali su medijske spekulacije da bi mogli biti domaćini događaja, a prema zvaničnom papinom rasporedu nije planiran ni susret između Tila i pape Lava.

„Produženi čin jeresi“

Otac Paolo Benanti, koji savetuje papu o veštačkoj inteligenciji, napisao je u eseju objavljenom u subotu da Til deluje kao „politički teolog“ unutar Silicijumske doline.

„Celokupno Tilovo delovanje može se… čitati kao produženi čin jeresi protiv liberalnog konsenzusa: izazov samim temeljima građanskog suživota, koje on sada smatra prevaziđenim“, napisao je Benanti na sajtu Le Grand Continent.

Tekst je bio naslovljen: „Američka jeres: treba li Pitera Tila spaliti na lomači?“

List L’Avvenire, u vlasništvu konferencije italijanskih biskupa, takođe je ove nedelje objavio niz članaka koji su bili veoma kritični prema Tilu.

U jednom od članaka upozorava se da tehnološkim liderima ne treba dopustiti da sami određuju etičke granice, uz argument da vlade moraju da brane demokratski nadzor nad digitalnim platformama i da se suprotstave širenju dezinformacija.

Til zadržava bliske veze sa političkim figurama u Vašingtonu, uključujući potpredsednika Džej Di Vensa, koji je i sam preobraćenik u katoličanstvo. Tilov dolazak u Rim usledio je posle niza poseta Italiji istaknutih ličnosti povezanih sa američkim konzervativnim pokretom, među kojima su Stiv Benon, Ilon Mask i sam Vens.

Prema rasporedu premijerke, nije planiran sastanak između Tila i italijanske premijerke Đorđe Meloni.

 

 

***

Komentar

***

Dve preporuke: za vernike - Robert Benson sveštenik iz VB napisao je prvi distopijski naučnofantastični roman "Gospodar sveta" 1907. dao je viziju budućeg sveta u kome je hrišćanska vizija sveta zamenjena idejama  komunizma, sekularizma i tsl . Za ateiste - Kada su se intelektualci u srednjem veku upoznali sa elemntima "antičke vikipedije" odmah su "anonimno" napisali najvažniju knjigu koja je spasla planetu Zemlju "O tri varalice (lažnim prorocima: Mosiju, Isusu i Muhamedu)". 

Dodao bi samo da su jednobožačke religije napravile transmisiju - apsolutne moći prve despotske civilizacije Sumera; u Sumeru je nastala sociološko/psihološka "maligna agresija" (uzrok nestane ali agresija ostaje) – nepoznata u biologiji živog sveta, gde je dotada postojala samo filogenetski programirana "benigna agresija" (nestaje - kada i njen uzrok). Te su religije na svoje vernike prene ideju "apsolutne istine" - a ko se toj "istini" nađe na putu – proradi novo proizvedena maligna agresija. Dalje, ta ideja da čovek poseduje apsolutnu istinu, prenela se na komunizam i nacionalne države otuda (i) njihovo ubijanje u ime (njihovog) "apsoluta". Otuda danas planeta Zemlja, ima tri jahača apokalipse tri supersile (dve klasične despotije i treća je despotija kapitala) koje se ponašaju baš kao i Isus - Isus nije izabrao filozofe i naučnike za svoje apostole. Znao je da su njegov zakon i zdrav razum dijametralno suprotni. To je razlog zašto na toliko mesta deklariše protiv mudrih i isključuje ih iz svog carstva, gde su trebali biti primljeni siromašni duhom, glupi i ludi; Sveti Pavle je kazao da ako čovek sluša filozofe (i naučnike) i meri stvari pomoću njihovih istina, napustiće religiju i ismejati je kao ludost.

Zoran Stokić

15.03.2026.