Odlazak Jirgena Habermasa: Gigant moderne filozofije, uticao na Đinđića

BBC News na srpskom

danas 22:20

Jirgen Habermas na predavanju 2010. godine

Reuters

Jirgen Habermas na predavanju 2010. godine

Jirgen Habermas, jedan od najuticajnijih filozofa i javnih intelektualaca u posleratnoj Nemačkoj, preminuo je u 96. godini.

Habermas, koji je počeo da predaje filozofiju i sociologiju na Univerzitetu u Frankfurtu 1960-ih, snažno je podržavao studentsku pobunu na zapadnonemačkim univerzitetima u to vreme.

 

Bio je vodeći član „Frankfurtske škole“, grupe intelektualaca koja je kritički gledala na kapitalizam iz perspektive „nove levice“ različite od tradicionalnog marksizma.

Odrastao je u nacističkoj Nemačkoj, a 1980-ih je učestvovao u žestokoj debati sa konzervativnim istoričarima koji su dovodili u pitanje da li je Holokaust isključivo nemački fenomen.

Vest o Habermasovoj smrti objavio je njegov izdavač, Zurkamp.

Rođen je u Diseldorfu u junu 1929.

Njegov otac, koji je bio na čelu lokalne privredne komore, pridružio se nacističkoj partiji 1933. godine.

Mladi Jirgen je bio upisan u Hitlerovu omladinu, ali je bio premlad da bi se borio u Drugom svetskom ratu.

Posle rata, Habermas je studirao filozofiju i doktorirao na Univerzitetu u Marburgu pre nego što se pridružio Institutu za društvena istraživanja Univerziteta u Frankfurtu.

Zajedno sa Maksom Horkhajmerom i Teodorom Adornom, postao je vodeći predstavnik Frankfurtske škole.

Škola je najpoznatija po kritičkoj teoriji – koja tvrdi da kapitalističko društvo, umesto da podstiče ljudsku emancipaciju, pretvara aktivne građane u pasivne potrošače.

Habermas je kritikovao ono što je video kao komodifikaciju masovnih medija i zabave, tvrdeći da masovno proizvedena kultura uništava kritičku javnu debatu.

Komodifikacija je proces pretvaranja dobara, usluga, ideja ili ljudi, koji izvorno nemaju tržišnu vrednost, u robu kojom se trguje.

Tokom 1989. i 1990. kritikovao je brzu apsorpciju Istočne Nemačke Zapadu, plašeći se oživljavanja nacionalizma i izražavajući podršku postepenijem procesu.

Devedesetih godina 20. veka, Habermas se zalagao za ujedinjenu Evropu, koju je smatrao najboljom odbranom od ponovnog bujanja nacionalističkih rivalstava.

Njegovo najuticajnije delo, „Teorija komunikativne akcije“, objavljeno 1981, tvrdilo je da ljudska društva nisu održana zbog političke ili ekonomske moći, već zahvaljujući sposobnoti za racionalni dijalog.

Habermas je rođen sa rascepom nepca koja je zahtevala ponovljene operacije u detinjstvu, iskustvo za koje je kasnije rekao da je pomoglo u oblikovanju njegovog razmišljanja o jeziku i komunikaciji.

Habermas i Balkan, uticaj na Đinđića

Habermas je bio jedan od intelektualaca koji su presudno uticali na stavove Zorana Đinđića, prvog demokratskog premijera Srbije koji je ubijen 2003.

Đinđić se osamdesetih godina bavio naučnim radom u Nemačkoj, gde je stekao doktorat kod Habermasovog učenika Albrehta Velmera.

„Đinđić je u Nemačku stigao kao zagovornik ideja radikalne levice.

„U to vreme, Nemačku i celu Evropu potresale su terorističke akcije Crvenih brigada čiji su predvodnici su bili Andreas Bader, Ulrike Majnhof i Gudrun Enslin…

„Orijentisani na borbu protiv drža­ve i, kako su oni smatrali, njenog represivnog aparata, bili su nezaobilazna tema u razgovorima u intelektualnim krugovima, ali bez šireg odjeka.

„U toku studija u Beogradu Zoran Đinđić je dao dovoljno dokaza, a mnogo kasnije je i govorio, ‘da je i sam bio sklon radikalnim rešenjima’, i to na osnovu uverenja, da ‘ako su studenti u nekom društvu nezadovoljni, to društvo ne može biti dobro’.

„Debata o nasilju učinila ga je skeptičnijim prema organizaciji Bader Majnhof i njenim metodama borbe: ‘Habermas me je ubedio. Tako sam i ja postao kritičniji'“, stoji u tekstu na sajtu Fondacije Dr Zoran Đinđić u kojoj se citira i izjava bivšeg premijera Srbije.

Godine 1999. Habermas je govorio o NATO bombardovanju Jugoslavije.

Habermas je smatrao da je NATO intervencija 1999. godine predstavljala neki oblik „legitimne pomoći“, iako je sprovedena bez odobrenja Ujedinjenih nacija.

Nazvao ga je ratom „na granici između prava i morala“.

Vojna operacija Severnoatlanskog saveza počela je 24. marta 1999. godine, a povod za intervenciju bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbedvnosne snage Srbije.

 

***

Komentar

***

Habermas je svakako veliko ime filozofije ali nije dobar vodić za "slučaj" Srbija. Naš slučaj je opisao Vitfolgel - "Orjentala despotija" 1957., ili "Politics of Ideocracy" Jaroslaw Piekalkiewicz, Alfred Wayne Penn 1995. Karl August Wittfogel (1896-1988) - toliko ga vlast 1945-2026 u Srbiji mrzi da ga nema ni na Wikipediji na našem jeziku. Kamuflažu despotija svojm glavom platili su Navaljni, Đinđić i drugi. Kada se u SSSR-u i Kini suočio sa staljinizmom i maoizmom, Karl Vitfolgel, se latio pera - da bi objasnio posledice tog „birokratskog državnog ropstva“ - koje je kopija onog u faraonskom Egipru; gde ništa nije autonomno, ni naši životi, čak ni struke, sve je pod budnim okom birokrata, sve institucije države imaju zadatak ne da unaprede život - već da sačuvaju "despotsku mašinu" po bilo koju cenu. U razdoblju od 1931-1957. napisao niz studija pitajući se „čovečanstvo, kuda idemo?“; "Orjentalna despotija"- bila je njegovo poslednje upozorenje da će se svet pretvoriti u neki oblik pakla ako 2/3 država sveta i dalje ostanu u stegama svog političkog monocentrizma. Ako svet, govorio je tada, ne bude izvukao empirijske pouke iz despotskog kulturnog nasleđa, vreme za normalan, uređen život u svetu će brzo isteći.

Zoran Stokić

15.03.2026.

                                         Divide et impera

 

Milan St. Protić

"Danas" 14.03.2026. 07:25

Foto: Danas/Aleksandar Roknić

 

Drevna latinska izreka potvrđuje se, pred našim očima, po ko zna koji put. Ni na predstojećim lokalnim izborima, kako izgleda, neće svuda biti jedinstvenog fronta protiv režima. Počinju i raskoli, međusobne zađevice, razmimoilaženja. Stara priča. I lekcija nikad naučena.

 

Ne valja kad čovek dugo pamti. Jer onda unapred vidi kud će se i kako će se svari razvijati. I neminovno tone u pesimizam. Ne u rezigniranost, nego baš u pesimizam.

Zahtevom za raspisivanje prevremenih izbora i odlukom da će na njima učestvovati sa svojom listom, studenti su postali politički činilac prvog reda. Od pobunjene omladine prerasli su u političku opciju. Najpopularnija, najmasovnija, najubedljivija, ali, ipak jedna od. Ekskluzivnost koju su izabrali u odnosu na ostale opozicione stranke stavila ih je u poziciju usamljenosti na javnoj sceni Srbije. Nada da će im se svi skloniti s puta i dati im bezrezervnu podršku bila je odveć naivna. Možda bi takvo rešenje bilo dobro. Ne sporim. Ali realno nije bilo. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/kolumna/milan-st-protic/divide-et-impera/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Tito je umro 1980. Izgubljene 46 godine. Već tada je bilo jasno da je komunizam propao; elite u zemljama realsocijalizma su se spremale za tranziciju komunizma (spremo su dočekale pad berlinskog zida 1989.), a naše su se elite bavili time kako da zadrže komunizam u NOVOM RUHU (lažno višestranačje). Da bi to postigli pustili su u opticaj - teoriju društva kao posledice zavere – ona od 1990., caruje Srbijom. Bitna komponenta teorije zavere je da one koji u nju veruju oslobađa svake odgovornosti za ono što rade. Druga komponenta je da verovanje u teoriju zavere ohrabruje stvarnu zaveru! U "svojim iracionalnim fantazijama" Hitler i Milošević i nastavljači su verovali u zavere, pa su, dolaskom na vlast, sami postali zaverenici – svojom "protiv-zaverom" su hteli da spreče te njihove "umišljene" zavere. Umesto MIRA, posvađali su nas sa svima u Evropi (kao i međusobno) i uveli u ratove i tako 36 godina. Cena održanja njih na vlasti - je potpuno urušavanje društva Srbije. Parazit – tako uništava društvo - na kome parazitira. Dok se - teorija društva kao zavere (i ta MRŽNJA koju ona indukuje) - ne UKLONI iz politike i kulture u Srbiji nemamo se čemu nadati.

 

Zoran Stokić

14.03.2026.

 Vučić nastavio kampanju: Taliban znači student, režim Pola Pota angažovao decu

Autor:

author

Beta

|

13. mar. 2026. 18:31

|

VESTI

|

17

komentara

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporedio je na predizbornom skupu Srpske napredne stranke u sportsko-rekreativnom centru u Aranđelovcu, studentski pokret sa režimom Pola Pota u Kambodži i avganistanskim talibanima.

Pročitaj više

https://n1info.rs/vesti/vucic-nastavio-kampanju-taliban-znaci-student-rezim-pola-pota-angazovao-decu/

 

 

***

Komentar

***

 

 //// Neobjavljen komentar na N1 i Danas////

"U Kambodži, u jugoistočnoj Aziji, postojao je režim Pola Pota i on je angažovao decu, jer su deca bila uvek najčistija. Najveće logore i najteže zločine su tamo organizovali, zato što su imali pravo da kažu da mogu sve. Kao što su neki kod nas mislili da imaju pravo da zabrane političko delovanje svakome koji drugačije misli", rekao je Vučić na mitingu. 

Kakvo spinovanje – despotski sistemi počivaju na monopolu na sili i laži. 

Vi i vaš režim 1945-2026 ste ti koji već 81 godinu u Srbiji blokirate – nedozvoljavate – SPREČILI ste – postojanje DRUGAČIJEG MIŠLJENJA. 

Moja malekost je jedna od brojnih žrtava tog vašeg jednoumlja; na primer, sprečili ste odjavljivanje mojih tekstova (na razne teme) i publikovanje mojih knjiga (epistemologija, nauka, istorija i filozofija nauke i tehnike). 

Čarls (Dušan) Simić (rođen u Beogradu):"Srbi me nerviraju zbog toga što su opsednuti sopstvenom istorijom, a nikada iz nje ništa nisu naučili" – 1945. "Moj otac i ja smo bili svedoci okupacije, naše zemlje u ruševinama, od strane sovjetske vojske"; njegov otac je, plašeći se staljinizma (sasvim opravdano Srbija – ruska gubernija 81 godinu – sprovodu ideologiju Kominterne i Kominforma), odveo svoju porodicu u Trst, zatim u Francusku, da bi se konačno nastanio u SAD 10. 08. 1954. prvo u Njujorku.

*

Naši zarobljenici teorije zavere toliko su mrzeli kapitalizam i zapadno građansko društvo, da su dok je padao zid u Berlinu 1989. – umesto da nas uvedu u EU – odlučili da nas ograde od Evrope (izvedu iz Civilizacije). Imali su samo jedan problem: 80% javnog mnjenja videlo je budućnost Srbije (YU) u EU. Zato se oni od 1989. bave onim što se u sociologiji zove "Edipov efekat", tj. samoostvarujuće proročanstvo: "narode, pomozite nam da se ostvari naše slavenofilsko proročanstvo: kulturno-politička nezavisnost od Evrope!"  Da bi se ovo proročansvo ostvarilo, u Srbiji je trebalo iskoreniti kritičko mišljenje i zdrav razum. Kako to postići? Jednostavno: pomoću "oče naš" (zameniti komunistički manifest bibiliom), podsticati kič i šund, podsticati kolektivističku ideologiju fašizma, koja za svog najvećeg neprijatelja smatra građansko društvo, individualne slobode i demokratski sistem vladanja, podsticati čovekove iracionalne, mračne sile – savez između mača i crkve – i, naravno, sprečavati  razvoj naučne teorije saznanja. 

Tako državne izdavačke kuće nisu objavile ni jednu moju knjigu (nauka, istorijom, espistemologijom, filozofijom nauke); a kada je neka od njih privatno objavljena, nije mogla nigde da se reklamira niti prikaže recenzija, niti ih je država kupovala za biblioteke). Na primer, kada sam privatno odštapao knjigu "NEWTON VERSUS EINSTEIN Njutnov pojam prostora i vremena" 1994., nijedna knjižara državna nije htela da je prodaje; jedan je knjižar uspeo da je prodaje komisiono, stavio je knjigu u izlog knjižare – kada eto ti direkrora knjižare, reče ni pet ni šest prodavcu "ovo đubre da sklošniš iz izloga" "dva jevreina em nauka, englezi" (nesretnik misli da je Isak Njutn bio jevrejin – a čovek je direktor knjižare)...

Kulturu i prosvetu ste pretvorili u agitprop za propagiranje atnicivilizacije, trećeg oka, onostranog....To je išlo dotle da ja na svom Mašinskom fakultetu u BG nisam nikada mogao (osim redovne nastave - usko stučne) da održim ni jedno predavanje koje bi se bavilo "popularizaciom nauke/tehnike, njenom istorijom, filozofijom, teorijom saznanja" ali su zato dozvolu da se bave popularizacijom "oče naš" (na mom fakultetu) dobila sveštena lica: Anfilohije, Atanasije, Irinej...A na Mašinskom su reklamirane knjige prvaka teorije zavere: dr Džona Kolmana (nepostojeći čovek) "Hijerarhija zaverenika: priča o Komitetu 300" (vladara sveta); Elane Friland "Hemijski tragovi, HAARP i potpuna dominacija na planeti Zemlji" (izdao Mašinski fakultet).

 

Zoran Stokić

13.03.2026.

 

DE JE SRBIJA 23 GODINE POSLE?

Matković: U Đinđićevoj Vladi bilo više od 40 profesora i istraživača, stigli bismo tamo gde su danas civilizovane zemlje

Autor:

N1 Beograd

|

12. mar. 2026. 16:50

|

VESTI

Gordana Matković, ministarka u Vladi Zorana Đinđića, izjavila je za N1 da "ne sme da se zaboravi da je u toj Vladi bilo više od 40 profesora univerziteta, istraživača iz naučnih instituta, od kojih 90 odsto nikad nije ušlo u politiku".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/matkovic-u-djindjicevoj-vladi-bilo-vise-od-40-profesora-i-istrazivaca-stigli-bismo-tamo-gde-su-danas-civilizovane-zemlje/

 

*

 

Gledajte UŽIVO N1 Direktno: 23 godine od ubistva Zorana Đinđića

Autor:

N1 Beograd

|

12. mar. 2026. 15:45

> 

20:00

|

NAJAVE EMISIJA

Godišnjica je ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Gde se Srbija nalazi 23 godine posle? Da li je Srbija zapamtila poruke koje je Đinđić ostavio građanima? O njemu, Srbiji, budućnosti, govoriće Gorica Mojović, bivša visoka funkcionerka Demokratske stranke i bliska saradnica Zorana Đinđića i Siniša Nikolić, nekadašnji Đinđićev šef kabineta.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/najave-emisija/n1-direktno-23-godine-od-ubistva-zorana-djindjica/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Za razliku od drugih zemalja real socijalizma u Evropi naši (staljinisti) nisu priznali da je 1989., pao berlinski zid tj. nisu iskoristili priliku da se SISTEM tada  RESETUJE – da se lustriraju institucije koje su nastale 1945 – čija je svrha bila ne da čuvaju Ustav i građane nego da čuvaju centralnu vlast koja je IZNAD ZAKONA (po bilo koju cenu). Sledeću šansu smo imali 5.10.2000., ali su za LUSTRACIJU (6. oktobar) glasali su samo: DS - Zoran Đinđić i LSV  - Nenad Čanak. 

Ostali lideri DOS su glasali PROTIV: DSS - Vojislav KoštunicA; Građanski savez -  Goran Svilanović; ND - Dušan Mihajlović;  SD - Vuk Obradović; NS - Velimir Ilić; DHSS - Vladan Batić; DA - Nebojša Čović;  SVM - Jožef Kasa; PDS - Momčilo Perišić; DC - Dragoljub Mićunović; Koalicija Vojvodine (uključujući NSS) - Dragan Veselinov; RV - Mile Isakov; SDU -  Žarko Korać; SDP - Rasim Ljajić; LŠ - Branislav Kovačević; ASNS - Dragan Milovanović. 

Tako je desotogodišnja energija NAROD koji je non-stop PROTESTOVAO propala. Kao što svako, ko je očuvao zdrav razum, može da vidi  i 2026., vlast je iznad Zakona - to joj omogućuje INERCIJA tih institucija koje su nastale 1945.

 

Zoran Stokić

12.03.2026.

 Profesor FPN: Predstojeći izbori već sad nisu fer, istorija nas uči da je moguće izgubiti i na nameštenim

Autor:

N1 Beograd

|

11. mar. 2026. 18:54

|

VESTI

Izbori, koji će se u 10 lokalnih samouprava održati 29. marta, već sada nisu fer i pošteni, ali nas istorija uči da je moguće izgubiti i na nameštenim izborima, ocenjuje profesor na Fakultetu političkih nauka Dejan Pavlović. Ipak, kako kaže, za studentski pokret ovi izbori su samo proces učenja pred predstojeće parlamentarne izbore, dok sa druge strane, vlast ne može da priušti da izgubi makar i jednu opštinu.

Pročitaj više (ako ste mazohista):

https://n1info.rs/vesti/profesor-fpn-predstojeci-izbori-vec-sad-nisu-fer-istorija-nas-uci-da-je-moguce-izgubiti-i-na-namestenim/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada je '90 u Srbiji prikazivana  venecuelanska telenovela "Kasandra", dogodilo se sledeće.  Kada je Kasandra greškom optužena za ubistvo, građanska inicijativa iz mesta Kučevo u Srbiji je poslala pismo venecuelanskoj vladi i bivšem predsedniku Srbije, Slobodanu Miloševiću, u kojem su tvrdili i zahtevali: „Mi znamo da je Kasandra nevina — oslobodite je optužbe!“. Izbori u takvoj državi, pa još namešteni.... nemojte terati šegu sa nama profesore.

 

Zoran Stokić

12.03.2026.

 

Debata o stanju u prosveti: "Političari odlučuju kako će izgledati celokupno školstvo"

Autor:

FoNet

|

10. mar. 2026. 17:07

|

VESTI

Shutterstock/ S_Photo

Radni status zaposlenih u obrazovanju, uz konstantan pritisak izvršne vlasti i pravnu nesigurnost, najveći je problem prosvete u Srbiji, a toliko je dubok da je malo verovatno da bi moglo doći do pomaka, čak i ako bi uskoro došlo do političkih promena, rečeno je na debati Fondacije Centar za demokratiju.

 

Političari odlučuju kako će izgledati celokupno školstvo, zdravstvo i ostali vitalni sistemi, kazala je generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković, na skupu „Između zakona i prakse: Radna prava prosvetnih radnika/ca u Srbiji danas“, održanom u prostoru „Miljenko Dereta“.

 

Zapošljavanjem lojalnih, nosioci vlasti dodatno centralizuju prosvetni sistem, čuvajući tako i svoj položaj, navodi se.

 

Nataša Vučković ukazala je da je na čelu Nacionalnog prosvetnog saveta direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu Radivoje Stojković, koji je potpuno neaktivan u odsudnom trenutku za prosvetu. Vučković je ukazala i na pritiske na univerzitet i problem očuvanja njegove autonomje.

 

Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal izjavio je da univerzitet ne može da se svede samo na nastavu i nauku, već mora da odgovori i na ulogu koju ima u društvu. Prema oceni Baucala, vlast će pokušati da utiče na buduće izbore dekana, ali je uveren da će univerzitet imati snage da se odupre.

 

Nastavnivci moraju da imaju autonomiju, da budu kreativni da prilagode način rada uslovima u kojim rade, naglasio je Baucal, ističući da obrazovanje i vaspitanje sprovodi tim, a ne jedan nastavnik.

 

"Više od 30 odsto zaposlenih radi na određeno vreme"

Predstavnik Nezavisnog sindikata prosvetnh radnika Srbije Nikola Ćurčin rekao je da više od 30 odsto zaposlenih u prosveti radi na određeno vreme više godina.

 

Podsetio je da je od 2014. na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, ali se došlo do 32.000 zaposlenih u prosveti, među kojima je veliki broj stručnih ljudi koji rade i po deset godina na određeno vreme.

 

Ćurčin je ukazao na političke pritiske i nesigurnost posla, navodeći da nastavnicima otkaz "stoji nad glavom", a kolektivni ugovor diskriminiše one koji nisu u sindikatima.

 

Ukazao je i na aktuelne probleme u beogradskim školama Pavle Savić, Banović Strahinja i Petoj gimnaziji, kao i u Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu, koja je u najtežem položaju zbog samovolje direktora.

 

Katarina Šćepanović iz Foruma beogradskih gimnazija ocenila je da nedostaje pravi sindikalizam, ukazujući da se mladi prosvetni radnici ne usuđuju da uđu u sindikat i da su obeshrabreni.

 

"Problemi u školama se neće rešiti dok ne dođe velika šira društvena promena, širi reset obrazovnog sistema koji svi priželjkujemo, jer mu preti propast", ocenila je Katarina Šćepanović.

 

Gde je koren problema

Profesorka Jasna Janković, bivša sindikalna liderka, istakla je da je koren problema u 2017. godini, kada je promenjen Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, a ministru dodeljeno da bira direktore, a direktori nastavni kadar.

 

Prema njenim rečima, u 1.760 škola u Srbiji svake godine redovno se menja jedna trećina direktora, što znači da 600 ljudi treba da se postavi svake godine.

 

Bivša poverenica za ravnopravnost Brankica Janković navela je da su donete prve presude Višeg suda posle nejednakog tretmana nastavnika u dodeli jubilarnih nagrada.

 

"Svedoci smo da su mnogi direkori i drugi javno iznosili da neće poštovati odluke suda, ljudi vrše krivična dela pred kamerama medija najavljujući da neće poštovati sud", dodala je ona.

 

Predstavnik Centra za obrazovne politike profesor geografije Miroslav Markićević ocenio je da odnos društva prema obrazovanju već decenijama nije adekvatan.

 

"Dok ne povratimo poverenje u učiteljicu, nema nade da se popravi status nastavnika, ni prestiž škole kao ustanove", ocenio je Markićević.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Antički su nas intelektualci u nasleđe ostavili i poučan izraz "Sizifov rad" koji je postao simbol besmislene, zatupljujuće i beznadežne aktivnosti, od koje nikada ne može biti koristi. Izreka "Sizifov rad" znači uzaludan rad, uzaludan trud. Mi smo 1945., vraćeni korak unazad, izgubili smo autonomiju  struka ali se naša politička i društvena elita pravi da se to nije dogodilo, ne želi da vidi da 1989., ovde nije pao berliniski zid, te da smo bili i ostali DDR – na Balkanu. Nije moguće - kroz institucije sistem "DDR" – doći do autonomije struka. Vilhem Rajh: "pevanje himni o patnji u zamci ili stvaranje pesama o slobodi van zamke, sanjanoj unutar zamke je potpuno beskorisno – rasipanje energije. Ključna stvar koju treba uraditi je pronaći izlaz iz zamke". Tito je umro 1980., zid u Berlinu je pao 1989., a mi još uvek nismo našili izlaz iz zamke.

 

Zoran Stokić

11.03.2026.

 

 

Šala sa toalet papirom završena tragično – poginuo nastavnik

 

BBC News na srpskom

"Danas" 10.03.2026. 12:30

Ljudi ostavljaju cveće na mestu gde je poginuo nastavnik u Americi

CBS News

Ljudi ostavljaju cveće na mestu gde je poginuo nastavnik u Americi

Nastavnik srednje škole u ​​američkoj državi Džordžiji slučajno je pregažen i poginuo ispred njegove kuće nakon što je šala sa toalet papirom koju su izveli njegovi učenici pošla po zlu, saopštili su zvaničnici.

 

Džejson Hjuz (40) izašao je iz kuće da iznenadi učenike koji su iz šale bacali toalet papir preko drveća.

 

Ali, Hjuz se spotakao i pao na travu klizavu od kiše, i dok su učenici pokušavali da pobegnu sa mesta događaja u dva odvojena automobila, slučajno ga je pregazio vozač jednih kola, saopštila je policija.

 

Učenik koji je vozio automobil optužen je za ubistvo u saobraćaju, ali porodica nastavnika kaže da želi da se optužbe odbace.

 

Lora Hjuz, supruga Džejsona Hjuza, takođe nastavnica u istoj srednjoj školi, rekla je za Njujork tajms da su njenog muža učenici voleli.

 

On je znao za šalu i „bio je uzbuđen i čekao je da ih uhvati na delu“, kaže ona.

 

Učenik vozač, identifikovan kao 18-godišnji Džejden Rajan Volas, i još dvojica, pokušali su da pomognu Hjuzu pre nego što su stigle ekipe hitne pomoći i odvezle ga u bolnicu, saopštila je policija.

 

Volas i još četvoro osamnaestogodišnjaka koji su učestvovali u tragediji optuženi su i za krivično delo upada na posed i bacanje smeća na privatnom posedu.

 

Hjuzova supruga je za Njujork tajms rekla da porodica ne želi da bilo ko bude optužen.

 

„Ovo je strašna tragedija i naša porodica je odlučna da spreči da se dogodi nova tragedija, koja bi uništila živote ovih učenika“, rekla je.

 

„Bilo bi to protivno Džejsonovoj posvećenosti razvoju i odgoju ove dece.“

 

Portparol školskog okruga okruga Hol rekao je lokalnom mediju WXIA da će Hjuz biti upamćen kao „strastveni nastavnik koga su voleli i poštovali učenici i kolege“.

 

Ispred škole u kojoj je Hjuz predavao postavljeno je spomen-obeležje.

 

 

 

***

Komentar

***

 

Nažalost, pošto je opšta kultura u svetu u ubrzanom propadanju, ovi đaci nisu bili talentovani poput, na primer,  Žarija. Lik oca Ibija ('Père Ubu') nastao je 1885., kao šala učenika gimnazije u Renu koji su hteli da ismeju svog profesora fizike Feliksa-Frederika H(ebe)rta (1832–1917). Žarijevi drugovi  Anri Morin i Anrijev brat Šarl napisali su lutkarsku farsu 'Les Polonais' da bi ismejali svog primitivnog, kukavičkog, pohlepnog i slavoljubivog nastavnika fizike. Žari je uz dodavanje motiva iz Šekspira: 'Makbrt', 'Hamlet', 'Ričard III' i Sofoklovog 'Kranja Edipa' - "Oca Ibija" preinačio u infantilnog – samozadovoljnog  antiheroja "Kralja Ibija" - potomka komičnog  grotesknog Rableovog  - "Gargantua i Pantagruel" – ostvaren  pomoću  čudnih  govornih  obrazaca – slenga  kodnih reči, kalambura. Žarijev "Kralj Ibi", 1888., nije toliko "lik"koliko "ljudsko stanje", on je anticipacija budućih totalitarnih diktatura Hitlera, Staljina,..., Ide Amina, Bokasa, Tita,..., Kim Džong-Ila i nastavljača. Isto tako to je anticipacija "pobune masa" tj. metafora savremenog čoveka – to je svet gde NEMA  MESTA za POSLEDICE. Posle mene "potop".

 

Zoran Stokić

10.03.2026.