Princ Filip Karađorđević na proslavi rođendana kralja Švedske

(FOTO/VIDEO)

 

Danas Online

danas 30.04.2026.12:40

 

Princ Filip Karađorđević na proslavi rođendana kralja Švedske (FOTO/VIDEO) 1

foto: M.M./ATAImages

 

Princ Filip Karađorđević prisustvuje svečanosti povodom rođendana švedskog kralja Karla Gustava u Stokholmu.

 

Princ Filip Karađorđević je u objavi na mreži Iks uz fotografije sa svečanosti, napisao:

 

„Danas u Stokholmu imam čast da prisustvujem centralnom delu proslave 80. rođendana Njegovog Veličanstva kralja Karla XVI Gustafa.

 

Svečanost je danas započela dolaskom zvanica u Kraljevsku palatu, nakon čega je u Kraljevskoj kapeli služen Te Deum. Program je nastavljen svečanom smenom straže u spoljašnjem dvorištu, kao i upečatljivim horskim omažom u čast Kralja, u izvođenju horova iz cele Švedske.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/politika/princ-filip-karadjordjevic-na-proslavi-rodjendana-kralja-svedske-foto-video/

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

U mikrosociologiji svakodnevnog života kao što nam je to pokazao sociolog Gofman  (Erving Goffman) Homo sapijens je "glumac" - "igra" predstavu, s namerom da ostavi određen utisak na druge ljude  na isti način kao što to rade glumci u pozorištu. Najpoznatiji kralj Švedske je svakako Gustav III - "pozorišni kralj"! Gustav  III je poput Oktavijana Avgusta ("jesam li dobro odigrao ulogu?") toliko dobro odigrao svoju ulogu da ga najviše pamte kao  pokrovitelja nauke i umetnosti osnivača Akademija, pozorišta i operskih zdanja. Dogod se izvode opere "Gustav Vasa"i "Bal pod maskama" govoriće se o njemu. Svoju vladavinu je započeo "državnim udarom" 1772., oduzimajući parlamentu većinu prava uvodeći sistem blizak apsolutizmu – da bi sprečio strano mešanje u politički život zemlje - "neću da Švedska postane Poljska" - podeljena između "Nemačke" i Rusije. A umro je od posledica atentata u zaveri aristokrata 1792., u operi u balu pod maskama. Verdija 1856., su sprečili da u libreto stavi ime Gustava III, pa je kralj postao "guverner" u Americi i tsl.  Gustav je bio prvorazredni govornik (političar) i književnik, po njegovom predlošku je urađn (i) libreto za Nojmanovu operu "Gustav Vasa" koja je postala nacionalna opera br:1., a koja gorori o ratu za nezavisnost 1521/3. Švedski plemić Gustav Erikson Vasa svrgnuo je švedskog regenta, kralja Kristijana II od Danske i 1524 Švedsku ocepio od Kalmanske unije. Norveška je ostala pod danskom vlašću do 1814.

 

https://www.youtube.com/watch?v=6mzkU4T5Dg0&list=RD6mzkU4T5Dg0&start_radio=1

J.G.Naumann - Gustaf Wasa - Chorus & Chaconne - Leve den hjälte som Sverige förlossat!

 

 

Zoran Stokić

30.04.2026.

 Politički rat grafitima u Srbiji: Ko plaća ceh

 

BBC News na srpskom

danas 28.04.2026. 16:45

uvredljivi grafiti na zgradi Hemijskog fakulteta

Teodora Ćurčić/BBC

Zgrada Hemijskog fakulteta u Beogradu išarana je uvredljivim grafitima sa političkom konotacijom u noći između 26. i 27. aprila

„Ne pada nam na pamet da skinemo bilo koji grafit sa zgrade fakulteta dok se ne završe izbori, jer para nemamo“, izjavio je dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/politicki-rat-grafitima-u-srbiji-ko-placa-ceh/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Društveni karaker i kontinuitet autonomnih struka su od srednjeg veka u Evropi stvarali - stabilne sociološke energetske površi - koji ta društva čine uređenim društvima. Tu čak i poremećaji koje su kroz vekove izazivali destruktori formata Hitlera, nisu vodila društva u haos i neuređenost, jer kad - poremećaji koje su Hitleri izazivali prođu - budući da društva počivaju na - stabilnim sociološkim energetskim površima - uređenost društva se nastavlja. 

Tamo pak gde vlada društveni rainski karater, gde je težište na sudbini, teorijama zavere, nepoverenju u sugrađane i stuke, traženje načina da se povežeš sa despotskom mašinom i pojedinačno (porodično) preživiš i gde nema autonomije struka - sociološke energetske površi su nestabilne - društvo je neuređeno, haotično. Ako u takvim društvima poneki despot ranga Sulejmana Veličanstvenog za svoje vladavine uspotavi neku uređenost, vrlo brzo njegovim odlaskom - sociološke energetske nestabilne površi – vrate društveni sistem u haos i nestabilnost. 

Treba puno rada i vremena da se promeni duštveni karakter - društveno nesvesno - strukturirajuća struktura  - te da se stekne autonomija stuka – ali drugog puta u sticanje - stabilne sociološke energetske površi nema!

 

 Zoran Stokić

28.04.2026.

Rad vekova stvorio je J.S.Baha

*

Poslednja serija koncerata za bebe u filharmonijskoj sezoni

Autor:

author

N1 Beograd

|

27. apr. 2026. 14:36

|

KULTURA

|

0

komentara

Najpopularniji filharmonijski program – koncerti za bebe, održavaju se poslednji put u tekućoj orkestarskoj sezoni, svakog dana od 27. do 30. aprila od 11 i 12.30 u Sali Beogradske filharmonije.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/poslednja-serija-koncerata-za-bebe-u-filharmonijskoj-sezoni/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Zaboravljena prošlost - Rad vekova stvara: J.S.Baha (i slične velikane). Mi nismo imali - rad vekova - i otuda naš Konjević, Mokranjac nisu mogli dobaciti do ugleda - J.S.Bah. 

Kao i kod ostale zapadoevropske aristokratije i u nemačkom govornom području 1150., pojavljuje se kao deo viteške zabave i "pevana ljubavna lirika" minezingera (prvobitno - trubaduri, kanconjeri i tsl). Paralelno sa ovim umetničkim prefinjenim pesmama minezingera pevaju se i lid-eri jednoglasne narodne pesme koje prerastaju u komad višeglasne muzike čak i uz instrumentalnu pratnju – zasnovane su na obožavanju emocija i strasti,  one otelotvoruju samu suštinu onoga što znači biti čovek, sadrži malo modulacije, melodija je jednostavna i laka za pamćenje, pratnja je prvobitno bila harmonijska i ritmička podrška pesmi. Slično je i u crkvenoj muzici naročito posle Luterove reforme, koja više nije na latinskom nego na nemačkom. Otuda je počeni barok Samuel Scheidt-a, Heinrich Schütz-a i Johann-a Schein-a stvorio ne samo prve stepenice u barok u Nemačkoj nego i - muzičko blago - koje je omogućilo da postoje: J.S.Bah, Teleman, Hendl,..., Mocart, Šubert,...,Vagner, Štraus i &. 

Poslušajte H. Šajna (1586-1630) – "Christ lag in Todesbanden" (Hrist je ležao u okovima smrti) čućete da su Pahenbel i J.S.Bah (BWV 4) napravili "kopije" Šajnove kantate. Inače H. Šajn je bio kantor crkvi Svetog Tome u Lajpcigu 1616-1630 gde će 1723-1750 to biti J.S.Bah. Slično ako preslušane muzičko blago - lidere - Heinrich Albert-a (1604-1651) čućete zašto je bio moguć Šubert i &.

*

1

Christ lag in Todesbanden,

für unsre Sünd gegeben,

der ist wieder erstanden

und hat uns bracht das Leben.

Des wir sollen fröhlich sein,

Gott loben und dankbar sein

und singen Halleluja.

Halleluja.

 

2

Den Tod niemand zwingen konnt

bei allen Menschenkindern;

das macht alles unsre Sünd,

kein Unschuld war zu finden.

Davon kam der Tod so bald

und nahm über uns Gewalt,

hielt uns in seim Reich gefangen.

Halleluja.

 

3

Jesus Christus, Gottes Sohn,

an unser Statt ist kommen

und hat die Sünde abgetan,

damit dem Tod genommen

all sein Recht und sein Gewalt;

da bleibt nichts denn Tods Gestalt,

den Stachel hat er verloren.

Halleluja.

 

4

Es war ein wunderlich Krieg,

da Tod und Leben 'rungen;

das Leben, behielt den Sieg,

es hat den Tod verschlungen.

Die Schrift hat verkündet das,

wie ein Tod den andern fraß,

ein Spott aus dem Tod ist worden.

Halleluja.

 

5

Hier ist das rechte Osterlamm,

davon wir sollen leben,

das ist an des Kreuzes Stamm

in heißer Lieb gegeben.

Des Blut zeichnet unsere Tür,

das hält der Glaub dem Tode für,

der Würger kann uns nicht rühren.

Halleluja.

 

6

So feiern wir das hoh Fest

mit Herzensfreud und Wonne,

das uns der Herre scheinen lässt.

Er ist selber die Sonne,

der durch seiner Gnaden Glanz

erleucht' unsre Herzen ganz;

der Sünden Nacht ist vergangen.

Halleluja.

 

7

Wir essen und leben wohl,

zum süßen Brot geladen;

der alte Sau'rteig nicht soll

sein bei dem Wort der Gnaden.

Christus will die Kost uns sein

und speisen die Seel allein;

der Glaub will keins andern leben.

Halleluja.

 

 

"Christ lag in Todesbanden" je uskršnja himna Martina Lutera iz 1524. Metar pesme je neobičan. Svaki stih se sastoji od šest sedmoslognih stihova i jednog osmoslognog stiha. Naglasak reči je suspendovan i ne podleže Opicovim (Martin Opitz) pravilima. U prvom stihu, reči koje se rimuju u prvom i trećem stihu su ženskog roda ("Banden – erstanden"), dok se odgovarajući stihovi svih ostalih stihova završavaju muškim slogovima. Kao rezultat toga, u stihovima 2–7, nenaglašeni slogovi susreću se sa melizmama melodije, koje u prvom stihu naglašavaju ključne reči teksta. Zbog toga je pesma teška za pevanje, a tekst je dopunjen slogovima kako bi se lakše pevala. Pesma je poslužila kao osnova za sveta dela raznih kompozitora: Johann Hermann Schein (EKG 76), Nicholas Bruhns,  Jacob Hintze, Georg Böhm Johann Pachelbel, Johann Kuhnau, Heinrich Scheidemann, Georg Philipp Telemann, Christoph Graupner, Johann Sebastian Bach...)

 

https://www.youtube.com/watch?v=5o3hpez4BkU&list=RD5o3hpez4BkU&start_radio=1
Johann Hermann Schein (1586-1630) - Christ lag in Todesbanden

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=BLA_usjprfU&list=RDBLA_usjprfU&start_radio=1

Johann Pachelbel Christ lag in Todesbanden (Kantate)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=uQNBDsDdLeE&list=RDuQNBDsDdLeE&start_radio=1
J.S.Bach - Cantata Christ lag in Todesbanden BWV 4 - Jacobs | Netherlands Bach Society

 

Zoran Stokić

27.04.2026.

 Da li je stvarno Marija Antoaneta poručila gladnom narodu da "jede kolače"?

Autor:

nova.rs

25. apr. 2026. 17:01

LIFESTYLE

Marija Antoaneta

Shutterstock AI

Kada biste morali da izaberete jednu rečenicu koja najbolje oslikava raskoš i otuđenost francuske monarhije, verovatno bi to bila: „Neka jedu kolače.“ Kratka je, upečatljiva i nosi dozu okrutnosti koja se lako pamti. Ipak, koliko god bila poznata, velika je verovatnoća da Marija Antoaneta to nikada nije izgovorila.

 

Pa šta je zapravo rekla u vreme haosa Francuske revolucije? Odgovor je daleko manje dramatičan nego što se vekovima verovalo, piše Nova.

 

Krajem 18. veka Francuska se nalazila u ozbiljnoj krizi. Hleb, koji je bio osnovna namirnica, bio je sve teže dostupan, cene su rasle, a nezadovoljstvo među stanovništvom je ključalo. Monarhija, na čelu sa kraljem Lujem XVI i kraljicom Marijom Antoanetom, koja je živela u raskošnom Versaju, postala je lak cilj javnog gneva. Posebno je kraljica bila na udaru kritika, jer je u očima naroda predstavljala simbol luksuza i rasipništva, ali i jedan od okidača revolucionarnog nezadovoljstva.

 

Kako su nemiri rasli tokom 1789. godine, priče o njenoj navodnoj ravnodušnosti širile su se neverovatnom brzinom. U društvu u kojem su mnogi jedva dolazili do hrane, ideja da kraljica nonšalantno ignoriše glad delovala je kao ulje na vatru.

 

Prema legendi, neko je kraljici preneo da narod nema hleba. Njen navodni odgovor bio je: „Neka jedu kolače.“ Rečenica je jednostavna, zvuči uverljivo i surovo, ali istoričari nemaju nijedan dokaz da je ikada izgovorena. Još zanimljivije, takva izjava se ne pojavljuje u revolucionarnim pamfletima ili novinama tog vremena, gde bi se svakako našla da je zaista postojala.

 

Rečenica koja se najčešće dovodi u vezu s Marijom Antoanetom zapravo glasi na francuskom: „Qu'ils mangent de la brioche“, što bi se prevelo kao „Neka jedu brioche“. Reč je o bogatom, masnom pecivu koje je i tada bilo luksuz u odnosu na običan hleb.

 

Međutim, ni ova verzija verovatno ne potiče od nje. Izraz se pojavljuje decenijama ranije u delu filozofa Žan-Žaka Rusoa, gde se neodređeno pripisuje „jednoj velikoj princezi“. U trenutku kada je taj tekst objavljen, Marija Antoaneta je još bila dete, što gotovo sigurno isključuje mogućnost da je ona izvor te izjave.

 

Priča o „kolačima“ uklapa se u dugu tradiciju anegdota o otuđenim elitama. Slične priče postojale su širom Evrope i često su služile da pokažu koliko su aristokrate udaljene od svakodnevnih problema običnih ljudi. Vremenom, kako je negativno mišljenje o kraljici raslo, ova rečenica je prirodno „prilepljena“ uz njeno ime.

 

Marija Antoaneta, dakle, nije izgovorila čuvenu rečenicu pred gladnim narodom. Ne postoje čvrsti dokazi da je rekla bilo šta slično. Ono što je ostalo jeste mit i podsetnik da istoriju ne oblikuju samo činjenice, već i glasine, ponavljanje i način na koji se priče prenose.

 

Ponekad se poznate rečenice pamte ne zato što su istinite, već zato što zvuče kao da bi mogle biti. A ova je, očigledno, bila previše dobra da bi bila zaboravljena.

 

 

***

Komentar

***

 

Razlog bankrota Francuske bili su neprekidni ratovi u kojima je francuska vojska igrala veliku ulogu ali je žrtveni jarac bila - Madame Deficit. 

Kao što je Geteov roman "Izbor po srodnosti" 1809., izazvao pomešana osećanja i neugodnost, tako je i brak Luja XVI i Marije izazivao pomešanja osećanja (kao da su anticipirali budući Geteov roman – "kralj i kraljica su bili u braku već sedam godina, ali je bila javna tajna da još uvijek nisu imali intimne odnose". 1777., posetio ih je brat Marije , Josip II car Svetog Rimskog Carstva i ubedio ih da treba da dobiju potomke i tsl.). U romanu Gete opisuje slom naizgled harmoničnog, ali u stvarnosti emocionalno neostvarenog, konvencionalnog (ugovorenog) aristokratskog braka. Slučajni susreti para sa ljudima koji u njima bude pravu ljubav (veza po izboru) stvaraju dve veze, mušku priznatu i branjenu, i žensku skrivenu i potisnutu. 

Marija se ponašala kao - građanin - što je u ta vremena za ženu bilo neprimereno, između ostalog se kockala i praznila dvorsku kasu, muž joj je da bi je sklonio od kockarskih stolova poklonio mali dvorac - Mali Trianon. Marija je uživala uređujući dvor po svom ukusu, uglavnom prema austrijskoj modi. Najviše se posvetila hortikulturi, pa je vrt uređivala na engleski način. Okružila se umetnicima i filozofima, na primer, ona je 1780., izgradila - Theatre de la Reine - gde je izvodila opere Gluka, Gretrija, Paizjela, Sakinija i &. Fanovi Marije i Luja XVI su za neformalnu himnu koristili Gretrijevu ariju: "O Richard, O mon Roi" (iz "Ričarda lavljeg srca"). U pismu Sakiniju saznajemo: "Dragi moj Sakini, ljudi kažu da pokazujem previše naklonosti prema strancima. Toliko su me pritiskali da umesto vaše opere Edip izvedem Fedru gospodina Jean-Baptiste Lemoyne - da nisam mogao da odbijem. Vidite u kakvom sam položaju, oprostite mi"!

https://www.youtube.com/watch?v=w25T0jsFsxQ

RICHARD CŒUR DE LION, Grétry | Captation - Opéra Royal du Château de Versailles

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=4fL6fQwMZ2U&list=RD4fL6fQwMZ2U&start_radio=1
Enguerrand de Hys : Ô Richard, ô mon roi – Grétry

 

 

Zoran Stokić

25.04.2026.

‘Jezička greška’: Festival prirode pomešali sa nudističkim događajem

 

BBC News na srpskom

danas 24.04.2026. 18:15

Veverica na drvenoj podlozi, koja je zakovana za drvo

HW Slack

Narandžasta veverica može da se vidi na nekoliko lokacija u Kumbriji

Aktivisti za očuvanje prirode pozivaju posetioce da se „obuku prikladno“ jer je došlo do zabune nakon što su mnogi njihov festival u Engleskoj pomešali sa nudističkim događajem.

 

Organizatori Festivala prirode Kambrije na severozapadu države objavili su saopštenje pojašnjavajući da je došlo do zabune i da će vratiti novac svima koji su „greškom rezervisali“.

 

Događaj traje od 8. do 10. maja u priobalnom gradu Vorkington u Kambriji.

 

Predviđeno je nekoliko govornika i aktivnosti za sve uzraste.

 

„Posle nedavnih upita moramo da razjasnimo – Festival prirode Kambrije prvenstveno je namenjen LJUBITELJIMA PRIRODE… ne NUDISTIMA“, objasnili su u poruci na društvenoj mreži Fejsbuk.

 

„Iako želimo da uključimo sve i svakako ne osuđujemo nikoga, cilj su nam ljubitelji divljih životinja.

 

„Molimo vas da se obučete prikladno.“

 

Objava je usledila posle „nesporazuma“, objasnio je Sem Grifin, član organizacionog odbora festivala.

 

„Na kraju nismo morali nikome da vratimo novac, tako da se nadamo da je naša ponuda bila dovoljna da zadrži njihovo interesovanje, uprkos nametanju.“

 

‘Uobičajeni nesporazum’

Grupa je osetila obavezu da se oglasi kako ne bi došlo do novih zabuna, rekao je Grifin za BBC.

 

„Ljudi čuju ‘prirodnjak’ i tumače kao nešto drugo. Pretpostavljam da je to uobičajeni nesporazum.

 

„Mi smo samo strastveni ljubitelji divljih životinja – ništa drugo.

 

„Objava je zainteresovala mnoge i imali smo nove pratioce na Fejsbuku što je doprinelo prodaji karata.“

 

Šetnje sa vodičem, radionice pripovedanja, predavanja o zaštiti prirode, rukotvorine za mlade, samo su neke od predviđenih aktivosti.

 

Grifin veruje da Kambrija ima mnogo toga da ponudi ljubiteljima divljih životinja, „ali da joj se možda ne poklanja ista pažnja kao drugim delovima zemlje“.

 

„Nije samo Nacionalni park Lejk Distrikt. U Kambriji se mnogo toga dešava i prelepo je područje za istraživanje“, ukazuje.

 

„U Solvej Fertu zimuju guske i labudovi, a na industrijskoj obali u Meriportu, Vorkingtonu i Barouu živi mali plavi leptir – što je pravi dragulj.

 

„Na festivalu bi trebalo da učestvuju stručnjaci iz Engleske, ali smo bogati i znanjem lokalnih stručnjaka. Ideja je da se okupe svi zainteresovani za prirodni svet.“

 

 

***

 

 

Nevidljiva pretnja u vodama – naučnici otkrili efekte kokaina na ribe

Autor:

author

RTS

|

24. apr. 2026. 11:48

|

SCITECH

|

3

komentara

Poslednjih godina došlo je do alarmantnog porasta broja vodnih puteva zagađenih kokainom, što je navelo naučnike da se pitaju kako ribe reaguju i podnose opijate.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/scitech/nevidljiva-pretnja-u-vodama-naucnici-otkrili-efekte-kokaina-na-ribe/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Svakodnevni ćorsokaci i lavirinti kada se živi u svetu "velikih brojeva"! Čovek je proizvod duge evolucije primata, sisara duge 50 miliona godina. Čovek je biće koje - ima iskustvo - da živi i preživi u svetu konačnih skupova. Sticajem brojnih slučajnih okolnosti savremena nauka i tehnologija su omogućile multinacionalnom kapitalu da nas u 19, 20 i 21 veku umreži i gurne da živimo u svetu beskonačnih skupova. Ali u tom beskonačnom skupu, važe potpuno druga pravila (nevaže pravila iz konačnih skupova) o kojima nemamo iskustvo i nismo za to biološki i misaono opremljeni; slično, kao što, mravi - nemaju iskustvo - Homo sapijensa.  Homo sapijens je sada  oko 200 godina – "mrav" - u svetu beskonačnih skupova. Širenje sveta beskonačnih skupova je postalo autonomno i ubrzano. Problem sa "beskonačnim" - beskonačnim skupovima - jasno je anticipirao Galilej kada je "primetio" da postoji onoliko celih brojeva koliko i parnih celih brojeva tj. da podskup skupa može imati istu "kardinalnost" (pojam veličine skupova) kao i sam skup.

 

*

Evolucioni antropolog i psiholog Danbar je pokazao naše kognitivne granice broja pojedinaca sa kojima - bilo koja osoba - može da održava stabilne odnose - broj ljudi sa kojima možemo imati smislen stabilan trajni kontakt - je ograničen veličinom našeg mozga (kao vrste) - taj broj je oko 150. I sve ostalo kod Homo sapijensa je slično ovom Danbarevom broju!

Zoran Stokić

24.04.2026.

 

Aleksić: Od 2020. do 2023., iz šina iskliznula 194 teretna voza, među njima 26 sa opasnim materijama

Autor:

author

FoNet

|

22. apr. 2026. 18:49

|

VESTI

Skupština Srbije razmatrala je danas amandmane na Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić govorio je o železničkim nesrećama i istakao da su građani Srbije ugroženi i na putevima i u železničkom saobraćaju.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/aleksic-sine-iskliznula-194-teretna-voza-medju-njima-26-sa-opasnim-materijama/

 

 

***

Komentar

***

 

 ///Neobjavljen komentar na N1 i Danas///

"Od 2020. do 2023., iz šina iskliznula 194 teretna voza, među njima 26 sa opasnim materijama" konačno da je SR u nečemu PRVA, zlatna medalja, u LUDOSTI – u samoubilačkom ruskom ruletu. 

Tragedija u SR je u tome što ove, više nego katastrofalne činjenice, nikoga ne zanimaju. Institucije sistema, narod, elite, se prave da se to nije dogodilo. Kada smo vas - mi, malobrojni, 1989., 1990., - upozorili da će ukoliko nedođe do RESETA SISTEMA (od 1945. "vlast je iznad Zakona"), kao što se to odvijalo u drugim zemljama realsocijalizma u Evropi, da će SR u svim segmentima društva i države izgledati baš kao naša železnica, da će SR izgledati kao Halsova slika 'Grupni portret starica bolnice sv. Jelisaveta': "Starice, osuđene od života koji nisu imale, sede, u crnom, skrštenih ruku, za praznim stolom, na kome leži sklopljena knjiga, kao sklopljeni dan za kojim drugoga nema. Teško se čega sećaju, one se ničem ne nadaju, i više izazivaju užas u drugima, no što su užasnute" (M. Kašanin) - upozorenje nikoga nije zanimalo. 

Epilog: 1) upozerenje je bilo blagovremeno, 2) mi smo od 1990., proglašeni za unutrašnje nepijatelje, sva su nam vrata bila zatvorena, ali to narod i elite takođe nije zanimalo.

 

Zoran Stokić

22.04.2026.

 

Možda smo na ivici potpunog kolapsa interneta? Veštačka inteligencija preti globalnoj mreži

Autor:

author

BBC

|

20. apr. 2026. 12:08

|

SCITECH

Najnovija generacija AI modela otkriva niz ranjivosti širom globalne mreže. Uskoro bi mogle pasti u pogrešne ruke.

Talasi počinju da zapljuskuju internet – i možda ih je nemoguće zaustaviti. U dve godine koje su prethodile 2025, globalni broj nedeljnih sajber napada porastao je za 58 odsto, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, piše Science Focus.

 

Veliki deo tog rasta pripisuje se veštačkoj inteligenciji, pri čemu su AI-podržani napadi porasli za 89 odsto samo u 2025. godini.

 

Ali dok je taj rast uglavnom bio vođen unapređenjem fišing napada (u kojima kriminalci koriste lažne mejlove, pozive ili poruke kako bi vas naveli da otkrijete bankovne podatke ili osetljive informacije), sada se možda promenilo nešto fundamentalnije. Kada je Anthropic – kompanija iza Claude AI modela – objavila da je razvila moćan novi model nazvan Claude Mythos Preview, to je izazvalo potrese širom interneta.

 

Ovaj novi model bio je toliko moćan da ga je kompanija ocenila kao previše opasnog za javno objavljivanje u sadašnjem obliku. Zašto? Zato što Mythos Preview može da identifikuje bezbednosne propuste u softveru koje su bezbednosni analitičari, pa čak i raniji AI modeli, propustili.

 

Kao odgovor, Anthropic je najavio pokretanje projekta Glasswing, nove inicijative koja okuplja više od 40 najvećih svetskih kompanija iz oblasti softvera i internet infrastrukture. Cilj projekta Glasswing je da koristi Claude Mythos Preview kako bi pronašao i ispravio te propuste pre nego što akteri sa lošim namerama razviju AI modele sa sličnim sposobnostima i počnu da ih zloupotrebljavaju.

 

Anthropic navodi da je model već otkrio hiljade kritičnih ranjivosti – uključujući propuste u svim glavnim operativnim sistemima i internet pregledačima. Kompanija upozorava da „neće proći mnogo vremena pre nego što se AI modeli sa takvim sposobnostima prošire, potencijalno i izvan aktera koji su posvećeni njihovoj bezbednoj upotrebi. Posledice – po ekonomije, javnu bezbednost i nacionalnu sigurnost – mogle bi biti ozbiljne.“

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/scitech/mozda-smo-na-ivici-potpunog-kolapsa-interneta-vestacka-inteligencija-preti-globalnoj-mrezi/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

AI je baš onakva kako ju je čovek programirao. Čovek masa (malograđanin) se dočepao kormila država, prodro je u sve institucuje, pa i u esnaf programera – a među njima ima pohlepnih (koje posle nazovemo "hakerima"). 

Kako to, na primer, AI tako uspešno komponuje? Tako što programeti odlično poznaju - umeće pravljenja muzičkih idioma - kroz istoriju. Učili su od J.F.Lampea, Ludviga Nola,..., R. Giazotto. 

Opera-balada, 1737., J. F. Lampea "The Dragon of Wantley" imala je za cilj da ismeje operu seriju Hendla (budući da je na italijanskom jeziju);  Lampe je imitirao Hendlov (idiom)  - seko rečitativ, raskošne da kapo arije, kitnjaste koloraturne pesme, energične fugalne horove, čak i razjareni Zmaj ima koloraturni repertoar i tsl. A pedeset godina posle smrti Betovena Ludvig Nol(1831-1885) je "pronašao" bagatelu "Za Elizu" tj. sam komponovao  i poturio delo "kao da" je Betovenova. A naš savremenik R. Giazotto – 1958., je "pronašao" - T.Albinonija "Adađo" - a ustvari je kreirao ne barokni nego  kasno-romantičarski mega hit, prilagođen 20 veku.

Ps. Uzgred, satirična balada "The Dragon of Wantley" nije bila uperena samo protiv opere serije već i protiv predsednika vlade Roberta Walpolea (na zakon o uvođenju akciza) – (opera je reklamirana gravurom) zmaj sa više glava upregnutog u kočiju koja drži ser Robert - dok zmaj guta "govedinu, hleb i slaninu", baca zlato nazad ministru u dzep.

 

 

The dragon of Watley Lampe.

Damien Latchford

1 / 47

 *

https://www.youtube.com/watch?v=MUsvU-JxoZs&list=RDMUsvU-JxoZs&start_radio=1

1950s Spring Old Stone Café | Pavolira’s Vintage Songs

Zoran Stokić

20.04.2026.