Tepić: Moguća podrška predsedničkom kandidatu studentske liste ako nije Lompar, kartel braće Vučić davi medije i javnu scenu

Autor:

author

N1 Beograd

|

25. jun. 2026. 15:35

|

VESTI

|

96

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Davanje instrukcija medijima pred SNS skup 27. juna ogolilo je kako kartel braće Vučić davi medije i javnu scenu, kaže za N1 potpredsednica Stranke slobode i pravde i narodna poslanica Marinika Tepić. Ona je navela i da bi o podršci predsedničkom kandidatu studentske liste mogli da razgovaraju "ako to ne bude Milo Lompar".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/marinika-tepic-braca-vucic-mediji-milo-lompar/

 

 

***

Komentar

***

 

Sergej S. Čahotin (1883 –1973) mikrobiolog i jedan od tvoraca moderne propagande, koja je korišćena u Vajmarskoj Nemačkoj kako bi se suprotstavila rastućem uticaju Hitlera. Socijaldemokratska partija Nemačke, kojoj je Čahotin u to vreme pripadao, odbila je da sprovede metode kontrapropagande koje je on preporučio, delimično doprinoseći usponu Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije na vlast. Uprkos tome, Čahotin je uspeo da objavi svoju propagandu u određenim sektorima Nemačke, protiv želje svoje stranke. U tim sektorima, Socijaldemokratska partija je, na izborima, stekla više sledbenika od Naci partije. Čahotinov život, kao pionira bihejvioralnih nauka, kao i visokog teoretičara i praktičara propagande tokom Ruske revolucije i u antifašističkim pokretima u Nemačkoj, Danskoj i Francuskoj, baca korisno svetlo na rano doba moderne propagande. Na primer, kroz svoju kampanju 1932., u Hesenu, Čahotin je pokazao da je samo 10% nemačkog biračkog tela vođeno racionalnim argumentima, dok je 90% bilo daleko više izloženo psihološkoj manipulaciji njihovim osećanjima i osnovnim instinktima kroz ponavljanje simbola i formiranje uslovljenih refleksa. "Savremeni urbani život je obeležen ritmom konstantne brzine, tako da ljudi imaju malo vremena ili želje da proučavaju dugačak niz štampanih znakova, racionalnu izjavu, oni preferiraju - telegrafski stil, stenografiju, različite sisteme znakova - Prednost simbola, koji je mogao da se sastoji od znaka (svastika, krst, srp i čekić...), reči, ili čak muzičke izjave ili boje, imala je prednost prenošenja snažne i emotivne poruke na kondenzovan i trenutan način, bez ikakvog pribegavanja konceptualnom ili racionalnom argumentu".

 

*

"Biblija" je zbirka "malih knjiga". Kada je u pitanju - "Biblija" "osvajanja slobode" -  jedna od tih "malih knjiga" je i "Silovanje masa: Psihologija totalitarne političke propagande" gde Čahotin razlikuje dva oblika propagande: ubedljivu i provokativnu. Prva deluje kroz razum, dok druga teži emocionalnoj osetljivosti, delujući na osnovne emocionalne sfere: agresiju, materijalno zadovoljstvo, seksualnu želju i porodičnu ljubav. Upotreba ovih mehanizama može podstaći kolektivno nasilje, mobilizaciju masa ili njegovu suprotnost – pokornost, apatiju itd. 

Učenik Ivana Pavlova i poznati biolog, Čahotin se znači takođe bavio intenzivnom političkom aktivnošću i autor je teorije o efektima propagande na javno mnjenje, zasnovane na njegovim iskustvima u evropskim totalitarnim režimima.

Zoran Stokić

26.06.2026.

 

 

"Tri strele protiv svastike"

Sergej S. Čahotin (1883 –1973) jedan od tvoraca moderne propagande

 

 

 

"Čovečanstvo i sloboda su jedno".

 

"Trka za slobodom – to je smisao ljudske kulture".

 

"Savremeni urbani život je obeležen ritmom konstantne brzine, tako da ljudi imaju malo vremena ili želje da proučavaju dugačak niz štampanih znakova, racionalnu izjavu, oni preferiraju - telegrafski stil, stenografiju, različite sisteme znakova - Prednost simbola, koji je mogao da se sastoji od znaka (svastika, krst, srp i čekić...), reči, ili čak muzičke izjave ili boje, imala je prednost prenošenja snažne i emotivne poruke na kondenzovan i trenutan način, bez ikakvog pribegavanja konceptualnom ili racionalnom argumentu".

 

Sergej S. Čahotin (1883 –1973) mikrobiolog i sociolog jedan od tvoraca moderne propagande, koja je korišćena u Vajmarskoj Nemačkoj kako bi se suprotstavila rastućem uticaju Adolfa Hitlera. Socijaldemokratska partija Nemačke, kojoj je Čahotin u to vreme pripadao, odbila je da sprovede metode kontrapropagande koje je on preporučio, delimično doprinoseći usponu Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije na vlast. Uprkos tome, Čahotin je uspeo da objavi svoju propagandu u određenim sektorima Nemačke, protiv želje svoje stranke. U tim sektorima, Socijaldemokratska partija je, na izborima, stekla više sledbenika od Nacionalsocijalističke partije. Čahotinov život, kao pionira bihejvioralnih nauka, kao i visokog teoretičara i praktičara propagande tokom Ruske revolucije i u antifašističkim pokretima u Nemačkoj, Danskoj i Francuskoj, baca snažno svetlo na rano doba moderne propagande. Na primer, kroz svoju kampanju 1932., u Hesenu, Čahotin je pokazao da je samo 10% nemačkog biračkog tela vođeno racionalnim argumentima, dok je 90% bilo daleko više izloženo psihološkoj manipulaciji njihovim osećanjima i osnovnim instinktima kroz ponavljanje simbola i formiranje uslovljenih refleksa. Apstraktne, teorijske kritike, ostavljaju čitaoca na pola puta, nezadovoljnog i izgubljenog u mislima. Kritika uvek mora biti praćena predlozima za praktična rešenja; mora biti konstruktivna. I konačno, svaki ljudski čin mora imati društveni element, podsticaj na akciju, upućen – ako hoćete, malo psihogogije – koji inspiriše i stvara optimistički zamah, izvor napretka.

 

*

"Biblija" je zbirka "malih knjiga". Kada je u pitanju - "Biblija" "osvajanja slobode" -  jedna od tih "malih knjiga" je i "Silovanje masa: Psihologija totalitarne političke propagande" gde Čahotin razlikuje dva oblika propagande: ubedljivu i provokativnu. Prva deluje kroz razum, dok druga teži emocionalnoj osetljivosti, delujući na osnovne emocionalne sfere: agresiju, materijalno zadovoljstvo, seksualnu želju i porodičnu ljubav. Upotreba ovih mehanizama može podstaći kolektivno nasilje, mobilizaciju masa ili njegovu suprotnost – pokornost, apatiju itd. 

Učenik Ivana Pavlova i poznati biolog, Čahotin se znači takođe bavio intenzivnom političkom aktivnošću i autor je teorije o efektima propagande na javno mnjenje, zasnovane na njegovim iskustvima u evropskim totalitarnim režimima.

Zoran Stokić

25.06.2026.

 

Musolini - Hitler

"Guščiji korak"

*

Novi DSS: Masovni pritisci na zaposlene da prisustvuju mitingu 27. juna

 

Beta

danas 24.06.2026.  09:23

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/politika/novi-dss-masovni-pritisci-na-zaposlene-da-prisustvuju-mitingu-27-juna/

 

 

***

Komentar

***

 

Događaj će uveličati na bini  27.06. 2026., Aca Lukas i Vesna Zmijanac. Musolini je fasciniran rastućom snagom Hitlera, pokušao je da ga oponaša, ako ne i da ga nadmaši, učeći italijansku vojsku čuvenom guščjem koraku - preimenovavši ga u "rimski korak". Na njegovu nesreću, Italijani su previše živahan i energičan narod, sa svojom ljubavlju prema plesu i pesmi, da bi uspeli u imitiranju germanske glomaznosti - oni koji su videli novi stil parade u Rimu samo su se smejali. Nemci su u vreme Fridriha II izumeli čuveni "guščji korak", koji se koristio na paradi, dajući vojnicima izgled koji deluje istovremeno zastrašujuće i komično - bio je to izgled savršenih automata ili mašina – vojnika "robota". Udaranje bubnjeva pomaže besprekornom izvođenju guščjeg koraka, tako dragog nemačkom militarizmu prošlosti, naravno, "dreser" Hitler ga je odmah oživeo. Radio 15.09.1938., prenosi emotivni govor Hitlera u Nirbergu. Govorvu predhodi Gebelsov inscenirani spektakl  - ulazak "Vođe" u kongresnu salu - na temelju vagnerovske muzike čula se zastrašujuća tutnjava bubnjeva, spora i nametljiva - i teški "guščji koraci" koji su udarali o zemlju - zajedno sa neopisivim zveckanjem i dahtanjem naoružanih masa u maršu. Ova buka stegla je srca miliona slušalaca, ispunjavajući  ih - osećajem fascinacije i straha, namerno izazvane od strane ljudi koji su inscenirali spektakl - živopisan utisak o teškoj nemačkoj ratnoj mašini u pokretu, koja gazi sve, uništava, preti. E sad umesto Vagnera, V.Zmijanac i A. Lukas to je to kao u Žarijevoj predstavi "Kralj Ibi"!

 

Zoran Stokić

24.06.2026.

 "Ljudi iz Ćacilenda 15. marta nosili kišobran koji pruža zaštitu od zvučnih talasa": Radić objašnjava kako je zaključio da je sredstvo upotrebljeno

Autor:

author

N1 Beograd

|

23. jun. 2026. 12:51

> 

13:41

|

VESTI

|

43

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Podeli

 

Facebook

X

Mail

Izvor: N1 Beograd

"Petnestog marta sam razgovarao sa ljudima iz Ćacilenda... Nosili su kišobran sa oznakom Faradej. Zašto su imali materijal koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa?", pita vojni analitičar Aleksandar Radić, obrazlažući kako je došao do zaključka da je na protestu upotrebljen tzv. zvučni top.

 

Oglas

 

"Radio sam u američkoj policiji, upoznao sam se sa funkcionisanjem zvučnog topa, sa efektima, poznajem materiju, susretao sam se s njom. U noći pred 15. mart video sam američku prodavnicu punu materijala Faradej. To je komercijalni naziv materijala koji služi za zaštitu od niskofrekventnih zvučnih talasa. 15. marta sam razgovarao sa ljudima koji su išli u Ćacilend, razgovarao sam sa njima o ratu u Ukrajini, nosili su kišobran. Besmislica je da tu ljudi na taj lepi dan nose kišobran oznake Faradej… Zašto su imali materijal koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa?", pitao je Radić, obrazlažući kako je zaključio da je tzv. zvučni top zaista upotrebljen.

 

Zvuk koji je prekinuo tišinu za žrtve nadstrešnice na studentskom protestu i izazvao paniku među okupljenima je zvučno oružje ili "zvučni top" koji poseduje bezbednosni sistem Srbije, rekao je 15. marta Aleksandar Radić.

 

Masa se tog dana razdvojila se na dva dela i nastala je velika panika među ljudima. Narednih dana u javnosti su izašle optužbe da je korišćeno sonično oružje – zvučni top.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/aleksandar-radic-pretres-zvucni-top-cacilend-kisobran/

 

 

***

Komentar

***

 

Radić: "Radio sam u američkoj policiji, upoznao sam se sa funkcionisanjem zvučnog topa, sa efektima, poznajem materiju, susretao sam se s njom. U noći pred 15. mart video sam američku prodavnicu punu materijala Faradej. To je komercijalni naziv materijala koji služi za zaštitu od niskofrekventnih zvučnih talasa. 15. marta sam razgovarao sa ljudima koji su išli u Ćacilend, razgovarao sam sa njima o ratu u Ukrajini, nosili su kišobran. Besmislica je da tu ljudi na taj lepi dan nose kišobran oznake Faradej… Zašto su imali materijal koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa?", pitao je Radić, obrazlažući kako je zaključio da je tzv. zvučni top zaista upotrebljen.

 

Bravo Radiću, povratili ste mi veru da i u Srbiji ima negoka ko razmišlja empirijski (a ne ideološki). Robert Groseteste: "Sve mora biti podvrgnuto kontroli  'scientia experimetalis'  koja stoji iznad 'autoriteta' " (!) Savremenici - Roberta Grosetesta (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta (1215/21) - su Džingis-kan (1158–1227), Sveti Sava (1175-1236), Aleksandar Nevski (1220–1263). Groseteste je već tada uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine, greške se moraju popravljeti jer  "ponavljanje greške" treba smatrati "kugom razuma".

 

Zoran Stokić

23.02.2026.

 

Kako je pesma "Sarà perché ti amo" postala turistička himna Italije

 

Autor:

faroutmagazine.co.uk

B.J.

|

22. jun. 2026. 12:24

|

SHOWBIZ

Tastevere, Rim, shutterstock_1404616076

Shutterstock/Stefano Guidi

"Sarà perché ti amo", sada već planetarno poznata pesma, koju svaki turista koji poseti Italiju pevuši i po povratku kući, je dokaz kako jedna pop numera može da postane sastavni deo identiteta jedne zemlje.

 

Italija ima posebno mesto u srcu svakog putnika i nalazi se na listi željenih destinacija, zahvaljujući ogromnom broju neverovatnih stvari koje mogu da se vide i dožive.

 

Njena istorija je bogata i složena, sa impresivnim rimskim ostacima širom zemlje. Možete da odete na fudbalsku utakmicu i osetite atmosferu koju ste nekada gledali u emisiji "Football Italia", a možete i da uživate na jednoj od prelepih italijanskih obala okupanih mediteranskim suncem.

 

Italiju možete upoznati i kroz hranu, uživajući u testenini i najboljoj pici na svetu, zadivljeni svežinom i slatkoćom paradajza, kao i bogatim ukusom mesa i testenina.

 

Sve su to neizostavni delovi putničkog iskustva, ali sada postoji i novi dodatak toj listi - zarazni refren pesme "Sarà perché ti amo", melodije koja vam se uvuče u svest i više je nikada ne napusti. Da bismo dočarali iskustvo, zamislite sledeću scenu.

 

Zamislite kako letnje sunce ustupa mesto toploj italijanskoj večeri, dok sedite u bašti restorana sa trga dopire pesma vedrog, poletnog i pomalo kičastog zvuka, neodoljivo karakterističnog za osamdesete godine. Za nekoliko sekundi svi u restoranu pevaju zajedno, a pre nego što se pesma završi, i vi je već pevušite. Nastavljate to da radite čak i dok prolazite pasošku kontrolu na putu kući.

 

Pesma "Sarà perché ti amo" grupe "Riki e Poveri" duboko se urezuje u pamćenje, a svaki akord priziva mutna sećanja na sunce, Aperol špric i kaldrmu. To je nešto zajedničko vama i milionima drugih posetilaca Italije, bez obzira na to da li ste bili na severu, jugu ili bilo gde između, prenosi Far Out Magazine.

 

 

Grupa je osnovana 1967. godine i tokom naredne decenije postepeno je sticala popularnost, čak predstavljajući Italiju na Pesmi Evrovizije 1978. godine. Međutim, tek početkom osamdesetih dostigli su komercijalni vrhunac, a jedna pesma zauvek je obeležila njihovu karijeru.

 

Grupa "Riki e Poveri" je prvi put izvela "Sarà perché ti amo" na festivalu u Sanremu i pesma je odmah osvojila publiku svojom pričom o ludoj, nekontrolisanoj ljubavi.

 

Pesma je postala ogroman hit i zauzela prvo mesto na top-listama u Italiji, Francuskoj i Španiji, u vreme kada je plasman na listama zaista imao težinu. U Švajcarskoj je stigla do drugog mesta, a dobila je platinasti tiraž u Italiji i zlatne tiraže u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji.

 

Kao i kod svih velikih pesama, njen kulturni uticaj nakon objavljivanja učvrstio ju je kao sastavni deo italijanskog života. Ako ste ikada bili na stadionu San Siro, možda je se sećate, jer je "Sarà perché ti amo" postala deo rituala pred utakmice Milana. Kada se timovi spremaju za predstavljanje, a 75.000 navijača Rosonera peva u glas, teško je ostati ravnodušan.

 

 

Pesma je potom postala neizostavni deo trgova i terasa restorana širom zemlje.

 

Upravo joj je taj drugi život, kao delu italijanske kulture, omogućio da opstane. Treći čin usledio je nakon pandemije kovida 19, kada je ponovo otkrivena na društvenim mrežama i postala viralna na TikToku i Instagramu.

 

Zahvaljujući tome, pesma se između 2023. i 2025. godine vratila na top-liste u Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Švajcarskoj.

 

 

Danas nijedna poseta Italiji nije potpuna bez toga da čujete „Sarà perché ti amo“ na nekom trgu, a društvene mreže prepune su snimaka lokalnih muzičara koji je izvode dok im se pridružuju prolaznici, turisti, a zatim i čitav trg koji eksplodira u pesmi, plesu i podignutim mobilnim telefonima.

 

Melodija se lako pamti, a čak i bez poznavanja italijanskog jezika može se osetiti izražajnost i strast stihova, dok sama muzika savršeno prenosi uzbuđenje i haos zaljubljenosti.

 

Svake godine milioni ljudi dolaze u Italiju očekujući umetnost, istoriju i hranu, ali usput dobijaju i lekciju o tome kako pop muzika može postati sastavni deo identiteta jedne zemlje. Gledanje nekoga kako izvodi "Sarà perché ti amo" na trgu možda nije navedeno u turističkim vodičima, ali je postalo nezaobilazan deo posete Italiji.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Na festivalu u Sanremu 1981.,"Sarà perché ti amo" je osvojila tek 4 mesto. Prvo je "za prsa" pripalo "Per Elisa" Alise (Alisi je izgleda pomogao autoritet Betovenova "Fur Elise"),  a drugo "Maledetta primavera" Loretta Goggi. Naravno sve su to pesme o ljubavi koje su postale veliki hitovi. "Sarà perché ti amo" je 1981. postala nezvanična himna navijača Milana, sa namerom da istakne njihovu ljubav prema timu tokom najgoreg perioda u istoriji kluba. Na prelazu iz 1970-ih u 1980-e, tim je doživeo ozbiljnu krizu, dva puta zaredom je ispao iz Serije A u Seriju B – u sezoni 1979/80 kažnjen za umešanost u korupcijski skandal "Totonero". Dok ovo kucam slušam zaboravljenog kompozitora Jean-Joseph Mouret – "Les Amours De Ragonde" 1714. Mouret (u tradici Lilija/Kampre stvara muzičke topose za buduću ikonu Ramoa) njegova pesma "Chantons, Chantons, L'Amour" ("pevajmo o ljubavi"), iz pomenute komične opere, je ipak najbolja himna ljubavi (i u klasičnoj i popularnoj muzici).

 

https://www.youtube.com/watch?v=Nn1IeHL5DHY&list=RDNn1IeHL5DHY&start_radio=1

Ricchi E Poveri - Sarà perché ti amo 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=7F-Wap3q4gc&list=RD7F-Wap3q4gc&start_radio=1

Per Elisa (1995 Digital Remaster)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=e-l46V5Nt5I&list=RDe-l46V5Nt5I&start_radio=1

Maledetta primavera

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=jGNC8Yi_c94&list=RDjGNC8Yi_c94&start_radio=1

Jean-Joseph Mouret (1682-1738) Les amours de Ragonde

06:06 - Acte 1; Chantons, chantons l'mour

 

 

Zoran Stokić

22.06.2026.

 Bivši reprezentativac koji je završio u bolnici 15. marta: "Neprihvatljivo da oni kojima je te noći život bio ugrožen treba da se pravdaju"

Autor:

author

N1 Beograd

|

21. jun. 2026. 22:06

|

VESTI

|

0

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Nekadašnji odbojkaški reprezentativac Srbije u odbojci Marko Samardžić, koji je završio u bolnici nakon događaja na protestu 15. marta 2025. godine, oglasio se nakon navoda VJT i državnih zvaničnika da su studenti "realizovali simulaciju upotrebe zvučnog topa".

Bivši odbojkaš Marko Samardžić

TV Nova

Nekadašnji odbojkaški reprezentativac Srbije u odbojci Marko Samardžić, koji je završio u bolnici nakon događaja na protestu 15. marta 2025. godine, oglasio se nakon navoda VJT i državnih zvaničnika da su studenti "realizovali simulaciju upotrebe zvučnog topa".

 

Samardžić je naveo da ne može da ostane nem na "zamenu teza kojoj svi svedočimo", a zatim ispričao kako je nakon događaja tokom petnaestominutne tišine završio u bolnici nakon što mu je reagovao pejsmejker.

 

"Teško mi je da prihvatim da se neko ko je nakon tog događaja imao osam udara defibrilatora srca, završio na lečenju i prošao kroz veoma težak period, danas predstavlja kao neko ko treba da objašnjava ili opravdava ono što mu se dogodilo. Tog 15. marta tokom petnaestominutne tišine doživeo sam, kao i hiljade drugih ljudi snažan udar nakon koga je moj pejsmejker reagovao na iznenadni skok pulsa koji je bio preko 300 otkucaja u minuti, ispustivši pritom osam šok terapija, odnosno tzv. defibrilaciju", rekao je Samardžić.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/bivsi-reprezentativac-koji-je-zavrsio-u-bolnici-15-marta-neprihvatljivo-da-oni-kojima-je-te-noci-zivot-bio-ugrozen-treba-da-se-pravdaju/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Despotski sistem je poguban za malobrojnu populaciju (on može biti uspešan samo na velikim brojevima), društvo Srbije zato nije u stanju da puni ½ budzeta zemlje. Da bi takva vlast nastavila da vlada potreban joj novac. Gde da ga nabave, ali vodite računa, taj novac mora stalno da dotiče, svake godine... Odlično su snimili da se stari svetski poredak srušio, sa dolaskom Trampa na čelo SAD. Rusija, Kina i SAD su srušile taj poredak; one ti nude zaštitu ali da ti njima plaćaš tu zaštitu; nemaju nameru da ti iz godine u godinu daju ½ budzeta. Inače si mala zemlja, em ti je privreda truba, pa ni u principu, nije moguće da budeš strateški partnek Rusiji, Kini, SAD. Obrni okreni ostaje ti samo Evropa (EU i tsl). Ali EU, da bi ti davali novac, od tebe traže - vrednosne kriterijume. Vlast otuda glumi kako je na putu za EU (EU će čekati Srbiju poput čekanja Godoa; "gospodin Godo neće doći danas, ali će svakako stići sutra" tj. malo-sutra). Katastrofe kao ona na želežničkoj stanici u NS i slične proizvele su masovne proteste a ovi studenski su posebno demaskirali, ogolili našu despotsku vlast, pred institucijama EU. Vlast je što zbog grešaka u čitanju stvarnosti - što zbog bahatosti upotrebila zvučni top, studenti su tu grešku iskoristili. Otuda oni smišjaju načine kako da spreče studenske proteste, jer su se upalšili da će im EU uskratiti pred-pristupne fondove – budući da nerade ništa na vrednosnim kriterijumima.

 

Zoran Stokić

21.06.2026.

 

‘Zvučni top’ na protestu: Da li jedan dokument menja tok istrage

 

BBC News na srpskom

Danas 20.06.2026. 15:15

Prati Danas.rs na Google-u

Ljudi stoje tokom 16-minuta tišine

Reuters

„Zvučni top“ je postao prava bela ping-pong loptica koja se prebacuje s jedne na drugu stranu.

 

Više od godinu dana nadležni u Srbiji pokušavaju da otkriju otkud se stvorio neobjašnjiv zvuk, koji je 15. marta 2025. u Beogradu prekinuo 16-minutnu tišinu tokom velikog protesta i naterao okupljene u beg.

 

Ovaj put država je prst uperila u studente.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/zvucni-top-na-protestu-da-li-jedan-dokument-menja-tok-istrage/

 

 

 

***

Komentra

***

 /// Neobjavljen komentar na BBC na srpskom, N1 ///

 

Kao jedna od najuglednijih teorija sociologije - Tomasova teorema nam pomaže da razumemo zašto su određene akcije preduzete u određenim situacijama, i da li su bile neosnovane ili ne. Ishod situacije zavisi od percepcije pojedinca o njoj, a ne od same situacije. Tomasova teorema: "ako ljudi definišu situacije kao stvarne, one su stvarne po svojim posledicama". Ako osoba veruje da je situacija stvarna, posledice te - percipirane situacije - su takođe jednako stvarne. Tomasova teorema nam pomaže da se učimo da čitamo stvarnost tj. da ne zasnivamo svoje rakcije na  individualnoj pristrasnosti, sterotipovima, predrasudama, diskriminaciji i tsl. Jer, šta je zaista stvarnost? Stvarnost zavisi od pojedinačnih situacija. Ono što pojedinac doživljava kao "stvarnost" zasnovano na individualnim iskustvima i individualnim uverenjima, kao i na kulturnim normama u kojima je pojedinac odgajan. Dete kome neko kaže da čudovišta žive u mraku ispod njegovog kreveta, zapravo će početi da se plaši svega što postoji ispod njegovog kreveta ili u mraku. Detetov um snažno veruje da ima čega da se plaši u mraku, da nešto čeka da mu naudi, i stoga zaista počinje da se plaši mraka ili svog kreveta. 

Ideologija komunizma od 1945., naučila je našu političku elitu da se plaši građanskog individualnog društva, demokratije, kapitalizma, Zapada, otuda su oni pad berlinskog zida 1989., (za razliku od drugih zemalja realsocijalizma) "pročitali" "videli" - ne kao šansu za Srbiju da se razvije i napreduje - nego kao najveću moguću opasnost – videli su taj događaj kao "mrak" "čudovište" koje čeka da nas rastrgne. To je za njih bila "stvarnost" a to njihovo pogrešno čitanje stvarnosti – stvorilo je posledice – posledice su bile svarne (nažalost, za sve građane u Srbiji). Tako oni vide i studenske proteste – ne kao nešto što treba da nam pomogne da se unapredimo – nego kao "mrak" kao "terorizam" i tsl.

 

Zoran Stokić

20.06.2026.