Ubistvo Henrija
Novaka u UK: Šta se dogodilo i zašto i Amerikanci pričaju o tome
BBC News na srpskom
danas 6.06.2026. 13:00
Prati Danas.rs na Google-u
Mladić se smeši, nosi belu košulju i plavu kravatu. Sedi
ispred zelenog grma. Ima smeđu kosu. Henri Novak je ubijen u decembru 2025. u
Sautemptonu. Imao je 18 godina
Handout
Henri Novak je ubijen u decembru 2025. u Sautemptonu. Imao
je 18 godina
Ubistvo osamnaestogodišnjeg studenta Henrija Novaka u
Engleskoj privuklo je nacionalnu pažnju i pokrenulo pitanja o postupanju
policije prema njemu nesposredno uoči njegove smrti.
Vikruma Digva na smrt je izbo nožem Novaka u Sautemptonu u
decembru 2025.
Digva je lažno tvrdio da ga je Novak vređao na rasnoj osnovi
i da se samo branio.
Digva je nedavno osuđen na doživotnu robiju, s tim da ne bi
mogao da pušten na slobodu pre nego što prođe 21 godina.
Međutim, objavljivanje snimaka sa policijske kamere na kojem
se vidi Novak sa lisicama na rukama dok umire dovelo je do intenzivnog
ispitivanja postupanja policijaca.
Slučaj je pokrenuo i nove debate o zakonima o noževima,
rasi, policijskom radu i javnom poverenju.
Zbog ubistva, u Sautemptonu su izbile demonstracije koje su
se pretvorile u nerede.
U sukobima je povređeno više od 10 policajaca.
Ko je bio Henri Novak?
henri novak na proslavi njegovog 18. rođendana
Handout
Henri Novak na proslavi njegovog 18. rođendana
Henri Novak, iz Čaford Handreda u Eseksu, bio je student
prve godine računovodstva i finansija na Univerzitetu u Sautemptonu.
Njegova porodica je rekla da je počeo da se privikava na
studentski život i da je u noži ubistva prethodno igrao fudbal sa drugovima.
Njegova porodica ga je opisala kao voljenog sina i brata
koji je bio divan, inteligentan i talentovan.
Njegova sestra Olivija nazvala ga je njenim „najboljim
prijateljem“ i da imaju „neraskidivu vezu“.
Majka Lusi Ros je rekla da je njen sin bio „ambiciozan,
odlučan i pun života“.
Šta se desilo kobne noći?
Putevi Novaka i 23-godišnjeg Vikruma Digva ukrstili su se u
jednoj ulici u Sauteptonu oko 23.30 sati po lokalnom vremenu.
Obojica su se sami vraćali kući posle noćnog provoda sa
prijateljima.
U onome što je sudija Vilijam Musli opisao kao „slučajni
susret“, pred sudom je rečeno da je Novak bio sam, nenaoružan i da je pio ispod
granice dozvoljene za vožnju pod dejstvom alkohola.
Musli je rekao da je Digva nosio nož u futroli, kao i drugi,
veći bodež povezan sa njegovom tradicijom kao člana reda Sika Nihang.
Novak je izgleda primetio veću oštricu i počeo da snima
Digvu telefonom.
Sudija je rekao da je Novak pitao Digvu da li je „loš
čovek“, pre nego što mu je Digva otep telefon.
Tačne detalje događaja videla su samo dvojica muškaraca, i
kažu da je Digva namerno više puta izbo Novaka.
Novak je zadobio četiri ubodne rane, a povreda grudnog koša
bila je smrtonosna.
Sudija je rekao da je Digva snimao Novaka dok se previjao od
uboda nožem.
Pogledajte video o ubistvu Henrija Novaka: Zločin koji je
potresao Veliku Britaniju
Šta je odlučio sud?
Pročitaj više:
https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/ubistvo-henrija-novaka-u-uk-sta-se-dogodilo-i-zasto-i-amerikanci-pricaju-o-tome/
***
Komentar
***
"Novak je izgleda primetio
veću oštricu i počeo da snima Digvu telefonom. Sudija je rekao da je Novak
pitao Digvu da li je „loš čovek“, pre nego što mu je Digva oteo telefon".
Tomasova teorema (1928.):"ako ljudi definišu situacije kao stvarne, one su
stvarne po svojim posledicama". Ishod situacije zavisi od percepcije
pojedinca o njoj, a ne od same situacije.
Tomas je uopštio jedan - fenomen -
dok je radio kao zatvorski psiholog. Zatvorenik je nasilno nasrnuo na nekoliko
zatvorenika kada ih je video da razgovaraju, jer je verovao da ga verbalno
vređaju. Nije bilo važno što drugi zatvorenici nisu radili ništa slično, već
su samo pričali. Kada je pomenutu zatvorenik video kako im se usne pomeraju, u
njegovom umu se - urezalo uverenje - da ga vređaju. Nije se potrudio da potvrdi
da li je to istina ili ne - zasnovao je napad na svojoj - individualnoj
iracionalnoj percepciji situacije. Digvu nije savladao - pedagošku funkciju
nauke - nije bio u stanju da disciplinuje empirijom svoja verovonja.
Nažalost
većina ljudi na Zemlji nije sposobna da pomoću empirije disciplinuje svoja
verovanja, a ko je za to najviše kriv? Oni koji su nauku sveli na "drugo
/neobavezujuće/ mišljenje". Pedagoška funkcija nauke nije zaživela u našim
životima - planetom Zemljom i dalje vladaju stari animizmi pomoću kojih formiramo svoja verovanja.
Zoran Stokić
7.06.2026.
