Svi je znamo kao
pesnikinju, ali kakva je Desanka Maksimović bila kao učiteljica (VIDEO)
LIFESTYLE Autor: zadovoljna.rs 18. maj 202419:28 wikimedia.org/Ljubivoje
Ršumović/Society for Culture, Art and International Cooperation Adligat
Desanka Maksimović je bila jedna od najpoznatijih srpskih pesnikinja, profesorka književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti
Pesme Desanke Maksimović su mladalačke i pune entuzijazma, a ona je bila plemenitog srca i sve je obasjavala svojom dobrotom i čistom dušom. Omiljena i među đacima kojima je predavala. Na mreži X kruži snimak koji najbolje pokazuje zašto je bila toliko voljena.
Ona je na pitanje kakva je bila učiteljica svojim đacima, objasnila zapravo suštinu, piše Zadovoljna.rs.
„Pa kako da kažem, ja sam verovala da sam mnogo stroga, a đaci su govorili da sam blaga. To znači da sam bila stroga u pogledu zahteva da ono što zadam da se nauči, da se lepo nauči, a kad je došla kazna kad moram dati jedinicu, nisam se radovala i nisam ih ni davala, nego sam pustila đaka sutradan ili prekosutra da kaže ono što sam zadala“, rekla je Desanka Maksimović i nastavila:
„Ne mora neko znati znanje danas, može ga znati i posle tri
dana. Ja nisam bila tako glupa da zahtevam od deteta do tog dana. Znanje je
znanje, makar se steklo i posle pet dana, i mogla sam, volela sam i htela da
sačekam dete nauči. Nekome je mama bolesna, nekome je tata otišao na operaciju,
neko je bio istučen ujutru što nije oprao zube, i kako će on meni lepo
govoriti… Pa ga ja sačekam da sve te nevolje prođu. U tom pogledu sam bila ne
blaga, nego normalna“, objasnila je pesnikinja.
***
Komentar
***
Mom ocu Miodragu Stokiću je bila
prof srpskog jezika i razredni
starešina; čuvamo svedočanstva (ocene na
kraju godine) ispisana Desankinom rukom. Po njegovom sećanju bila je
"blaga" ali i "stroga"; to "stroga" se odnosilo
na nedisciplinu. Kada bi đak nešto skrivio, prof Maksimović bi uzimala
"lenjir", đak bi dobio packe tim lenjirom po šakama. Deluje nestvarno
da je pesnikinja Desanka delila packe(!) Međutim to je zato, što uvek
zaboravimo odakle smo krenuli. Kao što je zapisao Vuk Karadzić u 100 sela
nijedne škole. Kada smo počeli da se školujemo, to nije bilo ni malo lako
sprovesti, razuzdani đaci, ne naviknuti na školu i bilo kakvu disciplinu, su
bežali iz škole, bežali sa časova, tukli su učitelje, a učitelji su tukli
đake...
*
Сваки интелектуалац у Србији би требао да прочита др тезу В.Тешића. Владета Тешић спада у најбоље познаваоце школства и просвете Србије током 19. и 20. века. Докторирао је 1963. на теми: "Морално васпитање у школама Србије (1830-1878)". За ову тему од посебног је значаја и његов рад : "Школство у Београда (1815. - 1941.). У нашим школама око 200 година тежиште није било на хуманистичкој него на традиционалној педагошкој парадигми. Хуманистичка педагошка парадигма придаје нарочиту важност субјектној позицији ученика у настави и развоју његове индивидуалности, не само на рационално-логичком нивоу, него залази и у сферу социјализације: однос индивидуе са другима, појединац у ужим и ширим социјалним групама - односно у друштву.
Zoran Stokić
(18.05.2024)
20.05.2024.
