Šarlota Korda -
Jovanka Orleanka
*
Nije pristajao na
kompromis: Koliko je daleko išao perfekcionizam Stenlija Kjubrika
Autor:
vijesti.me
15. sep. 2026. 19:25
SHOWBIZ
Dodajte N1 u omiljeni Google
izvor
Stenli Kjubrik
WARNER BROTHERS - KUBRICK ESTATE /
Album / Profimedia
Ako postoji nešto što se za
Stenlija Kjubrika sa sigurnošću može reći, jeste da je bio izraziti
perfekcionista i da je želeo potpunu kontrolu nad svojim filmovima.
Saradnici su često prolazili kroz
iscrpljujuća snimanja, a reditelj nije pristajao na kompromise.
Ako postoji nešto što se za
Stenlija Kjubrika sa sigurnošću može reći, jeste da je bio izraziti
perfekcionistai da je želeo potpunu kontrolu nad svojim filmovima. Čini se da
je upravo takav pristup bio jedan od razloga zbog kojih je stvarao remek-dela,
mada zbog toga saradnja sa slavnim rediteljem nije bila nimalo jednostavna,
prenose Vijesti.me.
Koliko je bio posvećen svakom
detalju, najbolje pokazuje scena iz „Isijavanja“ u kojoj Šeli Duval pokušava da
se odbrani od Džeka Nikolsona. Snimanje scene sa bejzbol palicom navodno je
ponovljeno čak 127 puta.
Sličan odnos imao je i prema
drugim saradnicima. Skatman Kroters, koji je igrao Dika Halorana u
„Isijavanju“, prisetio se da je Kjubrik često ponavljao scene sve dok ne bi
dobio ono što želi. Harvi Kajtel je, s druge strane, napustio „Širom zatvorenih
očiju“ nakon što je reditelj bio nezadovoljan njegovom glumom.
Kjubrik je znao da mu je potrebna
čvrsta kontrola nad projektom kako bi svoju viziju preneo na ekran, iako je,
naravno, morao da sarađuje sa drugim umetnicima.
To je bilo očigledno još na
početku njegove karijere, kada je debitovao kao reditelj filmom „Strah i
želja“, na kojem je istovremeno bio zadužen i za kameru, montažu i produkciju.
Dok pojedini reditelji uživaju u
saradnji sa velikim brojem ljudi, deluje da bi Kjubrik preuzeo gotovo svaki
posao iza kamere da je za to imao mogućnost.
Najbolji dokaz njegove potrebe za
perfekcionizmom i potpunom kontrolom ipak se može pronaći u pismu koje je
napisao nakon predloga da snimi film za kompaniju „Columbia Pictures“, do čije
realizacije na kraju nije došlo.
U pismu iz 1964. godine, nekoliko
meseci nakon premijere filma „Dr. Strangelove“, Kjubrik je jasno pokazao koliko
je bio nespreman na kompromise sa filmskim studiom. Nije želeo da kompanija
interveniše i menja njegove ideje.
„Ni pod kojim okolnostima ne mogu
ovo da prihvatim. Ni pod kojim okolnostima ne pristajem da moram da pravim bilo
kakve promene ili izmene scenarija, filma ili čak svog načina češljanja kada to
od mene zatraži ‘Columbia’. Ne želim da se konsultujem sa njima o pesmama ili
instrumentalnim numerama. To je potpuno nepraktično i nije u skladu sa
umetničkom kontrolom koju moram da imam nad filmom. Moram da imam potpunu,
apsolutnu i konačnu kontrolu nad filmom“, napisao je.
Kjubrik je poslu pristupao
fokusirano. Za svaki film sprovodio je opsežna istraživanja i pravio beleške u
kojima je do detalja razrađivao svoje planove. Poslednje što je želeo bilo je
da ljudi iz produkcijske kompanije menjaju ideje koje je već imao jasno
zamišljene, samo da bi film bio komercijalno pristupačniji ili finansijski
isplativiji.
„Ne pristajem da film predam
najkasnije tri meseca nakon završetka glavnog snimanja. Malo je verovatno da
mogu da ga završim tako brzo i ne želim da radim pod takvim pritiskom“, napisao
je.
Barem je znao kako da postavi
granice za sebe, čak i kada ih prema drugima nije uvek poštovao.
***
Komentar
***
Od srednjeg veka umetnot se u
Evropi rukovodila Horacijevim idejama. U 20 i 21 veku to je nažalost napušteno,
čast izuzecima poput Kjubrika, za koga je film bio umetnost. Horacije je
primetio da "umetnost ne treba samo da zabavlja, već i da prenosi vrednosti".
Umetnost mora da održi formalnu ravnotežu i sposobnost da "miscere utile
dulci" (spoji korisno sa prijatnim), posedujući kako obrazovnu svrhu
(paideia), tako i elegantnu formu. Nažalost nije stigao da uradi film o
Napoleonu (iako ga je temeljno decenijama pripremao); takoće mi je žao što se
nije poduhvatio teme - o Šarloti Kordi
kao novoj Jovanki Orleanki. Korda, plemkinja nižeg plemstva, simpatizer umerene
revolucije, je bila praunuka dramskog pisca Pjera Korneja - oca francuske
tragedije - otuda ona pismo ocu pred
suđenje za ubistvo Mara (i sigurnu smrt) završava rečima, kao prava
predsatvnica noblesse d’extraction (plemstvu drevnog porekla), "ne
zaboravi ovaj stih Pjera Korneja: 'Zločin je taj koji donosi sramotu, a ne
gubilište'!" Mara je svojim krvavim terorom - zločinom - osramotio
Francusku a svrha mog patriotskog čina je uspostavljanje mira u mojoj domovini.
Zoran Stokić
16.09.2026.
