Malograđanski socijalizam

*

Dojče vele: Gde je zapelo u saradnji studenata i opozicije?

Autor:

Dojče vele, N1

13. feb. 2026. 10:47

VESTI

FILE PHOTO: Students of Belgrade University protest

REUTERS/Marko Djurica/File Photo

Srpski studenti najavljuju samostalan izlazak na parlamentarne izbore i odbijaju saradnju sa opozicijom. Opozicija, s druge strane, poziva na zajednički front protiv vlasti predsednika Aleksandra Vučića. Gde je zapelo?

Uslov studentske liste ilustruje i odnos dve strane. „Naš jedini zahtev je da na listi nema aktivnih političara“, kaže Anja sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, dodajući da studentski pokret uživa poverenje građana, što pokazuju masovni skupovi i akcije potpisa.

 

Kako podseća Dojče vele, 28. decembra studenti su skupili oko 400.000 potpisa podrške. Ipak, reč je o nezvaničnom pružanju podrške u borbi protiv političkog giganta, koji ulazi u 15. godinu vlasti.

 

Sa druge strane, Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, smatra da je za promene neophodno ujedinjenje svih antirežimskih snaga.

 

„Smatram da bi za pobedu na izborima najbolje bilo da se napravi zajednički dogovor svih antirežimskih snaga i Zeleno-levi front na to poziva još od polovine prošle godine. Da smo to uradili tada, verujem da bi odavno imali izbore, a ovako se Vučiću dalo mnogo vremena da se konsoliduje“, navodi Lazović.

 

(Ne)vidljiva ruka režima

dragan popović

N1

Analitičari ukazuju da studentska distanca prema opoziciji nije samo pitanje taktike. Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku podseća na dugogodišnju satanizaciju političkih protivnika u provladinim medijima. Takvo okruženje ne proizvodi samo otpor prema vlasti, već i prema samoj ideji stranačke politike. „U tom kontekstu razumem tu vrstu oklevanja studentskog pokreta da stupi u neke bliže kontakte sa opozicijom“, objašnjava Popović.

 

O prirodi političke klime koja vlada u zemlji svedoče podaci organizacije Reporteri bez granica, koji su Srbiju stavili na 96. mesto u svetu po medijskim slobodama. Ipak, Lazović upozorava i na druge mehanizme vlasti - kontrolu medija, pritisak na pravosuđe i izazivanje podela u antirežimskom bloku.

 

„Zbog toga mi nemamo luksuz da se ne okupimo u jedan front koji može, ali ne mora biti jedna izborna lista, ali svi moraju zajedno raditi na smeni, podržavati jedni druge i pomagati i dopunjavati se u oblastima u kojima je to potrebno”, tvrdi Lazović.

 

Greške opozicije

Čedomir Čupić, N1

N1

Pritisci vlasti nisu jedini razlog nepoverenja. Čedomir Čupić, profesor FPN-a u penziji, smatra da je i ponašanje opozicije doprinelo gubitku kredibiliteta. Kao prelomni trenutak navodi dogovor sa inicijativom ProGlas 2024. godine, kojim je predviđen bojkot izbora ukoliko se ne poprave izborni uslovi. Ipak, deo potpisnika ubrzo je formirao koaliciju „Biram borbu“ i izašao na izbore.

 

„To pamćenje koje je jako sveže govori ko je ta opozicija, šta je ta opozicija. Mene počinje da brine i ko je ova opozicija koja nije izašla na izbore i tada ostala principijalna i prihvatila to što je potpisao Proglas. I sada godinu dana kasnije se oni ponovo nalaze zajedno“, navodi Čupić.

 

Kako bi povratila poverenje, opozicija bi, prema Čupiću, trebalo da preuzme odgovornost i razmotri ostavke zbog neispunjenih obećanja. Tako nešto nije nečuveno, a najsvežiji primer je ostavka lidera opozicione grčke stranke Siriza, Aleksisa Ciprasa, nakon teškog poraza na parlamentarnim izborima 2023. godine.

 

Veterani i pioniri u izloženosti targetiranju

Studenti, protest, EXPOdiraću

Shutterstock/Mirko Kuzmanovic

Opozicione partije već su veterani u izloženosti targetiranju provladinih medija, a sada sličan tretman dobija i studentska lista. Ipak, ankete pokazuju da studenti i dalje uživaju veliko poverenje građana. Akcije poput „student u svakom selu“ i kampanje „od vrata do vrata“ proširile su mrežu podrške širom zemlje.

 

CRTA navodi da je da je tokom 2025. godine bilo najmanje 13.000 protesta širom zemlje. Studentkinja Anja tvrdi da upravo zbog ovog masovnog broja demonstracija ne žele da zavise od drugih učesnika političke utakmice. „Prema poverenju koje uvažavamo se odnosimo svesno i odgovorno, stoga ne želimo da dopustimo da na bilo koji način zavisimo od drugih aktera", objašnjava Anja.

 

Može li do dogovora?

Koliko je presudno ko će sa kim na listu? Popović smatra da je forma manje važna od principa dogovora. On tvrdi da mnogo veći problem predstavljaju međusobni sukobi, koji nisu konstruktivne prirode. „Da su to neke programske rasprave, pa bi i bilo konstruktivno, ali ovo je uglavnom lično, besmisleno, načelno, povređene su sujete itd. Dogovor i konsenzus među akterima je mnogo važniji od toga kako će izgledati kolone“, navodi Popović.

 

Čupić smatra da je dogovor moguć ako opozicija pokaže spremnost na žrtvu. „Potrebno je da se na izbore izađe zajednički, ali da opozicija ne uslovljava listu koju studenti ponude. U slučaju pobede, trebalo bi dogovoriti raspisivanje novih izbora u fer uslovima za dve godine“, smatra Čupić.

 

Politička zrelost

Mnogi elementi i dalje su neizvesni. Od datuma izbora do sastava studentske liste, kao i integritet tog nepisanog „dogovora". Studenti navode da je „tajnost“ čelnika liste strateška odluka i pitanje bezbednosti kandidata.

 

Jedno od spornih imena koje se pojavilo na protestima je Milo Lompar, koga kritičari povezuju sa nacionalističkim idejama. Ipak, Popović navodi da su male šanse da studentska agenda bude antievropska.

 

„Verujem da su vladavina prava, borba protiv korupcije, jednakost građana pred zakonom, to je srž studentskih zahteva, verujem da će to biti okosnica i studentskog programa. To jesu najklasičnije evropske vrednosti“, kaže Popović.

 

Studentkinja Anja navodi da su okosnica studentske liste upravo prvobitni studentski zahtevi i da na njima baziraju sve naredne korake. Ruku na srce, iste ideje opozicija zastupa već godinama, ali bez poverenja koje sada uživa studentski pokret. Iako je situacija kompleksna, Lazović je optimističan da će dva fronta pronaći zajednički jezik.

 

„Ipak uz sve prepreke verujem da će biti dovoljno političke zrelosti da se prepozna da Vučiću najviše na ruku ide upravo razjedinjenost i da ćemo što pre doći do dijaloga“, navodi Lazović.

 

Hoće li ta zrelost zaista prevagnuti nad sujetama i podelama, ostaje otvoreno pitanje, čiji odgovor može ići u više pravaca.

 

 

***

Komentar

***

 

////Neobjavljen komentar na N1////

Prošlost stvara društveni karakter  (kada si oko 700 god živeo u despotijama: vizantisko, osmanako, komunistička – faza) to je to. Glavni problem je nova elite (elite) stasale od 1945-2026.  Opisao je tu novu elitu (povodom nastanka nedeljinika NIN, 1951.) Milovan Đilas kao "malograđanski socijalizam" (kasnije će oni biti kolovođe studenskih protesta '68). Milovan Đilas: "NIN-ovo pisanje nije bilo antisocijalističko i antikomunističko, ali je bilo nekakvog zakeranja na svoj način. Sećam se da sam to nazvao malograđanskim socijalizmom, ali to nisam napisao.Nisam bio ni za zabranu, iako je bilo i takvih tendencija. Oni (ninovci) tada su imali veliku zaštitu Mitre Mitrović. U jednoj diskusiji ona se slagala sa mojim ocenama,ali je govorila 'treba im pomoći, ne treba to prelomiti preko kolena, to su mladi intelektualci'."  Nova elta je u Srbiji od 1989., (pad berlinskog zida) sprečila da se postavi dijagnoza sistema u kome smo živeli – klasičan despotski sitem, vlast je iznad Zakona. 

Zato su nam se 36 godina događale metamorfoze despotskog sistema – umesto da je despotija bila rasformirana 1989/1990.

 

Zoran Stokić

13.02.2026.

 Studenti dočekani u Ubu uz baklje: "Ljudi koji organizuju kontraskup da se ugledaju na nas"

Autor:

author

N1 Beograd

|

12. feb. 2026. 20:20

|

VESTI

|

17

komentara

Studenti iz Obrenovca koji pešače ka Valjevu na protest 14. februara kad se navršava tačno šest meseci od nezapamćene policijske brutalnosti u ovom gradu treba stigli su večeras u Ubu gde će prenoćiti. Doček studenata pomeren je iz centra grada, jer se na tom mestu, održava SNS skup. Na ulicama je veliki broj policije koja je došla i iz drugih gradova. Uprkos svemu, priređen im je doček uz baklje.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/video-velicanstven-docek-studenata-u-ubu-ljudi-koji-organizuju-kontraskup-da-se-ugledaju-na-nas/

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Studenti treba studiozno da pročitaju Orvelovu "1984", da najviše pažnje posvete liku Golšajna i O'Brajana, zašto? 

Možda će tako razumeti kako je Srbija 80 (36 g) godina zarobljena u "komunističkom  matriksu" tj. kako je svaki naš potencijalni "Vinsent Smit" eliminisan na isti način kao Orvelov Vinsent Smit u distorpiji "1984". 

Nekadašnji saradnik Velikog brata Goldšajn (na TV ekranima, svako dan: 2 minuta mržnje Golšajna) režim predstavlja kao kontrarevolucionara - neprijatelja naroda - vođom misteriozne organizacije koja se bavi sabotažama, navodni autor "Knjige" koja razotkriva mehanizam vladanja; a uz mit o Golšajnu  idu kadrovi profila O'Brajen. Otuda je prirodno što glavni pobunjenici Smit i Julia veruju da Goldstein vodi Bratstvo disidenata koji će jednog dana srušiti režim, odnosno da je O'Brien njegov član. Međutim, kasnije se ispostavlja da je O'Brajan u stvari agent provokator i operativac misaone policije Velikog brata koji nastoji "upecati" potencijalne (istinske) pobunjenike.

 

Zoran Stokić

12.02.2026.

 

Generacija Z čak 60 odsto osetljivija na psihotične poremećaje

Autor:

author

Hina

|

12. feb. 2026. 13:09

|

ZDRAVLJE

Generacija Z, Shutterstock/MAYA LAB

Shutterstock/MAYA LAB

Čini se da su osobe rođene nekoliko godina pre i posle 2000. godine osetljivije na stanja poput šizofrenije od onih koji su odrastali ranije, pokazuju nalazi koje je objavilo Kanadsko lekarsko udruženje (ICES).

 

Analizirajući zdravstvene podatke oko 12,2 miliona ljudi rođenih u Ontariju između 1960. i 2009. godine, istraživači su utvrdili porast prijavljenih i zabeleženih „psihotičnih poremećaja” među mlađim generacijama.

 

„Između 1997. i 2023. godine, godišnja incidencija psihotičnih poremećaja porasla je za 60 odsto među osobama uzrasta od 14 do 20 godina”, navodi kanadski ICES.

 

Procenjeno je da osobe rođene između početka novog milenijuma i 2004. godine imaju „70 odsto veću stopu novih dijagnoza psihotičnih poremećaja u poređenju s onima rođenima između 1975. i 1979.”, navodi istraživački tim.

 

Oni rođeni između 1990. i 1994. godine imali su 37,5 odsto veću verovatnoću da im se postavi takva dijagnoza u poređenju s osobama rođenim krajem 1970-ih.

 

„Iako neki od nalaza mogu odražavati bolji pristup proceni i lečenju, potrebna su dalja istraživanja kako bi se ispitali mogući faktori koji tome doprinose”, navodi ICES.

 

Najpogođeniji muškarci s niskim prihodima

„Uočeni trendovi otvaraju važna pitanja o mogućim uzrocima i posledicama sve većeg broja dijagnoza psihotičnih poremećaja”, rekao je Danijel Miran, naučnik u ICES-u i Institutu za zdravstvena istraživanja Brujer, koji je istraživanje sproveo s kolegama iz Opšte bolnice Nort Jork i Istraživačkog instituta bolnice u Otavi.

 

Istraživački tim navodi da su osobe kojima je dijagnostikovana psihoza „češće muškarci” i da „češće žive u četvrtima s niskim prihodima”.

 

Još neka istraživanja pokazala su da su pripadnici generacije Z, koji su danas uglavnom u dvadesetim godinama, anksiozniji i osetljiviji na uvrede nego starije generacije.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Stvar je više nego ozbilja, prevazilazi generaciju Z.  

Ne postoji više nikakva mogućnost kontrole života za ljude, jer je - tempo ubrzanja - postao autonoman. 

Mi smo bića imitacije ali u UBRZANOM svetu "velikih brojeva" to postaje apsurdno, nije moguće izvršiti socijalizaciju. Živimo u režimu "velikih brojeva" - percepcija i organizacija prostora i vremena u društvenom životu "velikih brojeva" potpuno je promenjena u odnosu na naše živote kada smo bili deo "malih brojeva".  Sve se potpuno ubrzano menja, a mi - nismo u stanju biološki - to da savladamo. 

Nekoliko slučajnih otkrića, počev od nove nauke 1687., tj. naučna, indrustriska, društvena revolucija - potpuno su promenili način života na Zemlji, koji je do tada bio evolutivni nastavak života primata, sisara (razvijao se 50 miliona godina) život u "malim brojevima" u malim zajednicama. Evolucioni antropolog i psiholog Danbar je pokazao naše kognitivne granice broja pojedinaca sa kojima - bilo koja osoba - može da održava stabilne odnose - broj ljudi sa kojima možemo imati smislen stabilan trajni kontakt - je ograničen veličinom našeg mozga (kao vrste) - taj broj je oko 150. Slično, beskonačni medijski bogat pejzaž internet ere, mami korisnike, koji veoma vrzo steknu naviku boravka u stalnom moru informacija sa previše izbora. Naše neuronske mreže počinuju da "sagorevaju" dolazi do oštećenja dorzolateralnog prefrontalnog korteksa (a on je sinonim naše funkcionalne strukture), tako nam postrada logičko i strateško razmišljanje, smanjuje se radna memorija, smanjuje se korišćenje prostornih sposobnosti, oštećeno je i apstraktno rezonovanje, pojavljuje se problem sa pažnjom i smanjenje empatije...

 

Zoran Stokić

13.02.2026.

 

Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom

Autor:

author

N1 Beograd

|

11. feb. 2026. 14:47

|

VESTI

|

75

komentara

Manja Grčić izabrana je za direktorku Javnog servisa Srbije.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/ko-je-manja-grcic-nova-direktorka-rts/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ako nismo naučili iz Plutarhove Etike  "nazvati stvari pravim imenom" mogli smo to makar naučiti  iz knjige humaniste Erazma "Adagija" zbirka grčkih i latinskih poslovica (Pariz 1500.god); poslovice su sistematski praćene komentarima, dužine od jednog pasusa do nekoliko desetina stranica. Knjiga je samo za Erazmova života imala 16 izdanja i prevedena je na skoro sve jezike koji se govore u Evropi.

Evo i 2026., ništa od rečenog - "nazvati stvari pravim imenom" – kao prvi korak u izgradnjui građanskog društva u Srbiji. Mi smo oko 700 godina živeli u despotskim drušvima. Komunizam nas je 1945., vlatio u taj sistem i to traje do danas, samo se menjaju simboli vlasti.

 

Ps. Nekoliko primera iz "Adagija":

 

"U zemlji slepih, jednooki čovek je kralj"!

 

"Bog pomaže onima koji sami sebi pomažu"!

 

"Quaevis terra patria" 

("Čitav svet je moja domovina")!

 

Zoran Stokić

12.02.2026.

 

Devetoro ubijeno u masovnoj pucnjavi u školi i kući u Kanadi, napadač - žena koja je takođe pronađena mrtva

Autor:

author

N1 Beograd

CBC News

Beta/AP

|

11. feb. 2026. 07:43

|

SVET

Devet osoba je ubijeno u masovnoj pucnjavi u ruralnoj oblasti Britanske Kolumbije u srednjoj školi i jednoj kući u Kanadi.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/svet/devetoro-ubijeno-u-masovnoj-pucnjavi-u-skoli-u-kanadi-i-napadac-pronadjen-mrtav/

 

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

 

 

Niste razumeli da je sa pojavom globanih mreža jeda od nenameravanih posledica bila i ta da je otvorena "Pandorina kutija". Platforme društvenih medija postale su centralne za globalnu komunikaciju, omogućavajući brzo širenje informacija i ideja. Nenameravana posledica globalne komunikacije je (i) to da je olakšala širenje govora mržnje. Operateri platformi, kreatori politike i društva na planeti Zemlji u celini pokazali su se nedorasli ovom fenomenu koji stanovnike na Zemlji pretvara u pacijente "Paviljona br:6". Znači nema ko da zatvori Pandorinu kutju. Slobodne informacije i ideje su gordijevim čvorom uvezane sa govormom mržnje, kako zatvoriti Pandorinu kutiju a sačuvati protok informacija i ideja?

 

*

Na svom "Instagram" profilu, majka napadačice (transrodne osobe) je u julu 2024. objavila da podržava zaštitu transrodne dece i kritikovala je "internet ratnike". "Kao konzervativna libertarijanka koja živi na severu i voli život u malom gradu, zaista se nadam da je mržnja koju vidim na internetu samo produkt dosade starih ljudi, a ne stvarna mržnja. Budite bolji i edukujte se", napisala je ona.

Zoran Stokić

11.02.2026.

 Konoverzna reklama Serene Vilijams za lek za mršavljenje izazvala oštre kritike 

(VIDEO)

Autor:

author

unilad.co.uk

|

10. feb. 2026. 09:47

|

SHOWBIZ

|

6

komentara

Serena Vilijams našla se na udaru kritika na društvenim mrežama nakon što je promovisala lek za mršavljenje u novoj reklami koja je emitovana tokom Superboula.

Pročitaj više (pogledati video):

https://n1info.rs/magazin/showbiz/kontroverzna-reklama-serene-vilijams-za-lek-za-mrsavljenje-izazvala-ostre-kritike-video/

 

 

***

Komentar

***

 

 

@Marko rekao bitno (sa zdavstenog aspekta): "Ako, na žalost, nismo u mogućnosti da kontrolišemo telesnu masu prirodnim putem, bolje je i ovako nego nikako. To se zove 'zdravstvena kultura' ".

 

Platforme društvenih medija postale su centralne za globalnu komunikaciju, omogućavajući brzo širenje informacija i ideja. Nenameravana posledica globalne komunikacije je (i) to da je olakšala širenje govora mržnje. Operateri platformi, kreatori politike i društva na planeti Zemlji u celini pokazali su se nedorasli ovom fenomenu koji stanovnike na Zemlji pretvara u pacijente "Paviljona br:6". Za sada je još dobro prošla, mogla je prođe poput Mišel i Baraka Obame - kako je to skockao Tramp otojuč.

 

Zoran Stokić

10.02.2026.

 

Hongkong: Džimi Laj, medijski mogul koga Peking smatra izdajnikom, osuđen na 20 godina zatvora

 

BBC News na srpskom

danas 9.02.2026. 07:30

Džimi Laj, u sivom odelu i crnim pantalonama

Getty Images

Sedamdesetosmogodišnji državljanin Velike Britanije Džimi Laj osuđen je za lobiranje kod stranih vlada da uvedu sankcije Hongkongu i Kini

Džimi Laj, prodemokratski medijski mogul iz Hongkonga, osuđen je na 20 godina zatvora zbog saradnje sa stranim snagama, što je kažnjivo prema kontroverznom kineskim zakonomom o nacionalnoj bezbednosti.

 

Laj, 78-godišnji državljanin Velike Britanije, koji je u zatvoru od decembra 2020, izjasnio se da nije kriv.

 

Dok su prodemokratske snage u Hongkongu Laja proglasile herojem, Peking ga smatra izdajnikom.

 

Ovo je najstroža kazna izrečena po Zakonu o nacionalnoj bezbednosti, za koji Kina kaže da je neophodan za stabilnost grada.

 

Laj, koji poseduje britanski pasoš, bio je jedan od najglasnijih kritičara Pekinga, često objavljujući kolumne u njegovom listu Epl dejli (Apple Daily).

 

Još šest bivših rukovodilaca lista takođe su osuđeni na zatvorskske kazne – od šest godina i devet meseci do 10 godina.

 

List Epl dejli sada je ugašen, a sud je ranije utvrdio da ga je Laj koristio u nameri da lobira kod stranih vlada da uvedu sankcije Hongkongu i Kini.

 

Upravnik Hongkonga, Džon Li, pozdravio je presudu, napominjući da su Lajevi postupci „štetili interese zemlje i dobrobit stanovnika Hongkonga“, ali su grupe za ljudska prava suđenje nazvale „okrutnom farsom“.

 

Laj je najistaknutija ličnost koja se suprostavljala vlastima u Pekingu.

 

Optužen je za kršenje kineskog zakona iz 2020, kao odgovor na masovne proteste koji su izbili u Hongkongu godinu dana ranije.

 

Zakon kriminalizuje sve što Peking smatra subverzivnim ili secesionističkim – od skandiranja slogana do učešća u opozicionim protestima.

 

Kina tvrdi da je neophodno očuvati stabilnost Hongkonga, ali kritičari kažu da je zakonom efikasno zabranjeno bilo kakvo neslaganje i drugačije mišljenje.

 

Hongkong je bio pod britanskom vlašću, ali je predat Kini na upravljanje.

 

Hongkong je zadržao izvesnu autonomiju, ali je Peking uspostavio svoju vlast preko odanih ljudi, čiji je zadatak da sprovode kineske zakone.

 

Vlasti Hongkonga tvrde da je Laj imao pravično suđenje, u skladu sa zakonom, ali kritičari ukazuju da njegov slučaj pokazuje kako se pravni sistem grada koristio za ućutkivanje opozicije.

 

Porodica Laja je izrazila zabrinutost zbog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja u pritvoru.

 

Njegov sin Sebastijan je u avgustu 2025. za BBC izjavio da bi i pet godina zatvora za Džimija Laja „praktično bilo kao smrtna kazna“.

 

Ovaj medijski mogul je postao jedan od najžešćih kritičara kineske države i vodeća ličnost koja se zalaže za demokratiju na bivšoj britanskoj teritoriji.

 

„Rođeni sam buntovnik“, rekao je za BBC u intervjuu 2020. godine, nekoliko sati pre nego što je optužen i uhapšen.

 

„Imam veoma buntovnički karakter“, dodao je.

 

Hongkong: Višegodišnje zatvorske kazne za 45 prodemokratskih političara

Sve što treba da znate o protestima u Hongkongu

Ovce sa „buntovničkim namerama“: Autori slikovnice osuđeni pred sudom u Hong Kongu

Od nemaštine do bogatstva

Džimi Laj je rođen u Gvangdžouu, gradu na jugu Kine, u bogatoj porodici, koja je sve izgubila kada su komunisti preuzeli vlast 1949. godine.

 

Imao je 12 godina kada je pobegao iz rodnog sela kontinentalnoj Kini, stigavši u Hongkong kao slepi putnik na ribarskom brodu.

 

Dok je radio razne poslove i pleo u maloj prodavnici odeće, naučio je engleski.

 

Od običnog i sporednog radnika dogurao je do osnivača međunarodnog brenda odeće Đordano.

 

Lanac je imao ogroman uspeh, ali kada je Kina poslala tenkove da uguši prodemokratske proteste na pekinškom Trgu Tjenanmen 1989. godine, Laj je započeo novi životini put kao glasni demokratski aktivista, ali i preduzetnik.

 

Počeo je da piše kolumne, kritikujuži masakr koji je usledio posle demonstracija u Pekingu.

 

Potom je osnovao izdavačku kuću, koja je postala jedna od najuticajnijih u Hongkongu.

 

Pogledajte video o dešavanjima na Trgu Tjenanmen u Pekingu

 

Kineske vlasti su zapretile da će zatvoriti njegove prodavnice na kontinentalnom delu, zbog čega je Laj prodao kompaniju.

 

Potom je pokrenuo niz popularnih prodemokratskih novina, kao što je onlajn časopis Nekst (Next) i popularne novine Epl dejli.

 

U lokalnom medijskom svetu, kojeg se sve više plašio Peking, Laj je bio stalni kritičar kineskih vlasti, što je izražavao u publikacijama i pisanjem.

 

Zbog toga su mnogi u Hongkongu u njemu videli hrabrog čoveka koji je preuzeo velike rizike da bi branio slobode grada.

 

Laj između dva policajca sa lisicama na rukama, u sivom sakou i bež pantalonama, sa maskom preko usana

Reuters

Laj je među poznatijim ličnostima koje su optužene za kršenje kontroverznog zakona o nacionalnoj bezbednosti

Na kopnu se, pak, smatra „izdajnikom“ koji je pretnja po kinesku nacionalnu bezbednost.

 

Poslednjih godina, maskirani napadači su bacili zapaljive bombe na Lajevu kuću i sedište kompanije, a bio je i meta atentata.

 

Nijedna od pretnji ga nije sprečila da glasno iznosi stavove.

 

Bio je aktivni učesnik gradskih prodemokratskih demonstracija, a 2021. dva puta su ga privodili zbog nezakonitog okupljanja.

 

Naslovna strana novina Epl Dejli: „Zli zakon stupa na snagu i sahranio je dva sistema"

Getty Images

Epl Dejli je glasno kritikovao kineske vlasti

Kada je Kina usvojila novi zakon o nacionalnoj bezbednosti Hongkonga u junu 2020. godine, Laj je za BBC rekao da je to „smrtna presuda“ Hongkongu.

 

Medijski mogul je poznat po otvorenim i ekstravagantnim postupcima.

 

Pozvao je američkog predsednika Donalda Trampa da pomogne Hongkongu, jer je on „jedini koji ga može spasiti“ od Kine.

 

Pismo je završio rečima: „Gospodine predsedniče, molimo vas, pomozite nam“, a objavljeno je na naslovnoj strani njegovih novina Epl dejli.

 

Takvi postupci su za Laja bili neophodni kako bi odbranio grad koji ga je primio i podstakao njegov uspeh.

 

„Došao sam ovde bez ičega, a sloboda ovog mesta mi je dala sve.

 

„Možda je vreme da se odužim za tu slobodu i borim se za nju“, izjavio je jednom za agenciju Frans pres.

 

Džimi Laj je 2020. godine optužen za mnoga krivična dela, između ostalog za organizovanje nezakonitog okpljanja, odnosno protesta.

 

Njegov slučaj privukao je i međunarodnu pažnju, a grupe za ljudska prava i strane vlade zahtevaju slobodu za medijskog mogula.

 

Tokom godina, njegov sin Sebastijan Laj je išao po svetu kako bi govorio o slučaju njegovog oca i govorio o vlastima u Hongkongu i Pekingu zbog kažnjavanja „vrednosti koje treba slaviti“.

 

„Moj otac je u zatvoru zbog izrečene istine, hrabrosti u srcu i slobode u duši“, rekao je.

 

O Hongkongu i specijalnom statusu

Bio je britanska kolonija više od 150 godina – jedan njegov deo, hongkongško ostrvo, pripojen je Velikoj Britaniji posle rata iz 1842. godine.

 

Kasnije je Kina iznajmila ostatak Hongkonga – Nove teritorije – Britancima na 99 godina.

 

Postao je prometna trgovačka luka, a njegova privreda procvetala je 1950-ih, kada je postao fabričko čvorište.

 

Teritorija je bila popularna i među migrantima i disidentima koji su bežali od nestabilnosti, siromaštva ili progona u kopnenoj Kini.

 

Potom, ranih 1980-ih, kako je polako isticao rok za 99-godišnji najam, Velika Britanija i Kina započeli su pregovore o budućnosti Hongkonga – komunistička vlada u Kini smatrala je da čitav Hongkong treba vratiti.

 

Dve strane postigle su sporazum 1984. godine prema kojem se Hongkong vraća Kini 1997. godine, pod načelom „jedna zemlja, dva sistema“.

 

To je značilo da će, iako će postati deo jedinstvene zemlje sa Kinom, Hongkong u narednih 50 godina uživati „visoki stepen autonomije, sem u spoljnim poslovima i odbrani“.

 

Kao posledica toga, Hongkong ima vlastiti pravni sistem i granice, a prava, između ostalih sloboda okupljanja i sloboda govora, ostaju zaštićena.

 

Hongkong je bio jedno od retkih mesta na kineskoj teritoriji na kojem su ljudi mogli da obeleže masakr na Trgu Tjenanmen u Pekingu.

 

Poslednjih godina, bilo je nekoliko opozicionih protesta, a na jednom je policija pucala na demonstrante.

 

***

Komentar

***

 

 

Presuda kao u svakoj despotiji. U despotskim državama, gde nije postojao građanski nacionalizam, stvari su izgledale kao u Kini. "Seljački nacionalizam" bio je ključ za uspon KPK na vlast 1949. U Kini su postojali različite etnički nacionalnosti. Termin minzu (nacija) je prvi put uveden u kineski "politički leksikon" 1899., a koncept minzu zhuii (nacionalizam) je prvi put upotrebljen 1901.  KPK je imala malu podršku - postala je privlačna za veliku većinu seljaka tokom perioda japanske invazije od 1937 - 1945. Japanska invazija je probudila duh nacionalizma među seljaštvom, što je bilo ključno za uspeh KPK. KPK je preotela nacionalističku baklju od KMT (Chiang Kai Shek). 

U bivšoj YU, se dogodilo slično, nacistička invazija je bila presudna da komunisti pridobiju seljake i upregnu ih u nacionalističku agendu. Slično je bilo i u Rusiji 1918. Otuda imamo da je za Rusiju (Kinu, Staljinste iz Srbije tj. vlast 1945-2026) "despotski mesijanizam" postao "komunistički (a u stvari 'nacionalni') mesijanizam". U despotskim nacionalnim državama kao i u stadim despotijama život stanovništa je nebitna stvar. Bitan je "spoljni mesijanizam":  Amerika i engleska biće zemlja proleterska i tsl.

 

Zoran Stokić

9.02.2026.