‘Samo smo se trudili da ga osposobimo’: Godišnjica neuspeha iz kog je nastao internet
BBC News na srpskom
31.10.2026. 16:45
Prati Danas.rs na Google-u
Ilustracija čoveka koji kuca na mašini
Emmanuel LaFont
Godine 1969, dvojica naučnika uspostavila su vezu između dva kompjutera udaljena petstotinak kilometara i krenuli da kucaju poruku. Veza se napola prekinula. Više od pola veka kasnije pričaju sa BBC-jem.
Na vrhuncu Hladnog rata, Čarli Klajn i Bil Dival bili su dvojica bistrookih inženjera na prvoj liniji fronta jednog od najambicioznijih tehnoloških eksperimenata.
Klajn, 21-godišnji postdiplomac na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu (UCLA), i Dival, 29-godišnji programer sistema sa Istraživačkog instituta na Stenfordu (SRI), radili su na sistemu nazvanom Arpanet, što je bila skraćenica za Agencijska mreža za napredne istraživačke projekte.
Finansiran od američkog Ministarstva odbrane, projekat je želeo da napravi mrežu koja direktno može da deli podatke bez oslanjanja na telefonske linije.
Umesto toga, ovaj sistem je koristio metod isporučivanja podataka nazvan „zamena paketa”, koji će kasnije činiti osnovu savremenog interneta.
Bio je to prvi test tehnologije koja će promeniti skoro svaki aspekt ljudskog života.
Ali pre nego što bi počeo da radi, morali ste da se ulogujete.
Klajn je sedeo za tastaturom između zelenih zidova sobe broj 3420 u Bolter Holu na UCLA, spreman da se poveže sa Divalom, koji je radio za kompjuterom na pola drugog kraja Kalifornije.
Ali Klajn nije uspeo da otkuca do kraja ni reč „L-O-G-I-N” pre nego što mu je Dival saopštio preko telefona da se sistem srušio.
Zahvaljujući toj grešci, prva poruka koju je Klajn poslao Divalu tog jesenjeg dana 1969. godine bila su naprosto slova „L-O”.
Uspeli su da se ponovo povežu i održe vezu nekih sat vremena kasnije nakon izvršenih izvesnih podešavanja, a taj prvobitni pad bila je samo malecna mrlja u inače monumentalnom dostignuću.
Ali nijedan od njih nije bio svestan značaja tog trenutka.
„Svakako to tada nisam razumeo”, kaže Klajn.
„Samo smo se trudili da ga osposobimo.”
BBC je razgovarao sa Klajnom i Divalom.
Pola veka kasnije, internet je uspeo da smanji čitav svet na malu crnu kutiju koja vam staje u džep, koja vam oduzima svu pažnju i može da dodirne najdalje kutke doživljenog iskustva.
Ali sve je počelo sa njima dvojicom, koji su iskusili koliko frustrirajuće ume da bude kad ne možete da se povežete onlajn po prvi put.
Ovaj intervju je sređen i skraćen.
Možete li da opišete kompjutere koji su omogućili Arpanet? Da li su to bili masivne, bučne mašine?
Klajn: Bili su to mali kompjuteri – prema standardima onoga vremena – otprilike veličine frižidera.
Bili su donekle bučni zbog ventilatora za hlađenje, ali su zapravo bili tihi u poređenju sa zvukovima svih ventilatora našeg kompjutera Sigma 7.
Spreda su postojala svetla koja su treptala, prekidači koji su mogli da kontrolišu IMP [Interfejs mesidž procesor], i čitač papirne trake koji je mogao da se koristi za učitavanje softvera.
Dival: Stajali su na postolju dovoljno velikom da izdrži kompletan set zvučne opreme za veliki koncert danas. I bili su hiljadama ako ne milionima ili milijardama puta slabiji od procesora u Eplovom satu. To su bila praistorijska vremena!
Opišite nam trenutak kad ste počeli da kucate slova L-O.
Klajn: Za razliku od internet stranica i drugih sistema danas, kad biste povezali terminal sa sistemom SRI-ja ništa se ne bi desilo sve dok ne otkucate nešto.
Ako ste želeli da pokrenete program, prvo ste morali da se ulogujete – tako što biste otkucali reč „login” – i sistem bi vam tražio korisničko ime i lozinku.
Dok sam kucao slovo na svom terminalu – teletajp model 33 – ono bi bilo poslato sa mog terminala do programa koji sam napisao za SDS Sigma 7 kompjuter.
Taj program bi uzeo slovo, formatirao ga u poruku i poslao Interfejs mesidž procesoru. Kad bi ga primio sistem SRI-ja, ponašao bi se prema poruci kao da je stigla sa lokalnog terminala i obradio bi je.
On bi takođe uradio „odjek” slova [kopirao bi ga na terminalu].
U ovom slučaju, Bilov kod bi uzeo to slovo, formirao ga u poruku i poslao IMP-u da ga vrati na UCLA. Kad bih ga primio, odštampao bih ga na svom terminalu.
Čarli Klajn, na slici u centru kako se smeši u kameru, prvi je poslao poruku preko interneta. Fotografija je napravljena pre oko pola veka pa su takve i boje i garderoba osoba na njoj
Courtesy of Charley Kline
Čarli Klajn, na slici u centru kako se smeši u kameru, prvi je poslao poruku preko interneta
Bio sam na telefonskoj vezi sa Bilom kad smo isprobali to. Rekao sam mu da sam otkucao slovo L. On je rekao da je primio slovo L i vratio ga. Rekao sam mu da je slovo odštampano. Potom sam otkucao slovo O. Ispočetka, sve je dobro radilo. Otkucao sam slovo G. Bil mi je rekao da se njegov sistem srušio i da će me ponovo pozvati.
Dival: Sistem UCLA nije anticipirao da će dobiti slova G-I-N nakon što je Čarli otkucao L-O, tako da je poslao poruku o grešci SRI-jevom kompjuteru.
Ne sećam se tačno kako je ta poruka glasila, ali to sledeće se desilo zbog činjenice da je veza sa mrežom bila mnogo brža nego pre.
Brzina normalne veze je bila 10 slova u sekundi, dok je Arpanet mogao da emituje slova i do 5.000 slova u sekundi.
Zato što je ova poruka bila poslata sa UCLA na SRI-jev kompjuter to je preplavilo bafer inputa koji je očekivao samo 10 slova u sekundi. Bilo je to kao da ste krenuli da punite čašu baštenskim crevom.
Brzo sam otkrio šta se desilo, promenio sam veličinu bafera i obnovio sistem, za šta mi je trebalo oko sat vremena.
Da li ste bili svesni da bi to mogao da bude istorijski trenutak?
Klajn: Ne, tada svakako nisam.
Dival: Ne zapravo. Bio je to samo još jedan korak napred u širem kontekstu rada koji smo obavljali na SRI a za koji jesmo verovali da će izvršiti veliki uticaj.
Kad je Samjuel Morze poslao prvu telegrafsku poruku 1844. godine, imao je dobar osećaj za dramu, pa je iskucao „Evo šta je Bog stvorio” u tekstu poslatom iz Vašingtona u Baltimor, u Merilendu. Da sada možete da se vratite u to vreme, da li biste iskucali nešto upečatljivije?
Klajn: Naravno, da sam tada bio svestan važnosti svega. Ali mi smo se samo trudili da ga osposobimo.
Dival: Ne. Bio je to prvi test veoma komplikovanog sistema sa mnogo pokretnih delova. Da bi nešto ovoliko složeno proradilo na prvom testu bilo je dramatično samo po sebi.
Kakva je bila atmosfera kad je poslata poruka?
Dival: Obojica smo bili sami u svojoj kompjuterskoj laboratoriji po noći. Obojica smo bili srećni što smo imali tako uspešan prvi test kao kulminaciju velikog rada. Otišao sam u lokalnu kafanu i naručio hamburger i pivo.
Klajn: Bio sam srećan što sve radi i otišao sam kući da spavam.
Šta ste očekivali od Arpaneta?
Dival: Doživljavao sam rad koji smo obavljali za SRI kao ključni deo šire vizije, vizije o informacionim radnicima povezanim među sobom kako dele probleme, opservacije, dokumente i rešenja.
Ono što nismo predvideli je komercijalna upotreba niti smo anticipirali fenomen društvenih medija i srodnu najezdu dezinformacija.
Mada, treba napomenuti, u traktatu SRI-ovog kompjuterskog naučnika Daglasa Engelbarta iz 1962. godine koji je opisao čitavu tu viziju, on upozorava da će mogućnost koju smo mi stvarali dovesti do duboke promene našeg društva i da je neophodno istovremeno koristiti i adaptirati alatke koje pravimo tako da rešavaju probleme koje će proisteći iz njihove upotrebe u društvu.
Koji aspekti današnjeg interneta vas podsećaju na Arpanet?
Dival: Nadovezavši se na širu viziju koju je stvarala Engelbartova grupa (miš, editovanje na čitavom ekranu, linkovi, itd.), današnji internet je logična evolucija ovih ideja uvećanih, naravno, doprinosima mnogih blistavih i inovativnih ljudi i organizacija.
Klajn: Mogućnost da se koriste tuđi resursi. To mi radimo kad koristimo internet stranicu. Koristimo funkcije internet stranica i njene programe, svojstva, itd. I, naravno, mejl.
Arpanet je praktično stvorio koncept rutinga i više puteva od jedne stranice do druge.
To je donelo pouzdanost u slučaju da se prekine veza komunikacije. To je takođe omogućilo povećanje brzine komunikacija koristeći više puteva istovremeno.
Ti koncepti su se preneli na internet.
Pogledajte kako isključiti mrežu i blokirati internet
Dok smo razvijali komunikacione protokole za Arpanet, nailazili smo na probleme, redizajnirali i prepravljali protokole i učili mnoge lekcije koje su se posle prenele na internet. TCP/IP [osnovni standard za internet konekciju] razvijen je i da poveže mreže, posebno Arpanet sa drugim mrežama, i da unapredi performansu, pouzdanost i mnogo toga još.
Šta osećate prema ovoj godišnjici?
Klajn: To je za mešavina osećanja. Lično, smatram da je ovo važno, ali možda malo preuveličano.
Arpanet i ono što je iz njega proisteklo je veoma važno. Ova konkretna godišnjica za mene je samo jedan od brojnih događaja.
Za mene je donekle važnije od ove konkretne godišnjice odluka Arpe da izgradi Mrežu i nastavi da podržava njen razvoj.
Dival: Lepo je setiti se porekla nečega kao što je internet, ali najvažnija stvar je ogromna količina rada koji je vršen od toga vremena kako bi ga pretvorilo u nešto što je ogroman sastavni deo društava čitavog sveta.
Savremenom mrežom ne dominiraju vlada i akademski naučnici, već neke od najvećih kompanija na svetu. Kakva su vaša osećanja prema onome u šta se internet pretvorio? Šta vas najviše brine?
Klajn: Mi ga koristimo u našim svakodnevnim životima, i to je veoma važno.
Teško je zamisliti da ga nemamo. Jedna od njegovih prednosti što je toliko otvoren i ne kontroliše ga vlada, pa se mogu razvijati nove ideje, kao što su onlajn prodaja, bankarstvo, video striming, informativni portali, društvene mreže, i mnogo toga još.
Ali zato što je postao toliko važan u našim životima, on je i na meti malicioznih aktivnosti.
Stalno slušamo o tome kako su stvari kompromitovane.
Dolazi do ogromnog gubitka privatnosti. A velike kompanije (Gugl, Meta, Amazon, internet provajderi kao što su Komkast i AT&T) imaju preveliku moć, po mom mišljenju.
Ali nisam siguran šta bi tu bio pravi lek.
Veliki uređaj na postolju
UCLA
Dival: Mislim da je velika opasnost od dominacije jednog jedinog entiteta. Videli smo koja je moć dezinformacija prilikom vođenja politike i tokom izbora. Takođe smo videli moć kompanija prilikom uticanja na pravac kojim se kreću društvene norme i formiranje odraslih i mladih odraslih ljudi.
Klajn: Jedan od mojih najvećih strahova je vezan za širenje lažnih informacija. Koliko puta ste čuli nekoga kako govori: „Video sam to na internetu.”
Oduvek je bilo moguće širiti dezinformacije, ali je bilo skupo poslati kurire, postaviti bilbord ili platiti reklamu na televiziji.
Sada je to vrlo jeftino i lako. I stiže do miliona ljudi, ponavlja se i ljudi se prema tome odnose kao prema činjenici.
Drugi strah je da što se sve više i više kritičkih sistema bude prebacivalo na internet, tako postaje sve lakše izazvati ozbiljnu sabotažu ako se ti sistemi onesposobe ili kompromituju.
Na primer, ne samo komunikacioni sistemi već i bankarstvo, komunalne usluge, saobraćaj, itd.
Dival: To je velika moć, ali ne poslušavši Engelbartovo upozorenje iz 1962. godine, mi nismo efikasno iskoristili moć interneta za upravljanje uticanjem na društvo.
Ima li nekakvih lekcija iz vašeg vremena na Arpanetu koje bi mogle da pomognu da to danas postane bolje mesto za svakoga?
Klajn: Iako otvorenost interneta omogućava eksperimentisanje i nove upotrebe, odsustvo kontrole može da dovede do kompromisa. Arpa je zadržao izvesnu kontrolu nad Arpanetom.
Na taj način su mogli da se osiguraju da sve funkcioniše, da donose odluke o tome koji su protokoli neophodni, da izlaze na kraj sa problemima kao što su imena sajtova i drugi problemi.
Iako Icann [Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva] još uvek rukovodi delom svega toga, bilo je međunarodnih sporova oko toga kako krenuti dalje i da li SAD imaju previše kontrole. Ali potrebna nam je izvesna kontrola da bi mreža ostala funkcionalna.
Takođe, budući da je Arpanet bio relativno mali, mogli smo da eksperimentišemo sa velikim promenama u dizajnu, protokolima i mnogo toga još. To bi bilo izuzetno teško sada.
Dival: Stojimo na ivici provalije sa veštačkom inteligencijom i refleksivnim pristupom koji ona ima svemu što krasi internet.
Internet je u ranim danima imao eksplozivni rast i razvoj – nešto od toga je bilo štetno po društvo.
Veštačka inteligencija sada stoji na tom istom pragu i neodvojiva je od interneta.
I nije nerazumno nazvati veštačku inteligenciju egzistencijalnom pretnjom. Trenutak da se prihvate opasnosti kao i potencijali upravo je sada.
***
Komentar
***
Da bi se stiglo do ovde opisanog događaja bilo je potreban čitav univerzum ideja i teorija koji su ugrađeni u budući internet.
Vodeću ulogu u svemu tome imali su polimati vizionari. Danas, u doba "specijalista" je biti polimat pežorativno.
Engleski pisac H.Dž. Vels je anticipirao "Svetski mozak" na tom tragu su počeli da se kreću nemački filozof i sociolog Oto Nojrat, belgiski bibliotekar Pol Otle koji je u "Cinquantenaire" stvorio "papirnati Gugl" pokušavajući da integriše celokupno svetsko znanje, zamislio je da katalogizuje svako delo ikada objavljeno o bilo kojoj temi (16 miliona kartica). Stvoren je koncept "pokretne slike sveta i njegovog pamćenja". Na to su se nadovezali matematičari, fizičari, hemičari koji su stvorili na stotine teorije koje će inžinjeri ugraditi u budući internet.
Na primer, američki polimata Vanevar Buš koji je primetio da je razvoj novih teorija spor - žrtva je spore razmene informacija – da bi taj problem premostio zamislio je sistem za brzu razmenu i organizovanje naučnih informacija i nazvao ga "memex" (transparentan sistem gdje su uskladištene knjige, slike, časopisi, novine, rukopisi i naučni eseji i beleške), tako da svako ko ima računar i znanja o njegovom sistemu indeksiranja može da im pristupi, naučnici sveta bili bi povezivani i pristupali bi tim informacijama - neviđenom brzinom - bazirajući se na sličnim principima asocijacije na kojima počiva organizacija ljudskog mozga.
Na tom tregu se kretao Dz. K. R. Liklider ("Simbioza čoveka i računara" 1960.) i drugi informatičari. Budući da je stari način prenosa podataka putem telegrafa, telefona bio ranjiv velški informatičar, fizičar i matematič D. V. Dejvis izumeo je "packet switching" decentralizovan način slanja informacija, raznim trasama, putem "paketa" (kodiranje i dekodiranje). Američki polimata Šenon je stvrajući teoriju informacija u nju ugradio ideje fon Nojamana, Gedela, Anštajna, Vajla,..., šveđanina Hari Najkvista ("Najkvistova učestanost"; "Džonson-Najkvistov šum")...
Ps. Pošto smo živeli od 1945. u komunizmu (a od 1989. u "Tamničkom prozoru" vladike Nikolaja Velimirovića - ideologije mržnje Zapada) ove ideje, teorije i naučnici, najvećeg svetskog dometa u Srbiji su apsolutno nepoznati jer su sa Zapada.
Zoran Stokić
1.11.2026.
