Kastiljone  versus  Makijaveli

*

Kako izdati knjigu u Srbiji: Pisac i izdavač opisuju proces, izazove i mogućnosti

Autor:

author

D. S.

|

23. avg. 2026. 12:01

|

KULTURA

|

16

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Nešto što je bilo samo ideja pretvorilo se u čitavu priču, koja je s vremenom dobila sopstveni život. Otkucano je poslednje slovo i knjiga je završena. Ali put do police, do ruku čitalaca, tek počinje - i dug je. Postavlja se pitanje: šta sada?

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/kako-izdati-knjigu-u-srbiji/

 

***

Komentar

***

 

"Dvorjanin" (1528) Kastiljonea je odmah preveden na englesni (preveo ga Tomas Hobs), francuski, španski,..., poljski (1566) imao je za 80 godina 108 izdanja u Srbiji nepoznata knjiga (ideja vladanja) – pošto nije ratnička i nemoralna. 

Ideologija mržnje prema Zapadu od 1945., je učinila, na primer, da u YU (SR) "Dvorjanin" Baldasara Kastiljonea (1528) kao druga strana medalje (istog novčića – o poslovima vladara) bude nepoznat za razliku od Makijavelijevog "Vladara" (1513/1532). Samo u paru ove dve  suprotstavljene ideje o moralu i vlasti prenose nam sliku koja je postojala na raskrsnici renesanse i refomacije. 

Dok Makijavelijeva pragmatična doktrina političke moći poriče značaj morala u političkim poslovima i tvrdi da su lukavstvo i obmana opravdani u težnji ka sticanju i održavanju političke moć – cilj opravdava sredstva! Nije samo prihvatljivo već je i neophodno lagati, koristiti mučenje i ratovati po drugim državama i gradovima. Rat je najvažni posao vladara! 

Dotle Kastiljonea to poriče - opisuje vladara u smislu vrline. Blagosloven je vladar koji ne želi da oponaša Božju moć, već Božju dobrotu. Da bi bio dobar vladar, čovek mora da sledi "strogi put vrline" i da bude uzor vrline za narod, "jer nema ništa tako korisno za čovečanstvo kao dobar vladar, a ništa tako štetno kao zao vladar".  On mora "ne samo da bude dobar, već i druge čini dobrima". Dakle, najvažnije osobine vladara su unutrašnje: on mora biti vrlinski, njegova vrlina ograničena uzdržanošću i umerenošću. 

Ipak, ne može se nazvati vrlinom ubijati svoje sugrađane, izdavati svoje prijatelje, biti bez vere, bez sažaljenja, bez religije (kao kod Makijavelija).

 

Zoran Stokić

23.08.2026.

 

‘Mi smo velesila u gašenju požara’: Vučić u Deliblatskoj peščari

 

BBC News na srpskom

danas 23.08.2026. 11:36

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/mi-smo-velesila-u-gasenju-pozara-vucic-u-deliblatskoj-pescari/

 

***

‘Kao da hodam po vulkanu, požari izbijaju iz zemlje’: BBC u Deliblatskoj peščari

 

BBC News na srpskom

22.08.2026. 11:05

Prati Danas.rs na Google-u

požar u deliblatskoj peščari

REUTERS/Uroš Arsić

Šetnja, ako se tako može nazvati, po izgorelim delovima Deliblatske peščare, prirodnog rezervata u Srbiji, izgleda zastrašujuće.

Cipele su mi uranjale u dubok sloj pepela, pomešanog sa peskom, dok se svuda oko mene tlo ‘pušilo’ i ‘pufkalo’.

Kao da će svakog momenta izbiti lava, dok su crno-sivi pepeo, pod nogama i spaljeni visoki borovi, koji su mirno čekali smrt, ličili na jezive scene Mordora, iz čuvenog „Gospodara prstenova“.

„Vatra, vatra, brzo ovamo“, viknula je devojka vatrogascima i okupljenim dobrovoljcima, dok mi je pokazivala šumu, koja je samo dan ranije bila potpuno u buktinji.

I dok sam se okrenula oko sebe, plamenovi su samo izbijali iz crnog peska koji je tinjao.

Nestvaran prizor, kao da ispod zemlje curi gas i samo se upali.

Od prvog policijskog punkta, na putu iz Kovina ka selima Deliblatske peščare, kada se kroči na teritoriju ugroženu višenedeljnim požarima, ulice su maltene puste.

Na skoro 40 stepeni Celzijusa koliko je bilo 21. avgusta, asfalt je delovao kao da se topi, obgrljen dimom koji je prekrivao mnoga sela u Deliblatskoj peščari, dajući čudnu narandzasto-žutu boju.

Dok prolazimo automobilom između sela čini mi se da su svuda uz put požari svuda.

Gori rastinje, gori drveće, jednostavno sve gori.

Vozila vatrogasaca, dobrovoljnih vatrogasnih društva, civilna zaštita, vojska, policija, gotovo da su na svakom koraku.

Umornih i garavih lica, gotovo da ‘cakle’ od znoja koji se sliva niz šlemove u paklenom avgustovskom danu.

Danima i nedeljama, zajedno sa meštanima i dobrovoljcima, pokušavaju da ugase vatrenu stihiju i sačuvaju živote i imanja.

Šuma je stradala, vatra je prema njoj nemilosrdna, a čovek je gotovo nemoćan.

„Otvorio sam kuću za vatrogasce i od kad su oni tu, mogu da spavam.

„Oni ovde žive sada, a ja patroliram i gasim požar sa njima kad treba“, kaže Milan Mihaljčić iz Beograda koji ima kuću u Šumarku, jednim od sela u Deliblatskoj peščari, za BBC na srpskom.

Pogledajte video: BBC u Deliblatskoj peščari – očajni meštani i hiljade izgorelih hektara

Veliki požar u Deliblatskoj peščari, na 70 kilometara od Beograda, gori već mesec dana.

Najgori je od 1996. godine kada je u tom prirodnom rezervatu izgorelo 7.000 hektara, od ukupno 35.000, na koliko se prostire.

Uz vatrogasce, pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih društava i civilne zaštite, zajedno sa meštanima i dobrovoljcima, vatrenu stihiju pokušava da ugasi i ruski avion ‘Iljušin-76’, koji u jednom naletu izbacuje 42 tone vode.

Posle skoro mesec dana, Srbija se obratila Briseli za pomoć u gašenju požara i aktivirala Mehanizam civilne zaštite Evropske unije (EU).

Zahvaljujući aktiviranju mehanizma, u Srbiju stižu četiri helikoptera EU koji će prvenstveno biti angažovani u borbi protiv požara u Deliblatskoj peščari, rekao je Luka Čaušić, načelnik Sektora za vanredne situacije.

„Prihvatili smo i ponudu Nemačke – vatrogasno-spasilački tim od 55 članova i 24 vozila i ponudu Rumunije koja bi uputila tim od 69 članova i 15 vozila“, dodao je.

Najavljena pomoć, deluje, kao da je ulila kap nade već iznemoglim vatrogascima i meštanima.

Dim u šumi

Iva Gajić/BBC

požar u deliblatskoj peščari

Reuters/Uroš Arsić

Meštani sela u Deliblatskoj peščari nadljudskim naporima pokušavaju da spreče da vatra dođe do njihovih kuća

požar u deliblatskoj peščari

Reuters/Feđa Grulović

Dim iznad proplanka u Deliblatskoj peščari

Iva Gajić/BBC

Vatrogasci gase požar

BBC

‘Šuma je bila osuđena na propast’

Težak vazduh, pun gareži i dima koji dopire sa okolnog brda, počinje da štipa za grlo, puneći nos sivim pepelom.

„Požar je uništio petinu šume na mom imanju i došao je na 50 metara od kuće“, kaže mi Milan Mihaljčić iz Šumarka.

Muškarac gleda u pravcu izgorele šume

BBC

Milan Mihaljčić gleda u pravcu šume koja je izgorela

U njegovom lepo uređenom dvorištu zatekla sam vatrogasce koji su došli da predahnu, čekajući novu smenu u gotovo nepravednoj borbi sa vatrom.

Vodi me iznad kuće da pokaže izgorelu borovu šumu.

„Požar je podmukao, kažu vatrogasci, jer gori koren, borove iglice koje su u pesku, zapaljeno lišće koje vetar nanese i jezive užarene šišarke koje mogu da prelete i više od 100 metara, kada su zelene i pune smole“, priča Mihaljčić, dok mu iz očiju izbija tuga, nemoć i bes.

Objašnjava da su mu u pomoć brzo pritekle komšije, meštani i vatrogasci sa naprtnjačama na leđima da gase požar iznad kuće.

„Tek kada je stiglo vozilo, sa crevom od nekih 300 metara, uspeli su da ga ugase. Sručili su oko 14 tona vode.

„Peščara je puna protivpožarnih pasaža, koji treba da budu dostupni za cisterne i vatrogasce. To se održavalo, ali ne dovoljno dobro.

„Ali i da je održavano maksimalno, ispostavilo se da teže vatrogasno vozilo tu ne može da prođe, jer je pesak mekan i porozan, i samo se zaglavi u njemu“, kaže Mihaljčić.

Prohodno je samo za kvad natovarenim sa nekoliko bidona vode, priča mi, pokazujući na dugački i duboki peščani put.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/kao-da-hodam-po-vulkanu-pozari-izbijaju-iz-zemlje-bbc-u-deliblatskoj-pescari/

 

 

***

Komentar

***

 

U svakom sistemu je moguđe nađi određen broj primera koji potvrđuju naša verovanja. "Metod potvrđivanja": traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljenje; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti to mišljenje se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju. 

"Princip potvrđivanja" je antibilolški princip, on nam "ugađa", on nas uljuljkuje, onesposobljava da preživimo.  

Životom upravlja "princip opovrgavanja" – živi organizmi (a tu spada i homo sapijens – mi nismo ni roboti ni bogovi) da bi opstali ne mogu se OGLUŠITI  kada se dogodi "opovrgavanje", moraju urgentno da popravljaju svoju poziciju kako bi rešili probleme koje im sugeriše "opovrgavanje". 

Deset prethodnih civilizacija (sve su bile despotske) su sve odreda propale jer su se koristile "principom potvrđivanja". Naši političari i njihova - elita specijalista - ne koriste "metod opovrgavanja" (iz biologije živih bića i iz prirodnih nauka) nego se koriste principom potvrđivanja otuda se u Srbiji haos i nestabilnost sa vremenom uvećava.

Zoran Stokić

23.08.2026.

 Očekivao sam da Vučić lično gasi požar“: Dok gori peščara, gori i politička scena – ko je kriv, a ko „parazit“

Autor:

author

Ana Opačić

|

22. avg. 2026. 19:19

|

VESTI

|

17

komentara

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Facebook

X

Mail

Helikopter gasi požar u ataru sela Grebenac u Deliblatskoj peščari

REUTERS/Stringer

Prevelika arogancija "da mi o možemo sami" ili geopolitička kalkulacija - da dok čekamo Ruse ne zovemo Evropljane. Ili nešto treće? Svako ima svoj odgvoor na pitanje zašto je Srbija tek juče, posle meseca dana od izbijanja požara u Deliblatskoj peščari, zatražila evropsku pomoć. Vlast i opozcija tradicionalno u klinču, pa dok gori peščara gori i na političkoj sceni.

 

Od prevelike samouverenosti da Srbija može sama da ugasi požare, do predsednikove zabrinutosti, prošlo je nepunih 48 sati.

 

Izvor: N1

"Pitanje je da li i u ovom trenutku može dovoljno da pomogne sve što smo doveli sa strane", kaže danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 

A čekalo se punih mesec dana da se aktivira evropski Mehanizam civilne zaštite, dok je peščara gorela. Čekala je Srbija punih 13 dana rusku pomoć, koju je prvo tražila.

 

"Neki će možda reći da je to možda način da se sanira poseta Zelenskog, ne znam. Ova vlast je napravila takav narativ da se u svemu vidi politika", smatra advokat i poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić.

 

Aleksandar Radovanović iz Pokreta slobodnih građana (PSG) kaže da to što naš predsednik i vlada prave političko pitanje od toga ko će doći da nam pomaže kod nesreće je tek poseban nivo nesnalaženja i neznanja.

 

Povezane vesti:

thumbnail

Studenti u blokadi: Obezbeđene velike koiične opreme za gašenje požara, vatrogasci su heroji

VESTI

|

pre 4 h

thumbnail

(FOTO/VIDEO) Helikopteri EU stižu u Srbiju da pomognu u gašenju požara u Deliblatskoj peščari

VESTI

|

pre 7 h

Optužuje opozcija vlast za nesnalaženje, neznanje i političku kalkulaciju. Zbog nepostupanja nadležnih pokret Kreni-promeni podneo je krivične prijave protiv - Vučića, Macuta, Dačića i Čaušića.

 

"Zato što su svojim nečinjenjem odnosno sprečavanjem da se nešto učini naneli enormnu štetu. Nisu otklonili opasnost", smatra lider Pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović.

 

Vučić je danas izjavio i da su "ti ljudi koji ništa drugo ne rade državni paraziti."

 

Manojlović navodi da je svakome ko je bio na terenu ili razgovarao sa strtučnjacima, bilo jasno da je najlogičnije da Srbija iskoristi mehanizam traženja međunarodne pomoći.

 

"Osim što skiče ko prasići kad ih policija nosi, zamisli nosi te neko ti skičiš ko prase", rekao je predsednik.

 

Dok Manojlovićev Pokret prikuplja peticiju koja broji više od 30.000 potpisa, kojiom se traži 30 godina zabrane prenamene opožarenih šuma, Vučić odgovara na navode da je peščara namerno puštena ga izgori.

 

"Ništa mi gore nije palo nego - jao vatrogasci su namerno pustili, dolazi privatni investitor - ma nemoj. I evo sad kad vam kažem ne dolazi šta onda", rekao je Vučić.

 

Onda Vučić obećava obnovu prirode. I prelazu u kontranapad.

 

"Ko si ti da mrziš njene vatrogasce, te vredne ruke koje rade i grade i koje spasavaju živote. Znate li koliko su života ti vatrogasci spasili i zahvaljujći opremi koju je država dala."

 

Janjić je naveo da se ne radi o kritici prema vatrogascima koji se sigurno bore i daju sve od sebe.

 

"Ono što smo mi isticali kao i druge opozicione stranke jeste da nije ulagano u vatrogasnu opremu godinama", dodaje Janjić.

 

Manojlović navodi da ono što smo oni videli na terenu jeste da sistem ne postoji i da ima izuzetno slabe opreme.

 

I dok je tu i tamo poneki opozicionar šetao po peščari, upadljiv je do danas izostanak predsednika države.

 

"On se jednom pokazao kao veliki heroj u Feketiću, ja sam očekivao da i on lično učestvuje u gašenju požara", zaključuje Janjić.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Živi svet na Zemlji bi odavno izumro kada bi čekao komande "centralne vlasti" šta i kako da radi. Koliko još tragedija treba da se dogodi da bi shvatili da već 81 godinu živimo u sistemu vladanja koji krši sve najvažnije principe biologije opstanka života - učenje na greškama, homeostaza, samoorganizacija, simbioza i tsl. 

Preko 3 milijardi godina odluke (preživljavanja) se efikasno kolektivno donose - bez centralizovane kontrole. 

3 milijarde godina naspram 6 hiljada godina parazitske centrale despotske vlasti (sociološko slepo creva - despotija - čiji je cilj da očuva, ne život društva, već centralnu vlast). 

Deligradska peščara gori mesec dana, a tek trideseti dan centraln vlast je aktivirala evropski Mehanizam civilne zaštite, a pre toga je 13 dana čekala rusku pomoć (belodan primer da je za centralnu vlast sve politika – i ono što nije sfera politike). Umesto da institucije imaju autonomnost i da nezavisno od centralne vlasti mogu da traže pomoć od drugih u svetu ako je to urgentno!

 

Zoran Stokić

22.08.2026.

 

Srpska jabuka razdora

 

Milan St. Protić

danas 22,08.2026. 07:30

Prati Danas.rs na Google-u

Foto: Danas/Aleksandar Roknić

 

Sa svih strana, iz mnogostrukih grla i različitih glasova slušam isto:

„Srbija je duboko polarizovana, „Srbija je oštro podeljeno društvo“, „U Srbiji se sukobljavaju zaraćeni tabori“, itd, itd.

 

Nije netačno. Ali, nije ni dovoljno precizno. Ni dovoljno jasno. Da li je dobro ili je loše što su su se ovde oformile dve oprečne političke, ali i društvene snage. Da li bi bolje bilo kad bismo živeli u unisonosti i jednoumlju kao onomad u titoizmu? Ili, možda, razlike treba dozirati i držati pod kontrolom? Da li bi za nas preporučljivo i lekovito bilo srednje rešenje? Ograničena sloboda ili delimična zaštita ljudskih prava?

 

No, ono što je nesravnjeno bitnije jeste kriterijum po kom se Srbija podelila. Šta je naše seme rascepa koje onemogućava nacionalni sporazum? Oko čega se ne slažu vlast i opozicija? Pristalice režima i njihovi oponenti.

Odgovor na ovu zagonetku, ako je uopšte zagonetka, pomoći će nam da razumemo šta je posredi.

 

Dakle, reč je o shvatanju i poštovanju demokratskih pravila političke utakmice. To jest, reč je o ravnopravnosti svih subjekata na javnoj sceni zemlje. Reč je o slobodi medija, jednakom odnosu prema svima i reč je, najposle, o bespogovornoj primeni Ustava i zakona. Reč je, povrh toga, o nadzornim mehanizmima nad vršiocima vlasti.

 

U Srbiji vladajuća partija, i još poneko, veruje da postoje interesi i vrednosti iznad demokratskih. Oni takođe veruju da upravo oni, i samo oni, raspolažu bogomdanom privilegijom u donošenju odluka od fundamentalnog značaja za ovu državu. Demokratija je za njih, nepotreban i otežavajući faktor na tom njihovom „svetom“ zadatku.

 

Svaki neistomišljenik, protivnik ili kritičar nije rival, takmac ili konkurent u demokratskom nadmetanju ideja i programa. Ne, nipošto! Takav je izrod, izdajnik, rušitelj, strani plaćenik. Takav svojoj otadžbini želi zlo za račun nekog spolja, nekog antisrpskog centra moći.

 

Zato je vlastodršcima, i njihovim satrapima, otvorenim ili prikrivenim, dozvoljeno gaženje demokratskih principa u ime viših ciljeva čiji su oni ekskluzivni i autori i protagonisti.

 

Nasuprot njima stoje svi oni koji smatraju da je demokratija načelo nad svim načelima. Da je demokratija značajnija i vrednija od bilo kog proklamovanog nacionalnog interesa. Da je demokratija najviši i jedini neprikosnoven nacionalni interes.

 

Možemo se razmimoilaziti po svemu, možemo biti i levi i desni, i ovakvi i onakvi, ali nam je zajedničko upravo to što demokratiju stavljamo na prvo mesto, spremni da se uvek i svukud držimo njenih postulata.

 

Problem je u tome što se ove dve pozicije, ova dva stava i uverenja, ne mogu pomiriti. Demokratija ne trpi kompromis. Niti se može gradirati. Ili postoji ili je nema.

 

Blagodet demokratije, ponavljam enti put, jeste upravo u tome što jamči nacionalnu stabilnost. Poznat je i predvidljiv okvir u kojem se odvija politički život, dolazi i silazi s vlasti, pod kojim uslovima se opstaje na vlasti.

 

Nasuprot demokratiji nalazi se jedna ili druga vrsta autoritarnosti. A autoritarnost je, po političkoj zakonitosti, zasnovana na sili, prinudi i neslobodi.

 

U demokratiji je zloupotreba vlasti kažnjiva anomalija. Zakonom propisano krivično delo. U autoritarnosti zloupotreba vlasti je sama bit vladanja. Vladaocu je sve dozvoljeno, jer nema nikog iznad njega ko bi ga mogao sankcionisati.

 

Ta primarna protivrečnost, ta maglovita predstava o karakteru države, to lelujanje između pojmova i htenja, Srbiju sprečava da iskorači u demokratsku fazu razvoja. U doba što nagoveštava napredak i boljitak.

 

Spotičemo se o isti kamen. Over and over again.

 

Na površini izgleda kao da živimo u demokratiji. Višestranačje, izbori, parlamentarizam. Malo li se dublje pogleda, malo li se zaviri iza tog varljivog zastora, skine li se ta koprena, videće se istinsko stanje stvari.

 

Demokratija je u Srbiji mislena imenica. Pritom i ne preterano popularna. Neretko relativizovana. Ponekad i osporavana.

 

Naša nesposobnost iskoraka iz začaranog kruga, naše decenijsko tavorenje ni tamo, ni ovamo, naše uporno zamajavanje i zavaravanje. Naša neprijatna stvarnost.

 

Zbog čega su nam potrebni kontrolori, posmatrači, inostrani monitori, svakojaki nadzor tokom dana za glasanje? Zbog čega ovde izbori više liče na vanredno stanje nego na dan demokratskog odlučivanja?

 

Zato što vlast hoće da krade, otima i podvaljuje. Zato što vlast hoće da utiče na birače zabranjenim sredstvima, što hoće da falsifikuje rezultate izbora u svoju korist. Zato što demokratiju doživljava kao monetu za potkusurivanje.

 

Opozicionari, na suprotnoj strani, čine što mogu ne bi li zloupotrebe predupredili. Ne bi li obezbedili bar delimično fer političku utakmicu. Makar minimum mogućnosti za eventualnu promenu vlasti.

 

U Srbiji se pokazalo u poslednjih dvanaestak godina da je demokratija ubijena u pojam. Učinjena apsurdnom i bespredmetnom. Pretvorena u ruglo i bemisao. Jer na svakim održanim izborima, pobednik se znao unapred. Izbori nisu ni bili potrebni. Ishod je mogao biti objavljen i pre glasanja i prebrojavanja glasova. Svakom je sve bilo jasno.

 

I na ovim predstojećim izborima, ako ih ili kad ih bude, jedina će tema biti ova: Da li će Srbija najzad postati demokratska zemlja ili će i dalje tonuti u autokratiju.

 

 

 

To su dve opcije. Dve alternative. Dva izbora. Jednom za svagda ćemo se morati odlučiti. Moraćemo prelomiti i opredeliti se. Ne o tome koja nam je stranka milija ili manje mila, čiji nam se program sviđa ili ne sviđa, već o tome u kakvom političkom sistemu nameravamo da živimo.

 

Nažalost, i ovog puta će u izbornoj kampanji pljuštati fraze o svemu i svačemu. O opskurnostima, nerealnostima, manipulacijama, demagogiji. Koliko da se voda dodatno zamuti. Svesno ili nesvesno, svejedno.

 

Upamti, poštovani čitaoče, dobro upamti i nemoj nikad smetnuti s uma.

 

O demokratiji se radi.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 ///Neobjavljen komentar u Danas///

Tužno je čitati komentare na ovaj Protićev tekst. Ama šta je demokratija? Smenljivost vlasti nenasilnim putem (i ništa više od toga). To je moguće samo ako su 3 grane vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska) i mediji kao četvrta grana vlasti RAZDVOJENE. Toga su Srbiji nema 1945-2026. Druge zemlje realsocijalizma, na primer, iz bivšeg Varšavskog pakta, su iskoristile pad berlinskog zida 1989., da naprave RESET SISTEMA koji je omogućio da započne demoratija. To se u Srbiji nije desilo, umesto razdvajanja tri grane vlasti i medija kao červrte grane uvedeni smo u 4 rata.... i tako 37 godina. Srbija je poslednji DDR u Evropi (u svakom smislu, država antievropske a proruske ideologije i despotska država).

Ps. Pored apsolune moći - vlast ima (i) rezervoar od 1 000 000 glasova, broj punoletnih građana Srbije je za jedan milion manji od broja birača na izborima. Evolucija od "ćoravih kutija" do "rezeorvara" glasova!

 

Zoran Stokić

22.08.2026.

                                         Šta održava sistem?

*

Minimalac u Srbiji: ‘Ne zvuči malo, ali kada staviš na papir – uhvatiš se za glavu’

 

BBC News na srpskom

danas 21.08.2026. 10:26

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/minimalac-u-srbiji-ne-zvuci-malo-ali-kada-stavis-na-papir-uhvatis-se-za-glavu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Šta održava despotske siteme? Teorije zavera vođa. Iracionana verovanja i želje "despotske mašine". Njihova volja je usmerena na oblikovanje stvarnosti prema njihovim (takođe iracionalnim) verovanjima, željama i namerama. Da bi sistem funkcionisao primarni zadatak "despotske mašine"  je kadriranje – mora da stvori - kadrove - koji će biti raspoređeni u institucije sistema. Kadrovi će funkcionisaće poput časovnika – kad jednom budu pušteni u rad – radiće autonomno (nije potrebano uprvljanje i komandovanje odozgo). Pronalaze se ljudi u državi čija su verovanja i želje indentična verovaljima i željama "despotske mašine". Hitlerovi kadrovi su verovali da su siromašni jer su ih "opljačkali jevreji" (slom svetske berze 1928); bili su to pripadnici brojne najniže srednje klase. Nisu verovali da ih je osiromašio prvi svetski rat nego "bankari jevreji". Drugi deo kadova je bio vezan za verovanje da je život u Nemačkoj loš (ne zbog sloma u prvom svetskom ratu) nego samo zbog –  Ugovoru iz Versaja – koji im je ukino vojsku (redovni vojnog roka). Bili su to oficirski kadrovi gubitnici prevog svetskog rata. Bez ovih kadrova (koji su verovali u zaveru jevreja i Versaja) nema "hitlerizma" i Hitlera koji je svojom protiv zaverom hteo da spreči tu zaveru jevreja! Slično u Srbiji to su kadrovi koji veruju da je Rusija raj na Zemlji a Zapadna pakao. Da su svi u Hrvatskoj ustaše, svi u BIH mudzahedini itd (veruju u teoriju zavere koji su svi oni skovali – pomoću Ustava iz 1974). Život u Srbiji je super loš (neviđeno siromaštvo) ne zbog toga što je vlast neopravdano vodila 4 rata, uništavajući tako privredu i društvo, nego su krive republike i pokrajine iz YU i Zapad koje su pomoću Ustava iz 1974., hreli da unište Srbiju – pa je vlast svojom protiv zaverom htela to da spreči.

 

Zoran Stokić

21.08.2026.

 

Karneval u Veneciji

*

Dragojević: Samo tri odsto ljudi u Srbiji se interesuje za kulturu

Autor:

author

Beta

|

20. avg. 2026. 09:39

|

VESTI

|

16

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Reditelj Srđan Dragojević izjavio je da samo tri odsto ljudi u Srbiji zanima kultura i da se zato manifestacije sa dugom tradicijom, poput Međunarodnog filmskog festivala (FEST) i Beogradskog Internacionalnog teatarskog festivala (BITEF) gase.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/dragojevic-samo-tri-odsto-ljudi-u-srbiji-se-interesuje-za-kulturu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nismo uspeli da umaknemo vekovima atavizma – bez građana nema ni građanske kulture. A kako je to bilo u Veneciji, evo iz prizme karnevala. Venecijanski karneval njegove uzastopne metamorfoza su primer sposobnost da se neprestano prilagođavate novim potrebama, započeo je u srednjem veku kao – verski i politički ritual - obeleževanje godišnjih doba koji je istoveremono bio odbrambena strategiju za svoj grad, sa ciljem da osigura - koheziju stanovništva (plemića, građana i običnih ljudi) - prošao je faze od renesansnog i baroknog karnevala do karnevala društvene sloge, mesto građanske liturgije, građanske kohezije i mletačke "nacije". Od 15-18 veka ovaj je nadmašio sve konkuretne u Evropi  po rauznovrsnosti - sve grana umetnosti, raskošni spektakli, parade, krunisanja duždeva, viteštvo, sport, diplomatija, seksualnost – pod maskama i kostimima. Karneval paradoksa maski – "radite šta želite, pod uslovom da ne prelazite granice (verske i političke) pristojnosti", gde je na rubu javnog prostora, postojao privatni prostor gde je sloboda bila potpuna. Maske su pružale priliku i za iskazivanje kreativnosti u oblastima muzike (Gasparini, Vivaldi,..., Galupi, Paizijelo); pozorišta (Goldoni); slikarstva (Longi, Gvardi,...,Tiepolo). Prosvetiteljstvo se smatra vrhuncem karnevala, sve dok 1797., Mletačka republika nije prestala da postoji. Karnevalski "mletački mit" koji je dao veliki doprinos identitetu grada zabranile su francuske i austriske vlasti 1797-1848. Ali ni tada nije potpuno isčezao preobukao se u sromniju formu samo -  balet, lutkarske predstave, drame i operu - opere Rosinija, Belinija, Donicetija i Verdija, koje su sve premijerno izvedene u pozorištu La Feniče pretvorili su Veneciju sada samo u muzičku prestonicu.

 

Srbija danas - relikt iz prošlosti kada su ljudi bili klan, pleme – nismo dostigli nivo društva (za to je potreban kohezija). Bili smo na putu da stvorimo društvo – ali smo za ovih sumanutih (izmišljenih) ratnih 37 godina sve to rasprčakali i uništili. Srbija to vam je ova slika "putnici koji čekaju voz na železničkoj stanici" - haotičan nepovezan skup ljudi.

 

Zoran Stokić

20.08.2026.

                         Požar u Deliblatskoj peščari

*

Vukosavić: Mi kao društvo imamo kapacitet da se odbranimo, jedino što imamo probleme u samom vrhu

Autor:

author

N1 Beograd

|

20. avg. 2026. 12:23

|

VESTI

|

3

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

"Opasnost je višeslojna - postoji opasnost od same peščare, postoji opasnost od požara, čestica koje se pojavljuju u vazduhu na širem području, opasnost od neposredne ugroženosti stanovništva. Ali, postoji i jedna zebnja kod građana koja se javlja zbog reakcije rukovodstva, odnosno kako reaguje u ovakvim situacijama", ocenio je za N1 akademik Slobodan Vukosavić povodom požara koji je zahvatio Deliblatsku peščaru, angažovanja vatrogasaca, dobrovoljaca i naposletku meštana na terenu, ali i reakcije vrha država na ovu nepogodu.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vukosavic-pozar-srbija-deliblatska-pescara/

 

 

***

Komentar

***

 

Bez empirijskih kriterijuma istine krećemo se kao guske u magli. Srbija danas - relikt iz prošlosti kada su ljudi bili klan, pleme – nismo dostigli nivo društva. Bili smo na putu da stvorimo društvo – ali smo za ovih sumanutih (izmišljenih) ratnih 37 godina sve to rasprčakali i uništili. Srbija to vam je ova slika "putnici koji čekaju voz na železničkoj stanici" - haotičan nepovezan skup ljudi. Društvo to su formalne i neformalne INSTITUCIJE, što više institucija, to veća sposobnost društa da preživi brojne slučajne nepovoljne događaje.

 

Kada neko u sociologiji politici krši zakone biologije (učenje na greškama, homeostaza, simbioza/a ne parazitiranja/, samoorganizacija i tsl) kako misite da može da preživi. I kada su nas drugi - dobronamerno - pokazali u "ogledalu"  -  Dr Arčibald Rajs "Čujte Srbi" 1918., dr Hanter "Epidemija tifusa i povratne groznice u Srbiji 1915."(misija krune i vlade VB koja nam je omogućila da biološki preživimo) – kada su nam simbolički/empirijiski ukazali da smo u društvenom smislu na nivou deteta od tri godine, nespobni da samostalno preživimo – to smo brže bolje zaboravili – umesto ka izgradnji društva pravo u nove ratove i povratak ka klanu i plemenu i to sve u 21 veku. Kakav anahronizam!

 

Ps. Imao si 4 kanadera za gašenje požara ali ih je S.Milošević (Z.Lilić) 1995., prodali Grčkoj....

Zoran Stokić

20.08.2026.