Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo

 

BBC News na srpskom

"Danas" 28.03.2026. 16:00

 

teheran, muškarac i žena stoje u zgradi razrušenoj u vazdušnom napadu

ABEDIN TAHERKENAREH/EPA/Shutterstock

Iznenada, dok su se vodili pregovori, Amerika i Izrael su združenim snagama napali Iran iz vazduha 28. februara.

 

Prekid vatre, uprkos američkom predlogu, koji je Iran odbio, nije na vidiku.

 

Prvog dana američko-izraelskog napada na Teheran, ubijen je vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei.

 

Kao odgovor, Iran je lansirao rakete i borbene dronove ka Izraelu i zemljama u Persijskom zalivu u kojima Sjedinjene Američke Države ima vojne baze i koje Teheran smatra američkim saveznicima.

 

Umesto ajatolaha Alija Hamneija, Iran je za novog vrhovnog vođu imenovao njegovog sina, Modžtabu Hamneija, ali se on od tada nije javno pojavljivao.

 

Jedan od ključnih događaja u prethodnih 30 dana je odluka Irana da blokira Ormuski moreuz, uzak morski tesnac od 33 kilometra, jednog od najvažnijih u svetu za prevoz nafte i tečnog gasa.

 

Zbog toga su, prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu februara 2022, uzdrmana svetska energetska tržišta, a cena nafte je skočila iznad 100 dolara po barelu.

 

Prema do sada dostuopnim podacima, više od 4.500 ljudi je poginulo u sukobima na Bliskom istoku, koji se proširio i na Liban, jer je Izrael opet pokrenuo vazdušne i kopnene napade na položaje vojno-političke grupe Hezbolah.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/mesec-dana-americko-izraelskog-rata-protiv-irana-sta-se-sve-desilo/

 

 

***

Komentar

***

 

 

U amortizaciji stresa koje izazivaju ratovi  možete, na primer, koristiti muziku. Slušanje muzike aktivira mali mozak, povećava nivo dopamina i smanjuje nivo kortizola u mozgu. Ritam i melodija postaju moćni alati za poboljšanje našeg raspoloženja, kognicije i opšteg blagostanja. Preporuka:

 

Opera u tri čina T. Albinonija (nije pisao samo instrumetalnu muziku napisao je i 81 operu) - "Stratira" (1726.) - čija se radnja odvija u Tauridi, prestonici Persije,  246. g. p.n.e., međutim likovi su fiktivni - zasnovani su na istorijskim modelima koji su postojali u različitim epohama. Zaplet je prilično složen (što je manir u baroku) - pojenostvaljeno posle smrti vladara Artakserksa u bici, dve princeze Statira i Barsina polažu pravo na presto. Oront, kralj Skita, kako bi smirio zavađene frakcije upada svojom vojskom u Persiju, tražeći saveznike. Opera obiluje ne samo političkim sukobima nego i emocionalnim sukobima, oko potencijanih brakova, zavist, ljubavne spletke, izdajstva, mržnje, a sve to zajedno kulminira u neuspeli atentat na Oronta. Epilog - Stratira je posle brojnih peripetija nasledila presto Persije uvodeći zemlju u eru mira, novih saveza i prosperiteta.

 

https://www.youtube.com/watch?v=kGvScqgN0f4&list=RDkGvScqgN0f4&start_radio=1

Tomaso Albinoni - La Statira - Aria - Vien con nuova orribil guerra

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=ocjYEllrATc&list=RDocjYEllrATc&start_radio=1

Tomaso Albinoni: Sinfonia to 'La Statira' for 2 Trumpets, 2 Oboes, Strings & B.c

Zoran Stokić

28.03.2026.

 

 

Čeda Antić = O'Brajan

*

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Čedomir Antić izjavio je danas da je tragična smrt studentkinje nešto što se u istoriji te obrazovne ustanove do sada nije dogodilo.

 

Blic 27.03.2026.

 

Naglasio je da ta smrt pokreće nekoliko pitanja na koje se mora dati odgovor, a pre svega "šta bilo ko u miru, u vreme kada nema ni štrajka, ni studentskog protesta, radi u 22.30 sata na fakultetu i ko je taj ko kontroliše i odobrava da neko ostane pola sata ili sat ili deset sati posle zatvaranja fakulteta".

 

- Drugo pitanje je ko je odobrio da organizacija koja nema registraciju, koja nema žiro-račun, koja nema osobu koja je odgovorno lice, koja nema pečat, koja nije esnafska organizacija, koristi učionicu fakulteta - naveo je Antić.

 

"Zna se gde su kancelarije parlamenta i kako funkcionišu"

Naglasio je da su se borili za studentsku samoupravu godinama i da je on bio student kada su sa ponosom obnovili studentski parlament....Pročitati više:

https://www.blic.rs/vesti/hronika/antic-u-istoriji-filozofskog-fakulteta-nije-se-dogodilo-da-student-strada-u-ustanovi/sqj1g4w

 

 

 

***

Komentar

***

 

Nepada sneg da pokrije breg neko da životinje pokažu svoje tragove. 

Ovih 37 godina od pada berlinskog zida, Srbija je jedina zemlja realsocijalizamu Evropi gde - zid - još nije pao, zahvaljući složenoj štazi strukturi "matriona" - u svim segmentima društva su kadrovi vlasti, šatro nisu deo vlasti, ali kako vreme prolazi uvek se desi neki trenutak, neki događaj, kada je belodano da dotična osoba radi za vlast "pokaže svoje šape"!

 

 

"misteriozna organizacija" "nema pečat, nema žiro račun...." kaže nam Čeda Antić = O'Brajan

 

Svako treba ponovo da pročita Orvelovu "1984", ali da najviše pažnje posvete liku Golšajna i O'Brajana, zašto? Možda će tako razumeti kako je Srbija 81 (36 g) godina zarobljena u "despotskom  matriksu" (vlast je iznad Zakona) tj. kako je svaki naš potencijalni "Vinsent Smit" eliminisan na isti način kao Orvelov Vinsent Smit u distorpiji "1984". 

Nekadašnji saradnik Velikog brata Goldšajn (na TV ekranima, svakog dan: 2 minuta mržnje Golšajna) režim predstavlja kao kontrarevolucionara - neprijatelja naroda - vođom misteriozne organizacije koja se bavi sabotažama, navodni autor "Knjige" koja razotkriva mehanizam vladanja; a uz mit o Golšajnu  idu kadrovi profila O'Brajen. Otuda je prirodno što glavni pobunjenici Smit i Julia vjeruju da Goldstein vodi Bratstvo disidenata koji će jednog dana srušiti režim, odnosno da je O'Brien njegov član. Međutim, kasnije se ispostavlja da je O'Brajan u stvari agent provokator i operativac misaone policije Velikog brata koji nastoji "upecati" potencijalne pobunjenike.

 

*

 

Č.Antić:   "...i da je on bio student kada su sa ponosom obnovili studentski parlament..." Antić pokušava da nam proda rog za sveću.  Srbija bila i ostala despotija - zahvaljujući i njegovom učinku! 

 

Bio je predsedavajući Glavnog odbora Studentskog protesta 1996/1997. godine, kao i u DS, G17+

"Građanski i studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića održani su od polovine novembra 1996. do kraja februara 1997. širom Srbije. Građanski protesti trajali su 88, a studentski više od 117 dana. Direktan povod demonstracijama bila je krađa na lokalnim izborima 1996, ali pravi razlozi ležali su u nezadovoljstvu naroda teškom socijalno-ekonomskom situacijom, izolaciji zemlje i željom ljudi, a pre svega mladih, za promenama...."

 

Saberi/oduzmi zamlaćivali su nas da se despotski sistem može srušiti kroz institucije sistema. Uh, zaboravih ali redovni prof istoričar Č.Antić nema pojima, nije čuo za fenomen – despotski sistem (baš kao i redovi prof Ković,..., redovni prof Dubravka Stojanović – takođe nisu čuli za fenomen despotija – pa prema tome mi nismo oko 700 godina živeli u despotijama: vizantisko, osmanska, komunistička faza). To je kao da je neko kardiolog ali gle čuda nije čuo za organ srce!

 

A da su "naši" O'Brajani deo "matrione" vlasti, naj-jasnije pokazuje to da su oni svojim činjenjem (iako je njihov doprinos bio mali - ali je ipak bio) sprečili da se 5 oktobra 2000 dogodi 6 oktobar 2000 lustracija tj. RESTART sistema od 1945.

 

Zoran Stokić

27.03.2026.

 

Student: Borićemo se za svaki glas, verujemo da će u nedelju početi da se nazire sloboda

 

N1

danas 26.03.2026. 19:11

 

Student: Borićemo se za svaki glas, verujemo da će u nedelju početi da se nazire sloboda 1

 

Studenti će 29. marta biti u svih 10 mesta gde se održavaju lokalni izbori, kaže student FPN-a Stefan Jovanović. Trudiće se, kaže, da odbrane svaki glas, pravo ljudi da glasaju po svojoj savesti, te da ovi izbori budu što slobodniji. Dok opisuje predstojeći izborni dan kao odličnu uvertiru u ono što nas čeka na parlamentarnim izborima, veruje da će „sloboda početi da se nazire već u nedelju“.

 

 

Govoreći o očekivanjima studentskog pokreta od predstojećih lokalnih izbora, student FPN-a Stefan Jovanović kaže da će studenti biti u svim opštinama, da su napravili raspodelu i da im niko nije bitniji od nekog drugog.

 

Dok se nada da će sve proći mirno, brine ga da će sinoćni događaji u Kuli biti samo uvertira u ono što nas čeka narednih dana.

 

„Naravno, mi smo tu da reagujemo na sve što se dešava, da obavestimo javnost i da ne dozvolimo da se vrši nasilje niti nad aktivistima, niti nad ljudima. Smatramo da ovi izbori treba da prođu što mirnije“, rekao je on.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/politika/student-boricemo-se-za-svaki-glas-verujemo-da-ce-u-nedelju-poceti-da-se-nazire-sloboda/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Nastavak samoobmanjivanja. Od 1945 despotska vlast (koja je iznad Zakona) - izdresira je – ljude u Srbiji tako da ostanu u emocijalnom smislu na nivou dece, a u ekonomskom smislu da ostanu siromašni. To je kao kada vlasnik kučeta, dresira kuče, nemoj da primaš hranu od drugoga, samo te ja hranim, zato mi budi veran. Kod podanika je "stvoren"  uslovni refleks – kao takvi ne predstavljaju nikakvu smetnju vlasti čak ni na "izborima"! To je ta tiha većina sa društvenim karakterom čija je parola "ćuti, može da bude gore" – koja u sinergetskom dejstvu sa vlašću (agitpropaganda, sila) održava ovu metamorfozu despotskog sistema (vlast je iznad Zakona). Generalno, teško je biti - subjekt politike - ako smo u ovolikom  siromaštvu! Za dugoročno planiranje, političke izbore (a ne podaničko glasanje) u ključu opšteg dobra - potrebno je obrazovanje (građansko) i ekonomska samostalnost.

 

*

 

Da je naš glasač - vođen naučnom etikom, da mu  je empirijska praksa jedini sudija, on bi naučio kako da se služi "verovanjima" tj. kako (kada) njegova "verovanja" postaju opravdana a kada ne; on bi se tada ponašao racionalno pa bi bio spreman da napusti neko svoje "verovanje" kada se pojave čvrsti empirijski dokazi u suprotno. Nažalost većinski naš glasač je vođen iracionalnim verovanjima koje je naučio od starih animističkih etika mita, religije, onostranog i tsl. Kao takav - idealna je meta - plen -ribara ljudskih duša (političara vlasti, sveštenika, magova i tsl) koji mu nametnu "svoja iracionana antiempirijska verovanja" (zasnovana na sterotipovima i teorijama zavere i tsl) – kao STVARNA. A za naše političare vlasti, sveštenike, magove - kao i za našeg većinskog  glasača  ništa na ovome svetu se ne može računati kao dokaz koji bi opovrgao njihova verovanja (budući da ta "verovanja" nisu empirijska). Jedini način da se tome doskoči – pokazao je sv Pavle - najveći politički propagandista ikada. U vreme krize iznošenje razumne stvari bio je put u gubitak!  Pavlova „iracionalna dijalektika“, pretvarala je očajanje u spasenje. Kada se ljudi nađu u ekstremnoj situaciji života kada ne mogu svoje probleme da reše u normalnoj perspektivi  traže izlaz u van-razumnom.

 

 

Zoran Stokić

26.03.2026.

 Kad je umetnost uplašila vlast: Priča o slici koja je šokirala Nemačku i koja je posle 100 godina vraćena u Berlin

Danas online

"Danas" 24.03.2026.07:16

Kad je umetnost uplašila vlast: Priča o slici koja je šokirala Nemačku i koja je posle 100 godina vraćena u Berlin 1

Alte Nationalgalerie museum, foto: Hans Scherhaufer / imago stock&people / Profimedia

Umotana u plašt obrubljen hermelinom i sa nazubljenom gvozdenom krunom na glavi, ogromna kostur stoji jednom nogom na globusu i jednim dramatičnim pokretom ruši kraljevski tron. To je slika. Slika koja je bila skrivana.

Nazvana Mors Imperator („Smrt vlada“), simbolistička slika nemačke umetnice Hermione fon Preušen iz 1887. godine trebalo je da prikaže prolaznost slave i moći

Međutim, vlasti su strahovale da bi delo moglo biti shvaćeno kao podsmeh tada već ostarelom nemačkom caru Vilhelmu I, pa su odbile da ga uvrste na godišnju izložbu Berlinske akademije umetnosti.

Više od jednog veka kasnije, nakon što je svojevremeno izazvala pravi skandal u berlinskom društvu, slika se konačno vraća u nemačku prestonicu. Od ove nedelje pa do sredine novembra biće izložena u Alte Nationalgalerie – prvi put kao deo zvanične državne institucije.

Slika koja je izazvala strah vlasti

Priča o ovom delu pokazuje koliko su autokratski sistemi skloni paranoji kada je reč o umetnosti i njenim „skrivenim porukama“. Ipak, prema rečima kustosa izložbe, umetnica nikada nije imala nameru da uvredi monarhiju, niti je car tako doživeo sliku.

Rođena 1854. godine u Darmštatu, fon Preušen bila je pesnikinja, putnica i slikarka poznata po monumentalnim istorijskim kompozicijama. Bila je i rana zagovornica prava žena – na Kongresu žena u Berlinu 1896. godine javno se zalagala za pristup umetničkim akademijama

Iako hrabra i samouverena, nije bila politički angažovana, niti postoje dokazi da je imala antimonarhističke stavove

Pogrešno protumačena simbolika

Detaljne analize slike nisu pronašle nikakve skrivene aluzije na nemačkog cara. Grb na tronu zapravo je izmišljeni motiv, dok kruna koja pada na pod više podseća na francuske kraljevske insignije nego na nemačke.

Slika je prvobitno bila zamišljena kao deo ciklusa od deset dela o životu, smrti i ljubavi, ali ostatak serije nikada nije završen na vreme

Odbijanje slike teško je pogodilo umetnicu, koja je čak pisala caru kako bi objasnila svoje namere. Odgovor je bio jasan – problem nije bio u temi, već u proceni umetničke vrednosti

Akademija je kasnije promenila obrazloženje i odbacila delo kao „neumetnički izraz iskrivljene ideje“.

Skandal koji ju je proslavio

Ne pristajući na takvu odluku, von Preušen je objavila otvoreno pismo u novinama i iznajmila prostor u centru Berlina gde je izložila sliku – sakrivenu iza zavese, da bi je posetioci gledali uz dramatično otkrivanje, piše Gardijan

Uprkos ulaznici koja bi danas iznosila oko osam evra, izložba je postala glavna tema u gradu i umetnicu preko noći učinila slavnom.

Slika je kasnije prodata švajcarskom kolekcionaru, a danas se ponovo vraća u fokus javnosti kao snažna alegorija moći i njenog kraja.

Poruka koja je nadživela svoje vreme

Centralna ideja slike – da smrt nadjačava svaku vlast – pokazala se gotovo proročkom. Vilhelm I preminuo je nedugo nakon njenog nastanka, 1888. godine, u istoriji poznatoj kao „Godina tri cara“.

„To je delo koje dolazi direktno iz srca“, ističu kustosi, naglašavajući da je umetnica čitav život posvetila velikim pitanjima o životu, sudbini i prolaznosti.

 

 

***

Komentar

***

 

Da, ključni trenutak u ranom modernizmu – Hermione je znala kako da iskoristi mehanizme modernih odnosa sa javnošću u svoju korist.  Njena slika kao da je iznikla iz srednjevekovne serije "Memento mori"; odjeci su postojali  i kod njenih savremenika, na primer, Sen-Sansov "Ples smrti" 1874.

Kuga je u Evropi od sredine 14 veka doprinela i stvaranju novih sistema vrednosti i nove pobožnosti. Do tada su se ljudi plašili smrti zbog mogućnosti odlaska u pakao; a sada su se ljudi plašili - same smrti - zbog vidljivih užasa umiranja usled kuge a ti prizori nisu nimalo zaostajali za paklenim mukama. Pojavljuje se "Memento mori" ("seti se da si smrtan") koja je postala temelj pobožnosti i čitavog stila života i razmišljanja - to je sve vodilo ka Holbajnovoj slici - "Ruka smrti" - te da Montenj kaže "filozofirati znači naučiti da se umre"! Montenj je zapravo ponovio reči Sokrata, koji u Platonovom "Fedonu" kaže da je jedina svrha bavljenja filozofijom "vežbanje za umiranje i smrt" - učio je sugrađane kako da savladaju strah od smrti, telo je propadljivo, ali duša je besmrtna i treba je negovati poput biljke. Ikonografska tema pobeda smrti spektakularno je predstaljena 1350. "Kampo Santo" u Pizi; takođe u ikonografiju ulazi i - mrtvački ples - kao slika smrti čitavog društva predvođen papom i carem, igra čitav ljudski rod, od kralja do plemića, buržuja i seljaka... Ples je osobito bio prikazan, na primer, u seriji slika iz 1424., na groblju Cimetière des Innocents u Parizu.

Zoran Stokić

25.03.2026.

 

U pećinama Kambodže otkrivene zmije koje niko do sada nije video

Autor:

RTS

|

24. mar. 2026. 08:54

|

SCITECH

Kambodžanske, uglavnom neistražene krečnjačke pećine, koje se protežu hiljadama kilometara, dom su bezbroj neotkrivenih vrsta i jedinstvenih ekosistema, sa stvorenjima koja se ne nalaze nigde drugde na Zemlji.

Pročitaj više (pogledaj sliku, video):

https://n1info.rs/magazin/scitech/u-pecinama-kambodze-otkrivene-zmije-koje-niko-do-sada-nije-video/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mitohondrije i plastidi - vitalne strukture unutar životinjskih i biljnih ćelija - evoluirali su iz bakterija pre stotine miliona godina, nakon što su bakterijske ćelije počele da se sakupljaju u interaktivnim zajednicama i žive simbiotski jedne sa drugima. Rezultirajuća spajanja su dala složene ćelije poznate kao - eukarioti - što je zauzvrat dovelo do svih ostalih: protoktista, gljiva, biljaka i životinja, uključujući i ljude. Svi smo mi deca bakterija. Evolucija eukariotskih ćelija bila je najvažniji događaj u istoriji organskog sveta. Strukturno - geni pomoću "daljinske kontrole" upravljaju, već oko 4 milijardi godina sa - nama - brojnim - boljim i lošijim – robotima (genskim robotima).  Ne znamo tačno koliko vrsta tih robota sada postoji (ni koliko ih je bilo u prošlosti); samo znamo da je to veoma veliki  broj. Po spoljnom izgedu i unutrašnjim organima – izgledamo veoma različito; ali smo po načinu funkcionisanja (od bakterija pa sve do ljudi) veoma slična hemiska fabrika – molekula zvanih DNK; DNK je dugi lanac građevinskih blokova — malih molekula zvanih nukleotidi (slično kao što su proteinski molekuli - lanci aminokiselina). Molekul DNK je premali da bi se mogao vidjeti, otkriven je posrednim putem - sastoji  se od dva nukleotidna lanca smotana u elegantnu dvostruku spiralu. Nukleotidni građevinski blokovi dolaze u samo četiri oblika, čiji se nazivi mogu skratiti na A, T, C i G. DNK koji se nalazi u ćelijama je, uprošćeno kazano,  skup komandi kako izgraditi "to i to",  komande su ispisane abesedom nukletida: A, T, C i G. Kod svih živih organizama oni su isti - ono što se razlikuje jest redosled kojim su nukleotidi poređani.

 

Zoran Stokić

24.03.2026.

 

Naučnici upozoravaju: Toplota okeana oborila sve rekorde

 

Autor:

Science alert

23. mar. 2026. 13:02

SCITECH

shutterstock_2472801273

Oleksandr Matsibura/Shutterstock

 

Klima na Zemlji je neuravnoteženija nego ikada ranije, a period 2015-2025. potvrđen je kao najtoplijih 11 godina u istoriji merenja, navodi se u godišnjem izveštaju Svetske meteorološke organizacije o stanju globalne klime.

Posebno je zabeleženo da je sadržaj toplote u okeanima dostigao rekordni nivo 2025. godine, jer mora i dalje apsorbuju oko 91 odsto viška energije zarobljene usled nezapamćenih nivoa gasova staklene bašte u atmosferi, piše Science alert.

Ovo je prvi izveštaj o stanju globalne klime koji uključuje energetsku neravnotežu Zemlje kao ključni pokazatelj.

Svake godine određena količina Sunčeve energije stiže do naše planete. U teorijski „stabilnoj” klimi, količina energije koja dolazi bila bi približno jednaka količini koja odlazi.

Ogromne količine gasova staklene bašte u atmosferi sprečavaju da se ta energija vrati u svemir. Umesto toga, pokušavajući da se raspodeli širom Zemlje, ta energija prodire u naše okruženje, naročito u okeane.

Prema izveštaju, samo jedan odsto tog viška energije ostaje u atmosferi. Pet odsto se akumulira na kopnu (posebno u urbanim toplotnim ostrvima). Tri odsto apsorbuje led, doprinoseći topljenju glečera.

Preostalih 91 odsto energije koju apsorbuju okeani teško je pojmiti, ali izveštaj to objašnjava kroz količinu uskladištene toplote.

Godine 2025. sadržaj toplote u okeanima nadmašio je sve rekorde u poslednjih 66 godina, premašivši rekord iz 2024. za oko 23 zetadžula – odnosno 23.000.000.000.000.000.000.000 džula.

To je ogroman skok, imajući u vidu da je razlika od 14 zetadžula između 2020. i 2021. tada delovala zabrinjavajuće.

To je kao da smo tokom cele 2025. godine svake sekunde svakog dana detonirali 12 bombi iz Hirošime u okeanu.

I to je samo toplota apsorbovana u prvih 2.000 metara dubine okeana.

Iako sposobnost okeana da apsorbuje toplotu i ugljen-dioksid naizgled „ublažava” klimatske promene na kopnu, modeli pokazuju da bi čak i kada bi ljudi potpuno prestali sa emisijama gasova staklene bašte, samo Južni okean nastavio da oslobađa toplotu i podstiče globalno zagrevanje još najmanje jedan vek.

Pored toga, topliji okeani podstiču snažnije oluje, što dovodi do češćih i intenzivnijih ekstremnih i smrtonosnih vremenskih pojava, poput uragana Melisa, tropskih ciklona Senjar i Ditva i tajfuna u Vijetnamu i na Filipinima, koji su se svi dogodili 2025. godine.

Ovo je takođe veoma loša vest za život u okeanima – i za zajednice koje zavise od morskih resursa. Intenzivni i nezapamćeni morski toplotni talasi poslednjih godina pokazuju koliki je zapravo teret tog navodnog „tampona”.

Uz to, morski toplotni talasi često dovode do dodatnog oslobađanja gasova staklene bašte, jer se mrtve ribe i drugi organizmi razgrađuju nakon takvih događaja.

Osim Sunčeve energije, izveštaj Svetske meteorološke organizacije navodi da je okean apsorbovao i 29 odsto ugljen-dioksida koji je u poslednjoj deceniji emitovan ljudskim aktivnostima. Kada se ugljen-dioksid rastvara u vodi, ona postaje kiselija.

Mnoge vrste planktona - mikroorganizama koji čine osnovu morskih lanaca ishrane – praktično se rastvaraju u sve kiselijim vodama okeana.

Kiselija morska voda otežava organizmima koji stvaraju kalcijum-karbonat, poput planktona i korala, da izgrade i održe svoje ljušture, skelete i druge strukture; u veoma kiselim vodama one se čak mogu i rastvoriti.

Emisije gasova staklene bašte iz ljudskih aktivnosti – pre svega korišćenje fosilnih goriva za gotovo sve aspekte našeg života, kao i emisije iz poljoprivrede – dovele su do brzih i velikih promena u samo nekoliko decenija.

„Kada se istorija ponovi jedanaest puta, to više nije slučajnost. To je poziv na akciju”, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

„U ovom dobu ratova, klimatski stres otkriva još jednu istinu: naša zavisnost od fosilnih goriva destabilizuje i klimu i globalnu bezbednost”, dodao je 

„Današnji izveštaj treba da nosi upozorenje: klimatski haos se ubrzava, a odlaganje je smrtonosno.”

Izveštaj se zasniva na podacima i doprinosima nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi širom sveta, regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije, partnera Ujedinjenih nacija i desetina stručnjaka.

 

***

Komentar

***

 

Homo sapijens je prešao svoj "Rubikon" – nema povratka. Ne postoji više nikakva mogućnost kontrole života za ljude, jer je - tempo ubrzanja - postao autonoman. Možemo se tešiti pomoću, na primer, muzike:

https://www.youtube.com/watch?v=drmTxtJITJc&list=PLrF4AujsHW-M5o_NJedTcEd9KFk5G__GN&index=4

Sarti: Miserere in F Minor: Tibi soli peccavi (Tenor, Chorus)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=reFj-ReOqus&list=RDreFj-ReOqus&start_radio=1

Leo: Concerto for Cello and Strings in D - 3. Larghetto, con poco moto

 

 

***

 

Rimski zakon je zabranjivao svakom vojskovođi da prelazi - reku Rubikon - sa stalnom vojskom. Reka se smatrala granicom između rimske provincije Cisalpinske Galije i Italije. Zakon je tako štitio republiku od unutrašnjih vojnih pretnji.

Kada je Julije Cezar prešao reku 49., p.n.e., prekršio je ovaj zakon, što je neizbežno dovelo do oružanog sukoba — građanskog rata. Prema rimskom istoričaru Svetoniju, izgovorio je čuvenu frazu „Kocka je bačena“ (Alea iacta est). Ova izreka znači jasan i koncizan opis stanja ili situacije u kojoj nema povratka ili povlačenja odluke; fraza „preći Rubikon“ se koristi u sličnom smislu. Nakon što je prešao reku, susreo se sa Pompejem u bici kod Farsala, pobedio ga i postao gospodar Rima. Godine 46. pre nove ere izabran je za diktatora. Time je efektivno okončana Rimska republika.

 

Zoran Stokić

23.03.2026.

 

Mladenci - su u narodu poznati kao mladenčići i simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život.

*

Danas su Mladenci, praznik Svetih 40 mučenika Sevastijskih - u našoj zemlji vezuje se jedan običaj

 

Autor:

N1 Beograd

22. mar. 2026. 07:15

KULTURA

Facebook

X

Mail

mladenci

Wikimedia.org

Danas su Mladenci, praznik posvećen uspomeni na stradanje Svetih četrdeset mučenika Sevastijskih, koji su 320. godine postradali za Hristovu veru. U našem narodu postoji običaj da na ovaj dan, prve godine braka, mladenci dočekuju goste.

 

Ovi mladići bili su vojnici koji nisu pristali da se odreknu hrišćanske vere, uprkos tome što ju je zabranjivao car Likinije, kome su služili, zbog čega su osuđeni na smrzavanje u zaleđenom jezeru. Kako su tu noć preživeli, naređeno je da se pogube i spale njihova tela, a nesagoreli ostaci pobacaju u jezero.

 

Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera.

 

Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je celo jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih i hrišćanski sahranili, piše RTV.

 

Običaj koji se praktikuju na ovaj dan

Treba napomenuti da Mladenci uvek padaju u vreme posta i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.

 

Najpoznatiji, najočuvaniji i najviše poštovan običaj za Mladence jeste da žene ustaju rano i mese kolačiće od pšeničnog brašna.

 

Oni su u narodu poznati kao mladenčići i simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život.

 

Simbolično, mladenčići se premazuju medom i nude svim gostima koji toga dana dolaze u kuću mladog bračnog para.

 

***

Komentar

***

 

 

Moralizirajuće metafore za brak su bile česte u umetnosti, na primer, set od šest panela Sandra Botičelija i Filipia Lipija 1475., ukrašavali su sanduke namenjen nevesti - da u bračnoj sobi u njima drži miraz. Evocirane teme su (i) upozorenje protiv ženskog ponosa (sudbina Vašte) i veličanje porodične i bračne vernosti (Estera) iz knjige o Esteri (starog zaveta). 

To je knjiga parabola  o kraljici Esteri spremnoj da za svoje pleme pati poput Hrista – a njena vrlina, istina i nevinost vode je ka tom cilju; kao što je to veličanstveno prikazao Hendl u oratorijumu "Estera" 1718. Siroče koje je odgajao rođak Mordehaj je živeo u persijskoj dijaspori u Suzi. Estera  postaje žena persijskog despota Kserks I, 5. v.p.n.e. (pošto je despot svoju prvu neposlušnu ženu Vaštu proterao). Mardohej otkriva zaveru protiv despota i tako mu spase život, on mu zauzvrat daje mali poklon; tim povodom, međutim, Mardehej ne želi da klekne pred velikim vezirom Amanom, jer je uveren da treba da se klanja samo Bogu. Iz osvete, vezir Aman nagovara Kserksa da pobije sve Jevreje. On piše dekret u kraljevo ime da lokalno stanovništvo širom Persijskog carstva pobije Jevreje na određeni dan izabran žrebom (žreb = Purim). Estera to saznaje, moli se i posti, a zatim se usuđuje da ode kod Kserksa (običaj je da vladarka i drugi dvorjani idu kod despota samo kada ih on pozove, inače rizikuju svoje živote ako se sami upute ka Kserksu). Tek tada Kserks sazna da mu je žena Jevrejka i da je Mordehaj, čovek koji ga je spasao, osuđuje Amana i Mordehaj postaje vezir. Aman je obešen na vešala koja je sagradio za Mordehaja. Kserks novim dekretom dozvoljava Jevrejima da se osvete svojim neprijateljima. Jevreji se osvete. Dan pobede proglašen je danom radosti - Purimom.

 

https://www.youtube.com/watch?v=TuFIGRRpmA0&list=RDTuFIGRRpmA0&start_radio=1

Georg Friedrich Händel - Esther HWV 50a (1718 version)

Zoran Stokić

22.03.2026.