Hongkong: Džimi Laj,
medijski mogul koga Peking smatra izdajnikom, osuđen na 20 godina zatvora
BBC News na srpskom
danas 9.02.2026. 07:30
Džimi Laj, u sivom odelu i crnim
pantalonama
Getty Images
Sedamdesetosmogodišnji
državljanin Velike Britanije Džimi Laj osuđen je za lobiranje kod stranih vlada
da uvedu sankcije Hongkongu i Kini
Džimi Laj, prodemokratski
medijski mogul iz Hongkonga, osuđen je na 20 godina zatvora zbog saradnje sa
stranim snagama, što je kažnjivo prema kontroverznom kineskim zakonomom o
nacionalnoj bezbednosti.
Laj, 78-godišnji državljanin
Velike Britanije, koji je u zatvoru od decembra 2020, izjasnio se da nije kriv.
Dok su prodemokratske snage u
Hongkongu Laja proglasile herojem, Peking ga smatra izdajnikom.
Ovo je najstroža kazna izrečena
po Zakonu o nacionalnoj bezbednosti, za koji Kina kaže da je neophodan za
stabilnost grada.
Laj, koji poseduje britanski
pasoš, bio je jedan od najglasnijih kritičara Pekinga, često objavljujući
kolumne u njegovom listu Epl dejli (Apple Daily).
Još šest bivših rukovodilaca
lista takođe su osuđeni na zatvorskske kazne – od šest godina i devet meseci do
10 godina.
List Epl dejli sada je ugašen, a
sud je ranije utvrdio da ga je Laj koristio u nameri da lobira kod stranih
vlada da uvedu sankcije Hongkongu i Kini.
Upravnik Hongkonga, Džon Li,
pozdravio je presudu, napominjući da su Lajevi postupci „štetili interese
zemlje i dobrobit stanovnika Hongkonga“, ali su grupe za ljudska prava suđenje
nazvale „okrutnom farsom“.
Laj je najistaknutija ličnost
koja se suprostavljala vlastima u Pekingu.
Optužen je za kršenje kineskog
zakona iz 2020, kao odgovor na masovne proteste koji su izbili u Hongkongu
godinu dana ranije.
Zakon kriminalizuje sve što
Peking smatra subverzivnim ili secesionističkim – od skandiranja slogana do
učešća u opozicionim protestima.
Kina tvrdi da je neophodno
očuvati stabilnost Hongkonga, ali kritičari kažu da je zakonom efikasno
zabranjeno bilo kakvo neslaganje i drugačije mišljenje.
Hongkong je bio pod britanskom
vlašću, ali je predat Kini na upravljanje.
Hongkong je zadržao izvesnu
autonomiju, ali je Peking uspostavio svoju vlast preko odanih ljudi, čiji je
zadatak da sprovode kineske zakone.
Vlasti Hongkonga tvrde da je Laj
imao pravično suđenje, u skladu sa zakonom, ali kritičari ukazuju da njegov
slučaj pokazuje kako se pravni sistem grada koristio za ućutkivanje opozicije.
Porodica Laja je izrazila
zabrinutost zbog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja u pritvoru.
Njegov sin Sebastijan je u
avgustu 2025. za BBC izjavio da bi i pet godina zatvora za Džimija Laja
„praktično bilo kao smrtna kazna“.
Ovaj medijski mogul je postao
jedan od najžešćih kritičara kineske države i vodeća ličnost koja se zalaže
za demokratiju na bivšoj britanskoj teritoriji.
„Rođeni sam buntovnik“, rekao je
za BBC u intervjuu 2020. godine, nekoliko sati pre nego što je optužen i
uhapšen.
„Imam veoma buntovnički
karakter“, dodao je.
Hongkong: Višegodišnje zatvorske
kazne za 45 prodemokratskih političara
Sve što treba da znate o
protestima u Hongkongu
Ovce sa „buntovničkim namerama“:
Autori slikovnice osuđeni pred sudom u Hong Kongu
Od nemaštine do bogatstva
Džimi Laj je rođen u Gvangdžouu,
gradu na jugu Kine, u bogatoj porodici, koja je sve izgubila kada su komunisti
preuzeli vlast 1949. godine.
Imao je 12 godina kada je pobegao
iz rodnog sela kontinentalnoj Kini, stigavši u Hongkong kao slepi putnik na
ribarskom brodu.
Dok je radio razne poslove i pleo
u maloj prodavnici odeće, naučio je engleski.
Od običnog i sporednog radnika
dogurao je do osnivača međunarodnog brenda odeće Đordano.
Lanac je imao ogroman uspeh, ali
kada je Kina poslala tenkove da uguši prodemokratske proteste na pekinškom Trgu
Tjenanmen 1989. godine, Laj je započeo novi životini put kao glasni demokratski
aktivista, ali i preduzetnik.
Počeo je da piše kolumne,
kritikujuži masakr koji je usledio posle demonstracija u Pekingu.
Potom je osnovao izdavačku kuću,
koja je postala jedna od najuticajnijih u Hongkongu.
Pogledajte video o dešavanjima na
Trgu Tjenanmen u Pekingu
Kineske vlasti su zapretile da će
zatvoriti njegove prodavnice na kontinentalnom delu, zbog čega je Laj prodao
kompaniju.
Potom je pokrenuo niz popularnih
prodemokratskih novina, kao što je onlajn časopis Nekst (Next) i popularne
novine Epl dejli.
U lokalnom medijskom svetu, kojeg
se sve više plašio Peking, Laj je bio stalni kritičar kineskih vlasti, što je
izražavao u publikacijama i pisanjem.
Zbog toga su mnogi u Hongkongu u
njemu videli hrabrog čoveka koji je preuzeo velike rizike da bi branio slobode
grada.
Laj između dva policajca sa
lisicama na rukama, u sivom sakou i bež pantalonama, sa maskom preko usana
Reuters
Laj je među poznatijim ličnostima
koje su optužene za kršenje kontroverznog zakona o nacionalnoj bezbednosti
Na kopnu se, pak, smatra
„izdajnikom“ koji je pretnja po kinesku nacionalnu bezbednost.
Poslednjih godina, maskirani
napadači su bacili zapaljive bombe na Lajevu kuću i sedište kompanije, a bio
je i meta atentata.
Nijedna od pretnji ga nije
sprečila da glasno iznosi stavove.
Bio je aktivni učesnik gradskih
prodemokratskih demonstracija, a 2021. dva puta su ga privodili zbog
nezakonitog okupljanja.
Naslovna strana novina Epl Dejli:
„Zli zakon stupa na snagu i sahranio je dva sistema"
Getty Images
Epl Dejli je glasno kritikovao
kineske vlasti
Kada je Kina usvojila novi zakon
o nacionalnoj bezbednosti Hongkonga u junu 2020. godine, Laj je za BBC rekao da
je to „smrtna presuda“ Hongkongu.
Medijski mogul je poznat po
otvorenim i ekstravagantnim postupcima.
Pozvao je američkog predsednika
Donalda Trampa da pomogne Hongkongu, jer je on „jedini koji ga može spasiti“ od
Kine.
Pismo je završio rečima:
„Gospodine predsedniče, molimo vas, pomozite nam“, a objavljeno je na naslovnoj
strani njegovih novina Epl dejli.
Takvi postupci su za Laja bili neophodni
kako bi odbranio grad koji ga je primio i podstakao njegov uspeh.
„Došao sam ovde bez ičega, a
sloboda ovog mesta mi je dala sve.
„Možda je vreme da se odužim za
tu slobodu i borim se za nju“, izjavio je jednom za agenciju Frans pres.
Džimi Laj je 2020. godine optužen
za mnoga krivična dela, između ostalog za organizovanje nezakonitog okpljanja,
odnosno protesta.
Njegov slučaj privukao je i
međunarodnu pažnju, a grupe za ljudska prava i strane vlade zahtevaju slobodu
za medijskog mogula.
Tokom godina, njegov sin
Sebastijan Laj je išao po svetu kako bi govorio o slučaju njegovog oca i
govorio o vlastima u Hongkongu i Pekingu zbog kažnjavanja „vrednosti koje treba
slaviti“.
„Moj otac je u zatvoru zbog
izrečene istine, hrabrosti u srcu i slobode u duši“, rekao je.
O Hongkongu i specijalnom statusu
Bio je britanska kolonija više od
150 godina – jedan njegov deo, hongkongško ostrvo, pripojen je Velikoj
Britaniji posle rata iz 1842. godine.
Kasnije je Kina iznajmila ostatak
Hongkonga – Nove teritorije – Britancima na 99 godina.
Postao je prometna trgovačka
luka, a njegova privreda procvetala je 1950-ih, kada je postao fabričko
čvorište.
Teritorija je bila popularna i
među migrantima i disidentima koji su bežali od nestabilnosti, siromaštva ili
progona u kopnenoj Kini.
Potom, ranih 1980-ih, kako je
polako isticao rok za 99-godišnji najam, Velika Britanija i Kina započeli su
pregovore o budućnosti Hongkonga – komunistička vlada u Kini smatrala je da
čitav Hongkong treba vratiti.
Dve strane postigle su sporazum
1984. godine prema kojem se Hongkong vraća Kini 1997. godine, pod načelom
„jedna zemlja, dva sistema“.
To je značilo da će, iako će
postati deo jedinstvene zemlje sa Kinom, Hongkong u narednih 50 godina uživati
„visoki stepen autonomije, sem u spoljnim poslovima i odbrani“.
Kao posledica toga, Hongkong ima
vlastiti pravni sistem i granice, a prava, između ostalih sloboda okupljanja i
sloboda govora, ostaju zaštićena.
Hongkong je bio jedno od retkih
mesta na kineskoj teritoriji na kojem su ljudi mogli da obeleže masakr na Trgu
Tjenanmen u Pekingu.
Poslednjih godina, bilo je
nekoliko opozicionih protesta, a na jednom je policija pucala na demonstrante.
***
Komentar
***
Presuda kao u svakoj despotiji. U
despotskim državama, gde nije postojao građanski nacionalizam, stvari su
izgledale kao u Kini. "Seljački nacionalizam" bio je ključ za uspon
KPK na vlast 1949. U Kini su postojali različite etnički nacionalnosti. Termin
minzu (nacija) je prvi put uveden u kineski "politički leksikon"
1899., a koncept minzu zhuii (nacionalizam) je prvi put upotrebljen 1901. KPK je imala malu podršku - postala je
privlačna za veliku većinu seljaka tokom perioda japanske invazije od 1937 -
1945. Japanska invazija je probudila duh nacionalizma među seljaštvom, što je
bilo ključno za uspeh KPK. KPK je preotela nacionalističku baklju od KMT
(Chiang Kai Shek).
U bivšoj YU, se dogodilo slično, nacistička invazija je bila
presudna da komunisti pridobiju seljake i upregnu ih u nacionalističku agendu.
Slično je bilo i u Rusiji 1918. Otuda imamo da je za Rusiju (Kinu, Staljinste
iz Srbije tj. vlast 1945-2026) "despotski mesijanizam" postao
"komunistički (a u stvari 'nacionalni') mesijanizam". U despotskim
nacionalnim državama kao i u stadim despotijama život stanovništa je nebitna
stvar. Bitan je "spoljni mesijanizam": Amerika i engleska biće zemlja proleterska i
tsl.
Zoran Stokić
9.02.2026.
