Istoričar: Srušena zgrada Narodne biblioteke zaslužuje da postane spomenik, a ne zapuštena rupa

Autor:

author

N1 Beograd

|

06. apr. 2026. 17:51

|

VESTI

Istoričar Instituta za savremenu istoriju Bojan Dimitrijević ocenio je da mesto porušene Narodne biblioteke u Beogradu zaslužuje da bude uređeno kao memorijalni prostor posvećen žrtvama nacističkog bombardovanja 1941. godine, umesto da ostane zapušteno, ističući da je reč o jednom od najupečatljivijih simbola aprilskog rata i razaranja prestonice.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/istoricar-srusena-zgrada-narodne-biblioteke-zasluzuje-da-postane-spomenik-a-ne-zapustena-rupa/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Mi smo društvo koje ne želi da uči na greškama, umesto učenja na greškama obmanjuju nas stereotipovima i teorijama zavere. Istorijaka činjenica je  da " bombardovanje NBS nije bilo planirano" kao i to "da NBS nije pogođena 6 aprila". Pošto je zgrada NBS blizu mosta (a most će sigurno biti meta odmazde), na vreme je naređena evakuacija knjiga iz NBS, međutim – "za knjige spremne za evakuaciju Patrijaršija nije dala prostor a vojska kamione za transport, pa su knjige izgorele...". 

Uzgred, ne može da škodi, istorijska činjenica, između Čerčila i Hitelera, na primer, bio je sklopljen sporazum da ne bombarduju univerzitetske gradove Oksford i Kembridž, odnosno Hajdelberg i Getingen.

 

 

*

 

Slično :

 

 

 

Savezničko bombardovanje Srbije

 

Ovo je reagovanje na emisiju “Direktno” (Studio B, 26.05.09, sa gospodom Bokunom, Božovićem i Đurićem kao gostima).

Stereotip o “zverskom” savezničkom bombardovanju Srbije 1944. (Beograd, Leskovac itd.) idealan je za “ribarenje ljudskim dušama” i to bi naš uvaženi psihijatar morao znati. Odavno dostupne empirijske činjenice daju sasvim drugačiju sliku o tom događaju. Naime, od početka 1944. stvarani su bili uslovi za prekretnicu u sistematskom i planskom uništavanju značajnih nemačkih – a ne srpskih – uporišta po celoj dubini Balkana (sve do Ploeštija u Rumuniji). Baš zato što kod nas i dalje živi stereotip da su saveznici bombardovali Srbiju namerno, tj. da je postojala zavera protiv nas – iako se iz ratnih arhiva jasno ocrtavaju elementi ratne logike toga vremena –, spomenimo samo bombardovanja na teritoriji omražene nam NDH. Krajnje je neprijatna (i nedopustiva!) činjenica da u Srbiji ni u 21. veku čak ni gospoda poput Bokuna, Božovića i Đurića nisu upoznati sa činjenicama da je, na primer, Slavonski Brod bombardovan 15 puta, Split 10 puta, Zagreb 8 puta, Zadar 7 puta, Šibenik 6 puta, Bihać i Metković 5 puta, Dubrovnik, Sarajevo, Banja Luka, Osijek, Zenica po 3 puta itd. Kome odgovara prikrivanje činjenice da su u Beogradu tri fabrike aviona – “Rogožarski”, “Teleoptik” i fabrika u Rakovici – remontovale 600 motora za nemačke “meseršmitove” i tsl?. Ko i zašto, sa kojim ciljevima, sprečava da ove činjenice zna svaki naš sugrađanin?

Osim toga, Dr Bokun je bacio u etar i ideju o “zavereničkoj teoriji sveta” od strane “krizne grupe”, koja je tako postala glavni krivac naše nesreće! Da podsetim, dolazak Miloševića na vlast obeležen je uništenjem naše mukotrpno stvarane naučno-kritičke tradicije. Posle toga, stvorena je mogućnost da centralno mesto u njegovoj ideologiji zauzme nekritička “teorija društva kao posledice zavere”. Ta predrasuda da, kad god se u svetu dogodi neko zlo, mora da postoji neki krivac koji je to zlo izazvao namerno – veoma je stara. Još je Homer razvijao metaforu o društvenim događajima kao posledici zavere: sve što se dešavalo na trojanskom bojištu po njemu je bilo odraz raznih zavera među olimpskim bogovima. U hrišćanskoj misli za svako zlo je odgovoran “đavo”, a u marksizmu “pohlepni kapitalisti”. Bitna komponenta teorije zavere je da one koji u nju veruju oslobađa svake odgovornosti za ono što rade. Druga komponenta je da verovanje u teoriju zavere zapravo ohrabruje stvarnu zaveru! Lenjin, Hitler i Milošević su verovali u zavere, pa su, dolaskom na vlast, sami postali zaverenici. Na svu sreću, njihove se zavereničke ideje nisu realizovale.

Da bi naša zemlja imala bilo kavu budućnost, primarno je obnavljanje naše posustale naučne tradicije, tj. kritičkog mišljenja. Karl Poper upozorava: “naučnu tradiciju je veoma teško stvarati. Pre dve hiljade godina naučna je tradicija bila uništena u Grčkoj, i proteklo je mnogo vekova pre nego je ponovo pustila korenje na zapadu.” Da li će – i kada – ponovo pustiti korenje u Srbiji?

 

Zoran Stokić, Peščanik, 01.06.2009.

 

*

Zoran Stokić

6.04.2026.

 

Pesma posvećena prijateljima Republike „Kraljevi, plemići, sveštenici“

 

 

Pesmarica posvećena prijateljima Republike, str. 93 „Kraljevi, plemići, sveštenici“ kompozitora Đuzepea Marije Kambinija 1793.,tekst:

 

Francuska je bila negovateljica

Plemića, sveštenika i kraljeva,

Koji su, od previše poslušnog naroda,

Uzurpirali sva prava;

Ali jednog lepog dana, umoran od ovih izdajnika,

narod, vršeći svoju dužnost,

Više nije želeo da ima

Ni plemiće, ni kraljeve, ni sveštenike:

Povratili su svoju slobodu,

Svoj moral i svoju veselje.

 

Naši današnji "kraljevi" i "plemići" u Srbiji su "despoti", "veliki veziri", "paše" i tsl. Srbija po Ustavu Republika a u praksi Despotija.

 

Zoran Stokić

5.04.2026.

 

Ministar Bratina kaže da mladi nisu svesni jedne stvari: „Policija može da ih bije i ubije“

 

N1

danas 4.04.2026. 13:33

 

Boris Bratina, ministar informisanja i telekomunikacija

foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

 

Ministar informisanja Boris Bratina izjavio je da studenti „nisu svesni da tamo ona policija ima pravo da ih bije i da ih ubije“.

 

Bratina je, gostujući na televiziji Tanjug, izjavio da studenti imaju pravo da protestuju, i da je imalo „od Tita na ovamo, nekakvog smisla pustiti te mlade“, prenosi N1. 

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/ministar-bratina-policija-moze-da-ubije/

 

 

***

Komentar

***

 

Prodaje nam rog za sveću. Koja "policija"? U normalnim zemljama postoji policija a u zemljama, DDR, Severna Koreja, Iranu, Kini, Rusiji, Srbiji, postoji "ideološka policija", opisao Orvel u 1984.,ministarstvo istine, poput Brtine, menja značenje reči. 

Ne to o čemu priča Bratina nije "policija" to je "pretorijanska garda" koja čuva vlast po bilo koju cenu, pa neka pobije ceo narod ako treba, kao što je radio Pol Pot. Preko dva miliona Kambodžanaca je ubijeno tokom njegove totalitarne vladavine. Zloglasni totalitarni, antiintelektualni, režimi 20. veka uključivali su režime Lenjina i Staljina u SSSR-u, Pol Pota u Kambodži, Mao Ce-Tunga u Kini, Adolfa Hitlera u Nemačkoj i Franciska Masijasa Ngueme u Ekvatorijalnoj Gvineji. Svi su ovi režimi u početku koristili socijalističke argumente, argumente koji teže emancipaciji naroda. Što  ukazuje da je antiintelektualizam pre svega pokret iz naroda protiv elita.

 

Zoran Stokić

4.04.2026.

 „Demokratija ubija“: Vođa vojne vlasti u Burkini Faso poručio narodu

 

Beta

danas 3.04.2026. 14:55

ibrahim traore i vladimir putin

Foto: EPA-EFE/Sergei Bobylev/TASS Host Photo Agency

 

Vođa vojne vlasti Burkine Faso Ibrahim Traore koji je preuzeo vlast vojnim pučom u septembru 2022. godine, rekao je novinarima da narod treba da zaboravi na demokratiju i da „demokratija ubija“.

 

Vojne vlasti prvobitno su obećale da će raspisati izbore 2024. godine. Međutim, godinu dana nakon puča, Traore je izjavio da neće biti izbora dok zemlja, koja se već više od decenije bori sa pobunama povezanim sa Al Kaidom i Islamskom državom, ne bude dovoljno sigurna za svakog građanina da glasa.

 

Kada su ga pitali o izborima tokom okruglog stola sa novinarima koji je emitovan na državnoj televiziji sinoć, Traore je rekao da se njegova administracija fokusira na druge izazove.

 

„Ljudi treba da zaborave na pitanje demokratije. Moramo reći istinu: demokratija nije za nas“, rekao je, prenosi Rojters.

 

Pozivajući se na primer Libije, gde su, kako je rekao, spoljne sile pokušale da „nametnu demokratiju“, dodao je da „demokratija ubija“.

 

Traoreova vlada je u januaru raspustila sve političke stranke, nakon što je prethodno suspendovala političke aktivnosti. Pre puča, zemlja je imala više od 100 registrovanih političkih stranaka, od kojih je 15 bilo zastupljeno u parlamentu nakon izbora 2020. godine.

 

Susedne zemlje Mali i Niger, takođe pod vođstvom vojnih hunti koje su došli na vlast putem puča, takođe su raspustile političke stranke.

 

Tokom islamističkih pobuna u sve tri zemlje ubijeno je na hiljade ljudi, a milioni su raseljeni tokom poslednje decenije.

 

Organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) je juče objavila izveštaj u kojem se navodi da su vojne snage Burkine Faso i njihovi saveznici ubili više od dva puta više civila nego islamistički militanti od 2023. godine.

 

Vlada nije odgovorila na zahteve za komentar Rojtersa u vezi sa izveštajem.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Demokratija je smenljivost vlasti nenasilnim putem! Da bi takva smena bila moguća, neophodno je da su zakonodavna, sudska i izvršna vlast međusobno razdvojene te da postoje slobodni mediji; niko nije iznad Zakona. Svi učesnici u političkom životu slažu se oko toga da je jedini sudija njihovom radu – empirijiska činjenica (nešto što nije ideološka kategorija). Takav politički sistem indukuje - pozitivnu energiju – kada je u pitanju moral u društvu. Građani uviđaju da najbolje za njih da se njihovi problemi rešavaju kroz - procedure i poštovanje zakona – saradnju, toleranciju i tsl. 

U despotskim sistemima gde je vlast iznad Zakona, gde vlast nepoštuje empirijske činjenice (ne priznaje bilo kakve greške u svom radu) cveta korupcija, nepotizam, kriminal - ništa nije sugurno i tsl; takav politički sistem indukuje – negativnu energiju - kada je u pitanju moral u društvu. Niko nikoga nepoštuje, neuvažava, nepoštuju se zakoni, cveta nesaradnja, nepotizam, snalaženje, ošljarenje, svi su u ratu sa svima – ukratko narod se u svojim privatnim životima ponaša poput despotske vlasti – zato je život u takvom sistemu tako težak vodi se u formi: ruskog ruleta!

 

*

Homo sapijens, pokazuju nam empiriske činjenice kroz istoriju, nije uspeo da na spoljnem planu – odnosi između država - napravi forme analogne onima koje mogu da postoje unutar jedne države, na primer, da bude demokratska (ovde u smislu: odsustvo privilegija). Vidimo da u praksi odnosi između država nisu demokratski (neke države su privilegovane). Istorija nas uči da se neki od najvažnijih problema čovečanstva nalaze u mutnim vodama spoljne politike. Brojni istorijski primeri nam pokazuju da spoljna politika koju jedna zemlja vodi ne zavisi od toga da li je ona demokratska ili despotska. Nije li još atinska demokratija, između ostalog, bez direktne provokacije uništila Delos (svi muškarci na ostrvu bili su pobijeni, a žene i deca prodati u ropstvo), učinivši tako zločin protiv čovečnosti? Taj je zločin bio sasvim u duhu onih koje su – u spoljnoj politici – činili despotska Persija ili Egipat, na primer. Nije li istorijska činjenica da se demokratija i proširenje vojne obaveze na sve pripadnike države rađaju skupa? Nije li u slavno doba rimske republike sve rađeno u ime "rimskog senata i naroda" (Senatus populusque romanus)? Samo, budimo oprezni, kao što nas upozoravaju Ortega i Gaset: prevod senatus populusque, kao "senat i narod" doslovan je, ali pogrešan. Jer pod "rečju narod danas podrazumevamo građansko telo. Međutim, verodostojno značenje reči populus, onda kada se pojavila, bilo je oružano telo". Pa tako i "najgrađanskija i najbezazlenija reč, populus, ona kojoj pribegavaju mirotvorci, ima obespokojavajuće ratno poreklo. I što je još zanimljivije, to u nekim jezicima važi i za reč koja simbolizuje mir i idilu – selo: na nemačkom ona glasi Dorf, što je u staronemačkom iz severne oblasti imalo oblik thorp, iz kojeg potiče današnja reč trupa; u ruskom jeziku selo je polk i znači puk vojske".

 

Pod atributom "pravičnost" unutar jedne demokratske države misli se, pre svega, na jednako tretiranje građana unutar te države pred Zakonom, odnosno odsustvo privilegija. 

Pod "pravičnošću" u spoljnoj politici – iskustvo nam pokazuje – misli se pre svega da je to nešto što je u interesu (što koristi) nekoj (jednoj) državi, odnosno prisustvo privilegija. Čak i danas u 21 veku , na primer, moćne države, bile one despotije ili demokratije, imaju pravo veta na odluke u UN i tome slično.

 

 

 

 Zoran Stokić

3.04.2026.

 "I SPC i Vučić krše Ustav": Olenik reagovao na plan države i crkve da osnuju novi univerzitet

Autor:

author

N1 Beograd

|

03. apr. 2026. 07:32

|

VESTI

|

104

komentara

Pravnik Aleksandar Olenik, reagujući na vest da država i crkva planiraju da osnuju univerzitet, podseća da su po Ustavu crkva i verske zajednice odvojene od države i da Srpska pravoslavna crkva i predsednik Aleksandar Vučić krše ustavni sistem Srbije.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/i-spc-i-vucic-krse-ustav-olenik-reagovao-na-plan-drzave-i-crkve-da-osnuju-novi-univerzitet/

 

 

 

***

Komentar

***

 

Svaki dan prekrše ustav najmanje deset puta! Ustav služi za "pokazivanje" – da stranci vide kako smo mi demokratska država; a u praksi Srbije odvija se život kao u svakoj despotiji – gde je vlast iznad Ustava i bilo kakvog Zakona.

"Evropa se hvali kulturom; Srbi nikad u istoriji svojoj nisu se hvalili kulturom", podseća nas vladika Nikolaj, jer "kultura je neznaboštvo, novo idolopoklonstvo. Kad se zamadjijani od djavola narodi spasu od te najnovije idolatrije, onda će tek početi skrušeno i uzdisajno moliti se jedinome živome Bogu u Trojici, Ocu i Sinu i Svetome Duhu." I zato je za vladiku pitanje od životne važnosti oduvek bilo: "hoćemo li i dalje sa Vavilonom ili sa Hristom? Hoćemo li sa kulturom ili sa Bogom i dušom?" Obnevideo od mržnje prema svemu sto je evropsko, vladika ce u "Tamničkom prozoru" zapisati i to da "i drugi narodi imaju svoju kulturu, te im evropska nije potrebna. Neki pak narodi kao Indijani i Kinezi imaju kulturu mnogo lepšu, razradjeniju i utančaniju od evropske kulture, zbog čega oni i mrze i preziru evropsku kulturu. Zato kažemo: ako se Evropa hvali kulturom, ona se hvali ničim". A, uopšte, šta je po vladiki Nikolaju Evropa? "To su pohot i pamet. Oboje čovečije: čovečija pohot i čovečija pamet. A to dvoje oličeno je u papi i u Luteru. Šta je dakle Evropa? Papa i Luter. Zasićenje ljudske pohoti do vrhunca i zasićenje ljudske pameti do vrhunca. Evropski papa je ljudska pohot za vlašću. Evropski Luter - ljudska rešenost da sve objasni svojom pameću". I zato nas vladika upozorava: "aj, braćo moja, zar vi svi to ne vidite? Zar vi svi niste osetili mrak i zločin antihrišćanske Evrope na svojim ledjima? Hoćete li uz Evropu ili uz Hrista? Uz smrt ili uz život? Pitate se. Razvedrite se. Odlucite se. Smrt ili život. To dvoje stavio je nekad Mojsije pred svoj narod. I mi stavljamo pred vas. Znajte: Evropa je smrt, Hristos je život". Pa, eto, zamislimo se: da li za nas danas - kao sto je to nekada bilo za Vizantince - crkveni razlozi treba da budu važniji od državnih interesa i razloga? Da li je istina koju nam nudi religija dublja od pragmatike koju nam nude prirodne i društvene nauke?

 

Zoran Stokić

3.04.2026.

 Država osniva univerzitet zajedno sa SPC: "Podizanje kvaliteta obrazovanja u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala"

Autor:

N1 Beograd

02. apr. 2026. 18:35

VESTI

163

komentara

Vlada Srbije planira da sa Srpskom pravoslavnom crkvom osnuje Univerzitet Sveti Sava. Kako je saopšteno posle sednice Vlade, usvojen je Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i SPC, "imajući u vidu potrebu za stalnim unapređivanjem obrazovnog sistema i podizanjem njegovog kvaliteta u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/drzava-osniva-univerzitet-zajedno-sa-spc-podizanje-kvaliteta-obrazovanja-u-skladu-sa-nacelima-znanja-vaspitanja-i-morala/

 

***

Komentar

***

 

Stadioni i crkveni fakulteti – da nas održavaju u formi "virusa" koji treba da nagriza Zapadnu civilizaciju – u formi zaostalosti kao što su to od nas tražili ruski slavenofili iz doba kneza Mihajla. 

To je posledica propuštene prilike, da zajedno sa drugim zemljama realsocijalizma 1989., napravimo RESET sistema. Označimo sve greške iz "ideološke države" od 1945., i te greške u hodu vremena popravimo.  To da je na "Pravnom", "Ekonomskom", "Filozofskom" - fakultetu i & od 1945., kao i u politici – nauka bila zamenjena "ideološkom naukom" (surogatom - paranaukom). To je kao kada bi na Medicinskom fakultetu predavali sholastičari i nadrilekari ili kada bi na Astronomskom fakultetu predavali astrolozi. To je bio najvažniji korak u normalnost (koji je propušten 1989). "Empirijske činjenice" ne uvažavaju bebe u jaslicama, kao i mala deca u vrtićima, njih ne uvažavaju ni ljudi u Lazi Lazavević i još - njih ne uvažavaju ljudi koji razmišljaju samo "ideološki". Pouzdanost tvrđenja ljudi koji se - koriste samo ideološkim "istinama" - je na nivou male dece i ljudi u Lazi. Tu vrstu "razmišljanja" možemo nazvati - "sociološka šizofrenija". Malu decu i pacijente iz  Laze niko ne smatra za ozbiljno, nisu politički subjekti, ali gle paradoksa političari sa "sociološkom šizofrenijom" kolo vode u politici Srbije – svet posmatraju ideološki u mapama teorije zavera i stereotipova – od empirije beže kao đavood krsta. Naši su staljinisti od 1945., toliko mrželi Zapadnu civilizaciju da su 1989., kada su (umeto tranzicije ideološke države) napravili lažni parlamentarizam, u političku igru uveli SPC – oličen u "Tamničkom prozoru" vladike Nikolaja Velimirovića – samo zato da bi taj stepen mržnje pojačali.

*

@Rade "Evropa se hvali kulturom; Srbi nikad u istoriji svojoj nisu se hvalili kulturom", podseca nas vladika Nikolaj, jer "kultura je neznabostvo, novo idolopoklonstvo. Kad se zamadjijani od djavola narodi spasu od te najnovije idolatrije, onda ce tek poceti skruseno i uzdisajno moliti se jedinome zivome Bogu u Trojici, Ocu i Sinu i Svetome Duhu." I zato je za vladiku pitanje od zivotne vaznosti oduvek bilo: "hocemo li i dalje sa Vavilonom ili sa Hristom? Hocemo li sa kulturom ili sa Bogom i dusom?" Obnevideo od mrznje prema svemu sto je evropsko, vladika ce u "Tamnickom prozoru" zapisati i to da "i drugi narodi imaju svoju kulturu, te im evropska nije potrebna. Neki pak narodi kao Indijani i Kinezi imaju kulturu mnogo lepsu, razradjeniju i utancaniju od evropske kulture, zbog cega oni i mrze i preziru evropsku kulturu. Zato kazemo: ako se Evropa hvali kulturom, ona se hvali nicim". A, uopste, sta je po vladiki Nikolaju Evropa? "To su pohot i pamet. Oboje covecje: covecija pohot i covecija pamet. A to dvoje oliceno je u papi i u Luteru. Sta je dakle Evropa? Papa i Luter. Zasicenje ljudske pohoti do vrhunca i zasicenje ljudske pameti do vrhunca. Evropski papa je ljudska pohot za vlascu. Evropski Luter - ljudska resenost da sve objasni svojom pamecu". I zato nas vladika upozorava: "aj, braco moja, zar vi svi to ne vidite? Zar vi svi niste osetili mrak i zlocin antihriscanske Evrope na svojim ledjima? Hocete li uz Evropu ili uz Hrista? Uz smrt ili uz zivot? Pitate se. Razvedrite se. Odlucite se. Smrt ili zivot. To dvoje stavio je nekad Mojsije pred svoj narod. I mi stavljamo pred vas. Znajte: Evropa je smrt, Hristos je zivot". Pa, eto, zamislimo se: da li za nas danas - kao sto je to nekada bilo za Vizantince - crkveni razlozi treba da budu vazniji od drzavnih interesa i razloga? Da li je istina koju nam nudi religija dublja od pragmatike koju nam nude prirodne i drustvene nauke? 

Zoran Stokić

2.04.2026.

 

„Nisam znala da postoji neko vlasništvo SNS nad Maticom srpskom“: Operska pevačica Katarina Jovanović o otkazanom koncertu

 

N1, Danas 1.04.2026. 18:08

"Nisam znala da postoji neko vlasništvo SNS nad Maticom srpskom": Operska pevačica Katarina Jovanović o otkazanom koncertu 1

foto: Miloš Tešić/ATAImages

Dok je sinoć trajao protest ispred rektorata operska pevačica Katarina Jovanović zapevala je zajedno sa grupom okupljenih pesmu posvećenu predsedniku Srbije, a danas je obaveštena da joj je koncert u Matici srpskoj – otkazan.

Kako kaže, obrazloženje je stiglo danas u 14.27.

„Ja sam se pripremala da krenem za Novi Sad i poslala sam Matici srpskoj jedan mejl u kom ih obaveštavam da se moj pijanista razboleo i da će umesto njega sa mnom nastupiti koleginica Zorka Milivojević. Ja sam morala to da im napišem, da ne bi bilo problema. Onda mi je odjedanput stigao mejl u kome vidim da me oni obaveštavaju da je koncert otkazan i šalju neki atačment koji nisam mogla da otvorim, zamolila sam da mi pošalju, ali nisu. Našla sam posle na sajtu, to saopštenje je obračun sa nekim ko ne želi da SNS bude na vlasti, a to sam ja, ja mislim da je vreme SNS vlasti prošlo, to sam u jednoj satiričnoj pesmi sinoć pevala. Jako mi je zanimljivo to odsustvo bilo kakvog kapaciteta da se čuje čak i šala na svoj račun, a kamoli bilo šta drugo“, kaže ona za N1.

Zapravo joj je, dodaje, zabavno.

„Jer nisam znala koja je vlasnička struktura Matice srpske, nisam znala da postoji neko vlasništvo SNS ili predsednika nad Maticom, da sam to znala, ja prosto možda ne bih ni pevala tamo“, kaže Katarina Jovanović.

Kako kaže, boravi na „umetničkoj crnoj listi jako dugo“.

„Jednim delom ’96, ’97, kad sam bila student. Tad sam napustila zemlju, vratila sam se posle dugo vremena, počela da radim na Fakultetu muzičke umetnosti, gde radim već 18 godina, gde sam nedavno postala redovna profesorka. Bila sam direktorka opere Narodnog pozorišta u Beogradu, neposredno pred dolazak SNS na vlast, u umetničkim institucijama se oseća promena pre, ja sam podnela ostavku jer nisam mogla da se nosim sa primitivizmom, nestručnošću i jednim oportunizmom. Nastavila sam da živim na crnoj listi, ona traje jako dugo, ja sam zato i otišla, vratila sam se, ovo je moja zemlja, kao i vaša, kao bilo kog građanina ili građanke ove zemlje“, kaže ona.

Dodaje da se zatekla kod frizera kad je dobila mejl.

„Rešila sam da iskoristim frizuru i odem sa prijateljima u restoran, da proslavimo još jedan dokaz toga da smo na ispravnom putu borbe za jedno društvo u kome ovakve stvari neće biti moguće“, kaže ona.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Matica srpska je osnovana, sa ciljem prosvećivanja srpskog naroda i predstavljanju srpske kulture u Evropi 1824., u Pešti, a svoju delatnost razvijala je zahvaljujući dobrotvorima, među kojima je najznačajniji Sava Tekelija, koji je svu svoju imovinu testamentom zaveštao svojoj zadužbini Tekelijanumu i Matici srpskoj. Tekelija: "neznanje je koren i izvor svakoga zla" - zato je svojim novcem i znanjem pomagao da "nadoknadimo vekove atavizma". Mišljenje nam nije dato na poklon, nego njega svaka generacija iznova izgrađuje, stiče, mukotrpno, malo-pomalo, putem obrazovanja – a intelektalni napredak omogućuje "moralni napredak"! Koliko smo uspešni zavisi od – znanja i epistemičkog referentnog okvira. 

Nije moguće iz "trenutnog stanja" govoriti o sistemu. Postoje "predhodna stanja", postoje "početni uslovi" sve to zajedno određuje buduća događanja svakog sistema pa i političkog. 

Graditi nešto na samoobmanama je kao graditi na pesku, jer ako ne otkrijemo i ne popravimo greške predhodih stanja - nećemo preživeti - to se događa kod nas već 36 godina jer su naše elite stvarale privid da je nebitno to šta je bilo od 1945., itekako je bitno; tako su naše elite propustile da iskoriste pad berlinskog zida 1989., poput drugih zemalja realsocijalizma u Evropi - i izvrše reset sistema tj. da umesto institucija koje su napravljenje 1945., čija je svrha bila, ne da štite građane i Ustav, nego da štite vlast po bilo koju cenu – stvore nove inskitucije koje će štititi građane i Ustav. Pošto to nije urađeno 1989., jedna od stvari - lažnog paralmentarizma - koja nas je zadesila je i ta da je Matica srpska pretvorena u svoju suprotnost.

 

Zoran Stokić

1.04.2026.