SANU: Ulaganje u kulturu je strateško ulaganje

Autor:

author

FoNet

|

05. dec. 2025. 13:57

|

KULTURA

Kultura, obrazovanje i digitalizacija su stubovi dugoročne strategije razvoja Srbije i ključ očuvanja kulturnog identiteta u savremenom svetu, poručeno je na naučno-stručnom skupu "Kultura: dugoročno strateško ulaganje" u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/sanu-ulaganje-u-kulturu-je-stratesko-ulaganje/

 

 

***

Komentar

***

//// Komentar nisu objavili "Danas" i N1////

"SANU: Ulaganje u kulturu je strateško ulaganje" – trivijalna istina

 

Tekelija: "neznanje je koren i izvor svakoga zla" – zato je svojim novcem i znajem pomagao da "nadoknadimo vekove atavizma". Mišljenje nam nije dato na poklon, nego njega svaka generacija iznova izgrađuje, stiče, mukotrpno, malo-pomalo, putem obrazovanja – a intelektalni napredak omogućuje "moralni napredak"! Koliko smo uspešni zavisi od – znanja i epistemičkog referentnog okvira. Ali od 1945., "komunistička religija" - dekretom zabranjuje  - kritičko mišljenja - ideje - koja su nastala u Zapadnoj civilizaciji, uvode brojne tabu teme i tsl. To je onemogućilo akomulaciju novih znanja - ideje 18, 19 i 20 (a kamo ove iz 21) veka - nismo savladali - a naš je epistemički referentni okvir srednjovekovnog ranga - gde umesto učenja na greškama, umesto disciplinovanja naših verovanja empirijom – mi se nekritički pokoravamo autoritetu: despota, sudbine, Boga tj. verujemo da su oni nosioci "apsolutnih istina"! Šta je SANU uradio a se to promeni? Ništa. Vi ste astronom, kako se nosite sa činjenicom, da ne samo kod naroda nego i u akademskoj sredini u Srbiji niko nije čuo za Harlow Shapley (1885 –1972)  – "Kopernika 20 veka" (jer je iz SAD – da je iz Rusije svi bi za njega znali),..., nobelovca Normana Borlauga (1914. – 2009.) koji je "nahranio svet". Ili kako to da nije opšte poznat dr Hanter (nikada niko nam nije toliko kroz istoriju pomogao kao misija - krune i vlade  VB - 1915., na čijem je čelu bio dr Hanter) - čovek koji nas je spasao da ne nestanemo kao narod i država (pre misije – od pegavog tifusa je obolelo više od milion ljudi, od čega je umrlo preko 150.000).

 

*

 

Svi znamo da je, na pr, Kopernik (1543. „De revolucionibus...“) naglavačke preokrenula tradicionalnu sliku  sveta i fizičke realnosti. Ali skoro niko ne zna u Srbiji da je Šepli - Harlow Shapley (1885 –1972)  1919. razbio iluziju da je Sunce u centru našeg Zvezdanog sistema ("Sunce ne zauzima centralni položaj u Galaksiji" - nalazi se u galaktičkoj ravni na oko 10 kiloparseka od njenog cent) znači Šepli je uradio slično za Sunce - kao što je to učinio Kopernik za Zemlju.

 

*

 

Društvo čine institucije (formalne i neformalne) i ljudi koji su u njima. Za razliku od zatvorenih društava, otvorena su premrežena brojnim instuticijama pa je na taj načinje max povećan broj interakcija u društvu. Od 18 veka, na primer, privatne škole na Zapadu su se nazvale "institutima" bavile su se obrazovanjem ali i istraživanjem. Džordž Eleri Hejl (1868-1938) solarni astronom, najpoznatiji po otkriću magnetnih polja u sunčevim pegama, imao je organizacione sposobnosti (koje je u otvorenom društvu mogao da realizuje!) za planiranje i izgradnje institucija nauke, na primer, opservatoriju Jerkes (gde je kreirao tada najveći teleskop na svetu; tu je instaliran i solarni teleskop "Snou" - opservatoriji Jerkis ga je poklonila Helen Snou iz Čikaga), opservatoriju Mount Vilson (Los Anđeles; izgrađen sredstivima Karnegijeve fondacije 1904., sledeća generacija najvećih teleskopa u svetu), opservatoriju Palomar i solarnu laboratoriju Hale; takođe je podsticao postojanje međunarodnih organizacija za koordinaciju naučnih istraživanja. U Mount Vilsonu je angažovao i ohrabrio Šeplija i Edvina Habla da postignu neka od najznačajnijih otkrića tog vremena. U tim institucijama vodila se dugogodišnja debata o - strukturi kosmosa - koja je dostigla vrhunac u tzv. Velikoj debati (1917-1922) - debata ranih kosmologa je ostala zapamćena po oprečnim stavovima koje su izneli Šepli i Heber Kertis. Kertis je branio tezu da se univerzum sastoji od mnogo više galaksija poput Mlečnog puta. On je ovo zasnovao na uverenju da "spiralne magline"  treba posmatrati kao udaljene galaksije. Debata je rešena kada je Habl otkrio Cefeidu (vrsta promenljive zvezde) u galaksiji Andromeda 1923/1924.; dokazao je da su mnogi objekti za koje se ranije smatralo da su oblaci prašine i gasa (viđene kroz slabije teleskope i tsl) i klasifikovani kao "magline" zapravo galaksije izvan Mlečnog puta. Na to je Šepli izjavio "evo rada/pisma koje je uništio moj univerzum", umesto da ne prizna poraz (poput naših političara) on je ohrabrivao Habla da piše naučne radove - Hablova otkrića su u osnovi preoblikovala naš naučni pogled na univerzum to su stepenice ka  teleskopu Veb.

 

Zoran Stokić

6.12.2025.