Nešto se čudno dešava sa Suncem, naučnicima nije jasno šta

SCITECH Autor:N1 Zagreb28. jun. 202207:0471 komentara Izvor: Pixabay

Nešto se čudno događa sa Suncem. Do sada je gotovo svaki dan u 2022. izbacivalo baklje i koronalne izbačaje mase, od kojih su neke bile najmoćnije erupcije koje se mogu dogoditi na našoj zvezdi.

Erupcije na Suncu nisu same po sebi čudne. Do njih dolazi redovno dok prolazi kroz razdoblja visoke i niske aktivnosti, u ciklusima koji traju otprilike 11 godina. Ali, trenutna aktivnost znatno je veća od zvaničnih predviđanja NASA i NOAA za sadašnji solarni ciklus, a solarna aktivnost je konstantno premašivala predviđanja još u septembru 2020.

“Ne možemo pouzdano predvideti solarne cikluse. Ne razumemo u potpunosti solarni dinamo, koji generiše magnetna polja koja se vide na površini kao sunčeve pege i koja proizvode baklje. Ovo je jedan od izvanrednih problema u astrofizici, stoga nije iznenađujuće da ne možemo imati tačna predviđanja”, rekao je za Science Alert solarni astrofizičar Majkl Vitlend sa Univerziteta Sidnej u Australiji, prenosi Index.

No ako ne možemo imati tačna predviđanja, dolazi do problema. Šta ako svoja predviđanja temeljimo na pogrešnoj metrici? Možda moramo promeniti način na koji posmatramo našu zvezdu.

Solarni ciklusi

Solarni ciklusi imaju ogroman uticaj na Sunčev sistem, ali ih relativno slabo razumemo. Naučnici smatraju da su verovatno povezani sa solarnim magnetnim poljem. Otprilike svakih 11 godina Sunčevi magnetni polovi se okreću, severni postaje južni i obrnuto. Ta situacija se podudara sa onim što je poznato kao solarni maksimum, kada Sunce izbacuje najviše baklji i koronalne mase (CME), te ima najviše pega.

Nakon toga dolazi razdoblje smirivanja aktivnosti, a posle opet kreće razdoblje solarnog maksimuma. Sada je naša zvezda upravo u toj fazi, 25-oj, otkako smo počeli da beležimo.

Ciklusi aktivnosti karakterišu se i predviđaju na osnovu jednog faktora: broja sunčevih pega. To su privremena područja u kojima su magnetna polja posebno jaka, što podstiče erupciju baklji i CME-a. Mi pege vidimo kao tamne mrlje jer magnetno polje inhibira protok vruće plazme, a regioni su kasnije hladniji i tamniji od okoline.

Solarni fizičar Skot Mekintoš iz američke Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA), smatra da predviđanje solarnih ciklusa na osnovu broja sunčevih pega nije najbolji model.

“Ciklus sunčevih pega nije primarna stvar. A u udžbenicima i naučnoj zajednici se to predstavlja kao glavni pokazatelj. Ali, to je sekundarno”, rekao je Mekintoš.

“Primaran je Haleov ciklus, 22-godišnji magnetski ciklus. A ciklus sunčevih pega je samo delić te veće slike”, dodao je.

Haleov ciklus otkrio je početkom 20. veka američki astronom Džordž Ileri Hale. Sastoji se od dva ciklusa sunčevih pega u trajanju od 11 godina – vreme koje je potrebno da se polovi dvaput zamene i vrate u svoje prvobitne položaje.

 

***

Komentar

***

 

 

Zdravorazumsko stanovište ne vidi nikakav problem u pojmu „istine“, jer prihvata zdravo za gotovo da su istine ona naša uverenja - tvrđenja - koja odgovaraju „stvarnosti“. Tvrđenje „sija sunce“ je istinito onda kada sunce stvarno sija, a nije istinito kada je oblačno. Ali čim se udaljimo od sadašnjeg trenutka počinju problemi. Kako znamo šta je „istina“ u odnosu na prošlost (budućnost), kada ta stvarnost, s kojom bismo uporedili naša uverenja, ne postoji? Nauka se bavi najpre nekim događajima, čiji uzrok i mreža pratećih uslova nisu direktno poznati i nisu opažljivi. Sa čime upoređujemo neke apstraktne, teorijske stavove, iz aksioma i teorema, kada tvrdimo da su oni istiniti? Da li postoje neki objektivni kritetijumi za razlikovanje istine od neistine? Na pr, teorija korespondencije (klasična teorija istine); utemeljio Aristotel, izražava zdravorazumsko shvatanje - da je istinito ono mišljenje koje odgovara stvarnosti (šta je stvarnost?) - doslovna kopija slika, kao odraz u ogledalu; modernije kao opšta, strukturalna sličnost; kao odnos znaka i označitelja i tsl. Ali zapravo klasična teorija istine ne nudi nikakav kriterijum za razlikovanje istine od neistine. Zato su se pojavile ne-klasične teorije istine, imaju jedno zajedničko svojstvo: istina se u njima ne određuje odnosom prema stvarnosti, nego preko - „kriterijuma“ - koje neko uverenje treba da zadovolji da bi bilo smatrano istinitim (teorija koherencije, pragmatična teorija i tsl). Hale je pomoću pragamtičnog kriterijuma istinitosti stvorio novu teoriju „cuklusa“ (22g i &) umesto - Švabeove „zakonistosti pojavljivanja Sunčevih pega“ - do koje je Heinrich Schwabe nemački farmaceut i astronom amater  došao zdravorazumski. Švabe je tražio moguću „novu“ planetu unutar orbite Merkura; nije je našao ali je u svojim 42-godišnjim posmatranjima (1826-1867 u 36 svese sa 8486 slike) stvorio klasičan koncept ciklusa Sunčevih pega.

*

@IQ QQ Nauka ne otkriva skrivenu suštinu stvarnosti! Za vrstu Homo sapijens ne postoji – znanje - kao “episteme” ono je uvek "doha" ( “mnjenje”) uvek nešto nesavšeno i nezavršeno. “Znanje“ je “prihvaćeno vjerovanje” a ne “ispravno vjerovanje”. Naučno znanje nije moguće u potpunosti formalno-logički urediti, zato nam je potrebno "mnjenje", "kritičko mišljenje, "učenje na greškama"  da nas uputi u davanje "dobrog razloga" u stvarima o kojima prosuđujemo pri stvaranju novih zaključaka, teorija. I najvažnije kada nema rešenja problema u datom skupu - kako iz tog skupa "izaći" - kako preći u neki novi hipotetički skup (koji smo sami izmislili) u kome možda uspemo da rešimo dati problem. To nam omogućuje naš - refertni okviri (kategorijalni aparat) – koji, izuzev što je promenljiv, takođe je dobrim delom konvencionalan, dobrim delom aprioran ali i  subjektivan. Za Aristotel nauku je bila episteme - zasnovana na formalno-logičkom dokazivanju; u praksi je otkazivala jer nigde nije uključivalo praktičnu proveru znanja. Antički su astronomi bili skromniji vezali su nauku za "spašavanje fenomena" pomoću "hipoteza" to je pomoglo Njutnu da 1687. stvori novu paradigmu znanja (sistem ponašanja i zaključivanja) - koji je uvek mnjenje - jer ne postoje sigurni temelji saznanja. Za razliku od Aristotelove - nauka kao mnjenje - je vodila rastu znanja!

Zoran Stokić

28.06.2022.