Neformalne institucije

Les Festes d'Orphee

 

 

Društvo čine institucije (formalne i neformalne) i ljudi koji su u njima. Za razliku od despotskih društava, građanska društva su premrežena brojnim instuticijama pa je na taj načinje max povećan broj interakcija u društvu koje doprinose uspešnom rešavanju brojnih problema preživljavanja.

 

Primer jedne neformalne institucije, tipa: izbor po srodnosti, kojima je Evropa premrežena preko 1000  godina – a bez tih neformalnih institucija zapravo nema Evrope;  obrasci ponašanja koje razvijaju neformalne institucije su veoma važne za društvo. 

Les Festes d'Orphee je barokni muzički ansambl, sa sedištem u Bouches-du Rhône, koji je kreirao i režirao Gi Loran (Guy Laurent) tokom 31 sezone, od 1986. do 2018.

 

Orfejevi praznici u bazilici Sen Pjer u Avinjonu

"Les Festes d'Orphee" stvorio je brojne vokalne i instrumentalne grupe (uključujući i barokni orkestar), uglavnom posvećene oživljavanju provansalskih repertoara, u njihovoj raznovrsnosti. Takođe je sarađivao sa renomiranim specijalizovanim izvođačima.

 

Instrumentalni ansambl Festes d’Orphee

Otkrili su nam dvadesetak regionalnih kompozitora (prestavili su više od stotinu dela), kao i malo poznate delove produkcije najpoznatijih od njih, velikih evropskih baroknih autora, i repertoarom od srednjeg veka do danas.

 

Ansambl je izveo brojne koncerte (Provansa, Francuska, u svetu) i snimio 10 CD-ova, koji su još uvek dostupni. Barokni majstori Provanse: 5 tomova; Božić u Provansi: 3 toma; Muzika iz katedrala drevnih provincija Francuske (K617): 2 toma. Na primer, otkrili su nam Laurent Bellissen (1693-1762);  "Les Festes d'Orphée" Concert du 2 mai 2017 Première partie: Extraits de L'Orfeo nell'inferi du carnaval de Venise (André Campra / 1699), Deuxième partie: Les Muses rassemblées par l'amour, idille mise en musique par Mr. Campra Denis-Marius Perrin (livret) - André Campra (musique) / 1723

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=9Rh_tICR7fM&list=PLPGQTpQUOPWhCKiWQ554uHY8S4dCjEecw&index=47

Laurent Belissen (1693-1762) - Magnificat En Simphonie

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=vmwdN4HkFbw

"Les Festes d'Orphée" Concert du 2 mai 2017 /Campra/

 

 

*

Evo još nekoliko primera neforamlnih institucija:

 

 

"Florentine Camerata" (prvi sastanak 1573.), poznata i kao Camerata de' Bardi, bila je neformalna grupa humanista, muzičara, pesnika i intelektualaca u kasnorenesansnoj Firenci koji su se okupili pod pokroviteljstvom grofa Đovanija de Bardija da diskutuju i vode trendove u umetnosti, posebno muzici i drami. Camerata dostigla je vrhunac između 1577. i 1582. godine. Dok su zagovarali oživljavanje grčkog dramskog stila, muzički eksperimenti Camerata doveli su do razvoja stila recitativo. Na taj način je olakšala kompoziciju dramske muzike i razvoj opere. Članovi "Florentine Camerata" su smatrali da je muzika postala korumpirana i da kvari društo, zato su kreirali nove muzičke forme sa ciljem da ožive  muzičke elemente koji su postojali u antici. Muzička umetnost se, smatrli su oni, mogla poboljšati, a samim tim i društvo. Od svih revolucija u istoriji muzike, revolucija ove neformalne akademske grupe imala je dalekosežne posledice; ovde je muzička teorija predholdila praksi. Florentine Camerata je bila grupa muzičara, pesnika, humanista i naučnika u periodu ranog baroka u Firenci, koji su se sastajali pod zaštitom grofa Bardija od 1573-1587. Proizveli su monodiju i operu (Peri: "Dafne", "Euridika" i &; Vinčenco Galileo 1681., "Dialogo della musica antica et della moderna") - kao protiv težu tada sveprisutnoj polifoniji.  Članovi  - J. Peri, Đ.Kačini i E.Kavalijeri,...,Đ. Mei, V. Galilej - su razgovarali o likovnoj umetnosti, a posebno o muzici (teoriji) i drami. Da nije Vinćenco Galilej izveo revoluciju u muzici nisam siguran da bi njegov sin Galileo to isto uradio u fizici. Veza između teorije i eksperimenta u oblasti muzike koju je uspostavio njegov otac uticala je na Galilejev razvoj kao fizičara; Galileo je dobio muzičku obuku od svog oca i svirao je dobro lautu, ali važnije od toga je to da se poreklo njegove eksperimentalne metode nalaze u eksperimentima njegovog oca (sin je u tim eksperimentima pomagao ocu) u kojima je proveravao i popravljao (eksperimentalnom metodom) - stavove matematičke analize muzike Pitagore; do kojih sam PItagora nije došao eksperimentima (u to vreme još nije postojao monohord sa podesivim mostom), nego misaonim sintezama brojeva, muzike, kosmologije.

 

 

*

 

 

Nažalost  krajem 20 veka a posebno na početku 21 veku su zamrle nekadašnje neformalne institucije koje su se borile protiv nuklearnog naoružanja i iracionalnog hladnoratovskog naoružavanja interkontinetalnim raketama sa nukleranim bojevim glavama, koje bi uništile planetu - kao što je bio „Russell-Einsteinov manifest“ (1947.) ili „Pugwash Conferences on Science and World Affairs“ (1957.)  Važan član ovog drugog  pokreta  koji je nastao u Kandskom gradiću Pugwash bio je hrvatski fizičar Ivan Supek. Pangwash pokret je dobio Nobelovu nagradu za mir 1995. Inače sam Ivan Supek je govorio o opasnosti potencijalnog nuklearnog oružja još 1944. (znači pre Hirošime i Nagasakija). Takođe zahvaljujući  Supeku postojalo je i Pangvaško odeljenje u YU od 1963. u Dubrovniku; bio je fizičar humanističkog duha koji je itekako bio svestan stvarne opasnosti po planetu Zemlju pa je zagovarao ne samo nuklearno nego i potpuno razoružanje na planeti. Taj je impuls, pritisak građana sveta na svoje vlade oko - nuklearnog naoružanja - prokockan, pobedio je konformizam, nacionalizam, sport i razonoda.

 

 

*

 

A naše neformalne institucije? Naš problem je bio u tome što smo krenuli od "0"! Sultanov Hatišerif iz 1830. bio je vesnik konstituisanja samostalne srpske države, ali istovremeno s njim započinje i naša obrazovanje, jer po tom dokumentu Srbi će „biti ovlašćeni da u svojoj zemlji štampaju knjige i podižu bolnice i škole radi vaspitavanja svoje dece“. Ali u osvit 19. veka Srbi Šumadinci bili su mahom seljaci, neuk narod, jer, prema Vukovom zapisu, ni u 100 sela nije bilo nijedne škole... Jedini uzor, politički i kulturni obrazac ponašanja, nalazili su pre svega u osmanskoj vladavini... Da bi nadoknadili vekove atavizma, da bi izgradili društvo, nama su i te kako bili potrebni delovi elita iz Evrope. Nažalost Pašić/Karađorđevići su napravili "greške u koracima" umesto da patriotizam vežu za IZGRADNJU DRUŠTVA oni su ga vezali za "MOĆ DRŽAVE". Od društva - figurativno kazano - na nivou deteta od 3 god očekivali su da je u stanju da im omogući postojanje "moćne države" (poput Francuske). Samo jedna primer. 1905. kada je Viša škola prerasla u Univerzitet, Andra Nikolić, ministar posvete u Pašićevoj Vladi, obrazlaže potrebu donošenje akta o BU; kaže tada da "stvaranje Univerziteta nije samo  naučnom i prosvetnom pitanje - nego i nacionalno -  putem Univerziteta širiće se misao o jednistvu srpskog plemena preko granica današnje Srbije. Taj kulturni centar biće najmoćnije oruđe za širenje našeg uticaja." Prvo skoči pa kaži hop. Evo već 100 g samo viču "hop" – pa smo postali "hopi indijanci" (u Evropi).

 

Zoran Stokić

8.04.2025.