Autokratske vlasti satanizuju Zapad, ali tamo školuju svoju decu

 

Vitomir Teofilović

"Danas"  15.07.2025. 17:49

 

Autokratske vlasti satanizuju Zapad, ali tamo školuju svoju decu 1

Foto: shutterstock / alexfan32

 

Čim je aktuelna vlast uspostavila monopol moći uzurpacijom sve tri grane vlasti – zakonodavne, sudske i izvršne, okrenula je leđa Evropi iako je dobila izbore na obećanjima da će ubrzati naš ulazak u EU i suzbiti kriminal. Pokazalo se da su to bila samo puka taktička obećanja – da se preotmu aduti suprotne strane.

 

Ironija je da je faktičko odricanje (uz dalje verbalno približavanje) od EU učinjeno upravo zarad kriminala i korupcije! EU je zajednica zemalja sa najmanje korupcije na svetu jer se sve novčane transakcije obavljaju transparentno.

 

Koruptivna vlast ne može da kaže da je protiv EU zarad prihoda od korupcije i drugih nezakonitih radnji, mora da pribegne razlozima najvišeg reda – istorijskim. Sa medijskim monopolom uspela je da nametne negativnu sliku o Zapadu a pozitivnu o Istoku.

 

Postepeno je tu razliku dovela do polarizacije – do satanizacije Zapada i divinizacije Istoka. Manihejsku viziju istorije olakšavala je i činjenica da smo imali vrlo tanku tradiciju demokratije, retke svetle trenutke u dugoj tradiciji pod tuđim ili našim vladarima.

 

Starije generacije pamte da je i za vreme Tita Zapad svakodnevno ocrnjivan. Iako su SAD pomogle Titov razlaz sa Staljinom 1948, a u potonjim decenijama podržale Jugoslaviju sa čitavih sto milijardi dolara da se ne bi vratila u istočni lager, naša štampa je neprestano gajila narativ da je kapitalizam đavolji režim, a komunizam nastupajući raj na zemlji. Na velika zvona se citirala krilatica rumunsko-mađarskog filozofa Đerđa Lukača: „I najgori komunizam bolji je od najboljeg kapitalizma!“

 

Logori sa stotinama hiljada uhapšenih zbog rekla-kazala pravdani su višim razlogom – usporavali su svetlu sutrašnjicu.

 

Paradigma o zlom Zapadu i dobrom Istoku (setimo se ikoničke sintagme slovenska duša) još traje. I danas se učešće SAD u Korejskom i Vjetnamskom ratu smatra osvajačkim, a Kine i Rusije oslobodilačkim.

 

Pad Berlinskog zida i postepeno urušavanje Miloševićevog režima, kao i priznanje novih lidera bivšeg istočnog lagera da je komunizam pogrešna ideologija, levi krak totalitarizma, i samim tim istorijski ćorsokak, iznedrili su pozitivnije poimanje Zapada i građanskog društva, ali to osećanje se nije ukorenilo jer je Đinđić kratko bio na političkoj sceni, a njegovi naslednici, sa ideološki heterogenim saradnicima i savetnicima – Tadićeve četiri stolice: sve strane sveta – potpuno su prenebregli vrednosnu razliku društvenih sistema.

 

Tome je doprineo i politički preokret Rusije, sa Putinom na čelu. Istok i Zapad ponovo su manihejski polarizovani; pritajene službe bezbednosti ne samo da su obnovile već su maksimalno pojačale saradnju. Pošto komunizam više nije mogao da bude koheziono tkivo i načelo, iskopano je iz mitskog nasleđa, arheologije istorije, religije i svih drugih sfera sve što je moglo da se strpa u novi amalgam i u ruke velikog brata kao spasioca čovečanstva od bezdušnog, srećom već trulog, ali nažalost još opasnog Zapada. Tom dimnom zavesom prikriva se najveća bruka današnje Evrope: povratak Rusije u imperijalnu autonomiju! To je greh vlasti prema sopstvenom narodu, tragična politička i istorijska regresija.

 

Teško je i na velikom prostoru (Jovan B. Bajford je napisao knigu o tobožnjim svetskim zaverema protiv Srbije) a kamoli u novinskom članku osporavati zapadnu satanizaciju sveta. Sva ta artiljerija pada pred jednostavnom istinom, pred logikom argumenata. Zbog neosporivih činjenica autokratske zemlje guše slobodu medija jer bi im istina izmakla tle pod nogama.

 

A šta je istina o EU kao političkom sistemu?

 

Evropska unija je zasnovana na evropskim vrednostima: istini, pravdi, moralu… Nikad i nigde na svetu nije postao taj stepen političkih i građanskih sloboda, verske tolerancije, slobode medija, ličnih, grupnih i kolektivnih sloboda, manjinskih prava, rodne i polne ravnopravnosti…

 

Ako izuzmemo nekoliko zemalja koje iz unutarnjih razloga još nisu dostigle taj nivo, u svim demokratskim zemljama dostignuta je tolika harmonizacija međusobnih odnosa da je teško nešto poboljšati a da se nešto drugo ne poremeti. Jedva se čekaju predlozi građana jer se shvatilo da su lično i društveno dobro u istoj jednačini. Zato su evropske vrednosti ugrađene u ustave i zakone svih demokratskih država na svetu, od Skandinavije na Severu, SAD i Kanade na Zapadu, Japana i Južne Koreje na Istoku, Australije i Novog Zelanda na Jugu.

 

Šta su klasteri? To su najbolji setovi zakona i propisa za funkcionisanje društvenog života: privrede, pravosuđa, zdravstva, trgovine, obrazovanja, kulture, informisanja…

 

Kad bi odista želeli u EU, vlast bi nam i danju i noću predočavala njene vrednostii. Uz to, nama propadaju stotine miliona evra godišnje iz pretpristupnih fondova da bismo ubrzali ulazak. Vlast to neće jer bi i taj novac morao da se troši transparentno. Osim što ne bi mogli protivzakonito da se bogate, autokrati mrze demokratiju i zato što bi imali oročen mandat.

 

Iako autokratske vlasti neprestano javno satanizuju Zapad i demokratiju, intimno ga visoko cene i na Zapadu školuju svoju decu. A i ideološki zbunjen narod u potrazi za poslom masovno odlazi na Zapad, niko na Istok.

 

Autor je književnik i publicista

 

 

 

***

Komentar

***

Samo malo valja dopuniti ovaj važan tekst. Inercija ideokratskih sistema u kojima smo živeli (vizantisko/osmanskon/komunističkom) je proizvela  to - da je naša autoritarna vlast sa elemntima ideokratije. Za razliku od autoritarne države, koju karakteriše jaka centralna vlast i ograničene političke slobode - ideokratska država - može biti totalitarna - građani su primorani da slede ideologiju (ili su na to naterani silom ili na populistički način). U ideokratskim državama od Sumera,...,SSSR, Hitrerove Nemačke, zemlje Varšavskog pakta (Poljska,...,DDR), Albanije Enver Hodze - dominantna ideologija - duboko je ukorenjena u politiku, ali problem je u tome, što je generalno ta politika duboko ukorenjena u sve aspekata društva. 

Ideologija ideokratije predstavlja se kao apsolutni, univerzalni i vrhovni sistem za razumevanje društvenog života, slično kao bog u monoteističkom sistemu verovanja; u Srbiji: "satanizacije Zapada i divinizacije Istoka". Starije geracije se sećaju da je pod Titom vladala ideologija - Đerđ Lukač: "I najgori komunizam bolji je od najboljeg kapitalizma"! Kao što je to jasno izrekao Vitomir Teofilović "to ("satanizacije Zapada i divinizacije Istoka") je greh vlasti prema sopstvenom narodu, tragična politička i istorijska regresija". 

Ideokratije (stare i nove) bazirane su na šest komponenti; 1) ideologija, 2) vladajuća stranka sa jednim vođom 3) policija koja je iznad Zakona, 4) monopol na komunikaciju, 5) monopol na oružje, 6) centralno upravljanje ekonomijom.

 

Zoran Stokić

17.07.2025.