„Demokratija ubija“: Vođa vojne vlasti u Burkini Faso poručio narodu

 

Beta

danas 3.04.2026. 14:55

ibrahim traore i vladimir putin

Foto: EPA-EFE/Sergei Bobylev/TASS Host Photo Agency

 

Vođa vojne vlasti Burkine Faso Ibrahim Traore koji je preuzeo vlast vojnim pučom u septembru 2022. godine, rekao je novinarima da narod treba da zaboravi na demokratiju i da „demokratija ubija“.

 

Vojne vlasti prvobitno su obećale da će raspisati izbore 2024. godine. Međutim, godinu dana nakon puča, Traore je izjavio da neće biti izbora dok zemlja, koja se već više od decenije bori sa pobunama povezanim sa Al Kaidom i Islamskom državom, ne bude dovoljno sigurna za svakog građanina da glasa.

 

Kada su ga pitali o izborima tokom okruglog stola sa novinarima koji je emitovan na državnoj televiziji sinoć, Traore je rekao da se njegova administracija fokusira na druge izazove.

 

„Ljudi treba da zaborave na pitanje demokratije. Moramo reći istinu: demokratija nije za nas“, rekao je, prenosi Rojters.

 

Pozivajući se na primer Libije, gde su, kako je rekao, spoljne sile pokušale da „nametnu demokratiju“, dodao je da „demokratija ubija“.

 

Traoreova vlada je u januaru raspustila sve političke stranke, nakon što je prethodno suspendovala političke aktivnosti. Pre puča, zemlja je imala više od 100 registrovanih političkih stranaka, od kojih je 15 bilo zastupljeno u parlamentu nakon izbora 2020. godine.

 

Susedne zemlje Mali i Niger, takođe pod vođstvom vojnih hunti koje su došli na vlast putem puča, takođe su raspustile političke stranke.

 

Tokom islamističkih pobuna u sve tri zemlje ubijeno je na hiljade ljudi, a milioni su raseljeni tokom poslednje decenije.

 

Organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) je juče objavila izveštaj u kojem se navodi da su vojne snage Burkine Faso i njihovi saveznici ubili više od dva puta više civila nego islamistički militanti od 2023. godine.

 

Vlada nije odgovorila na zahteve za komentar Rojtersa u vezi sa izveštajem.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Demokratija je smenljivost vlasti nenasilnim putem! Da bi takva smena bila moguća, neophodno je da su zakonodavna, sudska i izvršna vlast međusobno razdvojene te da postoje slobodni mediji; niko nije iznad Zakona. Svi učesnici u političkom životu slažu se oko toga da je jedini sudija njihovom radu – empirijiska činjenica (nešto što nije ideološka kategorija). Takav politički sistem indukuje - pozitivnu energiju – kada je u pitanju moral u društvu. Građani uviđaju da najbolje za njih da se njihovi problemi rešavaju kroz - procedure i poštovanje zakona – saradnju, toleranciju i tsl. 

U despotskim sistemima gde je vlast iznad Zakona, gde vlast nepoštuje empirijske činjenice (ne priznaje bilo kakve greške u svom radu) cveta korupcija, nepotizam, kriminal - ništa nije sugurno i tsl; takav politički sistem indukuje – negativnu energiju - kada je u pitanju moral u društvu. Niko nikoga nepoštuje, neuvažava, nepoštuju se zakoni, cveta nesaradnja, nepotizam, snalaženje, ošljarenje, svi su u ratu sa svima – ukratko narod se u svojim privatnim životima ponaša poput despotske vlasti – zato je život u takvom sistemu tako težak vodi se u formi: ruskog ruleta!

 

*

Homo sapijens, pokazuju nam empiriske činjenice kroz istoriju, nije uspeo da na spoljnem planu – odnosi između država - napravi forme analogne onima koje mogu da postoje unutar jedne države, na primer, da bude demokratska (ovde u smislu: odsustvo privilegija). Vidimo da u praksi odnosi između država nisu demokratski (neke države su privilegovane). Istorija nas uči da se neki od najvažnijih problema čovečanstva nalaze u mutnim vodama spoljne politike. Brojni istorijski primeri nam pokazuju da spoljna politika koju jedna zemlja vodi ne zavisi od toga da li je ona demokratska ili despotska. Nije li još atinska demokratija, između ostalog, bez direktne provokacije uništila Delos (svi muškarci na ostrvu bili su pobijeni, a žene i deca prodati u ropstvo), učinivši tako zločin protiv čovečnosti? Taj je zločin bio sasvim u duhu onih koje su – u spoljnoj politici – činili despotska Persija ili Egipat, na primer. Nije li istorijska činjenica da se demokratija i proširenje vojne obaveze na sve pripadnike države rađaju skupa? Nije li u slavno doba rimske republike sve rađeno u ime "rimskog senata i naroda" (Senatus populusque romanus)? Samo, budimo oprezni, kao što nas upozoravaju Ortega i Gaset: prevod senatus populusque, kao "senat i narod" doslovan je, ali pogrešan. Jer pod "rečju narod danas podrazumevamo građansko telo. Međutim, verodostojno značenje reči populus, onda kada se pojavila, bilo je oružano telo". Pa tako i "najgrađanskija i najbezazlenija reč, populus, ona kojoj pribegavaju mirotvorci, ima obespokojavajuće ratno poreklo. I što je još zanimljivije, to u nekim jezicima važi i za reč koja simbolizuje mir i idilu – selo: na nemačkom ona glasi Dorf, što je u staronemačkom iz severne oblasti imalo oblik thorp, iz kojeg potiče današnja reč trupa; u ruskom jeziku selo je polk i znači puk vojske".

 

Pod atributom "pravičnost" unutar jedne demokratske države misli se, pre svega, na jednako tretiranje građana unutar te države pred Zakonom, odnosno odsustvo privilegija. 

Pod "pravičnošću" u spoljnoj politici – iskustvo nam pokazuje – misli se pre svega da je to nešto što je u interesu (što koristi) nekoj (jednoj) državi, odnosno prisustvo privilegija. Čak i danas u 21 veku , na primer, moćne države, bile one despotije ili demokratije, imaju pravo veta na odluke u UN i tome slično.

 

 

 

 Zoran Stokić

3.04.2026.