Odbrana studentskog Memoranduma o Kosovu

 

Jasmina Lukač

danas 19.05.2026. 17:05

Odbrana studentskog Memoranduma o Kosovu 1

Foto: Radenko Topalović

 

Studenti, njihovi plenumi koji vode pokret, mora da znaju kakvu moralnu paniku izaziva to kada se oglase manifestom o Kosovu i nazovu ga Memorandumom.

 

Upečatljivo je da to učine baš na tribini u Kragujevcu, na kojoj je govorio predstavnik njihovog desnog krila profesor Milo Lompar.

 

Mora da znaju i šta znači kad na moralnu paniku, kragujevačka grupa, uzvrati sa „svi lešinari izlaze iz svojih jazbina samo kada im studentska reč zasmeta“.

 

Ponovo se pokazalo po čemu je Studentski pokret najbliži Vučiću. A najbliži je po umeću da nametne priču javnosti, domaćoj i stranoj, i da uspešno koristi i upotrebi sve propagadne mitove zasađene i odnegovane u bliskoj prošlosti.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/kolumna/jasmina-lukac/odbrana-studentskog-memoranduma-o-kosovu/

 

 

 

***

Komentar

***

 ///Neobjavljen komentar u Danas////

Fraza „Gordijev  čvor“  je postala sinonim za neki problem koji se čini previše komplikovan da bi bio rešen. Mnogi ga pamte po Aleksandru Makedonskom koji ga je mačem presekao. Pojam je nastao vekovima pre tog događaja u Frigiji, iz pragmatičnih razloga, svešteničo-upravljačaka kasta je smislila "caku" kako da opravda dovođenje Mide na presto (upravljačke loze su se ugasile - nije bilo nasledika za presto) – "proročanstvo je reklo da prvi čovek koji uđe u grad sa volovskom zapregom,..., treba da postane kralj"! Novi kralj Mida se zahvalio Zevsu, pa je u njegov hram, u gradu Gordiji, postavio ta volovska kola; jaram sa osovinom kola je povezivao "čvor" uz novo proročanstvo (da se "vlasi ne dosete" da su progutali predhodnu smicalicu; „ko razveže ovaj čvor postaće gospodar nad celom Azijom". Smicalica, jer je čvor tako napravljen da se ne može razrešiti. Kada je Aleksandar prvi put porazio Darija, posetio je i Zevsom hram. Kada se Aleksandar inače Aristotelov đak (koji je odlično savladao reoriku, politiku, ali i logiku, fiziku) našao pred volovskim kolima, primetio je da čvor "nema dva kraja", da je to smicalica, pri izradi čvora korišćene su "dodatne" tehnike "krajevi su, posle izrade čvora, spojeni", čvor je doživeo termičku obradu, zatim  "tutkalisanje i tsl". Čvor je presekao - da bi "prevario" - prevarante. 

Nažalost u Srbiji ne postoji Aristotelov đak koji bi naš "Gordijev čvor" - "Kosovski čvor" - "presekao mačem tj, "prevario" – PREVARANTE – crveno/crna bratija u dosluhu sa KGB (irerdenta sa Rugobom je bila čedo KGB) je 1987., je smisla "caku" kako da pomoću "čvora Kosova" večno vladaju pod patronatom Rusije (svetlosnim godinama udaljeni od Evrope) – njima super a Srbija nestade. Gordijev čvor Kosovo je tako napravljen da ostane VEČNA KRIZNA TAČKA, koju bi Rusija, po potrebi svojih geostrateških igara, mogla i u budućnosti da iskoristi – izazove nove nestabilnosti, nove ratove u Evropi.

 

*

 

 

Francuskom revolucijom građanstvo te zemlje je osvojilo javnu vlast u njoj i svoje VRLINE prenelo na nacionalnu državu, u despotskim kulturama se to nije dogodilo. Jer mi nismo imali kritičnu masu građana niti je među elitom bilo umova poput - Nikolaj Grundtvig (1783-1872) – čovek "institucija" u  danskom intelektualnom i društvenom životu; pisac, teolog, pesnik (1500 himni), pedagog, sveštenik, filozof, istoričar, episkop, filolog, polemičar i političar. Najuticajnija osoba u istoriji Danske, jer je njegova filozofija dovela do novog oblika nacionalizma (gađanskog) u poslednjoj polovini 19. veka. Grundtvig i njegovi sledbenici su zaslužni za formiranje moderne danske nacionalne svesti (socijalizacija ljudi, narodne gimnazije). Bio je aktivan tokom danskog zlatnog doba, nažalost njegov međunarodni značaj ne poklapa sa značajem njegovih savremenika Andersena i Kjerkegora. Školovao se u tradiciji evropskog prosvetiteljstva, ali je na njegovu veru u razum uticao i nemački romantizam i antička istorija nordijskih zemalja. Da bi spasao propast Danske (posle gubitka Norveške 1814.) – "vere je bila uzrok gubitka Norveške" izgradio je duhovne stepenice budućeg Danskog društva.

 

Zoran Stokić

19.05.2026.

 

Naučnici su izmislili način da izbrišu loša sećanja: Da li bi trebalo to da radimo?

 

Autor:

Science Focus

18. maj. 2026. 19:43

LIFESTYLE

StunningArt/Shutterstock

Možda ćemo uskoro moći zauvek da izbrišemo bolna sećanja. Ali zaboravljanje ima svoju cenu.

 

Stiv Ramirez dobro zna koliko bolna sećanja mogu biti razorna. Godine 2015, dok je radio doktorat i proučavao manipulaciju sećanjima kod miševa, njegov blizak prijatelj i kolega iz laboratorije, Su Liu, iznenada je preminuo u 37. godini, prenosi Science Focus.

 

Progonjen uspomenama na prijatelja, Ramirez je teško funkcionisao i na poslu i u svakodnevnom životu.

 

U početku je želeo da „otupi“ ta sećanja, što je delovalo kao dobra ideja. Međutim, način na koji je to pokušao imao je ozbiljne posledice - okrenuo se alkoholu i razvio težak problem sa pićem.

 

Tek 2021. godine shvatio je koliko je situacija ozbiljna. Tokom jednog sasvim običnog dana u kancelariji pomislio je: „Popio sam tri pića, a tek je 11 ujutru. Koliko još mogu da popijem danas, a da se uveče potpuno ne raspadnem?“

 

Tada ga je pozvao centar za rehabilitaciju, nakon što su zabrinuti prijatelji kontaktirali stručnjake u njegovo ime.

 

„Postalo mi je jasno da bih zbog rehabilitacije mogao da izgubim posao, prijatelje i porodicu“, kaže Ramirez, danas profesor neuronauke na Univerzitetu u Bostonu.

 

Nekoliko dana kasnije porodica i prijatelji organizovali su intervenciju, a on je otišao na prvi grupni sastanak za odvikavanje. Od tada više nije popio ni kap alkohola.

 

„Grupa mi je pružila povezanost sa ljudima koja mi je nedostajala od Suove smrti“, kaže on.

 

Danas mu upravo ta bolna sećanja daju motivaciju za naučni rad.

 

Brisanje ili menjanje sećanja

Istraživanja o „uređivanju“ sećanja još su u ranoj fazi i većina eksperimenata sprovedena je na životinjama. Naučnici su otkrili da sećanja nisu trajna i nepromenljiva - mogu da oslabe, ojačaju ili se izmene svaki put kada ih prizovemo.

 

Sećanja se u mozgu čuvaju kao fizičke promene u moždanim ćelijama i njihovim vezama. Tokom procesa koji se naziva rekonsolidacija, nekoliko sati nakon prisećanja, sećanje postaje podložno promenama.

 

Još 2009. kanadski istraživači uspeli su da kod miševa identifikuju moždane ćelije povezane sa strahom od električnog šoka, a zatim ih hemijski unište. Nakon toga miševi više nisu pokazivali strah kada bi čuli zvuk povezan sa šokom.

 

Kasnije su Ramirez i Liu otišli korak dalje - uspeli su da „uključe“ određeno sećanje aktiviranjem moždanih ćelija svetlom, tehnikom poznatom kao optogenetika.

 

Miševi su pokazivali reakciju straha čak i bez stvarne opasnosti, samo zbog stimulacije određenih neurona. Naučnici su zatim uspeli i da ubace lažna sećanja, ali i da negativne uspomene učine manje traumatičnim povezivanjem sa pozitivnim emocijama.

 

Godine 2022. Ramirezov tim pokazao je da aktiviranje pozitivnog sećanja tokom prisećanja negativnog može trajno smanjiti reakcije straha.

 

Šta je sa ljudima?

Iako rezultati deluju revolucionarno, stručnjaci upozoravaju da su ovakve intervencije kod ljudi još daleko.

 

„Ne želimo da invazivno menjamo ljudski mozak bez potpuno sigurnog plana“, kaže Ramirez.

 

Umesto toga, naučnici razvijaju neinvazivne metode za ublažavanje traumatičnih uspomena.

 

Jedna od najpoznatijih metoda je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koja pomaže ljudima da promene način na koji doživljavaju negativna sećanja.

 

Druga metoda, EMDR terapija, koristi pokrete očiju ili druge stimulacije kako bi mozak „preradio“ traumatične uspomene i učinio ih manje zastrašujućim.

 

Posebno zanimljivo istraživanje sprovela je profesorka Emili Holms sa Univerziteta u Upsali. Ona je otkrila da igranje Tetrisa nakon prisećanja traumatičnog događaja može značajno smanjiti flešbekove.

 

U studiji sprovedenoj među medicinskim sestrama tokom pandemije kovida, broj flešbekova smanjen je sa prosečno 14 nedeljno na samo jedan mesečno.

 

Da li bi trebalo da brišemo sećanja?

I Ramirez i Holms smatraju da je bolje ublažiti emocionalni bol nego potpuno obrisati uspomene.

 

„Možemo smanjiti jačinu negativnih emocija, a da samo sećanje ostane“, kaže Ramirez.

 

Stručnjaci upozoravaju i na etičke probleme. Ako bi neko obrisao sećanje na zločin, kako bi svedočio na sudu? Kako bi istorija bila zabeležena?

 

Osim toga, čak i kada mozak ne pamti traumu, telo je često i dalje oseća.

 

Loša sećanja, koliko god bolna bila, često nas oblikuju, uče nas i pomažu nam da donosimo bolje odluke u budućnosti.

 

„Umetnost, književnost i muzika često nastaju iz bola i traume“, navodi autorka teksta.

 

Na pitanje da li bi izbrisao uspomene na smrt prijatelja, Ramirez odmah odgovara:

 

„Nikada nisam želeo da izbrišem ta sećanja. Možda razumevanje ne dolazi odmah, možda tek decenijama kasnije. Ali voleo bih da verujem da je život dovoljno dug da tim uspomenama jednog dana damo dublji smisao.“

 

 

***

Komentar

***

 

 

Problem anticipirala tako davno Meri Šeli - "Frankenštajn ili moderni Prometej" - roman pokreće pitanje o granicama naučnog eksperimentisanja, igranju životom i smrću i budućnošću čovečanstva. Fašizam, komunizam, neo-liberalizam i potrošačko društvo su raj za "čoveka-masu" (Ortega i Gaset "čovek masa - ima psihologiju deteta, veruje da ima samo prava  a ni jedne obaveze")! Infiltrirao se u sve institucije čak i u naučne. Čovek masa je (i) naučnika sveo na specijalistu. 

Ortega: "Ranije su se ljudi mogli podeliti na mudrace i neznalice - ali specijalista se ne može podvesti ni pod jednu od te dve kategorije. Nije mudrac, jer ništa ne zna o onome što ne ulazi u njegovu specijalnost; ali nije ni neznalica, jer je ipak čovek od nauke i vrlo dobro poznaje svoj mali deo svemira. On je mudrac-neznalica, u svim pitanjima koja ne poznaje  on se vlada ne shodno svom neznanju, već samouvereno i drsko kao da je reč o pitanjima iz oblasti njegove  specijalizacije". Umesto da poput naučnika (prirodnih nauka) koristi "metod opovrgavanja" specijalista koristi - "metodom potvrđivanja" - traži samo one primere koji potrvđuju njegovo mišljenje. Nažalost "Frankeštajn" može biti, ne samo biološki "stvor" (Šelijeve), nego to mogu biti i "šefovi države ala Frankenštajn", "mediji ala Frankeštajn", "specijalisti ala Frankeštajn i tsl. Ortega je, početkom 20 veka, nudio izlaz iz te šah-mat pozicije on  je čoveku-masi suprotstavio - duhovnog aristokratu - analizirajući katastrofalne posledice "odsustva boljih", tvrdeći da masa ne može da stvori ni organizovanu državu, ni umetnost, ni nauku.

 

Zoran Stokić

19.05.2026.

 Fotograf Massimo Listri u Beogradu - vizuelno putovanje kroz najlepše enterijere sveta

Autor:

N1Beograd

|

15. maj. 2026. 13:20

|

LIFESTYLE

Podeli

 

Massimo Listri 1

Izložba predstavlja značajan novitet u okviru platforme Salon of Excellence, uvodeći umetnički segment koji ove godine otvara upravo Massimo Listri – umetnik prepoznat po vizuelnoj perfekciji i jedinstvenom prikazu arhitekture i enterijera.

Pročitaj više (pogledaj slike):

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/izlozba-masima-listrija-u-beogradu-vizuelno-putovanje-kroz-najlepse-enterijere-sveta/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Njegov "peti element" je - tačka pogleda - sofisticirano, bezvremensko! Za njega je lepota: harmonija, simetrija, a da bi došao do jednačine između harmonije i simetrije služi se izuzetno "čistim" enterijerima De Divina Proporcione, koji su potpuno lišeni elemenata koji ne pripadaju istom arhitektonskom stilu. Majstorski koristi - svetlost - ali da bi u tome uspeo, kako sam kaže, prolazi kroz fazu - "dugog udvaranja: proučavam je u različito doba dana, opažam njene varijacije sa promenom godišnjih doba, tražeći taj savršeni trenutak da bi uhvatio - dušu mesta".

 

Zoran Stokić

18.05.2026.

 

"Čuvar zdrave pameti": Legendarni Koraks iz ugla njegovih kolega

Autor:

author

N1 Beograd

|

17. maj. 2026. 10:59

|

VESTI

|

2

komentara

Koraksove satirične i oštre ilustracije stvarnosti bile su sastavni deo Danasovih stranica i naslovnica, a njegova karikatura je objavljena na prvoj strani tog lista i juče, kada nas je napustio. O radu sa Predragom Koraksićem Koraksom za N1 televiziju govorili su jedan od osnivača dnevnog lista „Danas“ Rade Radovanović i Branislav Grubački, osnivač Pokreta „Novi optimizam“.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/cuvar-zdrave-pameti-legendarni-koraks-iz-ugla-njegovih-kolega/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Luigi Cherubini - Hymne Funèbre sur la mort du Général Hoche (1797.)

https://www.youtube.com/watch?v=oYXQSlSf-KM&list=RDoYXQSlSf-KM&start_radio=1

 

 

 

Zoran Stokić

17.05.2026.

 Princ Hari i Megan Markl ne odustaju od Netfliksa: Spremaju projekat koji je princu posebno emotivan

 

Princ Hari i Megan Markl rade na novom filmskom projektu za Netfliks.

 

Izvor: 24sedam

B92 17.05.2026. Kultura

 

Princ Hari i Megan Markl ne odustaju od Netfliksa: Spremaju projekat koji je princu posebno emotivan

Tanjug/Jonathan Brady/Pool Photo via AP

U pitanju je adaptacija ratnih memoara "No Way Out: The Short True Story of Men Under Opservations" koji govore o događajima iz rata u Avganistanu.

 

Film će nastati u produkciji njihove kompanije Archewell Productions, a među producentima su Hari, Megan i Tresi Rirson, koja vodi scenaristički deo produkcije.

Pročitaj više:

https://www.b92.net/kultura/filmtv/233704/princ-hari-i-megan-markl-ne-odustaju-od-netfliksa-spremaju-projekat-koji-je-princu-posebno-emotivan/vest

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Princ Hari nije vaspitan po kanonima koje je po uputu Henrija II, tako davno, zapisao Daniel of Beccles: "Liber Urbani" 1180. A mogao je te ideje da nauči i iz, na primer, opere: Georg Jozef Vogler

"Gustaf Adolf i Eba Brahe" (1788.) koja je zasnovana na idejama Gustava III – sa naravoučenijem: "kralj mora svoja lična osećanja da podredi državnim interesima". Eba Brahe (1596 - 1674) bila je švedska grofica izuzetne lepote, iz porodica Brahe (dinastija Brahe - Danska kraj 13. veka; jedan od potomaka te krune je i Tiho Brahe - koji je krunu zamenio astronomijom), ogranak te porodice pojavio se u Švedskoj od 1440., bila je u srodstvu i sa porodicom Vasa. Eba je bila najpoznatija je po tome što je bila prva ljubav kralja Gustava II Adolfa (iz dinastije Vasa) "Lava sa severa", koji je želeo da je oženi, plan koji se, međutim, nikada nije ostvario; njihova ljubavna veza, dokumentovana je u njihovoj sačuvanoj prepisci. Inače ova Voglerova opera jasno potrđuje njegovu reputaciju - inovatora i preteče romantične ere u muzici. U kraljevom velikom solu u drugom činu. Kralj sanja o svojoj voljenoj Ebi, a sjaj i toplina muzike govore jezikom koji je pedeset godina ispred svog vremena. Orkestracija, melodijska linija, zapravo, cela koncepcija je čisto romantičarska na način koji je veoma teško zamisliti pre Vebera i kasnijih francuskih romantičara. Spoljašnji oblik ukazuje na Vebera, ali unutrašnji duh je gotovo čisti Guno!

Zoran Stokić

17.05.2026.

 

"Gustaf Adolf i Eba Brahe" 1788.

Georg Jozef Vogler

 

 

 

Vogler: Gustaf Adolf Och Ebba Brahe

Royal Swedish Orchestra, Royal Swedish Chorus, Charles Farncombe

2 / 37

 

 

 

"Gustaf Adolf i Eba Brahe" je opera zasnovana na idejama Gustava III (naravoučenije: "kralj mora svoja lična osećanja da podredi državnim interesima"!), u tri čina, sa muzikom Georga Jozefa Voglera i libretom Johana Henrika Kelgrena. Volger je je temeljno poznavao Glukovu reformu opere, ali je nije ropski pratio, a ono što dva kompozitora imaju najviše zajedničkog jeste orkestarski jezik - Vogler, međutim, komponuje svoju muziku na način koji se može nazvati veoma smelim, s obzirom na vreme kada je komponovana. Ova opera jasno potrđuje njegovu reputaciju - inovatora i preteče romantične ere u muzici. Vogler je primenio mozaičku tehniku prilikom komponovanja ove opere, jer se ona gotovo u potpunosti sastoji od malih delova spojenih u jedinstvenu celinu, poput delova slagalice, koji čine neprekinutu sliku kada se završe. Često su delovi izuzetno mali: ariozo pasaži od 8 do 10 taktova, na primer. Virtuozne arije se ne mogu naći, ali tamo gde se muzika širi u arije, melodijski element vokalne linije je strogo kontrolisan i prilagođen situaciji i osećanjima soliste. Arije su uvek smeštene u smisleno rečitativno okruženje, a veličanstven primer ovoga može se naći u velikom solu Ebi Brahea na početku trećeg čina. Ovde postoji arija (eho virtuozne arije) - ali je tako glatko uklopljena u celinu da je gotovo nerazlučiva od rečitativa koji je okružuju. Ovde smo daleko od formula da kapo arije iz tog veka, a dramatičko pulsiranje je već ono iz buduće romantičarske opere. Još jedna snažno romantična karakteristika je široka upotreba narodnih melodija u drugom činu. Među ovim pesmama posebno treba istaći Katrininu "På Kalmare slott" i Johanovu "En liten menlös tärna", koje su pravi dragulji svoje vrste. Podjednako je važno istaći Voglerovo nepogrešivo razumevanje kako bi likovi trebalo da se izraze u različitim situacijama. Samo poslušajte De la Gardijev ulazak u finalu prvog čina. Njegov solo je pravo oličenje herojskog duha sa svojim zvonkim gornjim notama. Ali najmarkantnije je Voglerovo shvatanje situacije izraženo u kraljevom velikom solu u drugom činu. Kralj sanja o svojoj voljenoj Ebi, a sjaj i toplina muzike govore jezikom koji je najmanje pedeset godina ispred svog vremena. Orkestracija, melodijska linija, zapravo, cela koncepcija je čisto romantičarska na način koji je veoma teško zamisliti pre Vebera i kasnijih francuskih romantičara. Spoljašnji oblik ukazuje na Vebera, ali unutrašnji duh je gotovo čisti Guno!

 

*

Likovi:

 

Kralj Gustav Adolf (tenor)

Ebba Brahe (soprano)

Kraljica majka Christina (soprano)

Jacob Pontusson de la Gardie (tenor)

Lars Ericsson Sparre (baritone)

Märta Banér (soprano)

Johan (baritone)

Catharina (soprano)

Eric (tenor)

Sigrid (soprano)

Sven (tenor)

Maria (soprano)

Dvorjanin (bariton)

Hor dvorskih dama, ljudi

 

Prvi čin se odvija u zamku Kalmar i, pošto ju je Kristina ubedila Ebi da ju je Gustav Adolf napustio, Ebi u očaju prihvata Kristininu ponudu da se uda za Jacoba Pontusson de la Gardiea, ratnog heroja, koji na kraju čina trijumfalno stiže u Kalmar.

 

U drugom činu, radnja se odvija u Ferjestadenu, na ostrvu Oland. Ovde nalazimo jednostavne ljude, ribare, koji saosećaju sa situacijom dvoje ljubavnika. Na putu ka zamku Kalmar, Gustav Adolf stiže inkognito i herojski spasava život Erika, mladića čiji se čamac prevrnuo na moru. Čin se završava seoskom svadbenom povorkom.

 

Treći čin se ponovo odvija u zamku Kalmar, gde je Ebi još očajnija. Kada se, konačno, Gustav Adolf vrati, zajedno sa Jacobom Pontusson de la Gardieom, Kristinine laži se otkrivaju. Ebi ipak prihvata da se uda za Jacoba Pontusson de la Gardiea. Slomljenog srca, Gustav Adolf želi da sebi oduzme život, ali razmišlja o dolasku svadbene povorke sa Olanda, koja je došla da izrazi svoju naklonost i ljubav. Zatim se miri sa svojim kraljevskim obavezama i odriče se svojih ličnih osećanja zarad svog visokog državnog zadatka. Opera se završava spektakularnim turnirom.

 

Ps. Istorijske činjenice:

 

Eba Magnusdoter Brahe (1596 - 1674) bila je švedska grofica i dvorska dama, izuzetne lepote, Eba je bila ćerka kraljevskog gardiste, grofa Magnusa Brahea. Porodica Brahe postaje poznata u Danskoj od kraja 13. veka, jedan od potomaka te krune je i Tiho Brahe (koji je krunu zamenio astronomijom), ogranak te porodice pojavio se u Švedskoj od 1440. Sticajem okolnosti porodica Brahe je kasnije bila u srodstvu sa porodicom Vasa - nakon braka Joakima Brahea sa Margaretom Vasa, čiji je brat kasnije stupio na švedski presto kao Gustav I. Eba je bila najpoznatija je po tome što je bila prva ljubav kralja Gustava Adolfa, koji je želeo da je oženi, plan koji se, međutim, nikada nije ostvario – kao što je istaknuto u ovoj operi "kralj mora svoja lična osećanja da podredi državnim interesima"! Njihova ljubavna veza, dokumentovana je u njihovoj sačuvanoj prepisci.

 

U proleće 1618., proslavljeno je venčanje maršala Jakoba de la Gardija i grofice Ebe Brahe. Njihov zajednički život bio je prilično srećan - imali su četrnaestoro dece. Eba Brahe je uvek održavala de la Gardijevu ljubav i poverenje. Okružena svojom decom, pratila je svog muža u njegovim pohodima, pažljivo brinući o njegovom zdravlju i nezi, kao i o vojnicima. Upoređivana je sa Agripinom, koja je, pratila svog Germanika kroz sve opasnosti rata.

 

Gustav II Adolf (1594 - 1632) je bio kralj Švedske (1611—1632) iz dinastije Vasa; otac kralj Charles IX i majka kraljica Christina. Zvali su ga i "Lav Severa". Bio je jedan od glavnih učesnika Tridesetogodišnjega rata, u kome je za samo dve godine odneo pobede u preko 10 bitaka sa Habzburzima i Špancima. Uspešno je ratovao i sa Rusijom, Norveškom i Poljskom, i time značajno proširio teritoriju Švedske. Važi za jednog od najboljih vojskovođa svoga vremena. Stvorio je modernu vojsku. Uveo je čitav niz inovacija u načinu ratovanja i taktici, pa ga je Napoleon smatrao jednim od najvećih generala svih vremena. Napravio je od Švedske najveću pomorsku silu toga vremena. Tokom vlasti osnovao je grad Geteborg i mnoštvo manjih gradova, kao i škola i bolnica. Napravio je bitne i progresivne reforme u zakonima. Osnivač je Univerziteta u Tartuu u Estoniji, koji je tada pripadao Švedskoj. Najveći gradovi Švedske su tada bili Riga, Stokholm i Talin.

 

 

Zoran Stokić

17.05.2026.

 

Osnivanje srpske antiškole: trostruka negacija

Niti je država, niti je crkva, niti je univerzitet

 

Milan St. Protić

danas 16.05.2026. 07:35

 

Osnivanje srpske antiškole: trostruka negacija 1

Foto: Danas/Aleksandar Roknić

 

Niti je država, niti je crkva, niti je univerzitet, da parafraziram poznatu Volterovu dosetku.

 

Na to liči ovaj žalostan pokušaj aktuelnog predsednika Srbije i patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Nijednom se više ne sviđa Beogradski univerzitet. Suviše je pobunjenički, nepokoran, neposlušan. Suviše je dozvolio slobode. I suviše slobodoumnosti. Zato će ovaj genijalni dvojac napraviti školu po svom kusu. Po svojoj meri i potrebi. Po svojoj zamisli. Školu u kojoj će se školovati huligani, kriminalci, uličari, batinaši. Društveni talog najgore vrste. Upravo onaj „narod“ na koji se, po vlastitoj tvrdnji, oslanjao predsednik Srbije onog 15. marta prošle godine.

 

Neće tamo biti mesta za fiziku elementarnih čestica ili molekularnu spektroskopiju. Neće biti Monteskjea i Rusoa. Neće se izučavati ni Nikejska vera, ni Kalvinova reforma. Koga to zanima? Čemu to nepotrebno znanje? Podrobna ekspertiza? Nikom.

 

Nezavisnost mišljenja, to je najveća nacionalna pošast. Šta treba? Da obrazujemo nove generacije blokadera? Nipošto. Nikad. Ni po koju cenu. U našoj novosnovanoj instituciji (koja neće biti predmetna, jer je predmetna samo jedna) neće biti nikog i ničeg što ne ispunjava uslove za zaluđivanje i ispiranje mozgova. Za disciplinovanje i prevaspitavanje. Rekoh, antiškola. Po domašaju dvojice ovdašnjih vlastodržaca. Tačnije, jednog vlastodržca i njegovog skutonoše s kamilavkom na glavi.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/kolumna/milan-st-protic/osnivanje-srpske-antiskole-trostruka-negacija/

 

 

 

***

Komentar

***

 ///Neobjavljen komentar u "Danas"///

Nije AV slučajno na vlasti, on je reprezent onih centara moći u Srbiji koji 1989., nisu priznali da je pao berlinski zid, koji su vodili ratove (koje su izgubili) ali neodustaju od te ratne politike, ti su centri moći komunističku ideologiju zamenili ideologijom SPC u formi Vladike Nikolaja "Kroz tamnički prozor"; komunisti i SPS - mrze Zapad - u formi Jason mržnje – samoubilački oblik mržnje.  

Kada institucije nerade svoj posao, jedan od najpoznatijih primera (po posledicama). Anita Augspurg  je 1923., podneli molbu - bavarskom ministru unutrašnjih poslova – "da se Austrijanac Adolf Hitler protera iz Nemačke zbog izazivanja mržnje". Anita Augspurg (1857-1943) prva žena pravnik u Nemčkoj. Naravno da ministar unutrašnjih poslova nije proterao Hitlera - gubitnicima Prvog svetskog rata bio je potreban Hitler, bez njih Hitler bi ostao na margini društva. Bilo im je potrebno fanatično mitingaško ruganje "Versaju" i "Diktatu" koji je zabranio vojsku (tj. njihovu religiju); nacionalsocijalistička partija stupa na mesto vojske.

 

Zoran Stokić

16.05.2026.

 

 Macut razgovarao sa dekanima i prodekanima tehničkih fakulteta o unapređenju visokog obrazovanja

Autor:

author

FoNet

|

15. maj. 2026. 16:53

|

VESTI

|

1

komentara

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut razgovarao je danas sa dekanima i prodekanima tehničkih fakulteta o unapređenju visokog obrazovanja u oblasti tehničkih i inženjerskih nauka, usklađivanju studijskih programa sa savremenim tehnološkim i privrednim trendovima, kao i o jačanju saradnje akademske zajednice, države i privrede.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/macut-razgovarao-je-sa-dekanima-i-prodekanima-tehnickih-fakulteta-o-unapredjenju-visokog-obrazovanja/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Vergilije, "Eneida" II, 49 - "Timeo Danaos et dona ferentes" – "Bojim se Danajaca i kad darove nose"! Poznat fenomen, objasnio ga pre 100 godina - Kasirer:"Apsolutna vlast ličila bi na očinsku, kad bi joj, kao ovoj, svrha bila da ljude pripremi za muževni uzrast; ali ona teži samo tome da ih nepromenljivo zadrži u detinjstvu,..., olakšava im uživanja, vodi njihove poslove, oslobaća ih muke da misle,...,u takvim okolnostima, potčinjenost građana vlasti opšta je i obuhvata sve,..., ona im malo po malo guši duh i slabi dušu,..., dok ne izgube sposobnost da misle, osećaju i delaju po svojoj volji - i da tako postepeno padnu ispod nivoa ljudskoga".

 

Zoran Stokić

15.05.2026.

 Demostat: Paradoks srpske politike je da su najsiromašniji najveći podržavaoci vlasti

Autor:

author

Demostat

|

15. maj. 2026. 10:14

|

VESTI

|

23

komentara

Vlast u Srbiji se velikim delom konsolidovala u odnosu na jesen prošle godine, kada je bila dobro uzdrmana a studentski pokret nema više snagu koju je imao na početku protesta. Ali, studenti su napravili prvi veliki korak kad su probudili otpor u narodu i ukazali na slabosti ove vlasti. Zastali su kad je trebalo sve da se operacionalizuje, a razjedinjena opozicija nije uspela da im da podsticaj, jedan je od zaključaka podkasta “Razgovori u Demostatu” u kojem su gostovali sociolog Srećko Mihailović i univerzitetski profesor, psiholog Žarko Korać.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/demostat-paradoks-siromasni-vucic/

 

 

***

Komentar

***

 

Poznat fenomen, objasnio ga pre 100 godina - Kasirer:

"Apsolutna vlast ličila bi na očinsku, kad bi joj, kao ovoj, svrha bila da ljude pripremi za muževni uzrast; ali ona teži samo tome da ih nepromenljivo zadrži u detinjstvu,..., olakšava im uživanja, vodi njihove poslove, oslobaća ih muke da misle,...,u takvim okolnostima, potčinjenost građana vlasti opšta je i obuhvata sve,..., ona im malo po malo guši duh i slabi dušu,..., dok ne izgube sposobnost da misle, osećaju i delaju po svojoj volji - i da tako postepeno padnu ispod nivoa ljudskoga".

Zoran Stokić

15.05.2026.

 

Večeras je drugo polufinale Evrovizije: U iščekivanju konačnog spiska učesnika velikog finala

Autor:

author

RTS

|

14. maj. 2026. 13:07

|

SHOWBIZ

|

0

komentara

Nakon prvog polufinala Pesme za Evroviziju, kada je 12. maja naša „Lavina" izborila učešće u finalu, sve je spremno za večerašnji novi takmičarski šou. Učestvuju predstavnici 15 zemalja, a na kraju večeri, znaće se kompletan spisak najboljih učesnika u završnom takmičenju 16. maja.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/veceras-je-drugo-polufinale-evrovizije-u-iscekivanju-konacnog-spiska-ucesnika-velikog-finala/

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Reichardt: Erwin und Elmire

Cappella Coloniensis

 

 

Antimuzički festival. Nije ni čudo stari moral je srušen ali novi nije izgrađen. Oduvek se lagalo, ali nikada toliko i tako masovno u svim sferama života. Čak i u istoriji muzike. Stvorena je apsolutno lažna slika da se u vreme muzičkog klasicizma u Evropi muziči svet "okretao" oko  Hajdna/Mocarta - oko Bečkog klasicizma. 

Još jedan primer koji ovu laž opovrgava: Johan F. Rajhardt - Kapelmajstor Fridriha Velikog (koji je takođe bio i kompozitor) u Berlinu (nasledio K. H. Grauna). Oženio se pevačicom i kompozitorkom Julijanom Benda, ćerkom Františeka Bende (violinista i kompozitor na dvoru Fridriha Velikog, brat kompozitora G. A. Bende). Poznat najviše po 1500 lidera za koje je koristio tekstove 125 pesnika (Gete, Herder, Šiler,..., Petrarka, Milton), trasirao put za Šuberta i & - da ima muzičkog zanata bio bi danas vodić za hitove na festivalima. Njegova pisma – "Vertraute briefe aus Paris 1804./ aus Wien 1810" sadrže bogate detalje ne samo o muzici, već i o politici, književnosti i društvenom životu. Tu saznajemo da se tek 1808. god upoznao sa – "Bečkim klasicizmom": J. Hajd, A. Mocart, Betoven. Vi ste kapelmajstor u Berlinu - pratite šta se dešava u muzici Italije i Francuske tj. niste pratili muzičku periferiju: Beč, Madrid, Petrograt i tsl. Veoma važna činjenica o tome ko je bio poznat i popularan, a ko nije bio poznat u Evropi u to vreme. 

Preporuka: Rajhardt zingpil "Ervin i Elmira" na Geteov libreto; ovaj libreto je prvi uglazbio Johana Andrea, slede: Ana Amalija iz Braunzvika i &.  Inače J. Andrea je u Berlinu izveo svoju "Otmicu iz Saraja" 1781.; periferija je to pratila pa je Mocart 1782., uradio svoju "Otmicu" ali secaru Josipu II (odlični znalac i promoter opere) više dopala Andrejeva, kazao je: "instrumentacija mu je skromnijeg obima od Mocartove, ali je (u odnosu na A.M.) prefinjenija u zvučnosti i kontrapunktnoj teksturi". Čik da je bilo gde čujete!

 

Zoran Stokić

14.05.2026.

 Kulturni centar u Čačku dobio ime po rok muzičaru Bori Đorđeviću

Autor:

Beta

12. maj. 2026. 10:43

KULTURA

Kulturni centar u Čačku promenio je naziv i ubuduće će nositi ime po rok muzičaru Borislavu Đorđeviću (1952-2024), frontmenu grupe "Riblja čorba", koji je rođen i sahranjen u tom gradu, odlučeno je na sednici Gradskog veća.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/kulturni-centar-u-cacku-dobio-ime-rok-muzicara-bore-djordjevica/

 

 

***

Komentar

***

 

Vekove atavizma mogli smo da nadoknadimo pomoću elite, na primer, iz Slovenije, pomoću njih smo mogli da stvorimo elemente građanskog društva. Po principu "umesto da ti svaki dan - dam ribu (da te nahranim; uzimaš novac od EU da puniš budzet) ja ću te naučiti da pecaš"! Samo jedna zaboravljena činjenica koja pokazuje da je Ljubljana vekovima imala građansko društvo.  400 godina u Evropi opere nije bila samo umetnost nego i sredstvo socijalizacije građana "dobri momci pobeđuju loše momke"! Niccolo Piccinni – "La Cecchina" 1760. Do 1790. bilo je više od 70 različitih produkcija u gradovima Evrope (izvan Italije), ove kako su je tada svi smatrali "najsavršenija od svih komičnih opera koja je izazvala divljenje koje se graničilo sa fanatizmom. Ne postoji primer opere koja je imala tako briljantan prijem, sa toliko opravdanja", imala je produkcije u: Barceloni, Hamburgu, Pragu, Briselu, Berlinu, Beču, Stoholmu, Kopenhagenu, Parizu, Londonu, Madridu, Dablinu, Rigi,...,Ljubljani(1773.). Prva opera koja je tada izvedena u Kini i SAD. Naša elita, a tu je spadao i Bora, sprečila je da se ovo rečeno dogodi, pa smo ostali antigrađansko, predpolitčko društvo gde caruje društveni rainsko/despotski karakter, podanički /slugeranjski/ malograđanski/ ratnički/ inadziski karakter/ kamuflaža/sačekuša, mržnja, nepoverenje, razgradnja, antimoralni  nihilizam! Nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricnje svega što nije zadovoljenje sopstva.

 

Zoran Stokić

13.05.2026.