/"Golmanov strah od penala" ili "Esse Est Percipi"/

 *

„Handke u Srbiji“: Novi zbornik radova posvećen austrijskom nobelovcu

 

KULTURA Autor:nova.rs06. dec 202214:211 komentar  Izvor: Promo

 

Zbornik radova, drugi po redu, posvećen austrijskom nobelovcu Peteru Handkeu, biće tema tribine u Udruženju književnih prevodilaca Srbije, koja će biti održana u petak, 9. decembra s početkom od 18 časova 

Nedavno je objavljeno novo, kapitalno izdanje Udruženja književnih prevodilaca Srbije, drugi zbornik radova posvećenih Peteru Handkeu, koje je izašlo pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture, a čiji je urednik Duško Paunković.

Na tribini u salonu UKPS o zborniku „Handke u Srbiji 2“, ali i različitim pitanjima koja se tiču velikog austrijskog, evropskog i svetskog pisca, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2019. godine, govoriće pisci Muharem Bazdulj i Vladimir Kolarić, dok je urednik i moderator Vladimir D. Janković.

Prvi zbornik posvećen Handkeu objavljen je pre nepune dve godine, dok drugo izdanje pred čitaoce donosi novu dimenziju u sagledavanju i promišljanju dela i lika literate. U novom izdanju pred čitaocima su tekstovi iz pera Davida Albaharija, Katarine Roringer Vešović, Žarka Radakovića, Skota Abota (u prevodu Đorđa Tomića), Muharema Bazdulja, Gorana Radovanovića, Vladimira D. Jankovića, Saše Skaluševića, Nenada Jovanovića, Dunje Šukare, Bojana Savića Ostojića, Nikoline Zobenice, Olivere Dragišić, Dejana Simonovića, Ivana Milenkovića, Igora Marojevića, Petra Dragišića, Srđana V. Tešina i Jasmine Vrbavac.

 

***

Komentar

***

Hanke - "princip paradoksa". Na primer, "Golmanov strah od penala"- nije roman o fudbalu - ali pošto je Hadke bio željan slave poslužio tim paradoksom - istina okrenuta naglavačke - da bi tako bolje privukla pažnju.

Borhesova proročka kratka priča iz 1967. "Esse Est Percipi": 24.06.1937., je bio poslednji dan kada se igrao fudbal u Buenos Ajresu. Od tada je fudbal, sa svim svojim sportskim aspektima, postao deo TV drame, koju igra jedna osoba iz TV kabine, ili glumci u dresovima i snimljeni TV kamerama." "Ali ko je to izmislio, gospodine?" upitao sam,  hrabro. „Niko ne zna. Ništa od toga ne postoji stvarno osim u studijima za snimanje i novinskim kancelarijama. Budite uvereni, Domeck. Masovno objavljivanje je odlika modernog doba." "Ali šta je sa istraživanjem svemira?" Rekao sam. "To nije bio lokalni program, već zajednički poduhvat između Jenkija i Sovjeta. Kakav veliki napredak. Nećemo ni mi biti licemerni, zar ne? Doduše, to je bio zapanjujući naučni podvig." „Gospodine predsedniče, uplašili ste me. Moj glas je tih kao mrmljanje, bez obzira na položaj. „Misliš, tamo se ništa zaista nije dogodilo, zar ne?“„Ne mnogo“, odgovorio je mirnim, nepomućenim glasom. „Jednostavno ne razumem vaš strah. Ljudi su u svojim domovima, lepo sede, okrenuti prema ekranima, slušaju sportske komentatore ili ozbiljno čitaju žute novine. Šta više da poželiš, Domec? Vreme je da zakoračimo na talas napredovanja vremena." „Šta ako neko iskoči iz ovog lažnog balona?“ rekao sam polako. "Nema šanse", odgovorio je, vrlo siguran. „Ne morate da brinete, ja ću ćutati“, rekao sam. „Kunem se telom i dušom na vernost Abastu Junioru, vama, Limardu i Renovalesu. "Možeš reći bilo šta o ovome. Niko ti neće poverovati."

 

Zoran Stokić

9.12.2022.