Kako Mocart komponuje?

 

Da bi dali odgovor na to pitanje treba koristiti: 

1) njegove radne skice, 

2) varijacije koje je sastavljao celoga života.

 

Naučnici su dugo pokušavali da odgovore na pitanje kako je Volfgang Amadeus Mocart stvarao svoja dela. Pogledi devetnaestog veka na ovu temu bili su zasnovani na romantičnoj, mitologiziranoj koncepciji procesa kompozicije. Novije nauke se bave ovim pitanjem sistematskim ispitivanjem  pisama i dokumenata, i došle su do prilično različitih zaključaka, ali po mom mišljenju to je još uvek nekopmletna slika. Ona je nekopletna jer muzikolozi pokušavaju nemoguće, da otkriju "logiku stvaranja"; ono što je dostižno - to je kada je muzičko delo gotovo - možemo ga porediti sa drugim muzičkim delima.

 

Mocart je često pisao skice, od malih isečaka do obimnih nacrta, za svoje kompozicije. Iako je mnoge od njih uništila Mocartova udovica Konstanca, sačuvano je oko 320 skica i nacrta, koji pokrivaju oko 10 % kompozitorovog dela. Ulrih Konrad, stručnjak za skice, opisuje dobro razrađen sistem skiciranja koji je Mocart koristio, na osnovu pregleda sačuvanih dokumenata. Obično su najprimitivnije skice ležerni  rukopisi i daju samo delove muzike. Naprednije skice pokrivaju najistaknutije muzičke linije (liniju melodije, a često i bas), ostavljajući druge linije da se popune kasnije. Takozvani „nacrt partiture“ bio je u dovoljno naprednom stanju i Mocart ga je smatrao kompletim, i (posle 1784.) ga je unosio u lični katalog koji je nazivao "Verzeichnuss aller meiner Verke" („Katalog svih mojih dela“) Nacrt partiture nije uključivao sve note: ostalo je da se uobliče unutrašnji glasovi, ispunjavajući harmoniju. Oni su dodavani kasnije da bi se napravio kompletan rezultat, koji se izvodi na koncertu.

 

Ovaj postupak Mocart opisuje ocu Leopoldu u pismu (30. 12. 1780), govoreći o svom radu u Minhenu na operi "Idomeneo" gde on razlikuje „komponovano“ od „napisanog“: "Moram da završim (pisanje ovog pisma) sada, jer moram da pišem vrtoglavom brzinom — sve je sastavljeno — ali još ne i napisano". Po Konradovom mišljenju, Mocart je završio "nacrt partiture" dela, ali je još uvek trebalo da napravi završenu, konačnu verziju.

 

Ali kako su nastajale te početne skice? Moramo se vratiti u njegovo "oduzeto" detinjstvo kada su on i sestra bili izloženi torturi oca Leopolda koji je od njih napravio "dresirane kiborge" koji su trebali  svojim umećem sviranja da fasciniraju  aristokrate – od svega toga je Leopold očekivao dobru, unosnu, zaradu. Osim sviranja, bilo kojih zadatih nota kompozitora (U Londonu 1765., J.C.Bach, kraljičin kompozitor je Amadeusu davao da on pred kraljicom pokaže svoje umeće sviranja, tako  što mu je davao nepoznate partiture nekih Hendlovih, J.S.Baha i Vivalidejvih dela) deo performansa sastojao se od toga da neki aristokrata Amadeusu ponudi  jednu  muzičku frazu, tada na scenu stupa mali kiborg, koji počinje da je varira. Tipične osobine Mocartovih varijacionih dela su: varijacije koje postaju sve teže, jedna varijacija u molskom modusu, Adagio tempo za pretposlednju varijaciju i promena metra u poslednjoj. Čak i prva dva sačuvana seta varijacija KV 24 i KV 25, sastavljena kada je Mocart imao deset godina, pokazuju neke od ovih osobina. Vratićemo se kasnije na KV 24 KV 25.

 

Danas se retko izvode  Mozartove  varijacije, što je prava šteta, jer se tako izgubila mogućnost da se razume kako je on zapravo komponovao. Mozda je najbolji uvod u njegove varijacije, varijacija: KV 455 gde on koristi jednostavnu Glukovu melodiju da pokaže svoje majstorstvo melodijskih, harmonskih i kontrapunktnih elemenata. Mocart varijacije KV 455 - 10 varijacija u G-duru na temu Kristofa Vilibalda Gluka "La rencontre imprevue", ili "Les pelerins de la Meckue", "Unser Dummer Pobel" opera comikue 1763. Na kraju, u poslednjim varijacijama, čujemo zvuke kao amalgam Bahovog preludija i sonate Domenika Skarlatija.

 

https://www.youtube.com/watch?v=EgD2CE6Hsb8

W. A. Mozart - KV 455 - 10 Variations on 'Unser dummer Pobel Meint' for keyboard in G major

 

///////Gluch "Unser Dummer Pobel" njegovo najpopularnije delo u žanru u 18. veku. Izvođena je na francuskom jeziku u Briselu, Bordou, Amsterdamu, Hagu, Manhajmu (1768), Frankfurtu (1771), Kopenhagenu (1772), Liježu (1776), Kaselu (1780), Lilu i Marseju, Minhenu, Berlinu. Beč (1776. u Karntnertor teatru; 26. jula 1780. u Burgteatru). i oživljavanje Glukove verzije u Beču 1780. verovatno inspirisane Mocartovom Die Entfuhrung aus dem Seraglio.////////

 

*

 

Varijacije, kod Mocarta, započinju nekom muzičkom frazom – ali nekom dokazanom uspešnom muzičkom idejom, da ne bi razočarao oca, da bi uspeh muziciranja bio 100% siguran nastup! Ne kao kod , na primer, Telemana, koji se nije plašio da započne, na neviđeno, nesigurno; čuo je u bari žabe, čuo je zrikavce kako zriču, i pokušava to da uglazbi. Romantičari su baš način na koji komponuje Teleman pripisivali Mocartu. Kako je bilo u detinjstvu, tako je kod Mocarta ostalo celoga života, komponovanje mora započeti "proverenom sigurnom muzičkom idejom", iz dela predhodnika i savremenika. Broj varijacija, iz dela drugih kompozitora pokazuje, da ih je slušao, da ih je pomno studirao. Bio je to maniristički, mukotrpni, svakodnevni rad. Preživelo Mocartovo pismo  ocu Leopoldu (31. 07. 1778.) ukazuje da je kompoziciju smatrao veoma aktivnim procesom: "Znate da se upuštam u muziku, da tako kažem – da o njoj razmišljam po ceo dan – da volim da eksperimentišem – učim – razmišljam"! Od detinjstva Mocart je razvio muzički dekoder – šta može da mu posluži kao korisan početak neke varijacije tj. komponovanja – jer za Mocarta komponovanje nije ništa drugo do neprestalno igranje – varivarnje!

 

 

Zoran Stokić

6.02.2023.

 

 

 

*

 

 

 

Evo samo nekoliko varijacija,da rečeno ilustruje:

 

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=iN5N4oN2QbY

Mozart - Eight Variations on a Dutch song KV 24 (1766)

 

 

Ovo je prvi sačuvani Mocartov skup varijacija za klavijaturu, napisan u vreme kada je navršio svoj deseti rođendan. Proveo je zimu 1765-1766 u Holandiji sa svojom porodicom i bio je inspirisan da napiše ovaj skup varijacija na osnovu tada popularne holandske pesme "Laat ons juichen", koju je komponovao Kristijan Ernst Graf. Naravno, ovo Mocartovo delo nije tako majstorski urađeno kao njegove zrele kompozicije, ali je pisanje iznenađujuće sigurno, a muzika lagana i privlačna. Kompozicija se otvara divnom temom "Laat ons juichen", gracioznom i laganom melodijom u Mocartovoj obradi ovde, i baroknom sa trelovima koji naglašavaju početak ključnih fraza. Prva varijacija je živahna i poletna, dok je druga suptilnija u sinkopiranom ritmičkom karakteru, maštovitija u svojim retkim teksturama. Sledeća varijanta je živahna i razigrana, ponovo pokazuje kompozitorovo inventivno umeće. Četvrti graciozno juri u svom digitalnom uzorku preko tastature, dok varijacija koja je usledila ponosno i razigrano skače u svom živahnom, ležerno koračajući. Prigušeni tonovi sledeće varijante su lagani i živahni, a sedmi je spor i sanjiv. Završna varijacija je radosna i šumeća, energična, ali razigrana.

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=ft3--gLVW3I

W. A. Mozart - KV 25 - Variations for keyboard on "Willem van Nassau" in D major

 

Sedam varijacija u De-duru za klavir na "Villem van Nassau", K 25, klavirsko je delo Volfganga Amadeusa Mocarta, napisano u Hagu ili Amsterdamu pre 7. marta 1766. godine, kada je imao deset godina. Kompozicija je sastavljena od sedam varijacija zasnovanih na holandskoj nacionalnoj pesmi Villema van Nasau nepoznatog autora.

 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=-2aKVJUMt9k

W. A. Mozart - KV 180 (173c) - 6 Variations on 'Mio Caro Adone' for keyboard in G major

 

 

Šest varijacija u G-duru za klavir na 'Mio caro Adone', K. 180/173c, klavirsko je delo Volfganga Amadeusa Mocarta, verovatno napisano u Beču u jesen 1773. godine, kada je imao sedamnaest godina. Komad se sastoji od šest varijacija zasnovanih na ariji Mio caro Adone kojom se završava drugi čin opere "La fiera di Venezia" Antonija Salijerija. Iz tog razloga, ove varijacije se ponekad nazivaju i Salijerijeve varijacije.

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=f58Al2pW1YU

W. A. Mozart - KV 179 (189a) - 12 Variations on a Minuet by J. C. Fischer for keyboard in C major

 

 

Dvanaest varijacija u C-duru za klavir na menuet Johana Kristijana Fišera, K. 179/189a, je klavirsko delo Volfganga Amadeusa Mocarta, verovatno napisano u Salcburgu pre 6. 12. 1774. godine. Ove varijacije Mocart je često svirao pred različitom publikom i pominje ih petnaestak puta u svojoj prepisci.

 

 Ps. Kasnije se može pokazati da je Mocart koristio i duge muzičke ideje Fišera (kao i svih tih drugih kompozitora - koji su bili pod njegovom "muzičkom lupom")  u svom prvom violinskom koncertu i tsl.

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=rxF9rUXRuwo

W. A. Mozart - KV 573 - 9 Variations on a Minuet by Duport for piano in D major

 

 

Devet varijacija u D-duru za klavir na Menuetu od Duporta, K. 573, je klavirsko delo Volfganga Amadeusa Mocarta, napisano 29. aprila 1789. u Potsdamu. Kompozicija je sastavljena od devet varijacija zasnovanih na menuetu iz sonate za violončelo i kontinuo op. 4 br. 6 od Žan-Pjera Diporta, koji je došao da se nastani 1773. na dvor Fridriha Velikog i bio majstor violončela kod Frederika-Vilijama II.

 

 

 

*

https://www.youtube.com/watch?v=6L2IDjYPWFA

W. A. Mozart - KV 354 (299a) - 12 Variations on 'Je suis Lindor' for keyboard in E flat major

 

Dvanaest varijacija u Es-duru za klavir na „Je suis Lindor“, K. 354/299a, je klavirsko delo Volfganga Amadeusa Mocarta, verovatno napisano u martu 1778. ili junu 1778. u Parizu. Komad se sastoji od dvanaest varijacija zasnovanih na romansi „Vi naručite, ja ću se oglasiti“. Naslov „Ja sam Lindor“ je prvi red drugog stiha. Romansa je preuzeta iz usputne muzike koju je Antoan-Loran Bodron napisao za Bomaršeovog Seviljskog berberina.

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=L7yZzzM4UHs

W. A. Mozart - KV 353 (300f) - 12 Variations on 'La Belle Françoise' for keyboard in E flat major

 

Dvanaest varijacija u Es-duru za klavir na „La belle Francoise”, K. 353/300f, je klavirsko delo Volfganga Amadeusa Mocarta, verovatno napisano 1778. godine u Parizu. Kompozicija je sastavljena od dvanaest varijacija zasnovanih na francuskoj pesmi „la belle Francoise“. To je mešavina Malbroa, u kojoj Marlbur kaže svojoj ženi: „Adieu, Donc, Dame Francoise“ (na sadašnjem francuskom: „Adieu, dakle, francuska damo“).

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=jlzaxSiemXw

W. A. Mozart - KV 264 (315d) - 9 Variations on 'Lison dormait' for keyboard in C major

 

Devet varijacija u C-duru za klavir na "Lison dormait", K. 264/315d, klavirsko je delo Volfganga Amadeusa Mocarta, napisano u Parizu septembra 1778. Komad se sastoji od devet varijacija zasnovanih na ariji iz komične opere Julie Nikolasa Dezedea, koji je premijerno izveden u Parizu 1772. i ponovo izveden u avgustu 1778. godine.

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=5dhjA59PRPE

W. A. Mozart - KV 359 (374a) - 12 Variations on La Bergère Célimène for keyboard & violin in G major

Dvanaest varijacija, K359, napisao je Mocart tokom 1781. godine, Mocart je otputovao u Beč nakon što je pozvan nadbiskupa fon Koloreda da nastupi za cara. Međutim, Mocart se umorio da ga tretiraju kao slugu i da su mu plate manje nego što je zarađivao u Salcburgu. Ubrzo, nakon svađe sa carem, Mocart je nasilno otpušten iz  službe, postao je slobodni muzičar, kompozitor i učitelj u Beču. Ova novo otkrivena sloboda omogućila je Mocartu da komponuje ono što je želeo. Varijacije su zasnovane na francuskoj narodnoj pesmi La Bergere Celimene. La Bergere Celimene je prvobitno bila u G mol, ali ju  je Mocart pretvorio u Ge-dur. Struktura teme, kao i svaka varijacija je složena ternarna forma. Violina i klavir prenose melodiju napred-nazad kroz varijacije.

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=-gsiWSaDg0Y

Mozart: 8 Variations on "Come un' Agnello", K.460 - Artur Balsam, 1961 - MHS 1815

 

Varijacije u G-duru na „La bergere Celimene“, K359, komponovane su u leto 1781, verovatno za groficu Mariju Karolinu Rumbeke, koja je bila Mocartova prva učenica klavira nakon njegovog dolaska u Beč u martu te godine. Mocart će pronaći melodiju, zajedno sa melodijom drugog varijantnog dela za klavir i violinu, Aupres d’une source (K360), napisanog otprilike u isto vreme, među zbirkama koje su sastavili kastrat i kompozitor Antoan Albaneze. Tema pesme „La bergere Celimene“ je krajnje jednostavna. Njegova druga polovina dolazi do trenutnog odmora na fermati koja se takođe pojavljuje u samim varijacijama, a Mocart je možda očekivao da će igrač improvizovati minijaturne kadence u ovim tačkama. Od dvanaest varijacija, treća je klavirski solo sa partijom leve ruke u stalnim polukvaverima, dok je sedma silovita koračnica u molu. Pretposlednja varijacija je adagio čija je kitnjasta klavirska melodija praćena picikatom; a delo se završava alegrom koji melodiju nalik gavotu pretvara u življi ritam.

 

*

 

I tako brojne,..., varijacije, sve do poslednje iz 1791:

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=2b6uBOVUK58

W.A. Mozart – 8 Variationen, KV 613

 

 

Osam varijacija za klavir u F-duru na "Ein Veib ist das herrlichste Ding" (Žena je nešto najdivnije), KV 613, je klavirsko delo Volfganga Amadeusa Mocarta, napisano u periodu od marta 1791. do aprila 1791. u Beču. Komad se sastoji od osam varijacija zasnovanih na ariji preuzetoj iz muzike koju su komponovali Benedikt Šak (tvorac uloge Tamina u Čarobnoj fruli) i Franc Ksaver Gerl (tvorac uloge Sarastra) za farsu Der dumme Gartner aus dem Gebirge (Glupavi  planinski  baštovan) Emanuela Šikanedera.

 

Zoran Stokić

6.02. 2023.