Ćorović: Imam utisak da je mnogo ljudi odustalo od života, da samo preživljava

VESTI Autor:N1 Beograd26. feb 202310:576 komentara

Aktivistkinja Aida Ćorović izjavila je u Novom danu da ima utisak da je "mnogo ljudi odustalo od života". "I to je toliko užasno saznanje, da mi praktično živimo u okruženju gde su većina ljudi zombiji. Ja vidim da većina ljudi gleda samo da preživi dan, da ima tog dana nešto da jede, da je tog dana toplo i da ima da plati račune, da se ti računi ne bi nagomilali, da taj neko ne bi ostao bez krova nad glavom i da mu ne bi isekli struju", kaže ona.

Na pitanje zašto je na protestu zbog smene dve tužiteljke bilo malo ljudi, da li nas to ne interesuje, ili ljudi nisu čuli, Ćorović kaže da misli da je od svega po malo.

„Odgovor je negde između svih tih stvari. Mislim da je sve to brzo organizovano, do mnogih ljudi ta informacija nije dobacila. Mislim da je veliki problem i to, ne mislim da nas ne interesuje, ali mislim da veliki broj ljudi nije ni čuo, da ne razume sasvim o čemu se radi, mislim da se desilo ono čuveno kuvanje žabe. Mislim da je to bila i namera, kada je ova garnitura došla na vlast, negde krajnji cilj je bila potpuna anestezija javnosti, upravo sada u svetlu ovoga što će se desiti narednih dana, vezano za priznavanje Kosova. Vučić je bio svestan da će se otpor desiti, ako nas potpuno ne anestezira i ne umrtvi, da se može desiti ozbiljan otpor jednog dela građana, desilo se da imamo potpuno anestezirano javno mnjenje. Vidim da se i desničari ne bude nešto preterano, kada su teme koje su njima važne, ali ne valja ni što mi s ove strane, koji smo za ozbiljne građanske reforme, za demokratske promene, što ni mi više ne reagujemo“, kaže ona.

Dodaje da je mnogo puta, mnogo protesta i mnogo kilometara u nogama svakog od njih.

„I nismo videli neke promene i mislim da su ljudi obeshrabreni, gube snagu, pogotovo mi u nekim ozbiljnim godinama“, kaže. Prema njenim rečima, „dobro je da se o tome govori“.

„Ovo je jako važna tema, tema od suštinske važnosti, čini mi se da se u javnosti ne stiče takav utisak. Znamo gde nam se nalazi tužilaštvo, pravosuđe, ovo jeste strašno važan indikator, bilo bi dobro da ova tema bude prisutna, makar na to malo medija koji su nezavisni i na mrežama, pa da se ovaj otpor nastavi“, kaže.

Izjavila je da ima utisak da je „mnogo ljudi odustalo od života“.

„I to je toliko užasno saznanje, da mi praktično živimo u okruženju gde su većina ljudi zombiji. Ja vidim da većina ljudi gleda samo da preživi dan, da ima tog dana nešto da jede, da je tog dana toplo i da ima da plati račune, da se ti računi ne bi nagomilali, da taj neko ne bi ostao bez krova nad glavom i da mu ne bi isekli struju. Kada ste vi dovedeni na nivo fizičkog bitisanja i fizičkog preživljavanja, koliko roditelja razmišlja šta će im deca sutra jesti, teško da tada imate kapaciteta i snage i vremena i energije i emocija da izađete i kažete ‘alo ljudi, to je nešto što je nama važno’. Paradoks u svemu je što, kad bi nas 100.000 izašlo na ulicu zbog ovoga što se desilo dvema tužiteljkama, stvari bi se sigurno menjale“, kaže.

Međutim, ističe, „ljudi nisu svesni da postoji znak jednakosti između smene tužiteljki, Rio Tinta, do zidova Beograda i cele Srbije na kojima se šepure Z i Ratko Mladić“.

„I znak jednakosti sa tim što oni nemaju da jedu i što preživljavaju. Mi smo dovedeni vrlo svesno i namerno od strane političkih elita da bukvalno više ni o čemu ne razmišljamo, da ne postoji otpor“, kaže ona.

Osvrnula se i na priču o Rio Tintu i najave da Vlada pregovara sa Mercedesom i Rio Tintom o fabrici električnih automobila.

„Ko je obavešten, zna da ima litijuma i u Nemačkoj, Portugaliji, Poljskoj, ali zašto bi oni svoju decu trovali, naša deca su manje vredna očlgledno kad smo pristali na tako nešto. Rio Tinto nije prestao da radi, sve vreme radi kancelarija, sa Mercedesom, ovo mislim da je to oblandica, kao svi volimo mercedese, kao učestvujete u pravljenju mercedesa“, kaže.

Kako je rekla, umesto loših vesti, njoj je vest što je sinoć bila na poslednjoj vođenoj izložbi u Galeriji SANU.

„Izložba o Gračanici, završena je višegodišnja restauracija fresaka, fantastične fotografije koje se prvi put zapravo vide i oni ćoškovi koji su visoko blizu kupola, fantastički fotografi… To je vest koju skoro da nećete naći“, kaže ona.

Govorila je i o temi KiM i sutrašnjem sastanku u Briselu.

„Vrlo je jasno, pre nekoliko dana je Lajčak vrlo jasan i decidiran bio, mislim da je to ključna rečenica, on je rekao ‘EU i SAD se ne kaže ne’. Tačka, nemam šta ja dalje da komentarišem. Veorvatno će se desiti sutra ili ako se ne desi sutra, desiće se kroz par dana, to sad praktično nije ni važno, važno je da se to sada dešava, taj sad događaja više nije ni važan, mi sa Kosovom nemamo veze 25 godina. Ja sam jedna od potpisnica apela da se prihvati taj plan i da konačno počnemo da se bavimo sobom“, kaže ona.

Ističe da je za nju kao aktivistkinju posebno neprihvatljivo da se govori o teritorijama, a da se tako malo govori o ljudima, ljduskim životima, sudbinama…

„Svi govorimo da je teritorija važna, ali nas ljudi ne interesuju“, kaže.

Dodaje da misli da se „ni sa ZSO ništa neće promeniti“.

„Nijedan zakon više ne funkcioniše, mi nemamo državu, nijednu instituciju više nemamo koja nije potpuno raspala iznutra. To što piše na papiru nije neki zakon, nešto što je obavezujuće, pokazali smo da prema tome nemamo nikakvo poštovanje, to što će da piše na papiru, za mene nije nikakva garancija da će tim ljudima da bude bolje. Ne razumem da Beograd radi ovo što radi prema Srbima na Kosovu, to je apsolutno neoprostivo, da ih kao monetu za potkusurivanje koristi, kao ubrus papir, to je neoprostivo“, kaže ona.

Govoreći o drugom protestu koji je juče održan, protiv femicida, kaže da je „ovde nasilje postalo jedan normalan način življenja da je to modus operandi izgleda svakog građanina“.

„Da mi mlatimo onog ko je ispod nas, da ne smemo reč da kažemo šefu na poslu, šefu države, ali zato ćemo da mlatimo decu, žene, slabije od nas i ta spirala nasilja je do sad toliko primetna, toliko postala dominantna da je to postalo neprihvatljivo“, kaže ona.

 

***

Komentar

***

 

 

Čemu treba da služi država?  Da čuva društvo i dozvoli njegov razvoj? Ili da čuva Zlatno Doba tj. da čuva i očuva "vlast"? Platon u "Državi" govori i o "Zlatnom Dobu" i traži povratak države u to mitsko stanje. Država Zlatnog Doba je ona koja - nije znala - za bilo kakve promene! Svaka - promena - je degeneracija i zlo.  Nasuprot tom "zatvorenom društvu" Platonove "Države" ali i faranskog Egipta, Vizantije, Osmanskog carstva i Komunističke države gde je svaka novina, zapravo svako mišljenje, jeres, gde je najveća vrlina poslušnost pred vlašću - postoji Perikle, Sokrat, Protagora tj. postoji "otvoreno društvo" - „jezik, običaji, zakoni nemaju magijski karakter tabua, tj. oni nisu naturalne već konvencialne prirode“ – od nas, našeg znanja i sposobnosti zavisi kakva će nam biti država.  Baklju te „otvorne tradicije“ – kritičkog stava prema mitovima, religijskim istinama i tsl, stava da se o svemu može argumentovano raspravljati – tradicije stvorene u antičkim gradovima – evropski su gradovi preuzeli u XII veku; sve to je postalo deo Zapadne civilizacije. Od 1945., staljinisti su u SSSR i Srbiji (YU) kod svoje elite stvorili LAŽNU paralelu da je – po svim parametrima države  – "zatvoreno društvo" SSSR (Rusija) – EKVIVALENT - "otvorenom društvu" Zapadne civilizacije; ali ta lažna paralela nije zaživela u Čehoslovačkoj ili Poljskoj na primer, jer su u prohujalim vekovima one imale razvijeno građansko društvo. Taj politički fenomen "zatvorenog društva" tako davno je slikovito opisao Aristotel: "postoje" azijatski narodi, koji su po svojoj prirodi pokorniji od Helena, i koji podnose despotsku vlast ne osećajući pri tome nikavu mučninu nelagodnosti; to su narodi koji se nisu uzdigli do političkog poretka već su u njihovim zemljama odnosi kao u kući - gde robove mora da vodi gospodar".

 

*

 

@XYZ Spinovanje. Kada je u doba Peloponeskih ratova "velika generacija" (Perikle, Protagora, Herodot, Demokrit, Sokrat, Antisten) stvorila u Atini elemente demokratije tog grada-države, kada je napravila veliku prekretnicu u istoriji čovečanstva formulišući - načelo jednakosti pred zakonom - i načelo političke individualnosti; kada je Perikle u svojim govorima odredio pravac svih budućih otvorenih društava ("...i mada samo nekolicina može tvoriti politiku, svi smo sposobni da sudimo o njoj") - nažalost se u to doba, sticajem okolnosti, pojavila Platonova retrogradna ideja o veličanju zatvorenih društava, tj. ideja po kojoj sve promene vode ka propadanju. Pokušavajući da skine ljagu sa imena svojih ujaka, Kritije i Harmida (posle pada demokratske Atine 404. godine pne. Platonovi ujaci su postali vođe marionetske vlasti), Platon iskazuje otvoreni revolt protiv slobode i demokratije. Laskajući učenima, bacajući na njih magiju svoje zavodljive filozofije, Platon ruši sve tekovine "velike generacije", veru u razum, individualizam, egalitarizam i slobodu. Predstavljajući se kao prijatelj pravednosti i slobode, on se pozivao na moral i humana osećanja svojih sagovornika radi postizanja svojih antihumanih ciljeva - promovisanje države u kojoj će biti zaustavljene sve promene. Vođen time on postavlja jedno od svojih zavodljivih pitanja: "Ko treba da vlada?" Poper: "U čijim rukama treba da počiva vlast?" je pogrešno postavljeno pitanje. Pitanje treba da glasi: "koliko moći prepustiti vlasti?" ili još tačnije: "kako da izgradimo takve političke ustanove da ni nesposobni i nemoralni vladar ne može da načini preveliku štetu?" Zauzdavanjem političke vlasti - samovolje i zloupotrebe vlasti - preko ustanova, pomoću kojih se vrši podela i kontrola vlasti".

 

Zoran Stokić

26.02.2023.