Britanac doktorirao 52 godine pošto je započeo doktorat

 

SVET Autor:N1 Beograd, BBC16. feb 202312:53 Izvor: Shutterstock

 

Nik Aksten (76) stekao je najzad doktorat, više od 50 godina pošto je započeo da piše svoju tezu o matematičkoj sociologiji na Univerzitetu Pitsburg u SAD 1970. godine.

Univerzitet u Bristolu proglasio ga je doktorom filozofije, pred njegovom suprugom Kler Aksten i 11-godišnjom unukom Frejom, prenosi BBC.

On je 1970. dobio Fulbrajtovu stipendiji i otišao u SAD da se bavi svojom doktorskom tezom. Međutim, pet godina kasnije, vratio se u rodnu Britaniju, bez završenog posla.

Kazao je da je njegovo istraživanje bilo „izuzetno teško“.

„Neki problemi su toliko veliki da vam treba najbolji deo života da se njima bavite. Za njih je neophodno dugotrajno, teško razmišljanje“, rekao je Aksten.

Njegovo istraživanje je nova teorija za razumevanje ljudskog ponašanja.

Zasnovana je na vrednostima koje svaka osoba ima, a Aksten veruje da ono do čega je došao ima potencijal za promene pogleda na bihejviorističku psihologiju.

Sada otac dvoje dece i deda četvoro unučića, on je počeo da studira u Lidsu 1967. godine.

„U to vreme je još postojao revolucionarni osećaj i snaga dece cveća. To je bilo vreme Vijetnamskog rata, Pariza, Praga, studentskih protesta“, priseća se Aksten.

Dodaje da je u to vreme „Džek Stro bio predsednik Unije studenata u Lidsu“.

„Sociologija i psihologija su odjednom postali glavni predmeti. Počeo sam da ih studiram jer sam želeo da razumem ljude“, poručio je Aksten.

Dodao je i da mu je bilo lepo kada se vratio u studentske klupe na Univerzitetu Bristol od 2016. do 2022. godine.

„Svi ostali studenti koji su diplomirali filozofiju imali su oko 23 godine, ali su me prihvatili kao svojeg. Oni su pametni ljudi, puni ideja i voleo sam da razgovaram sa njima, posebno popodne u pabu“, priča Aksten.

Tokom karijere, Akten je sve vreme živeo u Britaniji i kreirao je školski nastavni program Oksfordsko osnovno obrazovanje.

 

***

Komentar

***

 

Englesta tradicija - ništa bez empirije! "Broj", "kvantitet", "mera" procesa u sociologiji – najteža  pitanja. Hjum: "Kada uzmemo u ruke bilo koji rad — o božanstvu, ili sholastičkoj metafizici, na pr — zapitajmo se: da li on sadrži bilo kakvo apstraktno razmišljanje u vezi sa kvantitetom ili brojem? Ne. Da li sadrži bilo kakvo eksperimentalno zaključivanje u vezi sa činjenicama ili postojanjem? Ne. Bacimo ga onda u vatru. Jer, on onda ne može sadržavati ništa drugo do sofistiku i iluziju"! Pojmovi  kao što su naša verovanja, znanja i standardi epistemičkog vrednovanja učimo od drugih; nesporno da je naš zajednički sistem epistemičkog vrednovanja društven. Pojedinac ne može steći  najveći deo znanja bez jezika koji je društveno dat. Zatim od rođenja kroz podučavanje, igru, čitanje, razgovor i tsl  mi stičemo "znanja" koja nam pomažu pri procesu opravdavanja naših verovanja. Kao što je primetio Hjum društveni odnosi  uključuju - podučavanje, nasleđenu mudrost, zdrav razum, stručni autoritet i svedočanstvo – i oni svi zajedno mogu proširiti naše misaone sposobnosti otprilike kao što to čine dvogledi, koji nadograđuju naša čula. Ali kako u tom Gordijevom čvoru "meriti" učinke, učinke čega?

*

U sociologiji najpre imamo posla sa "subjektivnim" i "vrednosnim" aspektima. Nalazimo se na klizavom terenu svrhovitih ljudskih akcija koje su usmerene ka postizanju raznih ciljeva ili "vrednosti", bilo da su te akcije vođene – svesnim namerama, silama stečenih navika, slučajnim sticajem okolnosti. Sve je to povezano sa "reakcijama" ljudi na postupke drugih ljudi, u svetlosti "očekivanja" i "procena" o tome kako će ovi drugi sa svoje strane odgovriti. Da stvar bude još složenija sve je to povezano sa "poznavanjem motiva" i drugih - psihološkoh činjenica - koje predstavljaju izvore svrhovitog ljudskog ponašanja, kao i ciljeve i vrednosti čije je ostvarenje eksplicitan cilj takvog ponašanja. Te ciljeve  i vrednosti nije moguće čulno posmatarati i ne mogu se saznati niti identifikovati isključivo primenom postupaka za ispitivanje javno opažljivih predmeta "bihevioralnih ili prorodnih nauka. Naprotiv to su fenomeni koje upoznajemo  samo na osnovu našeg "subjektivnog iskustva"!

 

Zoran Stokić

16.02.2023.