Filharmonijski koncert posvećen uspomeni na Zorana Đinđića

 

KULTURA Autor:N1 Beograd13. mar 202312:47 Marko Đoković

 

Beogradska filharmonija nastupa pod dirigentskom palicom Hauarda Grifitsa i predstavlja čuvenu violinistkinju Karolin Vidman, u petak, 17. marta. Kao i proteklih dvadeset godina, koncert u drugoj nedelji marta, Filharmonija posvećuje uspomeni na Zorana Đinđića.

Filharmonijska sezona „Na dobrom putu“, posvećena muzičkim portretima svetskih metropola, stiže do Londona, a program koncerta donosi dela tri poznata kompozitora sa Ostrva – Voltona, Britna i Von Vilijamsa. Kao solistkinja nastupa izuzetno svestrana umetnica Karolin Vidman koja će izvesti Koncert za violinu i orkestar, Bendžamina Britna.

Pored toga što je solistkinja izuzetne karijere sa redovnim nastupima sa Berlinskom filharmonijom, Pariskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Bi-Bi-Si radija, Elbfilharmonijom i sa istaknutim dirigentima kao što su Ser Sajmon Retl, Rikardo Šaji, Vladimir Jurovski, Alan Gilbert – posebna sfera interesovanja Karolin Vidman je povezivanje sa drugim oblicima umetnosti. Tako je poznata violinistkinja bila učesnica umetničkog performansa Marine Abramović, nastupala na koreografskim koncertima sa čuvenom plesnom trupom Saša Volc Kompani, svirala na fudbalskom stadionu u Frankfurtu i osmislila koncertne programe koji će se izvoditi u Muzejima moderne umetnosti u Kelnu i Frankfurtu. Karolin se prvi put predstavlja beogradskoj publici i to na Gvadanjinijevoj violini iz 1782. Godine

Program inspirisan Londonom, predvodi rođeni Britanac i veliki filharmonijski prijatelj, maestro Hauard Grifits, imenovan za člana Britanske imperije i nosilac Ordena zasluga za umetnička dostignuća i društveno zalaganje. Koncert otvara Voltonov “Skapino” koji pršti od briljantnih zvukova, a toj atmosferi se suprotstavlja emotivnost Britnovog Koncerta kao i “Londonska simfonija” Von Vilijamsa, koje evociraju strah pred početak oba svetska rata. Ulaznice za koncert u prodaji na blagajni Beogradske filharmonije, kao i onlajn.

 

***

Komentra

***

 

 

Evropa to je neprestalno stvaranje novog. To se najlakše može pratiti u istoriji muzike, čak i ikone muzike su doživele da, za života njihova muzika zastari, umru u siromaštvu, na primer - Vivadi, i da posle smrti odmah budu zaboravljeni, na primer - J.S.Bah. Poručioci i mecene su od muzičara stalmno  tražil - nove  tonske i strukturne  forme. Ali to nije naš slučaj mi nismo imali građansku kulturu a ni  sponzore umetnosti, mecene i tsl – pa mi se čini da mi sada nemamo publiku za ovoliko "avangardan" koncert(!) A započelo je tako što su "naši" kopirali despotsku Vizantiju - despotski poredak ne može biti oboren ni pod kojim uslovima stoga što je odraz "nebeskog poretka" i izvire iz "volje Božije", slično kasnije, Sultan je sam Alah. Svekolika sultanova vlast  prelazi  u ruke onoga kome se poverava, vezir je sam sultan, a svaki niži činovnik dobija ovlašćenja vezira. Za slobodnu volju tu nigde nije bilo mesta, Kuran je učio da je u njemu "sve napisano". Tu se verovalo da je sudbina svakog pojedinca sa neba utisnuta u njihova čela i da se nesreća (slično i za sreću) ne može izbeći (steći) nikakvom razboritošću, znanjem, umećem, vrlinama, uopšte bilo kakvim naporom. I tu se krug zatvara. Pošto je podanik u despotiji ubeđen da mu je sudbina unapred određena, njega je bilo lako navesti da bude oruđe - despotskog  tradicionalnog vrtloga; pa da brutalno ubije one vladare koji su hteli da ih izvede iz tog despotskog sociološkog blata: kneza Mihajla, Aleksandra Obrenovića, Ivana Stambolića, Zorana Đinđića.

 

*

 

@Mihajlo Građanin je "politčka životinja" naučio nas je tako davno Aristotel. O tom koncertu, šta mislim? Nacije kao ideologije novog zajedništva (19 vek) još nisu imale svoju istoriju. Romantičari, književnici, istoričari, lingvisti, slikari, kompozitori,.., dali su se na posao kreiranja zajedniče prošlosti - jezika, mitova, folklora. Za Villiamsa kažu: "Njegovo dostignuće je bilo da preseče veze koje su iz vremena Hendla i Mendelsona vezivale Engleske ruke i noge za kontinent. U elizabetancima i narodnoj pesmi pronašao je elemente maternjeg engleskog jezika koji se više ne mora govoriti sa nemačkim akcentom, i iz njega je iskovao sopstveni idiom. Emancipacija je bila potpuna pa Voltonu i Britnu više nije bio potreban - svesni nacionalizam - koji je bio umetničko uverenje Vilijamsa. Sada postoji engleska muzika koja može dati svoj doprinos zajednici nacija". Zašto je Barok (sa velikim slovom) toliko nadmoćan i uspešan u odnosu na tu novu "nacionalnu muziku"? Zato što mu nisu "bile vezane, ruke i noge", bio je kosmopolitski, poput nauke. Zamislite našta bi ličela - nauka - da je bila "nacionalna"? Ličila bi na astrologiju, hiromantiju i tsl. Takve  se i te "nacionalne muzike! "Da se podsetimo - Hendl je bio engleski državljanin od 1727., zamerili su mu snažan  nemački akcenat  i nemačko poreklo, poput  tadašnje  vladajuće  dinastije, koju mnogi nisu voleli jer je kraljevska porodica zadržala nemački jezik.  U nemogućnosti da direktno napadne kralja Dzordza II, plemstvo (princ od Velsa i &) je tada napalo kraljevog kompozitora (štićenika) Hendla.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=914wPDqFbUk

Walton: Scapino - A Comedy Overture

 

https://www.youtube.com/watch?v=0Uv4lJsu0Jw

Ralph Vaughan Williams: "A London Symphony"

 

Zoran Stokić

14.03.2023.