Teleskop Euklid će pokušati da rasvetli dve velike misterije univerzuma

 

SCITECH Autor:Beta/ AFP10. mar 202308:50 Pixabay (ilustracija)

 

Evropski svemirski teleskop Euklid još uvek se nalazi u sterilnoj sobi u Kanu, a za nekoliko meseci će krenuti u svemir kako bi pokušao da rasvetli dve velike misterije Univerzuma - tamnu materiju i tamnu energiju.

Ta dva elementa, teorijska i nevidljiva, čine 95 odsto univerzuma, ali se gotovo ništa ne zna o njihovoj tačnoj prirodi.

Nedostatak znanja o tome šef misije Đuzepe Rača opisuje kao „kosmičku neprijatnost“.

Veruje se da tamna materija objašnjava zašto se, između ostalog, galaksije ne raspršuju u rojeve zvezda. Što se tiče tamne energije, njeno postojanje je neophodno da bi se objasnilo ubrzanje širenja univerzuma.

U pokušaju da skine veo sa tih misterija, misija Evropske svemirske agencije (ESA) će izraditi trodimenzionalnu mapu univerzuma, koja obuhvata dve milijarde galaksija, ali je čoveku vidljiva samo jedna trećina.

Treća dimenzija mape biće vreme. Euklid će zaroniti u daleku prošlost univerzuma, nastalog pre 13,8 milijardi godina.

Svemirski brod težine dve tone, visok 4,7 metara i širok 3,5 metara, nedavno je, prvi put predstavljen novinarima, u čistoj, sterilnoj prostoriji grupe Tales Alenija Spejs (Thales Alenia Space), u Kanu.

Teleskop treba još da prođe nekoliko testova pre nego što stigne u Kejp Kanaveral, u američkoj saveznoj državi Floridi.

Njegovo lansiranje od 1. do 30. jula treba da obezbedi kompanija SpaceX. Prvobitno planirani let ruske rakete Sojuz otkazan je zbog sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Euklid će se nalaziti blizu svemirskog teleskopa Džejms Veb, milion i po kilometara od Zemlje, garantujući mu trajnu izloženost suncu sa solarnim panelima.

Njegove prve slike očekuju se u oktobru, ali će biti potrebno mnogo duže za bilo kakva otkrića, posle analize brda podataka koje će dostaviti Euklid.

Misija, vredna milijardu i po evra, trebalo bi da traje do 2029. godine, a možda i više ukoliko se neočekivano sazna nešto više o univerzumu, rekao je Rača.

 

***

Komentar

***

 

Činjenični stav je samo posebna vrsta teorijskog stava (ali koje teorije?). Tekst zavodi jer nam ne otkriva koje će se teorije međusobno boriti oko tih metafora. Teorije se ne odbaciju kod prve anomalije. Hipotetički primer; uočena je anomalija putanje plenete sunčevog sistema. Zastupnici Njutnove dinamike se brane, kažu postoji mala planete velike mase, ali naši teleskopi nisu dovoljno dobri da bi je uočili. Za nekoliko godina konstruisan je najmoćniji - optički  teleskop - ali ni on ne uspeva da je otkrije. Ne odustaju traže da se napravi  - sasvim nov instrument - radioteleskop – ali opet ništa, nema te planete. Ali ni to nije dovoljno za opovrgavanje dinamike, kažu "verovatno postoji oblak kosmičke prašine koji od nas skriva tu planetu, izračunavaju lokaciju i svojstva tog oblaka i traže da se pošanje satelit u tu regiju. Rečeno učinjeno. Da su instrumenti satelita zabeležili postojanje oblaka prašine, taj bi rezultat bio pozdravljen kao potvrda dinamike. Ali oblak nije pronađen, da li je dinamika opovrgnuta? Ne. Sugerišu da u tom delu univerzuma postoji neko magnetno polje koje remeti rad instrumenata satelita. Poslat je novi satelit... Pa kad je onda neka teorija opovrgnuta, u odnosu na "direktne" činjenice prirode ili u odnosu na tvrđenja druge teorije? Svaka teorija ima određen broj nerešenih problema i anomalije koje nije u stanju da objasni. Zato se i pojavljuju novi pokušaji, nove teorije, koje daju neočekivana predviđanja tih nedoslednosti. Ajnštajn je u OTR (sa kojom je kosmologija postala nauka) dao ošamućujuće predviđanje: da, ako merimo rastojanje između dve zvezde noću i ako ga merimo danju (kada ih možemo videti za vreme pomračenja Sunca), ta će se ta dva merenja razlikovati. Korak po korak OTR je tako rešila nekoliko anomalija dinamike (Merkurov perihel...) i opovrgla klasičnu dinamiku u domenu kretanja objekata velikih masa i brzina.

Zoran Stokić

10.03.2023.