'La Betulia Liberata' Mozart 1771?

 

Tvorci mita o Mocartu me neodoljivo podsećaju na "naše" mitomane Srbija "pupak sveta", "narod najstariji"!

 

Među delima koja se pripisuju Mocartu iz njegovog vremena u Italiji bio je oratorijum, 'La Betulia Liberata' (libreto od Metastasija), koji se pominje u pismu Leopolda Mocarta iz marta 1771., "On je takođe dobio nalog da komponuje oratorijum za Padovu...“. Mocart  nije poslao 'La Betulia liberata' u Padovu! U stvari, Mocartovi se nikada nisu vratili u Padovu posle Milana u decembru 1771. I, iako je 'La Betulia liberata' izvedena u Velikom postu 1772., u Padovi libreto (koji još uvek postoji) identifikuje kompozitora muzike, NE kao Mocarta, već kompozitora Đuzepea Kalegarija. Epilog- 'La Betulia Liberata' nije izvedena za Mocartovog života. Slično oratorijum Misilvečeka „Abramo ed Isacco“ (Isacco figura del redentore; Firenca, 1776.) dugo vremena su stručnjaci pogrešno pripisivali Mocartu. Josef Mysliveček"La Betulia liberata" koju je on komponovao 1771, JOŠ NIJE PRONAĐENA (kakva slučajnost) (!!!!) A da nije to isto kao i „Abramo ed Isacco“. Amadeus i Leopold imali napisan oratorijum i nisu ga nikada unovčili? Pa Leopold bi se "ubio za jedna dukat"(!)

 

 *

 

Danas se naveliko izvodi Mocartova 'La Betulia Liberata' ali je samo pitanje dana kada ćemo otkriti o čemu se tu radi; nema snimaka (nikada nije urađena Gasmanova 'La Betulia Liberata'; niti Đuzepea Kalegarija 'La Betulia Liberata', Jommellijeva - dugačak je spisak onih koji su je pre Amadeusa komponovali na libreto Metastazija. Poneki muzikolog se osmelio da napiše: "Stilski je sličan delima Leonarda Lea i Johana Adolfa Hasea. Sastoji se iz dva čina i sadrži 16 arija sa solo ili horskim delovima". "Dimna  zavesa"  to su barokni kompozitori, treba da skrenu pažnju sa Jamelija, Gasmana, Kalegarija, Myslivečeka i &.

 

*

 

Dugačka je lista roditelja koji su hteli da "dobro unovče" svoju decu! Kada je došao u Beč 10.01.1768., Leopold Mocart je zamislio da od sina "čudo od deteta – kao izvođača" postane "čudo od deteta - kao kompozitor drama" (Leopol je "snimio" da se od koponovanja opera može dobro zaraditi. Ali Amadeus nije imao od koga da nauči zanat pisanja opera). Nekoliko nedelja kasnije Leopold piše pismo prijatelju u Salzburgu "Ljudi ovde u Beču izbegavaju svaku priliku da nas vide ili da priznaju Amadeusove muzičke kvalitete, tako da ih mnogo puta pitaju da li su čuli dete i šta misle, uvek odgovaraju da nisu obraćali pažnju ni na njega ni na njegovu muziku i da to ne može biti istina, da je njegova reputacija sva izmišljotina i glupost..." Bilo kako bilo, preko poznanstava Leopold je uspeo da izdejstvuje da Marija Terezija naruči od 12-to godišljeg Amadeusa komičnu operu 'La Finta Semplice' – a kada bude izvedena sledi 100 dukata. Otac i sin su se vratili u Salzburg da napišu operu. Kada su se u junu vratili u Beč u pozorište da započnu probe desilo se: direktor opere i pavači su bili uvereni da muziku nije napisao Amadeus. Kazali su "konsultovali smo se i sa drgim muzičarima u Beču i zaključili da je delo napisao 'anonimni autor' i da svakako to nije A.M. koji nije završio nikakvu ozbiljnu muzičku školu za pisanje opera" (mnoga Mocartova dela iz tog žanra tada zapravo su pisali Jezuitski manastirski kompozitori). Skandal je bio na pomolu, videvši to sin matije Terezije je raskinuo ugovor, opera nije izvedena u Beču. To je nagnalo Leopolda na turenju po Italiji tj., da omogući sinu doškolovavanje.

*

 Kompozitor Florijan Gasman, koji je bio muzička ikona Beča (školova je svog naslednika Salijerija), došao je na ideju da osnuje "društvo za pomoć muzičarima" i ono je osnovano 1771.,  "Tonkunstler-Societat" (1771-1939) 1939., ga je posle ansluša Austrije Hitler ukinuo. Njegova svrha je bila „podrška penzionisanim muzičarima i njihovim porodicama; kao i udovicama i njihovoj deci“. Društvo se finasiralo dobrotvornim koncertima i donacijama; naročito su bili poznati po izvođenju oratorijuma. Za Gasmanovo društvo prvu donaciju načinila je Marija Terezija 500 a njen sin 200 dukata. Kasnije su ovakva društva osnovana u Berlinu,...,St.Perersburgu. Za koncerte su svoja dela prilagali članovi duštva: Gassmann, Hasse, Bono, J.Haydn, Salijeri, Albrechtsberger, Martinez, Ditersdorf, Paul Wranitzky , Franz  Süssmayr, Kožulah, Cartellieri, Vogler,..., Bethoven; a izvođena su i dela baroka: Hendla i &. Zanimljivo je da je A.Mocart tu izvodio svoja dela (instrumentala; ne oratorijume), da bi ta dela promovisao, ali nije postao član ovog - super  važnog "sindikata" - iz bizarnog razloga; da bi postali član morali ste priložiti KRŠTENICU, od Amadeusa su u dva navrata tražili da iz Salzburga donese krštenicu, ali je on nije priložio (bez toga niste mogli postai član). Kada je 1791., naprasno umro udovica Konstaca i deca nisu mogli dobijati finansisku pomoć ovog društva!

 

 Najizvođeni je oratorijum J.Haydna " Die Schöpfung", "Die Jahreszeiten", "Il ritorno di Tobia". Tu su i Hasina " Santa Elena al Calvario", Florian Leopold Gassmann " La betulia liberata", Salijeri "La Passione di Giesu Cristo", "Isacco figura del Redentore",..., "Re di Giuda"; Kao i Hendlov "Mose in Egitto", "Judas Maccabäus" i Ramoov "Castore e Polluce".

 

Ako je A.Mocart imao već komponovanu (1771.) "La betulia liberata"; kao što tvde tvorci i održavaoci MITA o A.Mocatru; pa zašto je nije izveo u "Tonkunstler-Societat"? Ili zašto udovica Konstanca, operska pevačica, imala je onolike finansiske probleme, nije unovčila (prodala) napisan (neizveden) oratorijum "La betulia liberata"? Svi ovi posredni dokazi sugerišu da to nije delo A.Mocarta; najverovatnije je A.Mocart, prepisao svojom rukom Myslivečekovu "La betulia liberata (1771.) - kao što je svojom rukom prepisao (posedovao je note) Myslivečekovog „Abramo ed Isacco“. Iz tih rukopisa je učio komponovanje. 

 

https://www.youtube.com/watch?v=P_-DNIB40gc

W. A. Mozart  (?) - KV C 03.11 (Anh. 241a) - Abramo e Isacco (tj. J. Myslivecek)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=-Y5-IFyMW84

Mozart's (?) works (31) K. 118(K. 74c) Oratorio "La Betulia Liberata"

 

 

Zoran Stokić

26.04.2023.