Škola Pekića i Stevana Sremca koja je u ratu bila i bolnica – danas spomenik kulture od velikog značaja

 

 

KULTURA Autor: I. K. 11. jan 202510:33 0 komentara

Nova.rs/Filip Krainčanić

 

 

„Slavni alumnista Treće gimnazije Borislav Pekić naučio nas je da ‘svet malih ljudi na velike istine nije spreman. Treba ljubiti zemlju dece svoje, jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo, nego kuda idemo'“, naveli su nastavnici Treće gimnazije u nedavnom saopštenju u kom iskazuju podršku studentskim protestima.

 

Veliki profesori su radili u Trećoj, a poznati učenici je pohađali – poput Pekića, Mome Kapora, Danila Bate Stojkovića, Vlade Divljana, Zorana Cvijanovića…

 

 „Hiljade i hiljade učenika ove škole pamte velike profesore, a neke od njih je zapamtila i istorija. Ljuba Nenadović, Stevan Sremac, Simo Matavulj, Živojin Mišić, Brana Petronijević. Ne postoji ni jedan učenik u prethodnih 160 godina koji se nije susreo sa nekim velikim profesorom. U Trećoj su uvek radili profesori koji su na svojim plećima imali teret odgovornosti i prema prethodnicima“, rekao je Nenad Gugl, profesor srpskog jezika i književnosti, u filmu posvećenom gimnaziji.

 

Zgrada gimnazije koja se nalazi na Vračaru, na uglu Njegoševe ulice i Svetozara Markovića, izgrađena je 1906. godine i spada u spomenik kulture od velikog značaja. Pod zaštitom je Zavoda od 1964. godine.

 

Treća beogradska gimnazijaUstupljena slika: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

Pre izgradnje škole koja se danas nalazi na uglu Njegoševe i Svetozara Markovića, polugimnazija Terazijska bila je smeštena u privatnoj kući na uglu Ulice Kralja Milana koja danas ne postoji.

 

“Put od polugimnazije do gimnazije bio je u skladu sa potrebama srpskog društva, kulturno prosvetnom revolucijom, odlaskom turskog garnizona iz Beograda i stvaranjem nezavisne Kneževine Srbije”, navodi se na sajtu Treće beogradske gimnazije.

 

Zgrada je sagrađena 1906. godine po projektu arhitekata Dragutina Đorđevića i Dušana Živanovića. Kako se iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture navodi, ovo je reprezentativna građevina nastala po uzoru na najsavremenije objekte te vrste u Evropi.

 

Zgrada sa jasno naglašenim klasicističkim elementima, kako spolja, tako unutra, ostvarena je u duhu akademizma sa početka 20. veka.

 

Treća beogradska gimnazijaUstupljena slika: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

U poslednjim godinama 19. veka Ministarstvo prosvete donelo je odluku da se škola preimenuje u „Treću beogradsku potpunu gimnaziju“, koja se ukida 1898. godine po tadašnjem novom zakonu.

 

To stvara nezadovoljstvo među učenicima, profesorima, građanima – zbog čega se gimnazija ponovo otvara.

 

Zgrada gimnazije oštećena je i tokom Prvog, kao i tokom Drugog svetskog rata.

 

“Prvi svetski rat donosi nove nevolje kako Srbiji, tako i profesorima i učenicima Treće. Epilog je mobilizacija žrtava, ratovanje, školovanje u tuđini. Škola postaje mesto – sedište austrougarske uprave, a na kraju bolnica”, navodi se na sajtu.

 

Zgradi je tada pretila opasnost od propadanja. Nakon rata, gimnazija menja naziv u “Treća muška gimnazija”.

 

Drugi svetski rat nije poštedeo ni učenike ni profesore, a ni samu njenu zgradu. Sve vreme se gaji slobodarski duh, otpor komunizmu i očuvanje srpskog nacionalnog identiteta, navode na sajtu škole.

 

Nakon Drugog svetskog rata, u Treću mušku gimnaziju useljena je i osnovna škola, a kasnije se zgrada ustupa Osmoj gimnaziji, po čijem nazivu mnoge generacije Beograđana znaju ovu zgradu.

 

Naziv koji i danas nosi, vraćen je 1991. godine.

 

Danas gimnazija nudi društveno-jezički i prirodno-matematički smer, ali i dva bilingvalna odeljenja – francusko i italijansko. Od 2019. postoji i informatički smer.

 

Pre pet godina, dodeljen joj je Sretenjski orden za naročite zasluge u prosvetnoj delatnosti.

 

Ono što gimnaziju čini posebnom je i Filmski festival – humanitarni događaj koji organizuju đaci u dvorištu škole, kao i Gimnazijada – sportsko takmičenje u kom učestvuju đaci beogradskih gimnazija.

 

Gimnaziju po pravilu upisuju neki od najboljih učenika. U prošloj godini, prag bodova za upis na prirodno-matematički smer bio je 96.65, a za društveno-jezički smer 91.71.

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Neznanje je koren i izvor svakoga zla" učio nas je Sava Tekelija. Šta treba da se desi narodima da bi u nekom trenutku u njima proklijala težnja da se "ponašaju uzorno nacionalno"? Treba da jednog trenutka koncipiraju ideju o tome da život nije samo ono što od njega čine tradicija, običaji, već da sebe vide kao pripadnike znatno šire jedinice, koja nije njihova i sopstvena, treba sebe da vide i kao pripadnike većeg prostora. Istorijski primeri pokazuju da je to bila neka prethodna civilizacija! Za evropske narode taj prostor je bio prostor nekadašnjeg Rima. Germanski su narodi vodili dvostruki život: svoj tradicionalan i onaj uzorni rimski život; integrišući elemenate grčko-rimske kulture i znanja u svoju tradiciju, Germani su posle nekoliko vekova te "dvojnosti" konačno od "naroda" prerasli u "nacije"! Drugoga puta u "naciju" nema. Sama tradicija i običaji jednoga naroda nisu dovoljni da se pojavi ta "nacionalna" dinamička hohezija koja omogućuje da se bude "integralan čovek" na engleski, španski, francuski ili srpski način. Za tako nešto je potreban – uvek – i širi kulturni i misaoni obrazac, koji se – uvek – preuzima od drugih! Nažalost ono što smo u školstvu od Dositeja i Tekelije sagradili šibicari su urušili!

 

Zoran Stokić

11.01.2025.