Film „Potreba za mržnjom“ dostupan na Nova Docu: Zašto je danas aktuelniji nego pre pet godina?

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 14. jan 202511:55 0 komentara

Pogledati video:

https://n1info.rs/kultura/film-potreba-za-mrznjom-dostupan-na-nova-docu-zasto-je-danas-aktuelniji-nego-pre-pet-godina/

Izvor: N1 Beograd

 

Studenti sa nekoliko fakulteta pozvali su reditelja Filipa Čolovića da im prikaže i sa njima govori o njegovom filmu "Potreba za mržnjom". Ovaj dokumentarac sada je dostupan i korisnicima EON-a.

 

Svi korisnici EON-a na Nova Docu mogu da pogledaju nagrađivani dokumentarni film „Potreba za mržnju„, najbolji dokumentarac 68. Martovskog festivala.

 

Reditej Filip Čolović podseća da je film nastao nakon ubistva njegovog brata 2013. godine i prvobitnog šoka kroz koji je porodica prošla.

 

„Nekako sam morao da ukažem na to što se dešavalo. ‘Potreba za mržnjom’ je nastajala pet godina i bavi se slučajevima ljudi koji su stradali bez ikakvog racionalnog razloga. Nekih se sećamo, a nažalost, neke smo verovatno vremenom zaboravili“, kazao je.

 

Ipak, ispostavilo se da njegov film nije zaboravljen. Objavljen je 2020. godine, a studenti su ga nedavno zvali da ga prikaže na njihovim fakultetima i razgovara sa njima. Počelo je, kaže, od Filološkog i ETF-a…

 

„Film nekako budi potrebu za razgovorom, koji nam je jako potreban. Već dugo ne razgovaramo ni o problemima, ni o stvarima koje bismo eventualno mogli da rešimo… Ovaj film je napravljen za mlađe, to nije jedan od onih dosadnih naslova koji nešto pokušavaju da vas nauče. Pokušao sam da objasnim šta se to desilo u nama, najviše polovinom 1990-ih, kada je došlo do sumraka svih vrednosti. To su godine sankcija i ratova, kada smo izgubili kompas, počeli da imamo pogrešne heroje“, kazao je.

 

Na pitanje otkud „potreba“ za mržnjom, Čolović odgovara da je ona dvosmerna.

 

„Moj je brat stradao u jednoj noći u kojoj nije bilo ikakvih incidenata, bukvalno je tom obezbeđenju bilo dosadno. I to nije jedini slučaj da ljudi bez ikakvih razloga napadnu drugog. To je ta potreba za mržnjom, to je to bezrazložno nasilje. Ali, s druge strane, ta potreba za mržnjom, nažalost, funkcioniše i u drugom smeru, jer ona se budi u vama. Kada vam se tako nešto desi, nema šanse da u prvom trenutku ne pomislite svašta. I javlja vam se ta mržnja, ali treba se boriti protiv nje“, ističe on.

 

Njegov film, kaže, počinje citatom Meše Selimovića, koji je takođe izgubio brata – „Možda bi trebalo da ih mrzim, ali ne mogu. Ja nemam dva srca jedno za mržnju, drugo za ljubav. Ovo što imam sad, zna samo za tugu.“

 

Smatra da je neminovno da ljudi na kraju pomognu jedni drugima.

 

„Mi smo se uvek hvalili time da smo empatični, da smo gostoljubivi kao narod. Nama se nešto desilo, i najviše krivim te devedesete. I nemojmo zaboraviti da nas danas vode ljudi koji su, isto kao i mi, rasli devedesetih godina, s nekim drugim vrednostima. Mi treba da resetujemo sistem i da vratimo društvo na pravi put. Po studentima koje srećem, vidim da oni to žele“, kazao je.

 

Mlađim generacijama, koje nisu zadojene predrasudama, lakše je da krenu iz početka, kaže Čolović, ali bi voleo da filmom dospe i do druge grupe ljudi, onih koji bi možda povredili nekoga.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kao što nas je učio Erih From (kao što postoji benigna i maligna - destruktivnost) postoje i dva tipa mržnje: "racionalna reakcija", "mržnja svojstvena karakteru mrzitelja". 

Racionalna reakcija - je odgovor osobe na ugrožavanje slobode, života ili ideja o sebi ili drugima koje su za njega od velikog značaja. Ova mržnja ima važnu biološku funkciju, sa ciljem zaštite života, odnosno vitalnih interesa, i na taj način nam omogućava da prevaziđemo opasnost; ovakva mržnja je proizvod želje za životom. 

Mržnja, koja je svojstvena karakteru je iracionalna mržnja, bezrazložna mržnja koja se drži bilo kakvog izgovora koji joj daje priliku da se izrazi. U ovoj mržnji osoba želi da iskaže svoje neprijateljstvo, sa željom da uništi ili ubije život (kao u ovom filmu), predmet ove mržnje ima samo sekundarnu važnost. 

Prema Fromu, ako društvo ne podstiče ljude da zadovolje želju za stvaranjem/kreativnošću, idealima u ovom pravcu i ljubavlju; dolazi do pokretanja njegove želje za uništenjem. Dakle, u suočavanju sa mržnjom, želja za stvaranjem u ljubavi mora biti pothranjena i ojačana, jer će njeno zadovoljenje učiniti pojedinca srećnim. Ali naša vlast preko tri decenije umesto da u društvu podstiče ima težište na  - stvaranju i ljubavi – ima težište na razgradnji i iracionalnoj mržnji.

 

Zoran Stokić

15.01.2025.