Bez mužjaka: Ova isključivo ženska riba zbunjuje naučnike

 

BBC News na srpskom

danas  2.06.2026. 16:15

Prati Danas.rs na Google-u Više

 

Dve male ribice plivaju jedna naspram druge

Manfred Schartl

U rekama Meksika i južnog Teksasa pliva riba koja ne bi smela da postoji.

Ona se kreće u isključivo ženskom jatu, dok se njena srebrna krljušt trlja o mužjake blisko srodne vrste.

Ovde ona bira para.

Ali u neobičnom evolutivnom obrtu, njegovi geni ne igraju nikakvu ulogu u njenim potomcima.

 

Proces je poznat kao ginegeneza, u kojoj ona koristi spermu mužjaka samo da bi pokrenula razvoj jajnih ćelija, ali ubrzo potpuno odbacuje njegov DNK.

 

Rađa samo ćerke, svaku klona nje same.

 

Ta riba je amazonska moli, nazvana po isključivo ženskom ratničkom plemenu u grčkoj mitologiji i zbunjuje naučnike već skoro čitav vek.

 

Evoluciona teorija sugeriše da bi aseksualne vrste trebalo brzo da izumru, jer se bez seksa vremenom u njihovom genomu nagomilaju štetne mutacije.

 

Ali ova čisto ženska vrsta opstaje već oko 100.000 godina.

 

Kako je, dakle, amazonska moli preživela, kad bi prema teoriji trebalo da je odavno izumrla?

 

Zašto je seks važan?

Seks je veoma skup, kaže Edvard Rajsmajer, računski biolog sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan iz Minhena, u Nemačkoj, i koautor nove studije o amazonskoj moli.

 

Jedinke moraju da pronalaze par, da se bore za njega, a svaki roditelj doprinosi sa samo pola vlastite DNK.

 

Razmnožavanje je često neravnopravno – ženke mnogih vrsta ulažu mnogo više energije od mužjaka za razmnožavanje, rađanje ili inkubaciju, kao i odgajanje potomaka.

 

Aseksualno razmnožavanje, za razliku od toga, zvuči kao mnogo bolja pogodba.

 

Nema potrebe za pronalaženjem (i izlaženjem na kraj sa) parom, a možete da prosledite dalje 100 odsto vlastitih gena.

 

A opet je svuda u stablu života seks dominantan.

 

„Ako pogledate celokupnu sliku, seks je prisutan 99,9 odsto“, kaže Dejv Speijer, evolutivni biolog sa Univerziteta u Amsterdamu, u Holandiji.

 

Mala ajkula, siva sa tamnim tufnama pliva po dnu mora

Oleg Kovtun via Getty Images

Prijavljeno je da se neke ajkule razmnožavaju bespolno u zatočeništvu, ali izgleda da se vraćaju seksu kada uslovi to dozvole

Tokom seksualnog razmnožavanja, DNK dva roditelja promešaju se poput špila karata kroz proces zvani rekombinacija, dajući svakom potomku jedinstvenu kombinaciju gena.

 

To znači da među seksualnim vrstama obično ima više genetskih varijacija, jer svaki pojedinac ima različitu mešavinu gena, koja je obično korisna za opstanak vrste.

 

Seks takođe nudi zaštitu.

 

Bez ovog genetskog mešanja, genomi se suočavaju sa sporom, ali neizbežnom pretnjom zvanom Milerov zupčanik.

 

Kad se DNK iskopira, objašnjava Speijer, u njoj „uvek ima grešaka“.

 

Kod seksualnih vrsta, te greške mogu biti izbačene iz genskog fonda mešanjem, ali kod klonirajućih vrsta koje se prevashodno razmnožavaju aseksualno, one se iznova i iznova prosleđuju dalje.

 

Vremenom se te štetne mutacije gomilaju nalik zupcima na jednosmernom zupčaniku – degradirajući genom, kliktaj po kliktaj, sve dok na kraju vrsta ne izumre.

 

Seks, tuče i znoj – prvi snimak parenja pandi van zoološkog vrta

Seks i nedostatak sna mogli bi da ubiju ugroženu vrstu torbara

Koje su ugrožene i ranjive životinjske vrste u Srbiji i kako ih zaštititi

Napredak bez seksa

Prema ovoj ideji, aseksualne vrste bi trebalo da budu kratkog veka, osuđene na genetsko propadanje.

 

A opet neke, kao amazonska moli, ne samo da preživljavaju, već i napreduju.

 

Speijer misli da bi deo konfuzije mogao da potekne iz načina na koji se tumači ova teorija.

 

Umesto da se radi samo o seksu, on tvrdi da ona može bolje da se razume kao šire ograničenje samog života.

 

Bilo koji sistem mora da poseduje način za upravljanje genetskim „greškama“, a seks je samo jedna od tih strategija.

 

Kad se ovako posmatraju, dugovečne aseksualne vrste ne prkose nužno evolutivnim pravilima, već pronalaze alternativne načine da ih zaobiđu.

 

Uvećana fotografija poluprovidnog mikroorganizma koji prikazuje glavu u obliku slova V i vrh njegovog zelenkastog tela

Charles Krebs via Alamy

Kao i amazonska moli, bdeloidna rotifera, mikroskopsko stvorenje nalik mrlji, preživela je bez mužjaka, u slučaju desetinama miliona godina

U čitavom životinjskom carstvu, postoji nekoliko aseksualnih stvorenja koja izgledaju kao da su istrajale duže nego što teorija predviđa, od insekata grančica što borave po šikarama, do „mikro-životinja“ nalik mehurima.

 

Amazonska moli spada u ekskluzivni klub vrsta koje imaju samo ženke posvećene, generaciju za generacijom, životu bez očeva.

 

Kako ovi dugovečni aseksualci uspevaju da izbegnu sudbinu koju im predviđa Milerov zupčanik još uvek je predmet rasprave.

 

‘Kopi-pejst’ sistem

Rajsmajer kaže da nova studija rasvetljava prethodno nedostajuće parče slagalice.

 

„A to parče je genska konverzija.“

 

Genska konverzija je oblik genetske popravke i nije jedinstvena samo za amazonsku moli.

 

Dešava se kod mnogih organizama, pa čak i kod ljudi.

 

Kod seksualne vrste kao što smo mi, svaki pojedinac obično nosi dve kopije većine gena – jednu od naše majke i jednu od našeg oca.

 

Kad je DNK oštećena, na primer, UV zračenjem, ćelije mogu ponekad da koriste jednu kopiju gena kao šablon za popravku druge.

 

Ovaj proces, poznat kao genska konverzija, može na kraju da napravi dve kopije gena sličnu jedna drugoj.

 

Kod ljudi i većine životinja, ovaj mehanizam uglavnom funkcioniše kao pozadinski proces koji u tišini popravlja štetu na DNK čim ona nastane.

 

Ali kod amazonske moli, izgleda da igra mnogo važniju ulogu u održavanju njenog genoma.

 

Render DNK gena

OsakaWayne Studios via Getty Images

Konverzija gena se često opisuje kao vrsta mehanizma „kopiranja i lepljenja“, jer se informacije kopiraju iz jedne verzije gena u drugu

Rajsmajer i njegov tim koristili su sekvenciranje čitavih genoma kako bi uporedili DNK amazonske moli iz nekoliko generacija.

 

Primetili su da su delovi moline DNK izgledali kao da su iznova bili „presnimljeni“, ne kroz genetsko mešanje seksom, već kroz gensku konverziju koja se javljala češće kod moli nego kod drugih životinja.

 

Ovde se čini da genska konverzija radi nešto slično za molin genom kao što seks radi za naš – pomaže da se ograniči akumulacija štetnih mutacija.

 

Kao i većina aseksualnih životinja, amazonska moli je nastala iz jednog, slučajnog susreta.

 

Istraživanje ukazuje da se ovaj događaj odigrao pre oko 100.000 godina kad se ženka atlantske moli uparila sa mužjakom sejlfin moli.

 

Za razliku od većine hibrida, kao što su mazge ili ligari, ovo uparivanje nije proizvelo neplodne potomke.

 

Umesto toga, proizvelo je lozu sposobnu da se razmnožava bez seksa.

 

I zato sada svaka amazonska moli nosi genetski materijal dve predačke vrste – dajući vrsti u startu visoku genetsku varijaciju, biološku prednost u odnosu na Milerov zupčanik.

 

Ovo dvojne nasleđe verovatno je ključ moline sposobnosti za tako sveobuhvatnu gensku konverziju.

 

Zato što su njene roditeljske vrste relativno bliski srodnici, njihovi geni su dovoljno slični da uglavnom vrše iste funkcije, ali i dovoljno različiti da ponude širok dijapazon šablona sa kojima može da se radi.

 

Dve male ribe. Jedna crna, druga narandžasta

DEA/C.DANI/De Agostini via Getty Images

Smatra se da je jedrenjasta molija dala poreklo amazonskoj moliji kada se parila sa drugom vrstom molije pre 100.000 godina

Ono što je jednako iznenađujuće je što se čini da se genska konverzija dešava češće u nekim delovima genoma nego u nekim drugim.

 

„One vrste mutacija od kojih očekujete da budu najgore, najopasnije, najštetnije, to su tačno ona mesta u genomu na kojima najčešće vidimo gensku konverziju“, kaže Rajsmejer.

 

Rezultat je vrsta koja deluje kao da je neverovatno dobrog genetskog zdravlja uprkos 100.000 godina provedenih bez seksa.

 

Implikacije po ljudsku biologiju

Razumevanje ovih alternativnih strategija za izlaženje na kraj sa genetskim „greškama“ moglo bi da ima implikacije koje odlaze dalje od amazonske moli, pa čak i po ljudsku biologiju.

 

Štetne mutacije, na kraju krajeva, nisu jedinstvene za aseksualne vrste.

 

„Kancer je bolest mutacija“, kaže Rajsmajer.

 

Iako on vodi računa da ne preuveliča implikacije vlastitih otkrića, kaže da bilo šta što može da pospeši naše razumevanje genetske mutacije – i prirodne strategije za izlaženje na kraj sa njima – biće od pomoći na duže staze.

 

Da li je amazonska moli razvila istinski stabilnu alternativu moći mešanja gena putem seksa ostaje otvoreno pitanje.

 

Naučnici i dalje ne znaju koliko dugo genska konverzija može da drži Milerov zupčanik po strani.

 

Ali za ribu za koju je evoluciona teorija nekada tvrdila da ne bi ni smela da postoji, slika njenog genetskog zdravlja neočekivano je dobra.

 

„Mislili smo da je seksualna reprodukcija bila jedini ispravan način da se genom održi zdravim… Ali sada smo saznali da nije tako, postoji još jedan način“, kaže Rajsmajer.

 

 

***

Komentar

***

 

Jedna od prvih karakteristika života koja se pojavio u predistoriji je bila sposobnost nekog - primitivnog hemijskog sistema - da pravi kopije samog sebe. Bespolno razmnožavanje  je - primarni biološki proces - kojim organizam stvara genetski identično potomstvo, klonove, traje preko tri milijardi godina. Ovako se razmnožavaju bakterije, kvasac, većina biljaka, među životinjama - mnogi beskičmenjaci.  

Smatra se da su kičmenjaci izgubili sposobnost bespolnog razmnožavanja. Ali i ćelije tela kičmenjaka, uključujući polne (jajne ćelije i spermatozoide - sredstvo polnog razmnožavanja) se bespolno razmnožavaju. 

Polno razmnožavanje traje oko jednu milijardu. Nezaboravimo svi smo mi deca bakterija, takođe nezaboravimo - istorija je -  vremenski proces - hronološka serija događaja - gde je svaki događaj jedinstven; vremenske procese karakteriše – slučajnost. Ko će biti uspešniji u preživljavanju?

 

Zoran Stokić

2.06.2026.