"Otići da bi se ostalo": Nemačka štampa analizirala Vučićevu strategiju

Autor:

author

Dojče vele

|

30. jun. 2026. 12:21

|

VESTI

|

16

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Nemačka štampa analizira Vučićevu najavu povlačenja sa dužnosti predsednika države. Zidojče cajtung donosi naslov „Vučićevo strateško povlačenje“. Frankfurter algemajne cajtung je direktniji: „Otići da bi se ostalo“.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/otici-da-bi-se-ostalo-nemacka-stampa-analizirala-vucicevu-strategiju/

 

 

***

Kometar

***

 

 

Najlakše je upravljai nekom zemljom pa i Srbijom preko "vođa" i tsl. Preko institucija (nezavisnih) to je takoreći nemoguće (osim ratom). Kada je u pitanju spoljna politika, velika prednost je na strani despsotske Rusije u odnosu na demokratske države Zapada, zašto? U despotskim - uvek ista vlast - je iznad Zakona, pa može dugoročno da planira u spoljnoj politici (radi dugoročno za svoje ciljeve). U demokratskim državama, političari na vlasti se bave "kratkoročnim planiranje" (jer su veoma malo na vlasti, a vladavima im je ograničena Zakonima) pa nisu u stanju da dugoročno deluju na planu spolje politike. 

Stanje u Srbiji, sažeto: "Povika na vuka a lisica meso jede"! Rusofili večito o "obojenim revolucijama" tj. zlom Zapadu. Međutim "obojene revolucije" su "mala maca" prema onome što je kroz vekove radila Rusija. Poznat primer iz istorije. Pogledajte kako je Rusija preko - najbogatijeg dela plemstva Poljske (sa kojima je bila novčano povezana) - dovela u vreme vladavine Stanislava II Avgusta Ponjatovskog (favorita Katarine II) do tri podele Poljske sa Pruskom, a poslednja podela je značila kraj Poljske. Po završetku Treće podele Poljske 1795., nakon poraza pobune koju je predvodio general Tadeuš Košćuški i nestanka Poljske i Litvanije kao nezavisne država sa evropske mape na više od jednog veka; Stanislav II je abdicirao (ostatak života proveo je u Sankt Peterburgu) Ruski carevi će ga potom de fakto naslediti  - koristeći titulu (i) "carevi Poljske" 1814-1917. 

Slično je sada i u Srbiji "crveno/crna aristoratija" (1945-2026) je najbogatiji deo naše elite (povezan je novčano sa Rusijom)... drži Srbiju "ograđenu bunkerima" od Evrope.

 

 

*

 

Rusija, carska Rusija, SSSR, Putinovoj Rusiji - zanat vladanja su naučili od Vizantije. Ratovi su bili uobičajena stvar – rat održava despotski sistem, povremeno su bili ispresecani periodima mira; Vizantinci su kreirali brojne mirovne i druge sporazume, koje su uglavnom kršili u praksi. Sve je u Vizantiji bilo u funkciji rata, čak i diplomatija; vizantinci su diplomatiju videli kao oblik ratovanja koji se koristio drugim sredstvima;  a u ratu lagati je kao dobar dan, to je vrlina – zato se vekovima lagalo toliko besramno, sistematski i neprestano. U svim carstvima imali su razgranatu mrežu uhoda, agitatora, špijuna i tsl. Naročio je bio poznat "Skrinion Barbaron" („Biro varvara“) - primarna agencija za prikupljanje obaveštajnih i kontrabovaeštajnih podataka i informacija o svim rivalskim i drugim državama. Naročio su koristili glasine, javnost, brakove, prljav veš, poroke, podmićivanje, davanje titula, davanje monopola na neki posao, atentate i slična sredstva da na što jeftiniji način postavljaju marionetske režime.

 

Zoran Stokić

30.06.2026.

 

Popov: Za vlast u Srbiji kreiranje spoljnih neprijatelja ključni mehanizam opstanka na vlasti

Autor:

Beta

Pobjeda

|

30. jun. 2026. 08:40

|

VESTI

|

10

komentara

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov izjavio je da za vlast u Srbiji kreiranje spoljnih neprijatelja predstavlja ključni mehanizam opstanka na vlasti i skretanja pažnje sa unutrašnjih afera i, kako je naveo, kolapsa institucija.

Pročitaj više

https://n1info.rs/vesti/popov-za-vlast-u-srbiji-kreiranje-spoljnih-neprijatelja-kljucni-mehanizam-opstanka-na-vlasti/

 

***

Komentar

***

 

Rusofili večito o "obojenim revolucijama". "Obojene revolucije" su "mala maca" prema onome što je kroz vekove radila Rusija. 

Na primer, pogledajte kako je Rusija preko - najbogatijeg dela plemstva Poljske (sa kojima je bila novčano povezana) - dovela u vreme vladavine Stanislava II Avgusta Ponjatovskog (favorita Katarine II) do tri podele Poljske sa Pruskom, a poslednja podela je značila kraj Poljske. 

Po završetku Treće podele Poljske 1795., nakon poraza pobune koju je predvodio general Tadeuš Košćuški i nestanka Poljske i Litvanije kao nezavisne država sa evropske mape na više od jednog veka; Stanislav II je abdicirao (ostatak života proveo je u Sankt Peterburgu), mada bez imenovanja naslednika. Ruski carevi će ga potom de fakto naslediti  koristeći titulu "carevi Poljske" 1814-1917.

 

Zoran Stokić

30.06.2026.

 

Vidovdanski skupovi: Šta smo videli i čuli, a šta nismo

 

BBC News na srpskom

danas 29.06.2025. 12:45

Prati Danas.rs na Google-u

učesnik studentskog skupa u Kraljevu sa šajkačom, zastavom i tri prsta

Reuters

Pojedini učesnici istakli su nacionalne simbole na studentskom skupu na Vidovdan u Kraljevu

Bez većih iznenađenja, tako bi se u sportskom žargonu mogao sažeti ishod skupova pristalica i protivnika vlasti u Srbiji.

 

To ne znači da nije bilo nekoliko uzdaha tokom vidovdanskog vikenda, kao kada je Aleksandar Vučić objavio odlazak sa predsedničke funkcije kroz „nekoliko nedelja“.

 

Ili kada se među govornicima na studentskom skupu u Kraljevu pojavila Jelena Pavlović, nezavisna poslanica koja je u Skupštinu Srbije ušla na listi Branimira Nestorovića, iako su studenti ranije isticali da ne žele saradnju sa političarima.

 

Vučić je pred pristalicama ispred Skupštine Srbije u centru Beograda 27. juna objavio ime liste Ujedinjena Srbija, i najavio ostanak na političkoj sceni.

 

„Rekao sam predsedniku Srpske napredne stranke (SNS) da ću im na predstojećim izborima pomoći da dobijemo naredno poverenje.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/vidovdanski-skupovi-sta-smo-videli-i-culi-a-sta-nismo/

 

 

 

***

Komentar

***

 

"Mir, bezbednos, blagostanje je opšte dobro naroda" (Dz.Lok). Od 1989-2026 vlast je prekršila opšte dobro naroda! Kako i zašto se to desilo? Aristotel je pokazao da odnos političkog vođe prema - opštem dobru - određuje da li je režim despotski, oligarhijski ili demokratski. U demokratiji se opšte dobro shvata kao antiteza pukih individualnih ili grupnih interesa; u njoj jedni drugima poštujemo dostojanstvo i prava drugih; tu imamo jednak tretman svih pojedinaca od strane nadležnih institucija; tu je opšte dobro zbir uslova društvenog života koji omogućavaju pojedincima da slobodno oblikuju svoje živote a svrha polisa (politički organizovano društvo) je da pojedincima obezbedi sredstva za efikasno donošenje tih izbora. 

Mi decenijam možemo videti da toga u Srbiji nema tj. da je sve suprotno od rečenog – što po Aristotelovim kriterijumima pokazuje da je vlast despotska. Juče smo videli da su članovi i simpatizeri SNS iznad – opšteg dobra; čak je vlast (BUS-evi sa pristalicama SNS nisu morali da plaćaju punte takse na auto putu) flagrantno prekršila Zakone. Juče i danas vlast je delila novac iz budzeta na grupno/individualne interese (SCP, SNS i &). Na mitingu je umesto emitovanja dostojanstva (zaštitu prava drugih – na primer, na kritičko mišljenje, na pobunu) emitovana mržnja prema studentima ("blokaderima"). 

Tako su i 1990/91 pokrenuti ratovi protiv - opšteg dobra - u interesu grupa tj. elita koje su izašle iz komunistčkog ruskog šinjela 1945; ideologija komunizma naučila je našu političku elitu da se plaši građanskog individualnog društva, demokratije, kapitalizma, Zapada, otuda su oni pad berlinskog zida 1989., (za razliku od drugih zemalja realsocijalizma) "pročitali" "videli" - ne kao šansu za Srbiju da se razvije i napreduje - nego kao najveću moguću opasnost. Da bi sprečili pluralizam u YU, početak tranzicije, parlamentarni život, razdvajanje tri grane vlasti, ulazak YU u Evropu, oživeli su slike II svetskog rata, da bi pomoću gebelsovske propagande ubedili narod da su ratovi bili neizbežni, neminovni.

 

 Zoran Stokić

29.06.2026.

 

Opšte dobro kod Aristotela

*

Vučić: U martu počinje služenje kratkog redovnog vojnog roka

Autor:

author

Beta

|

28. jun. 2026. 11:27

|

VESTI

|

35

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas kazao da će u mart iduće godine početi služenje "veoma kratkog" redovnog vojnog roka.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vucic-u-martu-pocinje-sluzenje-kratkog-redovnog-vojnog-roka/

 

*

 

Vučić u Batajnici na prikazu vojnog naoružanja: Uvek se pripremamo za odbranu i ništa drugo

 

Beta

danas 28.06.2026. 11:13

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vucic-u-batajnici-na-prikazu-vojnog-naoruzanja-uvek-se-pripremamo-za-odbranu-i-nista-drugo/komentari/#comment-6001252?status=success

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Musolini:"Bodež, to je naš najbolji prijatelj", u govoru o "Miru" ("mir" i samo "mir") italijanskoj univerzitetskoj omladini uz poklon (simbol) "puška iznad knjige"!

 

 

"Mir, bezbednos, blagostanje je opšte dobro naroda" (Dz.Lok). Od 1989, 1990 do danas vlast S.M,...,A.V. je prekršila opšte dobro naroda! Kako i zašto se to desilo? Aristotel je pokazao da odnos političkog vođe prema - opštem dobru - određuje da li je režim despotski, oligarhijski ili demokratski. 

U demokratiji se opšte dobro shvata kao antiteza pukih individualnih ili grupnih interesa; u njoj jedni drugima poštujemo dostojanstvo i prava drugih; tu imamo jednak tretman svih pojedinaca od strane nadležnih institucija; tu je opšte dobro zbir uslova društvenog života koji omogućavaju pojedincima da slobodno oblikuju svoje živote a svrha polisa (politički organizovano društvo) je da pojedincima obezbedi sredstva za efikasno donošenje tih izbora. 

Mi decenijam možemo videti da toga u Srbiji nema tj. da je sve suprotno od rečenog – što po Aristotelovim kriterijumima pokazuje da je vlast despotska. Tako je bilo juče i danas. Juče smo videli da su članovi i simpatizeri SNS iznad – opšteg dobra; čak je vlast (BUS-evi sa pristalicama SNS nisu morali da plaćaju punte takse) flagrantno prekršila Zakone. Juče i danas je vlast delila novac iz budzeta (jedna od kategorija opšteg dobra) na grupno/individualne interese (SCP, SNS i &). Na mitingu je umesto emitovanja dostojanstva (zaštitu prava drugih – na primer, na kritičko mišljenje, na pobunu) emitovan mržnja prema studentima ("blokaderima"). Tako su i 1990/91 pokrenuti ratovi protiv - opšteg dobra - u interesu grupa tj. elita koje su izašle iz komunistčkog ruskog šinjela 1945.

 

*

Opšte dobro nije samo zbir pojedinačnih dobara, jer, kako nas Aristotel uči, "čak i u matematici, 6 je nešto više od 3+3". To jest, broj 6 ima svoju validnost, nezavisno od svojih sabiraka, i čak može biti rezultat drugih, različitih brojeva. I, zauzvrat, može se kombinovati sa sopstvenim entitetom u nizu brojeva, u figurama apsolutne i relativne vrednosti ad infinitum. Takođe opšte dobro je u korist svih članova zajednice u opštem smislu, ne samo u fizičkom ili ekonomskom smislu.

Zoran Stokić

28.06.2026.

 

 

Vidovdanski vikend u Srbiji: Predizborna kampanja bez izbora

 

BBC News na srpskom

danas 27.06.2026. 09:20

 

Od svih crvenih slova u verskom pravoslavlnom kalendaru, nigde se kao na Vidovdan, 28. juna, ne ukrštaju razumevanje nacionalnog identiteta i politika.

 

Ovogodišnji vidovdanski vikend nije izuzetak – u Beogradu vlast pravi skup„Srbija – jedna porodica“, dok su studenti u „Vidovdanskom maršu“ ka Kraljevu, gde će u nedelju, na dan praznika, biti okupljanje.

 

Oba skupa prati snažna nacionalna ikonografija i jasna obeležja predizborne kampanje, iako izbori nisu ni raspisani.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/vidovdanski-vikend-u-srbiji-predizborna-kampanja-bez-izbora/

 

***

 

Pripreme za skup SNS ispred Skupštine: Ograde, hrana, ali i Sunđer Bob i kontejner "Blokaderska Srbija"

Autor:

author

author

N1 Beograd

,

Anđela Čolanić

|

27. jun. 2026. 10:17

> 

11:02

|

VESTI

|

147

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Srpska napredna stranka organizuje danas miting pod sloganom “Srbija, jedna porodica“. Predsednik SNS Miloš Vučević najavio je da će današnji događaj biti veliko narodno sabranje pred Vidovdan na kome će, kako je naveo, biti predstavljeni naziv liste i deo političkog programa SNS.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/pripreme-miting-sns-skup-srbija-jedna-porodica-skupstina/

 

 

 

***

Komentar

***

 

U predpolitičkim društvima (pleme, klan, despotije) vladli su bogovi preko vračeva, sveštenika, despota. Antropolozi su na brojnim slikama u pećinama pronalazili  - orgastička stanja transa -  koja se postižu u ceromonijama - održavanja fatalističkog cikličnog vremena - koje ne ostavlja, naravno, nimalo mesta ni za is­to­riju ni za pojedinca. Ta trascendencija u kultovima i obredima koja je imala zadatak da - cementira društvene obrasce - bila je rezultat dejstva  alhohola  i droge. Ta vrsta "drogiranja" kod pojedinačnog pripadnika plemena, klana, despotije, nije izazivala nikakvu krivicu ili teskobu, napetost jer to nije bio individualan čin - već kolektivan - poželjan čin socijalizacije pod  vođstvom vrača, sveštenika, despota. 

Grčka je kultura apercepcijom političkog prekinula taj "večni lanac događanja" i otvorila mogućnost početka koji zavisi od odluke i promišljanja ljudi. Upravo je to glavna karakteristika grčkog života. Aristotel je u "Atinskom ustavu" opisao kako Solon kudi građane da bi mnogi od njih voleli da se "stvari u polisu same od sebe odvijaju" (automatski po kosmičkom poretku) i on  je od nih tražio da svojim delovanjem  - postanu politička bića – koja bi svojim činjenjem (delovanjima, suđenjima, odlukama) mogli da prekinu lanac nužnog odvijanja događaja – i postanu kretori svojh životnih trajektorija. Aristotel: "Politička vlast tiče se slobodnih građana a despotska robova". Osnovna podela u Aristotleovoj Politici je između (1) polisa (političko društvo - skup jednakih u različitosti) i (2) domaćinstva (predpolitičko društvo - skup nejednakih). 

Ksenofan: "bogovi su despoti nad ljudima jer oni nemaju nikave zakone iznada sebe" u savremenim "zatvorenim društvima" je postalo - despot je iznad Zakona. Da li ćemo makar u 21 veku postati političko društvo?

 

Zoran Stokić

27.06.2026.

 Tepić: Moguća podrška predsedničkom kandidatu studentske liste ako nije Lompar, kartel braće Vučić davi medije i javnu scenu

Autor:

author

N1 Beograd

|

25. jun. 2026. 15:35

|

VESTI

|

96

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Davanje instrukcija medijima pred SNS skup 27. juna ogolilo je kako kartel braće Vučić davi medije i javnu scenu, kaže za N1 potpredsednica Stranke slobode i pravde i narodna poslanica Marinika Tepić. Ona je navela i da bi o podršci predsedničkom kandidatu studentske liste mogli da razgovaraju "ako to ne bude Milo Lompar".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/marinika-tepic-braca-vucic-mediji-milo-lompar/

 

 

***

Komentar

***

 

Sergej S. Čahotin (1883 –1973) mikrobiolog i jedan od tvoraca moderne propagande, koja je korišćena u Vajmarskoj Nemačkoj kako bi se suprotstavila rastućem uticaju Hitlera. Socijaldemokratska partija Nemačke, kojoj je Čahotin u to vreme pripadao, odbila je da sprovede metode kontrapropagande koje je on preporučio, delimično doprinoseći usponu Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije na vlast. Uprkos tome, Čahotin je uspeo da objavi svoju propagandu u određenim sektorima Nemačke, protiv želje svoje stranke. U tim sektorima, Socijaldemokratska partija je, na izborima, stekla više sledbenika od Naci partije. Čahotinov život, kao pionira bihejvioralnih nauka, kao i visokog teoretičara i praktičara propagande tokom Ruske revolucije i u antifašističkim pokretima u Nemačkoj, Danskoj i Francuskoj, baca korisno svetlo na rano doba moderne propagande. Na primer, kroz svoju kampanju 1932., u Hesenu, Čahotin je pokazao da je samo 10% nemačkog biračkog tela vođeno racionalnim argumentima, dok je 90% bilo daleko više izloženo psihološkoj manipulaciji njihovim osećanjima i osnovnim instinktima kroz ponavljanje simbola i formiranje uslovljenih refleksa. "Savremeni urbani život je obeležen ritmom konstantne brzine, tako da ljudi imaju malo vremena ili želje da proučavaju dugačak niz štampanih znakova, racionalnu izjavu, oni preferiraju - telegrafski stil, stenografiju, različite sisteme znakova - Prednost simbola, koji je mogao da se sastoji od znaka (svastika, krst, srp i čekić...), reči, ili čak muzičke izjave ili boje, imala je prednost prenošenja snažne i emotivne poruke na kondenzovan i trenutan način, bez ikakvog pribegavanja konceptualnom ili racionalnom argumentu".

 

*

"Biblija" je zbirka "malih knjiga". Kada je u pitanju - "Biblija" "osvajanja slobode" -  jedna od tih "malih knjiga" je i "Silovanje masa: Psihologija totalitarne političke propagande" gde Čahotin razlikuje dva oblika propagande: ubedljivu i provokativnu. Prva deluje kroz razum, dok druga teži emocionalnoj osetljivosti, delujući na osnovne emocionalne sfere: agresiju, materijalno zadovoljstvo, seksualnu želju i porodičnu ljubav. Upotreba ovih mehanizama može podstaći kolektivno nasilje, mobilizaciju masa ili njegovu suprotnost – pokornost, apatiju itd. 

Učenik Ivana Pavlova i poznati biolog, Čahotin se znači takođe bavio intenzivnom političkom aktivnošću i autor je teorije o efektima propagande na javno mnjenje, zasnovane na njegovim iskustvima u evropskim totalitarnim režimima.

Zoran Stokić

26.06.2026.

 

 

"Tri strele protiv svastike"

Sergej S. Čahotin (1883 –1973) jedan od tvoraca moderne propagande

 

 

 

"Čovečanstvo i sloboda su jedno".

 

"Trka za slobodom – to je smisao ljudske kulture".

 

"Savremeni urbani život je obeležen ritmom konstantne brzine, tako da ljudi imaju malo vremena ili želje da proučavaju dugačak niz štampanih znakova, racionalnu izjavu, oni preferiraju - telegrafski stil, stenografiju, različite sisteme znakova - Prednost simbola, koji je mogao da se sastoji od znaka (svastika, krst, srp i čekić...), reči, ili čak muzičke izjave ili boje, imala je prednost prenošenja snažne i emotivne poruke na kondenzovan i trenutan način, bez ikakvog pribegavanja konceptualnom ili racionalnom argumentu".

 

Sergej S. Čahotin (1883 –1973) mikrobiolog i sociolog jedan od tvoraca moderne propagande, koja je korišćena u Vajmarskoj Nemačkoj kako bi se suprotstavila rastućem uticaju Adolfa Hitlera. Socijaldemokratska partija Nemačke, kojoj je Čahotin u to vreme pripadao, odbila je da sprovede metode kontrapropagande koje je on preporučio, delimično doprinoseći usponu Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije na vlast. Uprkos tome, Čahotin je uspeo da objavi svoju propagandu u određenim sektorima Nemačke, protiv želje svoje stranke. U tim sektorima, Socijaldemokratska partija je, na izborima, stekla više sledbenika od Nacionalsocijalističke partije. Čahotinov život, kao pionira bihejvioralnih nauka, kao i visokog teoretičara i praktičara propagande tokom Ruske revolucije i u antifašističkim pokretima u Nemačkoj, Danskoj i Francuskoj, baca snažno svetlo na rano doba moderne propagande. Na primer, kroz svoju kampanju 1932., u Hesenu, Čahotin je pokazao da je samo 10% nemačkog biračkog tela vođeno racionalnim argumentima, dok je 90% bilo daleko više izloženo psihološkoj manipulaciji njihovim osećanjima i osnovnim instinktima kroz ponavljanje simbola i formiranje uslovljenih refleksa. Apstraktne, teorijske kritike, ostavljaju čitaoca na pola puta, nezadovoljnog i izgubljenog u mislima. Kritika uvek mora biti praćena predlozima za praktična rešenja; mora biti konstruktivna. I konačno, svaki ljudski čin mora imati društveni element, podsticaj na akciju, upućen – ako hoćete, malo psihogogije – koji inspiriše i stvara optimistički zamah, izvor napretka.

 

*

"Biblija" je zbirka "malih knjiga". Kada je u pitanju - "Biblija" "osvajanja slobode" -  jedna od tih "malih knjiga" je i "Silovanje masa: Psihologija totalitarne političke propagande" gde Čahotin razlikuje dva oblika propagande: ubedljivu i provokativnu. Prva deluje kroz razum, dok druga teži emocionalnoj osetljivosti, delujući na osnovne emocionalne sfere: agresiju, materijalno zadovoljstvo, seksualnu želju i porodičnu ljubav. Upotreba ovih mehanizama može podstaći kolektivno nasilje, mobilizaciju masa ili njegovu suprotnost – pokornost, apatiju itd. 

Učenik Ivana Pavlova i poznati biolog, Čahotin se znači takođe bavio intenzivnom političkom aktivnošću i autor je teorije o efektima propagande na javno mnjenje, zasnovane na njegovim iskustvima u evropskim totalitarnim režimima.

Zoran Stokić

25.06.2026.

 

Musolini - Hitler

"Guščiji korak"

*

Novi DSS: Masovni pritisci na zaposlene da prisustvuju mitingu 27. juna

 

Beta

danas 24.06.2026.  09:23

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/politika/novi-dss-masovni-pritisci-na-zaposlene-da-prisustvuju-mitingu-27-juna/

 

 

***

Komentar

***

 

Događaj će uveličati na bini  27.06. 2026., Aca Lukas i Vesna Zmijanac. Musolini je fasciniran rastućom snagom Hitlera, pokušao je da ga oponaša, ako ne i da ga nadmaši, učeći italijansku vojsku čuvenom guščjem koraku - preimenovavši ga u "rimski korak". Na njegovu nesreću, Italijani su previše živahan i energičan narod, sa svojom ljubavlju prema plesu i pesmi, da bi uspeli u imitiranju germanske glomaznosti - oni koji su videli novi stil parade u Rimu samo su se smejali. Nemci su u vreme Fridriha II izumeli čuveni "guščji korak", koji se koristio na paradi, dajući vojnicima izgled koji deluje istovremeno zastrašujuće i komično - bio je to izgled savršenih automata ili mašina – vojnika "robota". Udaranje bubnjeva pomaže besprekornom izvođenju guščjeg koraka, tako dragog nemačkom militarizmu prošlosti, naravno, "dreser" Hitler ga je odmah oživeo. Radio 15.09.1938., prenosi emotivni govor Hitlera u Nirbergu. Govorvu predhodi Gebelsov inscenirani spektakl  - ulazak "Vođe" u kongresnu salu - na temelju vagnerovske muzike čula se zastrašujuća tutnjava bubnjeva, spora i nametljiva - i teški "guščji koraci" koji su udarali o zemlju - zajedno sa neopisivim zveckanjem i dahtanjem naoružanih masa u maršu. Ova buka stegla je srca miliona slušalaca, ispunjavajući  ih - osećajem fascinacije i straha, namerno izazvane od strane ljudi koji su inscenirali spektakl - živopisan utisak o teškoj nemačkoj ratnoj mašini u pokretu, koja gazi sve, uništava, preti. E sad umesto Vagnera, V.Zmijanac i A. Lukas to je to kao u Žarijevoj predstavi "Kralj Ibi"!

 

Zoran Stokić

24.06.2026.

 "Ljudi iz Ćacilenda 15. marta nosili kišobran koji pruža zaštitu od zvučnih talasa": Radić objašnjava kako je zaključio da je sredstvo upotrebljeno

Autor:

author

N1 Beograd

|

23. jun. 2026. 12:51

> 

13:41

|

VESTI

|

43

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Podeli

 

Facebook

X

Mail

Izvor: N1 Beograd

"Petnestog marta sam razgovarao sa ljudima iz Ćacilenda... Nosili su kišobran sa oznakom Faradej. Zašto su imali materijal koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa?", pita vojni analitičar Aleksandar Radić, obrazlažući kako je došao do zaključka da je na protestu upotrebljen tzv. zvučni top.

 

Oglas

 

"Radio sam u američkoj policiji, upoznao sam se sa funkcionisanjem zvučnog topa, sa efektima, poznajem materiju, susretao sam se s njom. U noći pred 15. mart video sam američku prodavnicu punu materijala Faradej. To je komercijalni naziv materijala koji služi za zaštitu od niskofrekventnih zvučnih talasa. 15. marta sam razgovarao sa ljudima koji su išli u Ćacilend, razgovarao sam sa njima o ratu u Ukrajini, nosili su kišobran. Besmislica je da tu ljudi na taj lepi dan nose kišobran oznake Faradej… Zašto su imali materijal koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa?", pitao je Radić, obrazlažući kako je zaključio da je tzv. zvučni top zaista upotrebljen.

 

Zvuk koji je prekinuo tišinu za žrtve nadstrešnice na studentskom protestu i izazvao paniku među okupljenima je zvučno oružje ili "zvučni top" koji poseduje bezbednosni sistem Srbije, rekao je 15. marta Aleksandar Radić.

 

Masa se tog dana razdvojila se na dva dela i nastala je velika panika među ljudima. Narednih dana u javnosti su izašle optužbe da je korišćeno sonično oružje – zvučni top.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/aleksandar-radic-pretres-zvucni-top-cacilend-kisobran/

 

 

***

Komentar

***

 

Radić: "Radio sam u američkoj policiji, upoznao sam se sa funkcionisanjem zvučnog topa, sa efektima, poznajem materiju, susretao sam se s njom. U noći pred 15. mart video sam američku prodavnicu punu materijala Faradej. To je komercijalni naziv materijala koji služi za zaštitu od niskofrekventnih zvučnih talasa. 15. marta sam razgovarao sa ljudima koji su išli u Ćacilend, razgovarao sam sa njima o ratu u Ukrajini, nosili su kišobran. Besmislica je da tu ljudi na taj lepi dan nose kišobran oznake Faradej… Zašto su imali materijal koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa?", pitao je Radić, obrazlažući kako je zaključio da je tzv. zvučni top zaista upotrebljen.

 

Bravo Radiću, povratili ste mi veru da i u Srbiji ima negoka ko razmišlja empirijski (a ne ideološki). Robert Groseteste: "Sve mora biti podvrgnuto kontroli  'scientia experimetalis'  koja stoji iznad 'autoriteta' " (!) Savremenici - Roberta Grosetesta (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta (1215/21) - su Džingis-kan (1158–1227), Sveti Sava (1175-1236), Aleksandar Nevski (1220–1263). Groseteste je već tada uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine, greške se moraju popravljeti jer  "ponavljanje greške" treba smatrati "kugom razuma".

 

Zoran Stokić

23.02.2026.

 

Kako je pesma "Sarà perché ti amo" postala turistička himna Italije

 

Autor:

faroutmagazine.co.uk

B.J.

|

22. jun. 2026. 12:24

|

SHOWBIZ

Tastevere, Rim, shutterstock_1404616076

Shutterstock/Stefano Guidi

"Sarà perché ti amo", sada već planetarno poznata pesma, koju svaki turista koji poseti Italiju pevuši i po povratku kući, je dokaz kako jedna pop numera može da postane sastavni deo identiteta jedne zemlje.

 

Italija ima posebno mesto u srcu svakog putnika i nalazi se na listi željenih destinacija, zahvaljujući ogromnom broju neverovatnih stvari koje mogu da se vide i dožive.

 

Njena istorija je bogata i složena, sa impresivnim rimskim ostacima širom zemlje. Možete da odete na fudbalsku utakmicu i osetite atmosferu koju ste nekada gledali u emisiji "Football Italia", a možete i da uživate na jednoj od prelepih italijanskih obala okupanih mediteranskim suncem.

 

Italiju možete upoznati i kroz hranu, uživajući u testenini i najboljoj pici na svetu, zadivljeni svežinom i slatkoćom paradajza, kao i bogatim ukusom mesa i testenina.

 

Sve su to neizostavni delovi putničkog iskustva, ali sada postoji i novi dodatak toj listi - zarazni refren pesme "Sarà perché ti amo", melodije koja vam se uvuče u svest i više je nikada ne napusti. Da bismo dočarali iskustvo, zamislite sledeću scenu.

 

Zamislite kako letnje sunce ustupa mesto toploj italijanskoj večeri, dok sedite u bašti restorana sa trga dopire pesma vedrog, poletnog i pomalo kičastog zvuka, neodoljivo karakterističnog za osamdesete godine. Za nekoliko sekundi svi u restoranu pevaju zajedno, a pre nego što se pesma završi, i vi je već pevušite. Nastavljate to da radite čak i dok prolazite pasošku kontrolu na putu kući.

 

Pesma "Sarà perché ti amo" grupe "Riki e Poveri" duboko se urezuje u pamćenje, a svaki akord priziva mutna sećanja na sunce, Aperol špric i kaldrmu. To je nešto zajedničko vama i milionima drugih posetilaca Italije, bez obzira na to da li ste bili na severu, jugu ili bilo gde između, prenosi Far Out Magazine.

 

 

Grupa je osnovana 1967. godine i tokom naredne decenije postepeno je sticala popularnost, čak predstavljajući Italiju na Pesmi Evrovizije 1978. godine. Međutim, tek početkom osamdesetih dostigli su komercijalni vrhunac, a jedna pesma zauvek je obeležila njihovu karijeru.

 

Grupa "Riki e Poveri" je prvi put izvela "Sarà perché ti amo" na festivalu u Sanremu i pesma je odmah osvojila publiku svojom pričom o ludoj, nekontrolisanoj ljubavi.

 

Pesma je postala ogroman hit i zauzela prvo mesto na top-listama u Italiji, Francuskoj i Španiji, u vreme kada je plasman na listama zaista imao težinu. U Švajcarskoj je stigla do drugog mesta, a dobila je platinasti tiraž u Italiji i zlatne tiraže u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji.

 

Kao i kod svih velikih pesama, njen kulturni uticaj nakon objavljivanja učvrstio ju je kao sastavni deo italijanskog života. Ako ste ikada bili na stadionu San Siro, možda je se sećate, jer je "Sarà perché ti amo" postala deo rituala pred utakmice Milana. Kada se timovi spremaju za predstavljanje, a 75.000 navijača Rosonera peva u glas, teško je ostati ravnodušan.

 

 

Pesma je potom postala neizostavni deo trgova i terasa restorana širom zemlje.

 

Upravo joj je taj drugi život, kao delu italijanske kulture, omogućio da opstane. Treći čin usledio je nakon pandemije kovida 19, kada je ponovo otkrivena na društvenim mrežama i postala viralna na TikToku i Instagramu.

 

Zahvaljujući tome, pesma se između 2023. i 2025. godine vratila na top-liste u Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Švajcarskoj.

 

 

Danas nijedna poseta Italiji nije potpuna bez toga da čujete „Sarà perché ti amo“ na nekom trgu, a društvene mreže prepune su snimaka lokalnih muzičara koji je izvode dok im se pridružuju prolaznici, turisti, a zatim i čitav trg koji eksplodira u pesmi, plesu i podignutim mobilnim telefonima.

 

Melodija se lako pamti, a čak i bez poznavanja italijanskog jezika može se osetiti izražajnost i strast stihova, dok sama muzika savršeno prenosi uzbuđenje i haos zaljubljenosti.

 

Svake godine milioni ljudi dolaze u Italiju očekujući umetnost, istoriju i hranu, ali usput dobijaju i lekciju o tome kako pop muzika može postati sastavni deo identiteta jedne zemlje. Gledanje nekoga kako izvodi "Sarà perché ti amo" na trgu možda nije navedeno u turističkim vodičima, ali je postalo nezaobilazan deo posete Italiji.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Na festivalu u Sanremu 1981.,"Sarà perché ti amo" je osvojila tek 4 mesto. Prvo je "za prsa" pripalo "Per Elisa" Alise (Alisi je izgleda pomogao autoritet Betovenova "Fur Elise"),  a drugo "Maledetta primavera" Loretta Goggi. Naravno sve su to pesme o ljubavi koje su postale veliki hitovi. "Sarà perché ti amo" je 1981. postala nezvanična himna navijača Milana, sa namerom da istakne njihovu ljubav prema timu tokom najgoreg perioda u istoriji kluba. Na prelazu iz 1970-ih u 1980-e, tim je doživeo ozbiljnu krizu, dva puta zaredom je ispao iz Serije A u Seriju B – u sezoni 1979/80 kažnjen za umešanost u korupcijski skandal "Totonero". Dok ovo kucam slušam zaboravljenog kompozitora Jean-Joseph Mouret – "Les Amours De Ragonde" 1714. Mouret (u tradici Lilija/Kampre stvara muzičke topose za buduću ikonu Ramoa) njegova pesma "Chantons, Chantons, L'Amour" ("pevajmo o ljubavi"), iz pomenute komične opere, je ipak najbolja himna ljubavi (i u klasičnoj i popularnoj muzici).

 

https://www.youtube.com/watch?v=Nn1IeHL5DHY&list=RDNn1IeHL5DHY&start_radio=1

Ricchi E Poveri - Sarà perché ti amo 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=7F-Wap3q4gc&list=RD7F-Wap3q4gc&start_radio=1

Per Elisa (1995 Digital Remaster)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=e-l46V5Nt5I&list=RDe-l46V5Nt5I&start_radio=1

Maledetta primavera

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=jGNC8Yi_c94&list=RDjGNC8Yi_c94&start_radio=1

Jean-Joseph Mouret (1682-1738) Les amours de Ragonde

06:06 - Acte 1; Chantons, chantons l'mour

 

 

Zoran Stokić

22.06.2026.