Zašto su kolege-sportisti Nemanje Vidića zanemeli i ko se sakrio u mišju rupu

Autor:

author

N1 Beograd

|

03. jul. 2026. 11:34

|

LIČNI STAV

|

43

komentara

Facebook

X

Mail

 

Sport pratim još od najranijih dana, i sam sam pokušavao da postanem NEКO u sportu, ali iako nisam bio baš tako loš, nekako je u meni preovladala želja da pomažem drugima, naročito onima u velikoj nevolji, pa tako kao svoj životni put izabrah medicinu, preciznije hirurgiju. Ali je ta ljubav prema sportu ostala a ona je prisutna i dan danas. A kako i ne bi. Čemu vas uči sport? Кoje poruke šalje? Fer plej. Naporan rad. TIMSКI DUH ako je u pitanju kolektivni sport. Dakle nikako SEBIČNOST. Istrajnost i upornost. Pobede i porazi, bez uzdizanja i unižavanja, i naposletku SOLIDARNOST.

 

Čemu ovaj kratak uvod? Кroz istoriju smo imali, iako mala zemlja, veliki broj vrhunskih sportista, koje smo voleli, koji su bili naša božanstva, i na koje smo se ugledali. Sportista koji su pronosili slavu naše zemlje širom sveta. Sportista koji su bili pre svega LJUDI, i kao takvi uvaženi i poštovani.

 

A sa čim se suočavamo danas. Jedan od naših najistaknutijih sportista svih vremena, čovek svetskog ugleda i gospodskih manira, biva izložen pretnjama i potencijalno fizičkom nasilju, u režiji ljudi koji su zalutali u srpski sport, neostvareni, beznačajni, nezasluženo „osvojili” ili su im date pozicije kao u Orvelovoj „Životinjskoj farmi”. Neka pročitaju ovu knjigu. Možda će se neki i prepoznati, možda će se u nekima od njih i aktivirati poneka od retkih preostalih sinapsi, možda će se u njima javiti osećaj griže savesti i želja za pokajanjem.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/licni-stav/dr-vladimir-dugalic-nemanja-vidic-reakcija/

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Samo svet solidarnosti može biti pravedan i miran".

 

 Rihard fon Vajczeker

 

 

 

Nezavisno od slučaja Vidić. Autor razvija - mit o sportu. Pa gde su učinci u našem društvu koje je proizveo (toliko popularan) sport 1945-2026 (kao što kaže autor: fer plej,..., solidarnost). 

Solidarnost se protivi ideji moći i dominacije jednih nad drugima – da ima solidarnosti zar bi mi živeli u despotskom sistemu? 

Ako se - solidarnost - kao u Srbiji zasniva - samo na "srodničkim vezama porodičnih mreža" koji je to tip društve? Po Dirkemu (1893., "Podela rada u drušvu") takvo društvo je "plemensko društvo"! Sa plemensko/despotskom socijalizaciom teško da će u Srbiji ikada biti ne samo "organske solidarnosti"(moderna društva) nego ni "mehanike solidarnosti"(u feudalizmu u malim društvima ljudi se osećaju povezano kroz sličan rad, obrazovnu i versku obuku i način života). 

Umesto, da smo od 1945., prvo nauči - od uspešnih država - kako se stvara društvo i privreda koja puni budzet – naša vlast (koja je iznad Zakaona 81 god) je od njih prvo uzela zabavu i sport tj. luksuz (Rekreativni sport DA, profesionalni /državni/ NE). Uzimaš kredite od MMF da bi plaćao sport, otimaš, kradeš, novac od zaposlenih, penzionera,..,da bi finansirao sportsku zabavu.

 

*

 

Rekreativni sport DA, profesionalni (državni) NE. Vlast, kao nekada u DDR, 1945-2026 nepovratno troši enorman novac na sport. Održavaju se svi klubovi, infrastruktura, režiski troškovi, krovne organizacije u zemlji i svetu (funkcioneri, sudije, lekari...). Plaća sve u vezi takmičenja po svetu, enormna mediska pratnja. Enormne premije, nacionalne penzije... 

Da je taj novac (od državnog sporta) dat u razvoj poljoprivrede i prateće infrastrukture danas bi imali poljoprivredu koja punili budzet Srbije; umesto toga mi uvozimo čak i hranu. A ulaganje u obrazovanje da i ne spominjem, samo inovacije mogu da stvore pravi profit...

 

Zoran Stokić

4.07.2026.