Nađeno mesto gde je Jovan Krstitelj osuđen na smrt

 

Arheolozi tvrde da su otkrili mesto gde je Jovan Krstitelj osuđen na smrt. Radi se o lokalitetu Maheron u današnjem Jordanu, gde se, prema tvrdnji arheologa, nalazio podijum na kom je Saloma od kralja Iroda Antipe tražila glavu Isusovog preteče.

 

IZVOR: B92 NEDELJA, 10.01.2021. | 13:51 -> 08:10

 

Prema predanju, Jovan Krstitelj, poznat i kao Jovan Preteča, najavio je dolazak Isusa Hrista na zemlju. Biblija, ali i rimski pisac Flavije Josif, svedoče kako je Jovan Krstitelj izgubio život. Upravo je rimski pisac naveo tvrđavu Maheron u blizini Mrtvog mora kao mesto njegovog pogubljenja.

 

Kralj Irod Antipa strahovao je od rastućeg uticaja Jovana Krstitelja, piše Flavije Josif, pa ga je zbog toga pogubio. Biblija navodi kako je Irod Antipa pogubio Jovana u zamenu za ples, prenosi Sputnjik. Biblijska priča govori kako je Irod Antipa želeo da se oženi Irodijadom, bivšom ženom svog brata Filipa, protiv čega je istupio Jovan Krstitelj.

 

Na Irodovom rođendanskom slavlju, Irodijadina ćerka Saloma plesom je oduševila Iroda, pa joj je on za nagradu obećao šta god poželi, a ona je zatražila glavu Jovana Krstitelja. Arheolozi koji istražuju ovaj lokalitet sada tvrde da su našli plesni podijum na kome je doneta ova smrtna presuda. Đeže Vereš, vođa istraživanja, navodi da su otkrili i presto Iroda Antipe. Lokalitet na kom su obavljena nova istraživanja poznat je već decenijama, ali su arheolozi tek sad utvrdili da se radi o Irodovom tronu, naveo je Vereš. Budući da se radi o kraljevskom tronu, jasno je da je u njegovoj blizini bio i plesni podijum na kom je Saloma odigrala smrtonosni ples, tvrdi arheolog.

 

Tim arheologa objavio je u svojoj knjizi i rekonstrukciju izgleda zamka iz vremena kada je pogubljen Jovan Krstitelj. Međutim, mišljenja stručnjaka o ovom otkriću su podeljena. Morten Herning Jensen, norveški stručnjak, autor knjige o Irodu Antipi, navodi da je istorijski moguće da je ovo otkriće ono za šta ga smatra Vereš, piše Live Science. Sa druge strane, Džodi Magnes, profesorka na Univerzitetu Severne Karoline, hvali rad tima arheologa, ali otkriće prema kom je nađen Irodov tron, dovodi u pitanje. Kako kaže, predmet za koji Vereš tvrdi da je tron Iroda Antipe, mnogo je manji od trona njegovog oca Iroda Velikog u zimskoj palati u Jerihonu.

 

Erik Majers, profesor emeritus na Univerzitetu Djuk, opet, navodi da je veoma moguće kako je nađen tron Iroda Antipe. "Po svemu sudeći, nađeno je idealno poklapanje literarnih i arheoloških izvora koji smeštaju pogubljenje Jovana Krstitelja na to određeno mesto. U pitanju je jak 'slučaj' i željno očekujem konačni izveštaj", rekao je Majers.

 

 

***

Kometar

 

***

 

 

Kada je Rimsko carstvo izgubilo sposobost da socijalizuje ljude, kroz primarne vrednosti i norme, u prvi plan su istupili propovednici istočnjačkih religija – po prvi put u antičkom svetu započela je propaganda među masama kao takvim. Ljudi ostavljeni bez bilo kakvog društvenog principa, koji bi im davao smisao života, potpuno izgubljeni, oslonac su pronašli u hrišćanskoj propagandi. Ako bogatsvo ne donosi sreću, doneće je siromaštvo. Ako mudrost nije u stanju da reši naše probleme, spas je u neznanju. Ako nas zakoni i institucije Rimskog carstva ne čine srećnim ljudima, spas je u anarhiji. Kada je antički čovek - društvo i prirodu oko sebe - počeo doživljavati kao neistinu, kao laž – kada je izgubio svaku nadu - ribarima ljudskim dušama put je bio trasiran. Ako ne može da se osloni - na društvo i na prirodno – spas je u nadprirodnom. Ako nema spasa u zemaljskom životu spasenje se nalazi u nebeskom večnom carstvu, nadprirodnom Bogu. U prvoj poslanici Korinćanima: “Pogubiću mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciću...” Vekovi pokazaše da oni koji su učili “da ljubav, a ne razum, mora da vlada”, otvoriše put onima koji vladaju pomoću mržnje. Bilo je to pretvaranje očajanja u spasenje, ali po koju cenu? Za hrišćane je čovek koji veruje u sebe u razum (i koji još uvek od sebe nešto očekuje), suštinski grešnik.

 

 

Zoran Stokić

13.01.2021.

 

Nove teorije naučnika: Tamna materija uopšte i ne postoji?

 

Već decenijama astronomi i fizičari teoretišu o tome kako je svemir ispunjen egzotičnim materijalom nazvanim "tamna materija" koji objašnjava čudno gravitaciono ponašanje galaksija i grupa galaksija.

 

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 11.01.2021. | 13:07 -> 08:05

 

Tamna materija, prema matematičkim modelima, čini tri četvrtine ukupne materije u svemiru. Ipak, to nikada nije viđeno ili u potpunosti objašnjeno. I dok je postojanje tamnih materija postalo prevladavajuća teorija koja objašnjava jednu od većih misterija svemira, neki naučnici traže alternativno objašnjenje o delovanju galaksija.

 

Sada međunarodni tim naučnika kaže da je pronašao nove dokaze da tamna materija možda uopšte ne postoji, prenosi NBC News. U istraživanju objavljenom u časopisu Astrophysical Journal, naučni izveštaji o malim odstupanjima u orbitalnim brzinama udaljenih zvezda vode jednom zaključku - tamna materija uopšte i ne postoji.

 

Verovatno bi, u tom slučaju, čista matematika mogla da objasni zašto se galaksije ponašaju onako kako se ponašaju, rekla je Stejsi Mego, koja je glavna u odseku za astronomiju na Univerzitetu "Case Western Reserve" u Klivlendu.

 

Novo istraživanje sugeriše da se znakovi slabe gravitacione plime, poznati kao "efekat spoljnog prostora", mogu statistički uočiti u orbitalnim brzinama zvezde u više od 150 galaksija. Autori kažu da taj efekat ne može biti objašnjen teorijama tamne materije, ali može modifikovanom teorijom Njutnove dinamike, MOND.

 

Njutn je svoju teoriju da se objekti međusobno privlače silom koji varira zavisno od njihove mase osmislio na osnovu posmatranja orbita planete. Uz usavršavanja iz Ajnštajnovih teorija u 20. veku, Njutnova teorija i dalje je zapanjujuća tačna, prenosi tPortal. Formulaciju MOND-a je dodatno formulisao 1980-ih godina izraelski fizičar Mordehai Milgrom, kako bi objasnio uočeno odstupanje bez tamne materije.

 

On kaže da gravitacija uzrokuje malo ubrzanje, na tako niskim nivoima da se može videti samo u objektima veličine galaksije. Ovo bi značilo da objašnjenje tamne materije nije potrebno. Do sada je MOND "preživeo" nekoliko naučnih testova, ali većina istraživača ipak i dalje favorizuje teoriju po kojoj postoje tamne materije. Ostaje nam da vidimo da li će ova teorija promeniti "naučnu klimu".

 

***

Komentar

 

***

Fajerabend:”nema ni jedne ideje, ma kako drevne i apsurdne, koja nije kadra poboljšati naše znanje“. Kad naučnik “stvara” “sve je u igri” to je kreativan proces koji uključuje slučajne i iracionalne momente. Antički Grci su smatrali da smrtni ljudi udišu vazduh, a Bogovi udišu "etar" - spoljašnje nebeske sfere su ispunjene "nepropadljivim" etrom i u njemu se kreću planete i zvezde. Dekart je antički etar uveo u fiziku. Njutn je pokušavao da pomoću etra objasni postojanje gravitacije i toplote. Kada je 1905. Majkelson napravio varijaciju Fizovog merenja - kretanja Zemlje u odnosu na etar - zaključio je da se “ne može ustanoviti kretanje Zemlje u odnosu na etar. Brzina svetlosi ne zavisi od kretanja Zemlje”! Uprkos tome Lorenc 1909: "Jedna od najvažnijih naših pretpostavki biće da etar ne samo ispunjava svo prostranstvo između molekula, atoma i elektrona, već i prožima sve te čestice; ako se čestice kreću, etar je uvek u miru". Slično kada je Nobelov komitet 1907. dodelio Majkelsonu nagradu za fiziku, on u svom obrazloženju nije ni spomenuo "ether drift test". Čak i posle objavljivanja svoje opšte teorije relativnosti 1916. - sve negde do 1920. - Ajnštajn je često govorio i pisao da "etar postoji. Saglasno opštoj teoriji realtivnosti, prostor se ne da zamisliti bez etra tj. kontinuuma koji ima neka fizička svojstva". Polako naučnici su "debelokošci" pre nego što odbace neki "pojam" uvešće mnoge "pomoćne" hipoteze ne bi li spasli svoju teoriju.

*

Kod svakog "termina" treba da razlikujemo njegovu: "prirodnu", "intuitivnu"  i "teorijsku" - fazu. Jer problem oko značenja teorijskih termina delom nastaje i zbog samog načina na koji se novi termini uvode u naučnu teoriju. Najčešće se uzima neka već postojeća reč iz prirodnog jezika, kojoj u procesu građenja same teorije intuicija naučnikova nameće jedno novo, najpre zamagljeno, višeslojno značenje, pri čemu sasvim otpada izvorna leksička definicija reči; a onda, kada je teorija već sasvim oformljena, taj termin konačno dobija svoje precizno značenje vezano samo za tu teoriju. Zatim nastajanje nove naučne teorije uvek je praćeno sukobljavanjem suparničkih modela. Tako i sada u kosmologiji postoji više kandidata za „tamnu materiju“: stabilne supersimetrične čestice, masivne čestice sa slabim interakcijama i & a postoje i alternativne teorije koje mogu objasniti tzv gravitacione efekte tamne materije, na primer, one koje se bave modifikacijama gravitacije pri malim ubrzanjima i tsl. Problem savremene fizike i kosmologije je taj što je rasprava oko njihovih naučnih termina uvek vezana za poznavanje "tehničkog jezika" tih struka. Zato sam i ponudio primer sa "etrom" jer je taj primer daleko lakši za sagledavanje. Fresnelova teorija (koju je podržavao Lorenc) je podrazumevala je postojanje „etarskog vetra“ a suparnička škola Stoksova je tvrdila "da na površini Zemlje nema etarskog vetra" (koju je podržavao Majkelson). 

 

 

Zoran Stokić

11.01.2021.

 

 

Nauka i svemir: Stiven Hoking, čovek koji je tražio "teoriju svega“

 

Uprkos teškoj bolesti, Hoking je postao jedan od najuglednijih naučnika savremenog doba.

 

IZVOR: BBC PETAK, 8.01.2021. | 17:44

 

Uprkos neprekidnoj borbi sa bolešću motornog neurona, Stiven Hoking je postao jedan od najcenjenijih i najslavnijih naučnika svoga vremena. Izuzetno duhovit i spreman na šale na sopstveni račun, Hoking, preminuo 2018. u 76. godini, bio je popularni ambasador nauke i uvek je pazio na to da najšira javnost ima jasan uvid u njegov rad.

 

Njegova knjiga "Kratka istorija vremena" neočekivano je postala bestseler iako nije jasno kako je toliko mnogo ljudi uspelo da je pročita do kraja. Pojavio su u mnogim popularnim TV serijama i pozajmio svoj sintetizovani glas raznim audio snimcima.

 

Stiven Vilijem Hoking rođen je 8. januara 1942. godine. Njegov otac, istraživački biolog, odselio se sa njegovom majkom iz Londona da bi izbegao nemačko bombardovanje. Hoking je odrastao u Londonu i Sent Olbansu i, nakon što je stekao diplomu iz fizike na Oksfordu, išao na Kembridž na postdiplomske istraživačke studije iz kosmologije.

 

Kao tinejdžer je uživao u jahanju i veslanju, ali dok je bio na Kembridžu postavljena mu je dijagnoza jednog oblika bolesti motornog neurona od koje će ostati potpuno paralisan. Dok se spremao da se oženi sa svojom prvom ženom Džejn 1964. godine, njegovi lekari mu nisu dali još više od dve-tri godine života. Ali bolest je napredovala sporije nego što se očekivalo. Njih dvoje su dobili troje dece, a 1988. godine - iako je Hoking tada već mogao da govori samo uz pomoć sintetizatora glasa posle traheotomije - završio je "Kratku istoriju vremena" - vodič kroz kosmologiju za početnike.

 

Knjiga se prodala u više od 10 miliona primeraka, mada je njen autor bio svestan da je nazivaju "najpopularnijom nepročitanom knjigom". Tokom čitave karijere dobijao je počasne diplome, ordenje i nagrade, a 1982. godine primio je i orden Reda britanske imperije. Navodno mu je devedesetih ponuđena i titula viteza, ali je kasnije obelodanjeno da ju je odbio zbog problema sa vladinim finansiranjem naučnih projekata.

 

Slavna ličnost

 

 

Hoking je otkrio fenomen koji je postao poznat kao "Hokingova radijacija", kada crne rupe ispuštaju energiju i pretvaraju se u ništavilo. Bio je slavan po izuzetnoj sposobnosti da vizualizuje naučna rešenja bez proračuna ili eksperimenta. Ali možda je najviše pažnje privukla njegova "teorija svega", koja sugeriše da se univerzum razvija prema jasno definisanim zakonima.

 

"Ovaj kompletni set zakona može da nam pruži odgovore na pitanja kao što su kako je nastao univerzum", rekao je on. "Kuda se kreće i da li će imati kraj? A ako hoće, kako će se tačno okončati? Ako nađemo odgovore na ta pitanja, zaista ćemo spoznati božji um." Hokingov status slavne ličnosti potvrdili su čak i Simpsonovi - opisan je kako pije u baru sa Homerom, sugerišući da bi čak mogao da ukrade Homerovu ideju da je univerzum oblika krofne. Pojavio se u specijalnom dokumentarcu o BBC-jevoj humorističkoj seriji "Crveni patuljak", u kom je govorio o tome zašto voli seriju, a pojavio se i u "Zvezdanim stazama: Sledećoj generaciji" kao hologram samog sebe.

 

Rok grupa Pink Flojd iskoristila je njegov prepoznatljiviji sintetizovani glas za uvod u pesmu "Keep Talking" na njihovom albumu iz 1994. godine "The Division Bell".

 

Ne dozvolivši da ga njegovo fizičko stanje omete, nastavio je da radi kao Lukasovski profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu, a 2001. godine objavljena je njegova druga knjiga "Kosmos u orahovoj ljusci".

 

Nepredvidiv

 

 

Verovao je da je od svoje bolesti imao neke koristi; tvrdio je da mu je život bio dosadio pre nego što se razboleo. Ali zbog svog stanja neizbežno je bio upućen na druge.

 

Često se zahvaljivao ženi, koja se starala o njemu više od 20 godina, a prijatelji i rođaci bili su šokirani kad ju je ostavio zbog jedne od svojih medicinskih sestara, Elejn Mejson, sa kojom se oženio 1995. godine. Njih dvoje su se kasnije razveli 2006. godine. Hoking je do 2000. godine postao česti posetilac hitnog prijema bolnice Adenbruk u Kembridžu, tražeći lečenje za raznovrsne povrede.

 

Policija je saslušala nekoliko ljudi povodom optužbi da je tokom godina bio izložen verbalnom i fizičkim zlostavljanju. Bio je poznat kao nepredvidivi, gotovo nemarni vozač svojih električnih invalidskih kolica, a insistirao je da njegove povrede nisu nastale tokom zlostavljanja. Ništa nije preduzeto po tom pitanju.

 

Postao je 2007. godine prvi kvadriplegičar koji je iskusio bestežinsko stanje u tzv. "kometi povraćke", modifikovanom avionu posebno dizajniranom da simulira nultu gravitaciju. Rekao je da je to uradio da bi podstakao interesovanje za svemirska putovanja i rezervisao sedište u Virdžinovom galaktičkom suborbitalnom svemirskom avionu ser Ričarda Brensona. "Verujem da životu na Zemlji konstantno preti uništenje u katastrofama kao što su iznenadni nuklearni rat, genetski modifikovan virus ili neka druga opasnost. "Mislim da ljudska rasa nema budućnost ako ne otputuje u svemir - zbog toga želim da podstaknem interesovanje javnosti."

 

Film "Teorija svega" pojavio se 2014. godine, snimljen na osnovu svedočanstva Džejn Hoking o njihovom upoznavanju i braku. Hoking je lično sreo Edija Redmejna u sklopu glumčevih priprema za ulogu slavnog naučnika.

 

U seriji na televizijskom kanalu Diskaveri, rekao je da je savršeno racionalno pretpostaviti da negde drugde postoji inteligentni život, ali je upozorio da bi vanzemaljci mogli samo da dođu da iskoriste resurse Zemlje i produže dalje. Hoking je takođe predvideo kraj čovečanstva od globalnog zagrevanja, velike komete ili novog virusa. Sarađivao je sa ruskim investitorom Jurijem Milnerom 2015. godine na projektima pronalaska dokaza o postojanju vanzemaljskog života. Jednom je napisao da ima bolest motornog neurona gotovo čitav svoj život, ali da ga to nije sprečilo da ima atraktivnu porodicu i da bude uspešan u svom poslu."To samo pokazuje", rekao je "da čovek nikad ne sme da izgubi nadu."

 

 

Kratka istorija Stivena Hokinga

 

 

Veoma normalan mlad čovek

 

Hoking je rođen 8. januara 1942. godine i odrastao je u Sent Olbansu, kao najstariji od četvoro braće i sestara. Njegov otac je bio istraživački biolog, a njegova majka sekretarica pri medicinskom istraživanju, tako da ne iznenađuje što je počela da ga zanima nauka. Kao studenta ga je privlačila fizika i matematika, jer je verovao da one nude suštinske uvide u prirodu sveta. Ali ništa ga nije izdvojilo kao posebnog među njegovim drugovima iz klupe ili tokom prve godine studija na Univerzitetu u Oksfordu.

 

1965. - Stiven se ženi sa Džejn

 

Vajld Stiven je diplomirao fiziku na Oksfordu, a postdiplomske studije započeo na Kembridžu. Njegov vlastiti univerzum proširio se kad je zaprosio buduću suprugu. Džejn je takođe bila iz Sent Olbansa i bila je redovna studentkinja savremenih jezika. Upoznala je Hokinga na novogodišnjoj žurki, pre nego što mu je bila postavljena dijagnoza. Njih dvoje su odlučili da se venčaju naprečac, zato što nisu znali koliko je Stivenu ostalo da živi. Kako se Stivenovo zdravlje pogoršavalo, počeo je da hoda uz pomoć štapa. Džejn, koja je bila dve godine mlađa od svog verenika, morala je da traži specijalno izuzeće sa svog koledža jer studentima u to vreme obično nije bilo dozvoljeno da se venčavaju.

 

1966. - Novi način razmišljanja o svetu

 

Hoking je izbegao ograničenja svog invaliditeta obučivši mozak da funkcioniše na potpuno nov način. Kako su počeli da mu otkazuju udovi, razvio je u svom umu nov način vizuelizacije problema da bi na taj način došao do rešenja umesto da mora da piše jednačine. Neki od njegovih kolega sugerisali su da je ovaj način razmišljanja doveo do njegovih najvećih otkrića. Hoking je tada radio na jednoj od najbizarnijih ideja nauke - crnim rupama.

 

Kao ekstremno predviđanje Ajnštajnove teorije relativnosti, one nastaju kad se ogromne zvezde smanje na nultu veličinu i beskrajnu gustinu - poznatu kao "singularitet".

 

1970. - Mogu li crne rupe da ukažu na to kako je nastao Univerzum?

 

Hokingov rad na crnim rupama pomogao je da se dokaže ideja o Velikom prasku prilikom nastanka Univerzuma. Nastala četrdesetih, Teoriju o Velikom prasku i dalje nisu prihvatali svi kosmolozi. Radeći sa matematičarom Rodžerom Penrouzom, Hoking je shvatio da su crne rupe kao obrnuti Veliki prasak - a to je značilo da su matematičke formule kojima je opisao crne rupe takođe opisivale i Veliki prasak. Bio je to ključan trenutak za dokazivanje da se Veliki prasak stvarno desio.

 

1974. - U potrazi za osnovnim zakonima fizike

 

Hoking je shvatio da bi crne rupe mogle da budu način da se objasni sveti gral fizike: ujedinjena teorija koja kombinuje opštu relativnost sa kvantnom mehanikom. Ove dve moćne ali nepomirljive teorije opisuju univerzum zasebno na kosmičkom nivou i na nivou subatomskih čestica. Hokingov pokušaj da ih ujedini doveo je do iznenađujućeg rezultata - da crne rupe mogu da sijaju. Ovaj efekat danas je poznat kao "Hokingova radijacija". Taj rad učvrstio je njegovu reputaciju ključnog mislioca svoje generacije. On je 1974. godine izabran za člana Kraljevskog društva, u 32. godini, kao jedan od najmlađih ljudi koji je doživeo tu počast.

 

1979. - Hoking odabran za naslednika Isaka Njutna

 

U 35. godini Hoking je postao Lukasovski profesor matematika na Kembridžu - što je položaj koji su držali neki od najvažnijih fizičara iz Velike Britanije, uključujući Isaka Njutna. Dostigao je vrhunac intelektualnog dostignuća uprkos činjenici da je bolest motornog neurona satrla njegovo telo. Više nije mogao da hoda, niti sam da se hrani, i što je koristio električna invalidska kolica da bi se kretao i toliko je otezao sa govorom da je mnogima bilo teško da ga razumeju.

 

1985. - Stiven gubi glas, ali pronalazi novi

 

Dok je bio u Ženevi, Hoking je hitno primljen u bolnicu sa smrtonosnom upalom pluća. Život mu je visio o koncu. Doktori su mogli da spasu Stivenoj život samo ako na njemu izvedu operaciju koja ga je lišila sposobnosti govora. Sada je mogao samo da komunicira dizanjem obrva. Njegovi prijatelji su mu pomogli da krene da koristi revolucionarni sintetizator govora koji mu je podario novi prepoznatljivi glas. Jedan od njegovih prvih zahteva kad je ovladao ovim sistemom bio je da mu neko pomogne da završi novu knjigu na kojoj je radio.

 

1988. - Kratka istorija vremena

 

Hokingov uvod u kosmologiju jedna je od najprodavanijih knjiga svih vremena. Hoking je želeo da objasni svoj rad javnosti i usput zaradi novac kako bi izdržavao porodicu dok mu se zdravlje pogoršavalo. "Kratka istorija vremena" bila je bestseler čitave četiri godine. Hoking smatra da se njen uspeh krije u omogućavanju ljudima da razumeju krupna filozofska pitanja, ali priznaje da je prodaju potpomoglo interesovanje za njega kao čoveka. Knjiga se prodala u više od devet miliona primeraka. Pretvorila je Hokinga u slavnu ličnost i izmenila mu život.

 

1995. - Stiven se ženi drugi put

 

Posle 25 godina braka i troje dece, Stiven i Džejn Hoking su se rastali i razveli. Stiven se oženio medicinskom sestrom Elejn Mejson. Kako je Hokingovo ime postajalo slavno, njegov porodični život je patio. Slava i bolest pokazali su se kao prevelik teret. Hoking je opisao svoj novi odnos sa Elejn Mejson kao "strastven i buran". Njegov drugi brak potrajao je jedanaest godina. Kao razlog njegovog konačnog raspada naveo je pritisak njegove bolesti.

 

1999. - Ikona popularne kulture

 

Stiven je 1999. godine postigao ono što mnogo stvaraju njegovim vrhunskim priznanjem: svoje prvo gostovanje u Simpsonovima. U tom trenutku već je bio ikona popularne kulture, slavan po javnim napisima i epizodnim pojavljivanjima baš kao i po naučnim radovima. Vodio je dokumentarnu seriju "Univerzum Stivena Hokinga", gostovao je u "Zvezdanim stazama: Sledeća generacija" i pozajmio glas na albumu Pink Flojda "The Division Bell". I nastavio je da objavljuje popularne naučne knjige.

 

2004. - Paradoks informacija o crnim rupama

 

Hokingov rad na crnim rupama se nastavio. On je 2004. godine smislio novu smelu ideju, oko toga da li crne rupe krše zakone fizike. Jedna od ideja na kojima se zasniva kvantna teorija jeste da fizička svojstva subatomskih čestica (ili 'informacije') ne mogu da se unište. Godinama je Hoking tvrdio da crne rupe ne uništavaju informacije, ali nije pokazao kako. Na jednoj konferenciji svi su očekivali prkosnu odbranu njegovih ideja. Umesto toga, Hoking je napravio iznenađujuće radikalan zaokret. Njegova kontroverzna nova teorija - da se informacije emituju u druge univerzume - demonstrirala je da on još uvek radi na izgradnju vlastite slike o Univerzumu.

 

2009. - Stiven najavljuje da se "neće povući"

 

Kao što su zahtevala pravila Univerziteta u Kembridžu, Hoking je napustio položaj Lukasovskog profesora matematike kad je napunio 67 godina. U tom trenutku više nije mogao da koristi ruke da bi upravljao invalidskim kolicima i mogao je da komunicira samo pomeranjem mišića obraza da kontroliše svoj sintetizator govora. Međutim, najavio je da namerava da se i dalje bavi svojim radom. U nemogućnosti da preuzme administrativna zaduženja najviših naučnika, mogao je samo da nastavi da radi ono što najbolje ume - da misli. Preuzeo je novi položaj na Kembridžu i nastavio da objavljuje članke u vodećim časopisima.

 

2010. - Velika zamisao

 

U bestseler knjizi "Velika zamisao", Hoking je izneo još smelih tvrdnji o lovu na teoriju svega. Hoking je podržao radikalnu novu ideju: M-teoriju. Ona predviđa da postoji mnogo univerzuma i da ne postoji teorija svega koja bi opisala naš konkretni Univerzum. Umesto toga, zakoni fizike su različiti u različitim univerzumima; naš je sasvim slučajno onaj u kom su uslovi pogodni za život. Zaključci M-teorije bili su neprihvatljivi za mnoge koji su proveli čitave živote u potrazi za teorijom svega, a neki fizičari odbacuju M-teoriju kao puku spekulaciju.

 

2014. - Hoking na velikom ekranu

 

U "Teoriji svega", Edi Redmejn je ostvario Oskarom nagrađeno tumačenje Hokinga. Film je bio zasnovan na knjizi "Putovanje do beskonačnosti: Moj život sa Stivenom" Stivenove prve žene Džejn. Džejn i Stiven su sarađivali sa filmskom ekipom, a on je dozvolio da se njegov glas koristi u filmu. Sam Hoking je hvalio film i tvrdio da je imao problema da razlikuje fotografije iz svog ranog života od fotografija Redmejna. Film je postao trajno svedočanstvo o Stivenovoj sposobnosti da podjednako inspiriše i naučnike i javnost.

 

2018. - Neverovatan život

 

Profesor Hoking je umro u martu. Pedeset pet godina se opirao bolesti koja je trebalo da ga ubije za pet. Vreme koje je proveo od svoje dijagnoze nije bilo puko preživljavanje - tad je proizveo sav svoj rad koji će promeniti svet. Njegove briljantne ideje unapredile su Ajnštajnove ideje i uvele Hokinga u panteon velikih savremenih fizičara. Njegova iznenađujuće prodavana knjiga i legendarna pojavljivanja u popularnoj kulturi možda su ga predstavili i omilili široj javnosti, ali njegove ideje o gravitaciji, crnim rupama i Velikom praksu ostaće njegovo najveće nasleđe.

 

 

***

 

Komentar

 

***

 

 

Ikone nauke poput Njutna i Hokinga su nam pokazae da stvarni problemi nisu fizička ograničenja koja nam nameće spoljni svet već su to ograničenja našeh duha; mi stvaramo ta naša ograničenja, te ih mi takođe, kritički, možemo i razoriti. Njutn je “razorio” Aristotelov i Kartezijanski model nauke i stvorio novi. Naučne teorije  objašnjavaju jedne karakteristike, a zapostavljaju druge. One prepoznaju neka svojstva kao bitna i onda stvaraju njihove opise koji se neće menjati sa promenom tačke gledišta. Za kretanja objekata koji nisu „srednjih veličina i brzina“ Ajnštajn je u relativnosti sjedinio objekte vreme i prostor u prostor–vreme; i dok je Njutnova dinamika dopuštala beskonačne brzine i trenutno dejstvo na daljinu u relativnosti toga nema. Na tom tragu se kretao Hoking koji, iako nije svešteno lice, 1979. postaje prof Lukasovske katedre; 1669. Njutn je postao prvi Lukas prof  zahvaljujući, inteletualnom poštenju, prof  Barovu  (zbog koga je fondacija osnovala novu Lukas katedru, da bi baš on na njoj upoznao Engleze s novostima pariske kartezijanske geometrije); on je predao katedru anonimnom asistentu koji nije hteo da se zamonaši (a pride se bavio i oživljavanjem Arijevih religijskih teza, kreirajući novih 12 simbola vere i izvodio nebrojene alhemijske eksperimente), a kod  kralja Čarsa II, se založio da Krune donese zakon da prof matematike na Triniti koledžu ne moraju biti sveštenici. I Kruna je donela traženi zakon.

 

 

Zoran Stokić

8.01.2021.

 

Prezir prema medicini

 

Povodom teksta prof. Dragutina Savića "Medicina nije nauka"

 

Profesoru Saviću je bilo potrebno 15 dana da „prouči“ literaturu i donese zaključak sadržan u naslovu svog članka.

 

"Danas"- Piše: Zoran Radovanović 06. januara 2021. 15.36 Izmenjeno: 15.37

  Istinomer 

 

Krunski dokaz mu je pre 40 godina objavljeni tekst „Zašto medicina ne može biti nauka“.

Ostaje mu da veruje kako je ovom „epohalnom“ mišlju raskrinkao poslenike naučne discipline razvijane milenijumima, od Hipokrata, Galena i Avicene do Koha, Fleminga i Sejbina.

Istini za volju, Savić u svom svetonazoru nije usamljen, kao što nisu ni pobornici ideje o ravnoj zemlji ili čipovima u vakcinama.

Međutim, svi ostali smatraju medicinu meganaukom, koja se sastoji iz tri glavne grane: bazične, kliničke i preventivne.

Primer prve su, recimo, biohemija ili medicinska genetika i teško im je osporiti fundamentalni karakter.

Drugu čine internisti, hirurzi, infektolozi (da ne nabrajam dalje), a moj oponent će se iznenaditi što ne samo da mnogi među njima imaju naučna zvanja, već predstavljaju većinu u najbrojnijem, medicinskom odeljenju SANU.

Čak je i predsednik te ustanove kliničar – neurolog!

Nepoznato mi je da je iko do sada osporio da je epidemiologija osnovna nauka preventivne medicine 

Ima čak autora koji tvrde da je ona više od drugih disciplina uticala na ponašanje savremenog čoveka.

Tako najviše saznanja o faktorima rizika za infarkt i šlog potiče iz rezultata kohortnih epidemioloških istraživanja (preko 1000 naučnih radova do 2000. godine samo iz čuvene framingemske studije).

I o činiocima odgovornim za nastanak raka saznavalo se epidemiološkim metodama, poređenjem izloženih i neizloženih osoba, na primer pušača i nepušača ili vitkih i gojaznih građana.

I zaista, teško je na drugi način, osim epidemiološkim istraživanjem, ustanoviti da li, recimo, rad u pilani povećava rizik od raka nosnog dela ždrela.

U svetu postoje brojni udžbenici i teoretske (theoretical) i praktične (field, practical) epidemiologije, kao i mnoge desetine naučnih časopisa u čijim naslovima se ova naučna disciplina pominje bilo u imeničkom, bilo u pridevskom obliku.

Savić prezrivo odbacuje činjenicu da je put pređen za nepunih godinu dana od otkrića nove bolesti do pronalaska vakcine „bez presedana u istoriji medicine“.

Retoričkim pitanjem „… kakvi dokazi, koja medicina?“ negira koncept medicine zasnovane na dokazima, koji je postao opšte mesto još pre 40 godina, kada su ga nametnuli kanadski klinički epidemiolozi.

Vredi li, onda, objašnjavati da je za tako brz prodor u nepoznato (on ismeva tu sintagmu) bilo potrebno da kliničari otkriju novu bolest, da virusolozi izoluju virus, da genetičari razjasne njegov kod, da epidemiolozi ustanove dužinu zaraznosti i puteve prenošenja uzročnika, da kliničari sagledaju terapijska rešenja itd.

Dođosmo do ličnih uvreda. Prof. Savić mi zamera da sam čestim prisustvom u medijima „prešao granicu dobrog ukusa“.

Time otkriva svoj problem, jer ga ništa ne tera da opsesivno prati moja pojavljivanja, komentariše ih po komšiluku i da se proletos bruka u „Politici“ pokazujući svojom kritikom mene elementarno nepoznavanje tematike koju je pokrenuo.

Možda će se zastideti kada sazna da je DanGraf, izdavač ovog lista, jesenas objavio zbirku mojih članaka, a da je „Politika“ insistirala da ponovo postanem njen kolumnista.

Uz to, NUNS me je pre nekoliko dana proglasio za počasnog člana na osnovu članaka objavljivanih o kovidu 19.

Mediji me često traže upravo da bih razjasnio zabune nastale istupanjem pojedinaca kakav je prof. Savić.

Ne zameram mu što svoj prezir prema medicini i epidemiologiji prenosi i na mene, kao njenog poslenika.

Ne vidim u tome malicioznost, već relativno čestu skučenost vidika, poznatu i kao fah ignoranciju.

Tunelsko viđenje svoje oblasti sprečava ga da uoči posebnosti ostalih disciplina, svake sa svojim sopstvenim paradigmama.

Zato bi njegovo samoljublje bez sumnje zaprepastila primedba da je ono čime se bavi nemaštovit i dosadan posao, nalik krojaču koji, umesto makazama, cezijumovim solima ili danas metodom CRISPERS po ustaljenom obrascu preseca neke aminokiselinske lance.

Naravno, za boljeg poznavaoca nauke i Savićeva pristrasnost i navedena „žaoka“ predstavljaju podjednako neprihvatljiva odstupanja od stvarnosti.

Mom kritičaru ostaje da više desetina uglednih naučnih časopisa, od Lanceta do publikacija iz njegovog domena (npr. Am J Hum Gen) obavesti kako mu se ne dopadaju radovi koje sam tamo objavljivao.

Ako je zadržao i malo kritičnosti, jasno mu je koliko je to nerazuman potez.

Autor je epidemiolog, profesor univerziteta u penziji

 

***

 

Komentar

***

Fundamentalna nauka i primenjena nauka

 

Nema tu nikakve zabune! U fundamentalnim (biologija, fizika, hemija) istraživanjima naučnik traga za ljudskim hipotetičkim znanjem, u smislu sve istinitijih teorija, za njega je znanje "doha" (mnjenje), uvek nešto nesavšeno i nezavršeno. Da bi u tom kritičkom traganju, nagađanju, mogao biti uspešan, on ne priznaje autoritet. U primenjenim naukama (a tu je i medicina, inžinjerstvo,....), pak, naučnik postojeća znanja tretira kao "episteme", za njega je to znanje savršeno i završeno, instrumentalizuje ga u praksi s ciljem stvaranja što većeg profita, efikasnosti; za njega knjiga prirode je otvorena i može da se čitati nepogrešivo, otuda je on sklon da tom konačnom, nepogrešivom znanju pripisuje nešto nadljudsko, pa je samim tim sklon da priznaje autoritet.

 

Između naučnika u baznim i primenjenim istraživanjima postoji suštinska razlika. "Metodologija potvrđivanja" kod naučnika u primenjenim naukama ide za tim da se traže i ističu samo oni primeri koji potvrđuju njihove teoriju, njihovo mišljenje; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbaciju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, šta više, ide se za tim da se spreči svaka kritička rasprava. I kod nas i u svetu su epideomiolozi dva meseca iznosili flangrantne neistine o antitelima... "Metodologija opovrgavanja" baznih nauka može biti vodič u ovakvim kriznim situacijama na planeti Zemlji zato što ti naučnici smatraju da se napredak može postići samo tako što se njihove teorije, mišljenja, podvrgavaju najstrožim proverama; oni svoje teorije, svoje mišljenje, izlažu najoštrijim kritikama (čak do tačke opovrgavanja).

 

Zoran Stokić

6.01.2021.

 

Svemir u 2020: Najbolje fotografije koje pokazuju delić lepote nebeskog svoda

 

U proteklih godinu dana zabeležene su fotografije svemira koje prikazuju samo delić lepote nebeskog svoda.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 4.01.2021. | 18:15

 Pogledati slike:

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2021&mm=01&dd=04&nav_id=1790713

 

Od fotografije teleskopa Habl koji je proslavio 30. rođendan do hrabrog uzimanja uzorka na asteroidu - ovo je naš izbor najboljih fotografija iz svemira za ovu godinu.

 

Hablov 'kosmički greben'

 

Teleskop Habl, jedan od najvažnijih naučnih alata do sada napravljenih, u aprilu je proslavio 30 godina postojanja. Kako bi obeležili ovu priliku, objavljena je neverovatna fotografija koja prikazuje formiranje zvezde blizu naše galaksije Mlečni put.

 

Na portretu veličanstvenog teleskopa Habl, džinovska crvena nebula (NGC 2014) i njena manja plava komšinica (NGC 2020) nalaze se u Velikom Magelanovom oblaku, satelitskoj galaksiji Mlečnog puta koja je udaljena 163.000 svetlosnih godina.

 

Nebule su prostrani međuzvezdani oblaci prašine i gasa u kojima može doći do stvaranja zvezda. U srcu NGC 2014 je gomila sjajnih zvezda, svaka 10 do 20 puta veće mase od našeg Sunca. Slika je dobila nadimak "kosmički greben", jer astronome nebule podsećaju na svet morskih dubina. Dokumentarni film BBC Horizont, emitovan povodom godišnjice, predstavio je zapanjujuće 3D fotografije teleskopa Habl - poput Stubova stvaranja.

 

Hvatanje asteroida

 

Ove godine Nasina misija Oziris-Reks izvela je hrabar potez "dotakni i kreni" s asteroidom Benu, kako bi prikupio uzorke stena i tla i odneo ih na Zemlju. Asteroidi poput Benua su primitivne relikivije iz Sunčevog sistema. Kako bi prikupili uzorke, Oziris Reks je koristio dugačak nosač sa prstenastom sabirnom komorom na kraju.

 

Svemirska letelica spustila se prema Benuovoj površini, na koju je ispustila mlaz azota kada je uspostavila kontakt sa asteroidom. Gas je uzburkao Benuovu površinu, omogućavajući fragmentima asteroida da plutaju u sabirnu komoru.

 

Izgleda da je strategija uspela, kao što se vidi u nizu slika iznad. U međuvremenu, 5. decembra, japanska misija za prikupljanje uzoraka sa drugog asteroida vratila se na Zemlju. Svemirska letelica Hajabusa-2 pustila je svoju povratnu kapsulu uzorka, koja je bezbedno padobranom pala u australijsku pustinju. Uzorci će biti analizirani u Japanu.

 

Sunce izbliza

 

U januaru je objavljena slika Denijel K Inoj Solar teleskpopa (DKIST) sa Havaja koji je pokazao površinu Sunca neverovatno detaljno.

 

Snimci pokazuju strukture nalik ćelijskim koje su otprilike veličine kao američka država Teksas. To su mase užarenog gasa i plazme. Svetli delovi ukazuju gde se materija penje, a tamniji gde se plazma hladi i topi. DKIST je novi uređaj na Haleakalu, 3.000 metara visokom vuklanu na havajskom ostrvu Maui.

 

Naučnici koriste ove nove mogućnosti kako bi dokučili ponašanje naše roditeljske zevezde, oko koje je nastala čitava galaksija, nadajući se da će tako moći da predvide buduće eksplozije. Kolosalne erupcije naeelektrisanih čestica mogle bi da oštete satelite u Zemljinoj orbiti, povrede astronaute ili ih čak izbace iz snabdevanja strujom.

 

 

Jupiter u prolazu

https://www.youtube.com/watch?v=xh3EKDghbuU

 

 

Lansirana 2011. godine, Nasina letelica Juno nastavlja da šalje zapanjujuće slike sa najveće planete Sunčevog sistema - Jupitera. Sonda je snimila slike uskovitlanih oblaka gasovitog džina dok je izvodio 27. prelet sveta izbliza 2. juna. Naučnik Kevin M Gil je potom napravio video zapis od 41 fotografije snimljene tokom bliskog susreta.

 

Fotografije su digitalno projektovane na sferu, pomoću virtuelne "kamere" koja pruža pogled na Jupiter iz različitih uglova. Između ostalog, snimak pruža neverovatan pogled na Jupiterovu najuočljiviju osobinu, ogromnu crvenu tačku - koja je zapravo džinovska oluja koja traje.

 

Test svemirskog broda

 

Pamalo nalik na raketu iz filmova zlatnog doba naučne fantastike, Svemirski brod Ilona Maska će - kako se on nada - prevoziti ljude do Crvene planete.

 

U decembru Spejs Eks testirao je prvi završeni prototip vozila i poslat je na let od 12,5 kilometara sa piste kompanije u Južnom Teksasu. Malo smo vas prevarili, jer ovo, ipak, nisu slike svemira, Ali možda ćemo ih videti jednog dana, u ne tako dalekoj budućnosti.

 

Probni let je pokazao neke od specifičnosti ove letelice, poput Raptor motora sa metanskim sagorevanjem i putanju leta pravo uvis, a zatim potrbuške nadole ka Zemlji. U ovoj fazi, prototip nazvan SN8 sleteo je malo brže i grublje nego što treba. To je Mask opisao kao - brzo neplanirano rastavljanje. Drugim rečima, pad. Ali inženjeri Spejs Eksa će vredno raditi na poboljšanju vozila. I novi prototip SN9 čeka svoj red da se pokaže na pisti.

 

***

 

Komentar

 

***

Antička astronomija bila je nauka koja kombinuje kružna i jednolika kretanja na takav način, da kao rezultat dobije onakvo kretanje kakvo je kretanje zvezda. Ako njene matematičke konstrukcije dodele svakoj planeti putanju koja se poklapa sa njenom prividnom putanjom, onda je i astronomija postigla svoj cilj, jer su onda njene hipoteze spasile pojave. Pored astronomskog metoda nauke koja "spašava fenomene" pomoću "hipoteza" - antika je razvila i metod fizičke nauke koja je za cilj imala apsolutno sugurno znanje. Aristotelova fizička nauka bila je - deduktivna piramida znanja - koja nigde nije uključivala praktičnu proveru znanja. Na vrhu te piramide su apsolutno istinite definicija – one opisuju suštinu stvari. Ako pitamo zašto je ovaj, a ne drugi opis istinit, sve što nam preostaje je pozivanje na "intuiciju o suštini". "Intelekt nije u krivu u pogledu suština", kaže sholastičar Toma Akvinski, "kao što ni čula ne greše u pogledu vlastitog predmeta". Postojanje Habla moguće je zato što je u 13 veku započela krucijalna promena naučne pardigme, naročito, veza između elemenata iskustva i naučnih činjenica. Pobedila je hipotetička metoda antičke astronomije "nagađanja i opovrgavanja" koja se iz astonomije "prelila" i na metode fizičke nauke a što je realizovao Njutn 1687. u "Principima". Put ka Hablu je bio od tada samo pitanje dana(!)

 

 

Zoran Stokić

4.01.2021.

 

Thomas (Tom) Linley  

(7 May 1756 – 5 August 1778)

„engleski Mocart“.

 

 

Nastavio tradiciju Persla, Hendla, Thomasa Arnea (kao i  Tomaso Traeta  i  Arne je izvršio reformu opere pre Gluka).

 

*

 

Thomas (Tom) Linlei "mlađi" (7. maja 1756 - 5. avgusta 1778) bio je najstariji sin kompozitora Thomas Linlei-a "starijeg" (17 January 1733 – 19 November 1795).  Pošto se danas sve "meri" prema A.Mocartu onda je Tom Linlei „engleski Mocart“. Linlei-jeve sposobnosti bile su očigledne od malih nogu. Svirao je koncerte u Bristolu 1763. sa samo 7 godina, a od 1763. do 1768. bio je šegrt kod dr. Villiam Boice-a, majstora kraljeve muzike. 1767. godine pojavio se sa sestrom Elizabeth Ann Linlei u londonskoj produkciji Fairi Favor u operi Covent Garden, pevajući, svirajući violinu i hornu. Između 1768. i 1771. putovao je u Italiju da bi studirao violinu i kompoziciju kod Nardinija u Firenci. Tamo je upoznao Volfganga Amadeusa Mocarta u aprilu 1770. Charlesa Burnei: „O„ Tommasinu “, kako ga nazivaju, i malom Mocartu, 14-godišnjacima širom Italije se govori kao o najperspektivnijim genijem ovog doba.“  Jedna slučajnost je učinila je on poginuo u 22 godini života u nesreći sa čamcem dok je boravio u zamku Grimsthorpe u Lincolnshireu sa sestrom Meri. Amadeus Mocart: "osećam da je, Linlei pravi genije, da je poživeo, bio bi jedan od najvećih ukrasa muzike sveta". Linleievih kompozicija su uglavnom  izgubljene. Dela koja su preživela  svedoče o njegovom "urođenom" vladanju melodijom, darom za kontrapunkt i muzičkom maštom. Kao što je Amadeus učio od oca Leopolda, kompozitora, tako je i Tomas učio od oca takođe kompozitora Tomas Linlei ("stariji");otac i sin Linlei su napisli komičnu operu "The Duenna" (21.11.1775.) samo u prvoj sezoni izvedena 75 puta(!)

 

*

 

Lyric Ode: "Ode on the Spirits of Shakespeare" - (1776)

https://www.youtube.com/watch?v=fe1s6furBQk&list=OLAK5uy_m7XHQn7Gikqzi_b35X0U7DZ_fonjvvDB8

Oratorio: The Song of Moses,

Comic opera:  "The Cady of Bagdad"

"The Tempest" (1777)

Violin Concerto in F major

https://www.youtube.com/watch?v=AOqHO1jaW2E

 

 

*

 

 

Thomas Augustine Arne

(12 March 1710 – 5 March 1778)

 

 

Artaxerxes opera (2.02. 1762.)

https://www.youtube.com/watch?v=L6A-lIsLjhs&list=OLAK5uy_lavnq8XOELkcAyEESe8c-VyoEADPWEibg&index=1

 

Alfred  opera (1.08. 1740)

https://www.youtube.com/watch?v=AJA0TM_mo28

*

Prva Mocartova operska arija napisana je u "ključu" Tomasa Arnea "Artaserse":

W.A. Mozart "Conservati fedele" (1765) aria per soprano e orchestra - dal I atto della scena I dell"Artaserse" di P. Metastasio

https://www.youtube.com/watch?v=TnMuSU3roRI

Zoran Stokić

3.01.2020.

 

Fuzioni reaktor

oborio svetski rekord u dužini rada VIDEO

 

Fuzioni reaktor KSTAR (Korea Superconducting Tokamak Advanced Research), u južnokorejskom gradu Daedžonu, postao je svetski rekorder u dužini uspešnog zadržavanja plazme na temperaturama na kojima može da se odvija fuzija.

IZVOR: B92 PETAK, 1.01.2021. | 11:31 -> 00:22

Pogledati video

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=01&dd=01&nav_id=1787846

 

Korejsko "veštačko Sunce", je uspelo da plazmu sa temperaturom jona višom od 100 miliona stepeni Celzijusa zadrži čak 20 sekundi.

Ovo nije ranije uspelo nijednom eksperimentalnom fuzionom reaktoru na svetu. Postignuće je objavio Korejski institut za fuzioniu energiju, koji na ovom reaktoru radi sa Nacionalnim Univerzitetom u Seulu i američkim univerzitetom Columbia.

Plazma je osnova fuzije

Kako bi se dobila lančana fuziona reakcija, kakva, na primer, pokreće procese u zvezdama, na Zemlji su potrebne visoke temperature, odnosno velika uložena energija. Naučnici rade na tome da izotope vodonika pretvore u plazmu u kojoj su se odvojili joni od elektrona, a oni se potom zadržavaju na visokoj temperaturi.

U slučaju da dođe do fuzije u teža atomske jezgra, oslobodila bi se ogromna količina energije, veća od one uložene u stvaranje plazme i njeno održavanje u levitaciji putem velikih magneta.

Fuzioni reaktor sa pozitivnim energetskim bilansom još uvek ne postoji, a prognoze da bi mogao da bude napravljen, u najboljem slučaju, sežu do 2030. ili 2035. godine, prenosi portal Bug.

Zadržavanje plazme u stabilnom stanju na 20 sekundi potvrđuje veliki napredak ove tehnologije i tek je još jedan korak ka dugotrajnom održavanju plazme iz koje bi mogla da se dobija korisna energija.

 

Cilj naučnika koji rade na KSTAR-u je da do 2025. godine toliko unaprede tehnologiju da se plazma na temperaturama iznad 100 miliona stepeni Celzijusa zadrži oko 300 sekundi.

 

 

***

 

Komentar

 

***

 

Pra čovek se koristio energijom biljaka ( biljke - skladište sunčevu ekergiju preko procesa fotosinteze) i životinja (životinje - takođe u krajnjoj liniji opstaje zahvaljujući energiji sunca), zatim je  rad jednog čoveka proizvodio 1/10, a rad porodice  1/20 konjske snage;  tokom stotina hiljada godina istorije Homo sapijensa za proizvodlju energije korišćena je vatra, voda, vetar... Energija, koju Sunce zrači u 1 sekundi veća je od celokupnog iznosa energije koju je čovečanstvo potrošilo u svojoj istoriji. Hiljadama godina su ljudi verovali  da Sunce dobija svoju energiju iz nekog  hemijskog procesa "izgaranja". Ta je ideja tek u 19 veku bila napuštena jer je vodila ka apsurdnim posledicama. Kelvin i Helmholc su zato predložili objašnjenje koje se zasniva na gravitaciji; iako je ta teorija ispravna (mogla je objasniti izvor energije 10 000 puta veći od hemijskog izgaranja) i ona je vodila apsurdnim posledicama. Prenos problema iz klasične fizike i hemije u nuklearnu fiziku i kvantnu mehaniku u 20 veku omogućio je postojanje ideje o tome da je Sunce zapravo dzinovski termonuklearni reaktor; nuklearni procesi po proizvodnji energije mogu biti sto miliona puta snažniji od hemijskih procesa. Oslobađanje nuklearne energije ne vrši se samo nuklearnom fisijom, to jest cijepanjem atoma, nego i nuklearnom fuzijom, to jest sjedinjavanjem atomskih jezgara. Nuklearna fuzija je proces koji se stalno zbiva na Suncu. Sa fuzionim reaktorima "krug" se izgleda "uspešno" zatvara po našu budućnost i naše sudbine.

 

Zoran Stokić

1.01.2021.