Sahrana koja deli Srbiju: Između državnih počasti, glorifikacije i suočavanja sa zločinima

Autor:

author

Dojče vele

|

04. sep. 2026. 18:08

|

VESTI

|

0

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Dok vlast odluku o sahrani Ratka Mladića prepušta porodici, međunarodni pritisak raste. Odnos prema osuđenom bivšem komandantu VRS opet otvara pitanje kako se Srbija odnosi prema ratovima devedesetih i njihovim žrtvama.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/sahrana-koja-deli-srbiju-izmedju-drzavnih-pocasti-glorifikacije/

 

 

***

Komentar

***

 

Sve što crveno-crna koalicija radi već 37 g je UDALJAVANJE Srbije od Evrope, biraju od ponuđenih opcija (u datom trenutku) onu  opciju koja Srbiju udaljava od Evrope. Otuda i ova državna sahrana R.M. 

Samo kada „teoretičari zavere“ dođu na vlast, ona (zavera) postaje nešto poput teorije koja objašnjava stvari koje se zbilja dešavaju. Hitler, Gebels,...,su verovali u zaveru sionskih mudraca - kada su došli na vlast, rešili su da je preduprede, da je spreče svojom  vlastitom protiv zaverom protiv jevreja. Milošević,..., Vućić su izmislili (veruju u svojim glavama) zaveru Zapada koja deluje preko svih republika i pokrajina iz YU a čiji je cilj da unisti Srbiju - rešili su da je preduprede, da je spreče svojom  vlastitom protiv zaverom protiv republika i pokrajina u YU (tj. protiv Zapada). 

Dolazak Miloševića na vlast obeležen je uništenjem naše mukotrpno stvarane naučno-kritičke tradicije. Posle toga, stvorena je mogućnost da centralno mesto u njegovoj ideologiji zauzme nekritička “teorija društva kao posledice zavere”. Teorije zavere – se održavaju na sterotipima, neznanju, aroganciji, sakrivanju brojnih podataka koji obaraju "zavere"; igraju na kartu čovekove želje za sigurnošću i njegovom strahu od slučajnosti. Ta predrasuda da, kad god se u svetu dogodi neko zlo, mora da postoji neki krivac koji je to zlo izazvao namerno – veoma je stara. Još je Homer razvijao metaforu o društvenim događajima kao posledici zavere: sve što se dešavalo na trojanskom bojištu po njemu je bilo odraz raznih zavera među olimpskim bogovima. U hrišćanskoj misli za svako zlo je odgovoran "đavo", a u marksizmu "pohlepni kapitalisti". 

Bitna komponenta teorije zavere je da one koji u nju veruju oslobađa svake odgovornosti za ono što rade. 

Druga komponenta je da verovanje u teoriju zavere zapravo ohrabruje stvarnu zaveru! Lenjin, Hitler i Milošević su verovali u zavere, pa su, dolaskom na vlast, sami postali zaverenici. Otuda i R.M.

 

Zoran Stokić

4.09.2026.