Ludvig van Betoven: Missa solemnis

O 250. godišnjici rođenja slavnog kompozitora objavljena publikacija o njegovom remek-delu

 

Knjiga „Ludwig van Beethoven – Missa solemnis“ je objavljena kao kooperativni projekt Deutschen Bibelgesellschaft sa izdavačem Carus-Verlag.

 

Piše: "Danas", Zoran Andrić10. februara 2021. 19.00 Izmenjeno: 19.01

 

Ovo je knjiga koja otvara seriju Wort//Werk//Wirkung (Reč//delo//uticaj), u kojoj su značajna horska dela i njihov odnos prema tekstu Biblije izložena, analizirana i njihov uticaj na potonja dela osvetljen. Priređivač knjige je teolog i muzikolog profesor dr Majnrad Valter iz Frajburga. Povod ovoj publikaciji je 250. rođendan Ludviga van Betovena u 2020. godini. Vokalno remek-delo Missa solemnis je Betoven komponovao 1822. nazvavši ga „dotad najvećim delom koje je komponovao“. Ova knjiga sadrži i CD – novo izvođenje ove vokalne kompozicije sa Kammerchor Stuttgart na čelu sa dirigentom Frider Bernijusom.

 

Missa solemnis čini liturgijski tekst katoličke mise. Knjiga pokazuje delo na kome su kroz stoleća radili mnogi ljudi i u kojoj meri je ono uticalo na osećanja ljudi. Među najprominentnije recipijente idu na primer kompozitor Rihard Vagner i slavni dirigent Vilhelm Furtvengler. Ovaj prateći tekst u knjizi ne iziskuje stručna predznanja. Autori su Hans-Joahim Hinrihs, Jakob-Sebastijan Koh i Frider Bernijus. Hinrihs je muzikolog i profesor emeritus na univerzitetu u Cirihu, i izdavač „Archivs fu¨r Musikwissenschaft“ i „wagnerspectrums“. Jedno od njegovih težišta u istraživanju je i delo Ludviga van Betovena. Sapriređivač Koh je teolog, muzičar i apsolvent klase Ditrih-Fišer Diskaua sa disertacijom u oblasti crkvene muzike. On je i referent za kulturu pri sekretarijatu Nemačke biskupske konferencije u Bonu.

 

U tom svojstvu je on inicijator mnogih interdisciplinarnih susreta na poljma: teologija-kultura-estetika. Bernijus je pak osnivač i voditelj Kammerchor Stuttgart u Štutgartu. Veoma originalan projekt da se na prijemčiv način ponudi muzikološka analiza jednog remek-dela kao i njegova recepcija u različitim nijansama njegove teološke pozadine.

 

***

Komentar (neobljavljen)

 

***

 

Umesto nametanja ukusa, neka svako presluša "svečane mise" koje su predhodile Betovenovoj, svaka za sebe je muzička ikona, od Aleksandra Skarlatija, Bibera, Fuksa, Faša, Zelenke, Hajnihena, Vivaldi, J.S.Baha, Hasse, Jamelija,..., Samartinija, De Nebre, Almeide, Johana Stamica, Ditersdorfa, Vanhala; Mihajla Hajdna MH 17 (1768.,brata Jozefa Hajdna, koju je Betoven "kreativno kopirao"; uzgred Mozartov Rekvijem je izašao iz Rekvijama, MH 155, takođe Mihajla Hajdna 1771).

Ps. Ako već govorimo o crkvenim delima, tu se "ikonama" Telemanu i Hendlu približio i Faš jednim zaboravljenim  biserom (poslušati)  Johann Friedrich Fasch "Passio Jesu Christi"(!)

https://www.youtube.com/watch?v=2_gMTYn2A-o&list=OLAK5uy_l4E5HOWgOfkv5XHXAn9UVMoHxGCvnMGTQ

 

*

Pošto je 250 godina Betovena, evo primera kako nastaju muzičke ideje - Bendino finale iz "Romea i Julije", čuće se taktovi Beethovenove ode radosti.  Na mreži postoji dobra izvedba ovog dela: 

Georg Benda: Romeo i Julie, III čin: Final. Auf! Auf unter Reuezahren (Tutti), "... Zvietracht abzuschvoren" (!) 

Ansambl: Bremen Vokalensemble des Forum Alte Musik, Dirigent: Michael Schneider.

 

https://www.youtube.com/watch?v=z66iDr9U6C4&list=OLAK5uy_m8oqa4Km9CyLoTByDKFy1I5WLrrZ9DfIM&index=30

*

Friedrich Witt (1770-1836)

https://www.youtube.com/watch?v=gtKOWq_aw50

Symphony in C major 'Jena' (1790s) (pogrešno pripisivana Betovenu)

 

Zoran Stokić

11.02.2021

 

 

Razvojni put Džefa Bezosa: Kako se iz garaže ulazi u istoriju

Džef Bezos - ime čiji se uspon godinama pratio i koje je "teško" 193 milijarde dolara, ponovo je u žiži javnosti.

 

IZVOR: B92 ČETVRTAK, 4.02.2021. | 13:22 -> 18:36

 

Sada, međutim, iz malo drugačijeg razloga. Naime, Bezos je napustio mesto prvog čoveka Amazona, a nova pozicija biće mu mesto izvršnog predsednika borda direktora te kompanije. U pismu radnicima Amazona Bezos je objavio da će se ubuduće fokusirati na "nove proizvode i rane inicijative". "Biti CEO Amazona je velika odgovornost i veoma naporno. Kada imate takvu odgovornost, teško je usmeriti pažnju na bilo šta drugo. Nikad nisam imao više energije i ovo nije penzionisanje", poručio je on tada.

 

Vratimo se sada malo unazad. Kakvi su bili počeci najpoznatijeg i najbogatijeg biznismena na svetu?

 

Kako to obično biva sa bogatima, i Bezos je svoj put počeo u garaži, 1994. godine. Te godine, on je pročitao da je internet imao rast od čak 2.300 odsto tokom jedne godine. Cifra ga je zapanjila i rešio je da mora da pronađe način da ovo i iskoristi. Napravio je listu od 20 proizvoda koje može prodavati onlajn i odlučio je da su knjige najbolja opcija. Na početku, zvono u kancelariji zazvonilo bi svaki put kada bi neko nešto kupio na sajtu i tada bi se svi okupili da vide da li neko poznaje mušteriju. Samo nekoliko nedelja kasnije, zvono je zvonilo toliko često da su morali da ga isključe.

 

Tokom prvog meseca, Amazon je prodao knjige ljudima iz svih 50 saveznih država u SAD i iz 45 drugih zemalja. I nastavio je da raste: "otišli su" u javnost 15. maja 1997. godine. Kasnije, Amazon je prerastao u kompaniju koja ne prodaje samo knjige, već sve što čoveku može da padne na pamet. Na početku, prema pisanju Biznis insajdera, Bezos je bio zahtevan šef koji je umeo da eksplodira pred zaposlenima. Priča se da je tada unajmio "lideršip kouča" koji mu je pomogao da spusti loptu. Međutim, pitanje je gde bi sada bio da već 1995. godine u priču nisu "uskočili" njegova majka i očuh. Naime, Džeki i Migel Bezos tada su investirali u kompaniju, odnosno svom su sinu "pozajmili" 245.000 dolara. Danas nije poznato da li oni imaju udela u kompaniji, ali je Blumberg pre dve godine procenio da bi, da jesu, par "vredeo" 30 milijardi dolara. "Želim da znate koliko je rizično", rekao je Bezos tada svojim roditeljima, "zato što želim da dođem na večeru za Dan zahvalnosti i ne želim da budete ljuti na mene."

 

Ostalo je, reklo bi se, istorija.

 

Kontroverze

 

Tretman radnika

 

I tokom pandemije, Amazon je bio jedna od glavnih tema. Zapravo, e-trgovina uopšte. Bezos je tako u avgustu oborio sve rekorde i postao prvi čovek u istoriji čije je bogatstvo prešlo 200 milijardi dolara. Zbog strogih mera i karantina uvođenih širom sveta, sve više ljudi je konvencionalne načine kupovine zamenilo kupovinom iz fotelje. Veći obim posla zahtevao je i više radnika, što je Amazon i učinio. U javnost su više puta dospevale informacije da je kompanija zaposlila još radnika.

 

U septembru prošle godine, obavili su i četvrti talas zapošljavanja, gde je posao dobilo još 100.000 ljudi. Ipak, zapošljavanje velikog broja ljudi ispratile su i mnoge kontroverze - Amazon je bio na meti kritika javnosti, ali i američkih senatora zbog tretmana radnika u skladištima tokom pandemije.

U oktobru 2020. organizovan je čak i protest ispred Bezosove kuće. Radnici su tražili više plate za radnike Amazona, bolje povlastice i strožu zaštitu na radu u skladištima kompanije, prvenstveno od zaraze koronavirusom. Tada su okupljeni radnici poručili: "Ne treba vam Džef Bezos. Mi trebamo njemu. Mi smo ga učinili najbogatijim čovekom na svetu".

 

Neispravnost proizvoda

 

Proteklu godinu ispratio je još jedan skandal u Amazonu. Naime, u septembru su tri američka senatora zatražila hitnu obustavu pošiljki i povlačenje opasnih proizvoda. Ovo se dogodilo nakon što je Si-En-En objavio rezultate svoje istrage prema kojima se pokazalo da su desetine Amazon bejsiks elektronskih proizvoda ostale u prodaji, uprkos žalbi mušterija da su se proizvodi topili, eksplodirali ili palili. U pismu vlasniku Amazona Džefu Bezosu, senatori Ričard Blumental iz Konektikata, Robert Mendez iz Nju Džerzija i Ed Marki iz Masačusetsa napisali su da je izveštaj Si-En-En-a pokazao da je prodavac ignorisao ozbiljnu zabrinutost kupaca u vezi sa određenim elektronskim uređajima, dodavši da bi ovi prozvodi mogli da nastave da predstavljaju ozbiljnu pretnju potrošačima koji su već kupili proizvode sve dok ih ne povuku. Amazon nije direktno odgovorio na zabrinutost senatora, ali su iz ove kompanije rekli da im je "bezbednost na prvom mestu" i da njihovi proizvodi ispunjavaju sve sigurnosne standarde, navodi Si-En-En. "Želimo da mušterije kupuju sa poverenjem i da, ako su ikada zabrinuti, kontaktiraju naš korisnički servis i mi ćemo to istražiti", napisala je ova kompanija. Senatori su dodali i da nije dovoljno da Amazon jednostavno ukloni veb-stranicu proizvoda, ostavljajući za sobom "mrtav" URL i uklanjajući upozorenja potrošača sa vidika. "Nema opravdanja da kupci ovih proizvoda ne budu odmah obavešteni o problemima sa sigurnošću proizvoda", napisali su senatori.

 

Ušao u istoriju zbog još jednog događaja - razvoda

 

Makenzi Skot (50) postala je jedna od najbogatijih žena u svetu nakon što se 2019. i zvanično razvela od Džefa Bezosa. Džef i Makenzi venčali su se 1993. godine, a imaju i četvoro dece. Par je bio u braku 26 godina, a njihov raskid je najskuplji u istoriji - Makenzi je, naime, nakon okončanja brakorazvodne parnice pripalo 38 milijardi američkih dolara - a s obzirom na to da je ona spomenuti novac uglavnom dala u humanitarne svrhe, bivšeg supruga definitivno je pobedila u tzv. ratu u odnosima s javnošću, dok je njegova reputacija ostala nepovratno narušena. Nedavno je najavila i nove donacije, a u istupu za medije obrušila se na svetske bogataše i još jednom suptilno "pokopala" bivšeg supruga Bezosa optuživši ga za beskrupulozno akumuliranje bogatstva. "Ova pandemija uništila je živote Amerikanaca koji su se borili i pre nje. Ekonomski gubici i zdravstveni ishodi zabrinjavaju, krizom su posebno pogođene žene i sve više ljudi živi u siromaštvu dok se istovremeno značajno povećava bogatstvo milijardera", upozorila je Skotova. Inače, Džef Bezos već neko vreme u vezi sa bivšom TV voditeljkom Loren Sančez, u koju se zaljubio dok je još bio u braku sa Skotovom.

 

Bezos kao biznis kouč - koje je savete dao mladim preduzetnicima?

 

Bezosa često pitaju i koje bi savete dao mladim ljudima koji ulaze u svet biznisa. Ono što on najčešće ističe kao najznačajnije je spremnost na rizik i neuspeh. "Rizikujte. Morate da budete spremni na rizik. Ako imate biznis ideju bez rizika, verovatno se negde već sprovodi", rekao je, preneo je Biznis insajder. "Morate da imate nešto što možda i neće uspeti. To će, na mnoge načine, biti eksperiment." Kako je istakao, mnogi od tih eksperimenata će propasti, ali veliki neuspesi su neophodan deo putovanja ka uspehu.

 

 

 

***

Komentar

(Pošto naši komentatori, na pomenuti tekst, misle da je to nemoguće, pa u tome vide "torije zavere".)

 

***

 

*

Kako je to moguće? Rad vekova! Tradicija! Najveća novina zapadne gradske kulture je izum "metode izumevanja" – do tehničkih naprava i poslovnih rešenja dolazi se iz teorija, a ne dugom milenijumskom - evolucijom. Put do nje vodio je preko – promena. Promena odnosa prema "fizičkom radu"-prestao je biti poistovećivan sa mučenjem (u starijim civilizacijama). Skandinavci  inkorporiraju elemente svoje narodne tradicije, gde su zanatstvo i rad shvatani kao vrline; istovremeno u "Karolinškoj renesansi" zanastvo je uzdignuto na rang "umetnosti". Majstor koji izrađuje remek-dela, učvršćuje svoje pravo na članstvo u cehu, učvršćuje svoj lični ugled, društveni položaj, pripadnost  gradu.Engleska je , na primer, 1066. imala čak 8000 mlinova, suknara, pivara, kožara, i tsl. /Uzgred: Nego gde smo mi sa Nemanjićima tada bili (engleza i nas je tada bilo isto oko 1.5 miliona)?/ Pojavljuju se različiti oblici liberalizacije koji su zahvatili evropske gradove; pojavljuje se "treći stalež", Univerzitet, gradske komune i tsl. Praksa, ono što znate da uradite, je primarna! "Izumi" su uzdignuti u rang - aristokrata, sveštenika, viteza. I najvažnije pojavljuje se - dobro računanje civilnog vremena - "Ništa nije dragocenije od vremena". Jedno novo vreme spušta se na zapadne gradove, vreme suknara, kujundžija i drugih zanatlija - vreme vladavine jedne društvene kategorije. Dok je u starim civilizacijama postojala samo prošlost i sadašnjost ( u funkciji prošlosti), sada u gradovima Zapada postoji sadašnjost (u funkciji budućnosti) i budućnost.

 

Zoran Stokić

4.02.2021.

 

Prete nam nove bolesti i pandemije: Krčenje šuma je primarni pokretač

Naučnici upozoravaju da će isti faktori koji dovode do istrebljenja životinja, uništavanja njihovih prirodnih staništa i klimatskih promena takođe dovesti do budućih pandemija, a jedini način da se spreči pojava pandemija poput ove kojoj smo svedoci jeste usvajanje promena na institucionalnom nivou i izdavajanje značajnih sredstava radi zaštite životne sredine.

IZVOR: B92, TANJUG UTORAK, 2.02.2021. | 09:27

Očuvanje biodiverziteta može da sačuva živote ljudi, navodi se u novom izveštaju međunarodne grupe naučnika, u kojem je izvršen pregled rezultata najnovijih istraživanja o tome kako uništavanje prirodnih staništa životinja ljude izlaže novim bolestima, piše „Nacionalna geigrafija“.

"Naučnici se uopšte ne spore oko toga. Krčenje šuma je primarni pokretač pandemija", tvrdi Li Hana, klimatolog organizacije "Konvzervejšen internešenal" i specijalista za proučavanje efekata krčenja šuma. Hana je bio jedan od recenzenata izveštaja koji je sastavljen krajem jula na virtuelnoj radionici Međuvladine platforme za nauku i javne politike o biodiverzitetu i ekosistemskim servisima (IPBES), koja okuplja naučnike iz akademske zajednice, vlada i neprofitnih organizacija.

Bez preventivnih strategija, pandemije će se pojavljivati mnogo češće, širiće se brže i ubijaće mnogo veći broj ljudi, a uticaj na globalnu ekonomiju biće teži nego ikada ranije, navodi se u izveštaju. Te preventivne strategije treba da budu usmerene na sprečavanje širenja bolesti koje obično potiču od životinja, odnosno zoonoze, kako se navodi u izveštaju.

 

***

Komentar

***

 

Većina našeg razmišljanja je manifestacija našeg ego-uma - razmišljanja koje se prvenstveno bavi našim ličnim potrebama i željama. Zato većina nas na planeti nije svesna uticaja koje ubrzani rast znanja iz prirodnih i tehničkih nauka Homosapijensa ima na planetu Zemlju. Problem je u tome što naš - kulturni, socijalni i mentalni - razvoj još nije imao svog Kopernika, naša kultura i mentalitet su na nivou „Zemlja ravna ploča“. Zamislite 4,5 milijarde godina istorije naše planete kompresovane u samo godinu dana. Ćelije se pojavljuju u martu. Višećelijski život se razvija tek početkom septembra. Prvi sisari pojavljuju se 25 decembra. Ali ljudska bića stižu tek četvrt sata pre ponoći u novogodišnjoj noći. U poslednjih dvadeset sekundi, pojavljuju se prve civilizacije. Humanizam i renesansa, četiri sekunde od kraja. Internet, globalno zagrevanje - sve u poslednjoj četvrtini sekunde. Živeti i preživeti znači stalno donositi „prave“ odluke. Esenciju življenja vrste Homo sapiens je neprestano savladavanje slučajnih događaja "koji menjaju sve" (klimatske promene, epidemije, zemljotresi i &) , to naše večito krmarenje, donošenje ispravnih odluka u „realnom vremenu“ između biološke-Scile i kosmološke-Haribde slučajnih događaja! Ali kakve odluke mogu donositi ljudi na nivou „Zemlja ravna ploča“?

 

Zoran Stokić

2.02.2021.

 

Drugi svetski rat i Jevreji: Austrijanac ostavio

ogroman novac selu koje ga je spasilo od nacista

 

Erik Švam, koji je umro prošlog meseca u 90. godini, stigao je u Šambom sur Linjon porodicom 1943. godine.

 

IZVOR: BBC SUBOTA, 30.01.2021. | 12:00

 

Kao gest zahvalnosti što su stanovnici jednog francuskog gradića zaštili njega i porodicu od nacista tokom Drugog svetskog rata, Austrijanac je u testamentu ostavio pozamašnu svotu novca za to selo. Šambom sur Linjon, na jugoistoku Francuske, zaštitio je hiljade Jevreja od progona.

Erik Švam, koji je umro prošlog meseca u 90. godini, stigao je u to mesto sa porodicom 1943. godine. Prvi čovek francuskog gradića kaže da je Švam ostavio "veliku količinu" novca u testamentu, bez navođenja tačne sume. Ali je drugi čovek tog gradića, bivši gradonačelnik, rekao je lokalnim medijima da se Švam pre nekoliko godina sastao sa zvaničnicima i smatra se da je ukupan iznos koji je poklonio selu oko dva miliona evra.

Denise Valat, pomoćnica za kulturu i komunikacije u Šambon sur Linjon, rekla je da je grad pre oko tri nedelje kontaktirao notar kako bi razgovarali o poklonu. "Gospodin je bio je vrlo diskretan i nije želeo mnogo publiciteta u vezi sa svojim gestom", rekla je ona, preneo je kanal Frans 3. "O donatoru se malo zna, ali mi smo istražili." Prema tom istraživanju, porodica Švama je poreklom iz Beča, gde je njegov otac bio lekar.

U francuski gradić je stigao 1943. godine sa roditeljima i bakom. Nije poznato kako je izbeglička porodica tamo stigla, ali prethodno su bili zatvoreni u kampu Rivesalte, vojnom objektu na jugu Francuske, gde su zadržavani civili, pre njegovog zatvaranja 1942. godine.

Podaci sugerišu da su se roditelji Švama vratili u Austriju posle rata, ali se on 1950. preselio u Lion da studira farmaciju. Tamo se upoznao sa budućom suprugom. Prema lokalnim izveštajima, par nije imao dece. Njegova supruga je ranije preminula, a on je umro 25. decembra prošle godine. Gradonačelnik Žan-Mišel Iro rekao je za AFP da će novac koji je ostavio Švam biti iskorišćeno za finansiranje obrazovanja i omladinskih inicijativa.

U Šambon sur Linjon živi tek oko 2.500 ljudi, ali ima reputaciju utočišta još od francuskih protestantskih hugenota koji su izbegli verski progon tokom 17. veka. Tokom Drugog svetskog rata, lokalni pastor i njegova supruga vodili su kampanju da zaštite jevrejske izbeglice od nacističkih okupatora i njihovih francuskih kolaboracionista. Glas se proširio grupama za ljudska prava i selo je postalo središte pokreta otpora, a stanovnici su prihvatali i skrivali one koji su u njemu potražili utočište. Posle rata i Izrael je odao priznanje ovom francuskom gradiću na izvanrednim naporima da sačuva živote Jevreja.

 

 

***

 

Komentar

 

***

 

 

Nažalost malo je bilo takvih pozitivnih primera. Kad god u svetu arogantno “učeno neznanje” nastupa u ime - apsolutne istine - “lete glave”, tako je bilo i u Aušvicu - gde su "ljudi" bili "brojevi". Da će stvari po Jevreje krenuti loše videlo se prvi put jasno u tri rasprave Klinija (opat od 1122-1156, red koji je pokrenuo krstaške pohode) protiv jeretika: Petra iz Brisa (paroh u jednom selu u Alpima), Muhamedanaca, Jevreja. Na četvrtom luteranskom saboru 1215. hrišćanskim vladarima je naloženo da moraju Jevreje obeležavati komadom crvene okruglaste tkanine prišivene na odeću (preteča žute zvezde). Oduzeto im je pravo da poseduju zemlju, čak i da budu zemljoradnici, te da budu zanatlije većine zanata. Mogli su se baviti trgovinom, medicinm, bankarstvom. Inkvizicija, lomače, progoni, mržnja...korišćena je svaka prilika da se proglase krivim – krstaški pohodi, pojava kuge, pojava tri mala ledena doba,... Srednjovekovno hrišćansko društvo je, korak po korak, stvorilo - antijudeizam - u Evropi  koji je od Ernsta Haeckela, 1900.  prerastao u rasizam. Svaki pojedinac se rađa u jednoj kulturi verovanja, zaključivanja, oruđa, običaja i ustanova, koje postoje pre njega. U našim mozgovima se odvija sinteza kulturnih elemenata, tj. naš mozak je samo katalitički činilac u tekućem kulturnom procesu.

 

 

Zoran Stokić

30.01.2021.

 

Rusija i književnost: Kako nas Anton Pavlovič Čehov tera da se preispitujemo

 

Majstor kratke priče i jedan od najigranijih dramaturga na svetu Anton Pavlovič Čehov rođen je na današnji dan pre 161 godine.

 

IZVOR: BBC PETAK, 29.01.2021. | 12:20 -> 14:31

 

Anton Pavlovič Čehov je pisao drame i priče o običnim ljudima i njihovim običnim sudbinama na tako poseban način da se i danas čitaju u celom svetu. Njegovi komadi su često na pozorišnim repertoarima širom sveta, a Srbija u tome nije izuzetak.

"Jedan je od najigranijih i najekranizovanijih autora na svetu posle Šekspira", kaže za BBC Ana Jakovljević-Radunović, docentkinja na Katedri za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Ulice u Novom Sadu, Kragujevcu, Smederevu i Kruševcu nose njegovo ime, a na internetu je jedan od najcitiranijih aforističara, mada mu se pojedini citati pogrešno pripisuju. U petak, 29. januara, navršava se 161 godina od rođenja ruskog dramaturga i pisca, uz čije ime često stoji epitet majstora kratke priče.

 

Crni, crni humor 

Čehov je poznat je po specifičnom, oporom smislu za humor. Jakovljević-Radunović objašnjava da je na takav stil uticalo što je pisao za novine. "Novine su zahtevale sažetost - minijature, skice, priče koje bi imale trenutan komični efekat", kaže. "Tako je Čehov u književnost ušao parodijama i šaljivim pričama - žanrovima koji su zabavni, ali ne obavezno i laki". Ona ističe da su Čehovljeve humoreske kao "skice iz života, snimane skrivenom kamerom".

"On opisuje svakodnevne stvari kojima inače ne pridajemo pažnju i izvrgava podsmehu određene ljudske osobine - ponekad do mere da kritika prerasta u gnev, do tačke da kod čitalaca izaziva gađenje". Time nas Čehov, ističe Jakovljević-Radunović, "tera da se preispitujemo". Ona podseća da je Čehov kasnije napisao i mnoge druge, "vrlo teške i nimalo smešne" pripovetke, kao što su Palata br. 6, Dama sa psetancetom i Crni monah. "Međutim, ono što je zajedničko za rano i zrelo stvaralaštvo je težnja ka sažetosti, ka nečemu što bismo savremenim jezikom mogli da nazovemo zipovanjem sadržaja".

 

Dečak koji je morao prerano da odraste 

Detinjstvo budućeg pisca nije bilo nimalo veselo. U pismima, dnevnicima i crticama koje je beležio kroz život, kod Čehova bi povremeno isplivao osećaj da je kao mali pretrpeo nepravdu. "U detinjstvu nisam imao detinjstvo", zapisao je Čehov, kako navodi autor jedne od brojnih piščevih biografija Georgi Petrovič Berdinkov. "A najgore je bilo to što uopšte nismo imali vremena da se igramo, šalimo, da budemo nestašni".

Rodio se u gradu Taganrog, na obali Azovskog mora, kao treće od šestoro dece. Roditelji, posebno otac - bili su strogi i religiozni. Ustajao je u pet da bi išao u školu, a popodne je sa braćom radio u očevoj prodavnici - tu su morali da pišu domaće zadatke, što je bilo, kako sam beleži, "veoma nezgodno". Na sve to je morao redovno da ide u crkvu i na probe crkvenog hora. Kada je budući pisac imao samo 16 godina, otac mu je upao u dugove i otišao u Moskvu, a srednjoškolac Čehov je ostao u Taganrogu da završava gimnaziju. "Ostao je sam da se bori sa očevim kreditima", ističe Jakovljević-Radunović. Izdržavao se držeći privatne časove iz raznih predmeta.

 

Čehov o sebi

"Napišite, molim vas, priču o tome kako jedan se mladić - sin seljaka, bivši bakalničar, član hora, gimnazijalac i student, koji je vaspitavan da poštuje ljude prema njihovom činu, da celiva popove u ruku i da se divi njihovim razmišljanjima, da bude zahvalan za svako parče hleba; kog su mnogo tukli i koji je često išao u školu bez čizama, koji je i sam stalno upadao u tuče, mučio životinje i voleo da ide na ručak kod bogatih rođaka; napišite priču o tome kako taj mladić kap po kap iz sebe cedi roba i kako se jednog dana budi sa osećajem da njegovim žilama ne teče ropska krv, nego prava ljudska". Iz pisma poznatom piscu i izdavaču Alekseju Suvorinu, 7. januar 1889. godine (redakcijski prevod) Možda se, baš iz osećaja pretrpljene nepravde, u zrelom dobu trudio da pomogne onima koji su se našli u nevolji, ali i da delima učini čitaoce osetljivijim na tuđu patnju.

Rešio je da postane lekar. Sa devetnaest je upisao medicinu u Moskvi i pridružio se porodici. Kada je počeo da radi, često je lečio besplatno. "Za celo leto imao sam nekoliko stotina pacijenata, a zaradio sam samo jednu rublju", vajka se Čehov u pismu još jednom poznatom ruskom piscu Nikolaju Lejkinu 14. septembra 1885. godine.

 

Šta me je privuklo Čehovu

Jovana Georgievski

Čehova sam otkrila u čitanci za osnovnu školu - čitali smo pripovetku Tuga, a sećam se da sam se suzdržavala da se ne rasplačem na času. Iako, verovatno, Čehov nije tužan koliko se ja lako rasplačem, mislim da tačno znam šta me je njemu tako jako privuklo. Dok još nisam umela da čitam, pokojna baka mi je čitala priče i govorila mi da zatvorim oči i zamišljam.

Baka je govorila: "Pusti sebi film dok ti čitam", ali ja sam tekst u glavi prebacivala u fotografije koje se nisu pomerale. Iako je to, pošto mi je baka često čitala, kod mene prešlo u neku vrstu automatizma, ne ume svaki tekst u mojoj glavi da probudi slike, a da se ja svesno ne potrudim. Onda mi je u srednjoj školi u ruke pala Čehovljeva pripovetka Spava mi se, koja je tako dobro napisana da slike u mojoj glavi ne samo da su se pojavile, nego su se i prvi put pokrenule. I konačno sam "pustila sebi film". Pošto su moji roditelji bili kategorički protiv studija ruskog jezika, čak su uspešno ubedili moju nastavnicu da me ne sprema za takmičenje. Zato sam rešila to uradim sama tako što ću da na ruskom napišem maturski rad o komadu Galeb.

Tako smo Čehov i ja ostali sami protiv svih - nije bilo lako, ali uspeli smo na kraju. Sećam se da mi je Čehov pružio i jedan od važnijih trenutaka zbližavanja sa mojim urednikom Filipom Švarmom iz nedeljnika Vreme. Švarm me je pitao ko mi je omiljeni ruski pisac, ja sam odgovorila - Čehov. Potom me je upitao da li zbog opisa događaja ili zbog filmskih kadrova, a ja sam rekla - zbog kadrova. I ja sam razumela da on razume, a on je shvatio da ja shvatam. Ostalo je još da naučim da pravim filmove.

 

Jedno pozorište i jedna glumica - dve priče o ljubavi

 

Većinu pozorišnih komada Čehov je napisao za tada tek osnovano pozorište Moskovski umetnički teatar, poznatiji pod skraćenicom MHAT. Glumci i reditelji ovog pozorišta poveli su krajem 19. veka pravu umetničku revoluciju. Rešili su odbace dramske obrasce koji su do tada važili i počnu da glume tako da pozorište što bliže odražava stvarni život. Baš u MHAT-u je čuveni glumac i dramski pedagog Konstantin Stanislavski postavio "Sistem" glume - opisan u istoimenoj knjizi koja se danas nalazi na spisku obavezne literature za prijemni ispit na mnogim dramskim akademijama širom sveta, među kojima i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

"Svetsku slavu Čehovu su donele drame Ujka Vanja, Galeb, Tri sestre i Višnjik", govori Jakovljević-Radunović. Galeb je decembra 1898. godine postao prvi Čehovljev komad koji je odigran u MHAT-u, posle jednog neuspešnog izvođenja u drugom pozorištu gde je izviždan. Ovaj put je predstava postigla toliki uspeh, da je galeb postao simbol MHAT-a i nalazio se na grbu pozorišta sve dok nije zatvoreno 1987. godine. U MHAT-u je Čehov 1901. upoznao glumicu Olgu Kniper, kojom se oženio.

 

Poslednji gutljaj šampanjca

Međutim, sreća nije dugo potrajala. Smrt ih je razdvojila tri godine kasnije, u leto 1904. godine. Čehov je imao 44 godine. Zbog tuberkoloze koja ga je mučila, pisac je sa ženom boravio na lečenju u nemačkoj banji Badenvejler. Kada mu se stanje pogoršalo 15. jula, zatražio je da mu pozovu lekara.

Među nemačkim lekarima krajem 19. i početkom 20. veka postojalo je nepisano pravilo - ako vam je kolega bolestan i vidite da nema spasa, dajte mu da popije malo šampanjca, objašnjava u knjizi o Čehovu britanski profesor književnosti Donald Rejfild. Čehov je nekoliko godina pred smrt čak napisao priču Šampanjac, gde se glavni lik zbog flaše pića našao u svetu "sa one strane". "Lekar je rekao da donesu šampanjac. Anton Pavlovič je seo... Onda je uzeo čašu, okrenuo se licem ka meni, divno mi se osmehnuo i rekao kako dugo nije pio šampanjac.

"Polako je iskapio čašu, tiho se okrenuo na levi bok i utihnuo zauvek", opisala je Olga Kniper-Čehova poslednje minute supruga, navodi Rejfild. Čehov je sahranjen na Novodevičjem groblju u Moskvi. "Bila sam ti danas na grobu", kaže njegova udovica u dnevničkom zapisu od 27. avgusta 1904. "Sumrak, oko sedam sati. Tiho je, lepo, čuju se samo ptice".

 

 

***

Komentar 

 

***

 

 

Kad je svaka dinamika društva štetna, opasna, za očuvanje despotskog autoriteta, narodu za preživljavanje ostaje samo “trpljivost”. Lekar Čehov je zapažanja o "trpljivosti" pretočio u književnost. Umesto građanske kulturne matrice koje su potsticale učenje, znanja, sposobnosti, talente, konkurenciju, iskustvo, socijalizaciju, međusobno poverenja između građana ( "izbor po srodnosti" – od umetnika, zanatlije....do ganstera!) oko budućih poslova, umesto zajedničkih poduhvata koji vode nekom zacrtanom cilju, umesto kreiranja svoje budućnosti, Čehov je u provincijama Rusije zatekao sve suprotno od rečenog, zatekao je negativnim emocijama "uspavanu" intelektualnu elitu, samoparališuću, gde niko nikome ništa nije verovao, gde su se sve akcije ljudi završavale mirovanjem. Monolozi njegovih junaka ("Tri sestre", "Višljik"...) otkrivaju nam saznanja tih ljudi o "nemogućnosti da se u budućnosti dogodi bilo šta dobro" tj. na "osuđenost na besmislen način života", kao i "nemogućnost da se bilo šta promeni". Njegov je “Paviljon br:6” podstakao Lenjina da “nešto preduzme” da proba da “nešto promeni na bolje”; učinak revolucije bio je samo još jedna metamorfoza despotije.

 

 

Zoran Stokić

29.01.2021.

 

Danas otvaranje spomenika na Savskom trgu: Visok 23 metra, težak 68 tona, a u unutrašnjosti - 

ISTORIJA DINASTIJE NEMANJIĆ

 *

Umesto kritičke duhovnosti gradskih škola i fakulteta u nastajanju, umesto duhovnoti Pjera Abelara (1079 - 1142), prvog modernog profesora, te – golijarda - siromašnih lutajućih studenta, ali prve prave urbane inteligencije -  koji su tada uspeli su da razviju nezapamćenu kritiku tadašnjeg društva i načina života, Nemanjići su izabrali manastirsku nekritičku duhovnost Vizantije. A to je takva "duhovnost" da ni u 21 veku ne sme da se kritikuje; naša je prošlost "osveštana" pretvorena je u mit u tabu! "Poricati grešku – dvostruka je greška", kao što je kazao Monteskije; a "ponavljanje te greške", evo i u 21 veku, treba smatrati "kugom razuma", kako je to nazvao Fransis Bekon.

*

Tradicije i jezički sistem - predstavljaju referentni okvir - čiji obrasci determinišu: percepciju, način mišljenja, pogled na svet, opštu formu ponašanja – naša asocijacije, osećanja, sećanja, našu orijentaciju u svetu – od nje zavisi naš opstanak! Ovi obrazci nisu sakrosanti, nešto vanvremeno, apsolutno, zauvek dato i oni neprestano prolaze kroz empirijske provere, ako postaju nedelotvorni u održavanju društva - stvaramo nove referetne okvire -  koji nas vode ka uspešnijoj organizaciji iskustva i novim znanjima. Nažalost u našem referentnom okviru još nije došlo do smene - mitske svesti - kritičkom. Kritičkog stava prema mitovima, religijskim istinama, stava da se o svemu može argumentovano raspravljati, tradicije stvorene u antičkim gradovima, evropski su gradovi preuzeli u 12 veku, sa Abelarom i golijardima, i ona tada počinje da silazi u svakodevni život, na ulice, među građane. Ako je Nemanjicima bilo teško da procene prednost koje za održanje društva vodi kritičke kulturne matrice zapadnih gradova iz 13 veka, pa su načinili grešku, nama ne sme biti. "Poricati grešku – dvostruka je greška", kao što je kazao Monteskije; a "ponavljanje te greške", evo i u 21 veku, treba smatrati "kugom razuma", kako je to nazvao Fransis Bekon. Nema boljitka bez - objektivnosti - a nje nema bez „nadmetanja“ konkurentskih ideja, bez kritičke tradicije, tolerancije, u društvenim ustanovama koje treba da obezbede slobodne rasprave.

Zoran Stokić

27.01.2021.

 

Veliko otkriće u Egiptu:

Nađen hram star 4.000 godina i "Knjiga mrtvih"

 

Bivši egipatski ministar za antikvitete i poznati lokalni arheolog Zahi Havas, otkrio je detalje o velikom otkriću - drevnom pogrebnom hramu u velikom nekropolisu južno od Kaira.

 

IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 21.01.2021. | 14:20 -> 10:10

 

Havas je rekao novinarima da je tim arheologa iskopao hram kraljice Neit, žene kralja Tetija, prvog kralja Šeste dinastije koja je vladala Egiptom od 2.323. godine pre nove ere do 2.150. godine p.n.e.

Arheolozi su pronašli i četiri metra dugačak papirus na kome su tekstovi iz Knjige mrtvih, koja je kolekcija "čini", sa ciljem da vode mrtve kroz podzemni svet drevnog Egipta, preneo je AP.

Havas je rekao da su pronađeni i grobni bunari, sarkofazi i mumije, koji datiraju iz Novog carstva, koje je bilo u Egiptu, veruje se, između 1570. godine pre nove ere i 1.069 p.n.e.

 

 

***

Komentar

***

 

Stari Egipat je - idealna laboratorija nauke - pošto je bio izolovan, odsečen  od svojih suseda, pustinajma, morima, planinama. Rajdn je otkrio papirus 1862. (dešifrovan 1875.) „naučnog“ sadržaja u kome kraljev pisar Ahmes 1750 p.n.e. koristi račun s razlomcima, geometrisku i aritmetičku progresiju, izračunava površine i zapremine figura, koristi se brojem „pi“=3.16, elementima trigonometrije; a ti su proračuni korišćeni pri gradnji piramida. Geometriska znanja su dalje pomogla egipćanima da posmatraju prividna kretanja Sunca i da stvore Astronomiju, pomoću koje su sastavljali kalendare života faraona (prvi 3315 p.n.e Menes) i kalendare poljoprivrednih radova. Iz tih i drugih papirusa otkrivamo da je u Egiptu započela specijalizacija (struke): Putari, pisari, glasnici, predvodnici, nadzornici, činovnici – jednom rečju "izumeli" su birokratiju – kao neophodnu kariku između faraona i radnika. Kičma carstva, bez koje u tim sušnim područjima nije bilo moguće preživeti bio je hidraulični sistem za navodnjavanje koji se protezao duž celog carstva i koji je „zahtevao“ centralističku vlast koja je kordinirala beskonačnim radovima. Iz tih „knjiga mrtvih“ ne izlaze zli duhovi, vradzbine, kletve, kako se neki naši sunarodnici plaše, već iz njih saznajemo način mišljenja, pogled na svet egipćana, uočavamo da su oni bili samo "kapi vode" u velikom "vodenom toku" sve do pojave prve "individue" Ehnatona.

 

Zoran Stokić

21.01.2021.