Rover se prvi put provozao Marsom  

pogledajte šta je zabeležio FOTO

Cilj misije na Marsu jeste da se nađu optencijalni znakovi drevnog mikrobnog života. Upravo u tu svrhu, NASA je poslala rover pod imenom "Istrajnost", koji se prvi put provozao površinom "crvene planete".

FOTO/VIDI :

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=03&dd=06&nav_id=1822388

 

IZVOR: B92 SUBOTA, 6.03.2021. | 15:24 -> 17:50

I, ima li Marsovaca na Marsu? Rover poslao prve fotografije FOTO/VIDEO Kako je Srpkinja spustila rover na Mars? Rover će analizirati geologiju Marsa, a trebalo bi da u sklopu ove misije prvi put budu uskladišteni uzorci marskovskih stena i regollita. Sleteo je u neistraženo područje - krater nazvan Jezero, po opštini u BiH. Neke od udubina koje vode do ovog kratera zovu se Sava, Neretva Piva i Una. Naslage u krateru su bogate mineralima koji se obično stvaraju kada je voda prisutna, na osnovu onoga što NASA do sada zna. U sličnim sedimentima na Zemlji, obično se pronađu fosili. U sklopu narednih misija, NASA planira da pošalje letelice koje bi na Zemlju vratile uzorke prikupljene od strane rovera "Istrajnost", radi daljeg ispitivanja.

***

Komentar

***

 

Od prvih civilizacija postoji pojam „istine“,  tj. „onoga što prolazi kao istina“, koji održava društveni sistem. Razlikovala se od civilizacije do civilizacije, od epohe do epohe, od osobe do osobe - istina kao mnjenje - a ne nešto invarijantno, vanvremeno, večno, objektivno za vjeki vekova. Od pojave Njutnove naučne paradigme 1687. pojavila se pragmatična istina „koja radi“ - „istina potvrđivanja“- koja nam pomaže da se praktično snalazimo u stvarnosti, pomoću koje uređujemo život i funkcionišemo, a tu spada i to kretanje vozila po Marsu. Nažalost naučnici nisu objasnili Homo sapijensu da je i ta pragmatična istina sposobna - da nam daje smisao - da je „duhovna“, da može da nam određuje orijentaciju i ciljeve u svakodnevnom životu; nisu pokazali u čemu se „naučna duhovnost“  razlikuje od religijskog iskustva, metafizičkih istina, astrološke prakse, mitske prakse Nauka je nastala u funkciji preživljavanja, kao odgovor na seriju "malih ledenih doba" 1230-1850; u raznim regijama Evrope propadala je poljoprivreda i stočarstvo, pojavljuje se glad, nezaposlenost  i kuga. Evropljani su tražili objašnjenja o gladi, bolesti , nemirima. Svetovna i sakralna vlast su kao krivce ponudili manjinske grupe, a ponajviše Jevreje i veštice: veštice da su odgovorne za klimatske nepogode, a Jevreji za kugu. Inkvizicija se razgoropadila, ali problemi su ostali; a građansko društvo je pomoglo da se preživi pomoću nove nauke; nisu nestali  poput: Maja Asteka,..., koji kada su se našli u sličnim nepovoljnim okolnostima - nisu uspeli da izmisle - "nova oruđa" za preživljavanje.

*

Dzinovski je to korak za čovečanstvo za tako malo vremena postojanja nauke. Dokument Codex 1181 "Istraga protiv Galilea Galileja" suđenje je održano 1633. ali inkvizicija ga prati (uredno dostavlja materijal u centalu) od 1611; dokumenti imaju datume 1611 (Galilejev trijuf  u Veneciji), 1614, 1615,...; u februaru 1616. u Codexu zabranjuju se sledeća tvrđenja: "da je Sunce nepokretno u centru svemira; da zemlja nije u središtu svemira i da nije nepokretna - nego da se kreće dvostrukim kretanjem oko Sunca i oko svoje ose...". Na suđenju ga nisu mučili (osim što je morao da kleči pred sudijama), samo su ga dva puta provodili  kroz prostorije sa spravama za mučenje; njegovoj mašti je prepušteno šta će se desiti ako ne prizna svoju jeres. Bila je to Pirova pobeda inkvizicije nad Galelejem, jer na duže staze, strah je učinio da “naučna tradicija” bude ugašena na sredozemlju, ona se preseljena u liberalne severne delove Evrope i Englesku. Galijej je svoju poslednju knjigu štampao u Holandiji, Dekart se iz Francuske preselio u Švedsku…

 

 

Zoran Stokić

7.03.2021.

 

Vulkanske aktivnosti na Islandu

"Ne sluti na dobro! Kada se poslednji put ovo dogodilo, čovečanstvo je doživelo katastrofu, a agonija je trajala vekovima"

 

 

Blic 06.03.2021. 09:50

 

Islanđani su navikli na zemljotrese, ali ono što je protekle nedelje zabeleženo na ostrvu zabrinulo je građane, ali i stručnjake širom sveta. Islandska seizmološka služba saopštila je da je za nedelju dana zabeleženo oko 17.000 zemljotresa oko Rejkjanesa, regiona koji "leži" na brojnim vulkanima. Stručnjaci upozoravaju da bi erupcija sada mogla da bude neizbežna, pa stanovnici čekaju znakove erupcije, neki sa uzbuđenjem, drugi sa anksioznošću. Ovo područje erupciju nije videlo poslednjih 800 godina, a poslednji put kada su na njemu vulkani bili aktivni, na planeti su se dešavale velike promene koje su ostavile katastrofalne posledice.

Zemljotresi su uobičajeni na Islandu jer se ostrvo prostire na dve tektonske ploče, koje su podeljene podmorskim planinskim lancem. Većina zemljotresa je, međutim, slabija i dešava se daleko od Rejkjavika i okolnih područja, gde živi većina od 368.000 stanovnika Islanda. Vulkanolozi se spremaju na moguće decenije povećane aktivnosti. - Impulsi vulkanske aktivnosti u tom području dolaze otprilike svakih 800 godina. Izgleda da i sada stižu na vreme - rekao je profesor vulkanologije na Univerzitetu Islanda Torvaldur Tordarson, o poslednjim erupcijama u Rejkjanesu, koje su trajale od 11. do 13. veka.

 

Malo ledeno doba

 

Od početka 14. veka, nakon dugog toplog perioda na planeti, stvari počinju da se menjaju. Кiša je padala "bez prestanka“ 1315. godine, a žito nije sazrelo. Situacija je bila ista i sledeće godine. Nastavili su da se dešavaju periodi hladnog vremena i vremenskih nepogoda. Malo ledeno doba može se podeliti u dve faze, prema članku u časopisu "Njujorker". Počelo je sa periodom zahlađenja tokom 14. veka, a eskalacija je trajala od kraja 16. do sredine 19. Ovo zahlađenje prouzrokovalo je širenje glečera u Skandinaviji, Alpima, na Islandu, Aljasci, Кini, u južnim Andiama i na Novom Zelandu. Stanovnici Londona su povremeno mogli da se klizaju na Temzi. U Francuskoj i Švajcarskoj, veliki glečeri drobili su sela, prema Enciklopediji Britanika. Vlažna leta i ledene zime dovele su do siromašnih useva i gladi nekoliko godina u severnoj i centralnoj Evropi.

Situacija je postajala gora kako su vekovi odmicali. Južni deo Bosfora, Zlatni rog bio je zamrznut 1622. Zima 1794. bila je posebno oštra, tako da je francuska vojska prelazila preko zamrznutih reka u Holandiji. Luka Njujorka se zamrzla 1780, godine, pa su ljudi mogli da prelaze od Menhetna do Steten Ajlenda. Island je bio okovan ledom kilometrima u svim smerovima, tako da su luke bile zatvorene. Kako je sve započelo? Poslednjih decenija više naučnih radova tvrdi da je glavni krivac za srednjovekovno Malo ledeno doba pojačana vulkanska aktivnost koja mu je prethodila. Pepeo može da blokira dolazak sunčeve svetlosti, što dovodi do globalnog zahlađenja, koje može da potraje i godinama nakon erupcije. Sa padom temperature povećavao se nivo arktičkog ledenog pokrivača i usledili su vekovi hladnoće. Posledice su bile katastrofalne, ne samo za prirodu, već i za civilizaciju. Period Malog ledenog doba upamćen je i po velikim sušama koje su donele veliku glad ugroženoj populaciji. Neka istraživanja tvrde da je ono dovelo i do epidemije kuge u 14. veku. Naime, poljorivredna kriza najverovatnije je izazvala pojavu "crne smrti", bakterijske bolesti koju su širile buve i pacovi. Glad i bolest izazvane dugim periodima hladnoće dovele su do niza društvenih, kulturnih i političkih previranja.

 

"Ružni pačići"

 

Šta je bio uzrok i kako je sve počelo? Istraživači koji stoje iza nove studije imaju neobičan predlog. Oni sugerišu da je hlađenje moglo da se dogodi spontano i samo od sebe. Uopšteno govoreći, Malo ledeno doba počelo je zbog porasta erupcije vulkana i smanjene aktivnosti Sunca. Velika erupcija vulkana 1257. godine, praćena sa tri manje erupcije koje su se dogodile do kraja 13. veka, smatraju se kao uzrok Malog ledenog doba. Aerosoli iz erupcija su možda zasenili Sunce i učinili Zemlju hladnijom. Nakon toga se veruje da je morski led sa severa doprineo da su se hladni periodi javljali dugo nakon toga. - Tajming se prilično slaže sa velikim erupcijama iz 13. veka. Dakle, postoje dobri empirijski dokazi da bi ovo moglo da bude istina - rekao je Martin Majls, istraživač u Norveškom istraživačkom centru NORCE i Bjerknesovom centru za klimatska istraživanja u Bergenu i na Univerzitetu Kolorado u Bolderu u SAD-u.

Ali u novoj studiji, Majls i njegove kolege istražili su su još jednu mogućnost. Ponekad se klimatski modeli ponašaju neobično. Ovi modeli mogu da pokažu iznenadne promene na severu, bez dodatnih klimatskih pokretača kao što su erupcije vulkana ili promena solarne aktivnosti. Ove računarske simulacije nazvane su "ružnim pačićima", jer deluje kao da sa njima nešto nije u redu. Ali nije jasno da li su ove računarske simulacije pogrešne. - Moguće je da su se promene u morskom ledu i odlivu morskog leda iz Arktičkog okeana dogodile slučajno zbog unutrašnje promenljivosti u klimatskom sistemu. Možda su ovi modeli, prema kojima su ljudi skeptični, zapravo tačni - kaže Majls.

 

Erupcije širom sveta

 

Od početka godine, vesti o vulkanskim erupcijama stižu sa raznih krajeva sveta. Na indonežanskom ostrvu Java vulkan Semeru proradio je sredinom januara. Krajem meseca proradio je i vulkan Merapi, a potom i Sinabung na Sumatri. Sredinom prošlog meseca proradio je vulkan Fuego na Gvatemali, a sicilijanska Etna već nedeljama bljuje lavu.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Sa problemima malih ledenih doba susreo sam se sasvim slučajno proučavajući život Isaka Njutna, Lagranža, Hamiltona..., onako uzgred – skrajnuto – ovde-onde poneka činjenica... O tome se nije govorilo u školskim sistemima ni kod nas ni u svetu. Čak ni na fakultetima. Tako je i poslednjih decenija globalnog umrežavanja na planeti Zemlji; uporedite broj tekstova (broj slova) o, na primer, ratovima, ratničkoj istoriji, inkviziciji i tsl. sa jedne strane i broj tekstova (i broj slova) o "malim ledenim dobima u Evropi" u tih poslednjih 800 g - otktićete da se radi o "beskonačnom" i "konačnom" skupu. Čovek je preokupiran socijalnim svetom, svetom socijalne istorije i moći, društvenim institucijama i utopijama. Homocentričan odnos prema prirodi, koji većina od nas ima, počiva u dalekoj prošlosti i poklapa se sa početkom judeo-hrišćanske tradicije.

 

U Evropi - od sredine 14 veka - epidemija smrtonosne kuge, kao i serija "malih (nepovezanih) ledenih doba" 1230-1850 naterala je ljude, uprkos tome što su bili bitno ometani od sakralnih i svetovnih vlasti, da uče na greškama - da bi preživeli.

 

U raznim regijama Evrope propadala je poljoprivreda i stočarstvo, pojavljuje se glad, nezaposlenost  i bolesti koje generišu sociološki Gordijev čvor. Evropljani su tražili objašnjenja gladi, bolesti (naročito pojave smrtonosne kuge) i socijalnih nemira (povećana stopa ubistava, seksualni prestupi, preljube, silovanja, otmice, jednom rečju povećano je opšte bezakonje). U vremenskom cajtnotu svetovna i sakralna vlast su, umesto intelektualne skromnosti, pokazali izuzetnu dozu nedopustivog autizma; u želji da sačuvaju stečene pozicije, umesto stvarne dijagnoze problema ponudili su surogat – presecanje Gordijevog čvora - krivci su bili manjinske grupe, a ponajviše Jevreji i veštice: veštice da su odgovorne za klimatske nepogode, a Jevreji da su te nepogode koristili kako bi trovali bunare hrišćana i tako izazivali bolesti; ako krivce uklone – problem je rešen!

 

Inače ova predmoderna inkvizicija smatra se pretečom i modelom modernih sistema represije u 20. veku (u Hitlerovoj Nemačkoj, Staljinovom SSSR-u, Maovoj Kini i tsl). Praksa NKVD-a, sličnih službu u Maovoj Kini, u metodama kako su iznuđivali priznanja, i načine na koji su moralno diskreditovali "jeretike" - pokazuje da su čitali i učili iz brojnih  “priričnika za inkvizitore”; slično važi za praksu „ispiranja mozga“ i tsl. Jedan od tih priručnika bio je "Malleus Maleficarum" nemačkog dominikanca Heinrich-a Institoris-a tj. Hajnriha Kramera (1430–1505), koji je diplomirao i doktorirao teologiju i filozofiju, a 1474 postavljen za inkvizitora u južnoj Nemačkoj (vodio suđenja vešticama u Alzasu, Gornjoj Rajni i na Bodenskom jezeru); ovaj njegov "priručnik" – "Veštičji čekić" – iz 1486. ​​godine bio je toliko popularan, da je doživeo čak 6 izdanja.

 

 

Zoran Stokić

7.03.2021.

 

Čuveni muzičar iz SAD prvi saznao da je umro Staljin

Prošlo je 68 godina od smrti Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina, sovjetskog diktatora, koji je u isto vreme bio i obožavan i omražen i koji je odgovoran za smrt više od 20 miliona ljudi. Za vreme njegove vladavine Sovjetski savez se razvio iz nazadne poljoprivredne zemlje u svetsku silu, a vest o njegovoj smrti 5. marta te 1953. presreo je mladi radio-vezista Džoni Keš.

 

IZVOR: B92 PETAK, 5.03.2021. | 09:50

Da, dobro ste pročitali, u pitanju je slavni kantri muzičar koji će u godinama koje dolaze prodati 90 miliona primeraka ploča širom sveta. Džoni Keš je tada bio vezista mobilne brigade u bazi u Zapadnoj Nemačkoj. Keš je bio prvi Amerikanac koji je saznao da je Staljin preminuo."Čuo sam prvi vest da je da je Staljin preminuo. Locirao sam signal kada je prvi sovjetski mlazni bombarder izvršio prvi let od Moskve do Smolenska; svi smo znali šta treba slušati, ali ja sam bio taj koji je čuo", naveo je Keš u svojoj autobiografiji.

Samo je izgledalo da je dobrog zdravlja

Iako je izgledalo da je Staljin naizgled dobrog stanja, zaključeno je da je smrt nastupila usled lošeg fizičkog stanja diktatora koje je prouzrokovao visok krvni pritisak, zakrčeni krvni sudovi, a otkriven je i početni stadijum ciroze jetre. Svi ovi zdravstveni problemi doprineli su tome da Staljin doživi moždani udar, što je u kombinaciji s unutrašnjim krvarenjem prouzrokovalo gušenje. Njegova smrt izazvala je masovnu žalost u tadašnjem Sovjetskom savezu, a i u drugim delovima bivšeg Istočnog bloka. Građani SSSR-a naredna tri dana odavali su poslednju poštu pokojnom lideru, međutim, ubrzo posle sahrane, počele su da se šire glasine da je Staljin zapravo ubijen, a ne da je umro prirodnom smrću. Staljin je preminuo u 75. godini života, u svojoj dobro očuvanoj kući na selu, u Kuntsevu. Lider je sa društvom 28. februara gledao film za kojim je usledila gozba, a potom i terevenka. Te noći Staljin je otišao u krevet oko četiri ujutro. Staljin je svoje diktatorsko upravljanje SSSR-om doveo do takvih krajnosti da je čak i njegov najuži krug saradnika bio sasvim izgubljen u trenutku kad on više nije bio u stanju da vodi i nadzire državu. Druga okolnost koja je dodatno ubrzala Staljinovu smrt bili su problemi s traženjem najboljih lekara. Staljin je bio paranoičan zbog "jevrejske lekarske zavere" i mnoge je vrhunske sovjetske doktore uništio na isti način kao i disidente. Istoričar Sergei Devjatov navodi da su u kući ipak uspeli da organizuju improvizovani medicinski centar za pružanje prve pomoći. Ali oštećenje diktatorovog mozga je bilo preveliko. Staljin je bio prvi Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog saveza. Rođen je 18. decembra 1878. godine u gruzijskom gradiću Gori, a preminuo 5. marta 1953. godine u Moskvi.

Nakon smrti Vladimira Iljiča Lenjina 1924. godine, Staljin je preuzeo vodeću ulogu u sovjetskoj politici, postepeno marginalizujući svoje političke protivnike sve dok nije postao neprikosnoveni lider Sovjetskog saveza. Pokrenuo je komandnu ekonomiju, zamenjujući Novu ekonomsku politiku iz dvadesetih sa petogodišnjim planovima, čime je započeo period brze industrijalizacije i ekonomske kolektivizacije. Preokret u poljoprivrednom sektoru je poremetio proizvodnju hrane, što je izazvalo veliku glad, uključujući katastrofalnu glad u Sovjetskom Savezu 1932—33 (poznatu u Ukrajini kao Golodomor). Tokom kasnih tridesetih započeo je "Veliku čistku", poznatu još i kao "Veliki teror", tokom koje se rešio "nepodobnih" čljudi iz Komunističke partije, ljudi koji su bili optuženi za sabotažu, terorizam i izdaju. Čistke su sprovođene međutim, neselektivno. Mete su često bile pogubljene, zatvarane u Gulag radne logore ili proterivane. Smatra se da je tokom trodecenijske vladavine Sovjetskim savezom Staljin imao veću političku moć od bilo koje druge istorijske ličnosti. Pomogao je porazu Hitlerove (Adolf Hitler) Nemačke, industrijalizovao sovjetsku privredu, prisilno kolektivizirao poljoprivredu, proširio sovjetski uticaj u Evropi, Aziji, ali i celom svetu, te, danas zabranjenim metodama, učvrstio svoju dugogodišnju poziciju na čelu SSSR-a, piše portal Biografija.org.

Uprkos napredovanju Sovjetskog saveza, Josiv Visarionovič Džugašvili Staljin je bio odgovoran za smrt oko 20 miliona ljudi. Bio je ključni čovek u paktu s Hitlerom koji se u jednom trenutku okrenuo protiv njega, ali Staljin je imao sreće, pa je Sovjetski savez kraj rata dočekao sa teritorijalnim proširenjem u vidu grupe satelitskih država, piše Ekspres. Usledile su godine političkih čistki, torture, oslabljene poljoprivrede i strahovlade diktatora. Sahrana je organizovana 9. marta 1953. godine na Crvenom trgu u Moskvi. Josif Staljin sahranjen je kraj Vladimira Lenjina, a prema procenama se u tom trenutku od njega oprostilo više od milion i po ljudi.

 

***

Komentar

***

 

U "Poreklu čoveka" Darvin kaže da je mentalna sposobnost Homo sapijensa konstantna u poslednjih 100 000 god, ali dodaje da su kroz istoriju sociološki elementi uticali da se ona negde "smanji" a kao primer navodi Španiju pod inkvizicijom: "u Španiji neki najbolji ljudi – oni koji su sumljali i pitali, a bez sumlje ne može biti napretka – bili su eliminisani sistematski tokom 3 veka, u proseku po 1000 god...i tako su snizili opšti nivo inteligencije" (da je Darvin živeo u vreme Staljinovih Gulaga rekao bi slično o SSSR; Staljin, Mao, Hitler su učili iz poznatih 6 "priručnika za inkvizitore"); Katolički kraljevi Ferdinand II i Izabela stvorili su ideju Države i "državni razum" (budućih država u Evropi) a venčavanjem 1469. Aragona i Kastilje i realizovali – oblikovali su Španiju. Država je bila poznata po inkviziciji - Inkvizicia je kažnjavala svaku jres. Španac  Michael Servetus (1511–1553), pionir " utilitarista " objavio je svoju teološku raspravu "De Trinitatis Erroribus" u kojoj je odbacio nikejsku dogmu o Trojstvu (sabor u Nikeji 325.) i tsl - ubzo je završio na lomači. Ta se ideja preko Poljske preselila u Englesku gde ju je kancelar Elizabete – F.Bekon razradio, postavio na šine, i iz tih razmišljanja  pojaviće se kasnije utilitarista u Britaniji. Ideja da i “najbolji ili najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica”, da je suština “vrednosti moralnog ponašanja  – u posledicama.”. Neko naše delovanje je ispravna “ako služi, opštem dobru, dostizanju sreće, a pogrešna, ako izazove suprotan efekat od sreće, ali ne samo sreće onoga ko izvodi akciju, nego i svih onih koje na bilo koji način ta akcija dotiče”. Prohodnost verikalna u Elizabetinom kraljevstu zavisila je od "postignutih rezultata", od "onoga što zante da uredite" a ne od onoga "što govorite". Sve je u kraljevstvu pa i ratna flota bila podvrnuta liberlnom naučno-tehničkom napretku; tako se desilo da je u dva pomorske bitke uspela da porazi neuporedivo moćniju Španije, put je to ka Njutnovoj naučnoj reviluciji 1687., industriskoj revoluciji 1760....

Zoran Stokić

5. 03. 2021.

Odgovor predsednika SANU Vladimira Kostića na otvoreno pismo Emira Kusturice

KULTURA Autor:FoNet01. mar. 202113:0822 komentara

Emir Kusturica, osim njegove umetničke neupitnosti, definitivno nije osoba o kojoj u ovim okolnostima mogu da razmišljam, a kamoli da protiv njega smišljam nerazumljive zavere zbog neke, samo njemu znane, "osvete“, ocenio je u Pismu predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić. On ukazuje da svakodnevno trpi orkestrirane napade zasnovane na neistinama i pripisanim, izmišljenim stavovima, ali da ga je izjava Emira Kusturice naterala da makar za kratko izađe iz „(samo)nametnutog ćutanja“.

„U proceduralnom smislu, Odeljenje jezika i književnosti nije do sada kandidovalo gospodina Emira Kusturicu kao kandidata na izborima za članstvo u SANU, koji su planirani za novembar ove godine“, ističe Kostić. On podseća da se, po proceduri izbora to može uraditi tek u aprilu i maju, i navodi da je Kusturica, koliko je njemu poznato, „evidentiran kao jedan od mogućih kandidata odeljenja o kojima će se tek glasati u nekoliko krugova tokom narednih meseci, i to na predlog akademika Matije Bećkovića“. „Uostalom, na isti način i na istom odeljenju gospodin Emir Kusturica je bio predložen i u izbornom ciklusu 2018. godine“, precizirao je Kostić, kome „zvuči krajnje apsurdno“ ideja da je ovoga puta izvršio uticaj na akademika Matiju Bećkovića da ga predloži. „Gospodin Emir Kusturica i ja se ne poznajemo, sem nekoliko slučajnih i svečarskih susreta. Nisam nikada krio i to sam u nekoliko javnih nastupa veoma jasno rekao, da ga smatram velikim umetnikom“, naglašava predsednik SANU i objašnjava da to misli i sada, bez obzira na eventualne međusobne nesporazume i razlike.

Kao netačan, Kostić odbacuje navod Kusturice da je predsednik SANU telefonom obavestio Odeljenje za jezik i književnost kako bi trebalo oni da ga predlože za članstvo, a ne novostvoreno Odeljenje za umetnost gde su kandidati scenski umetnici. Nisam kontaktirao Odeljenje za jeik i književnost, a svakako ne predlagača, i to će verujem, sami potvrditi i oni koji ovo odeljenje vode i oni koji su njegovi članovi, poručio je Kostić.On obrazlaže da predloge na bilo kom odeljenju daju sami članovi i teško da tu bilo šta može neko sa strane, bez obzira na funkciju, a možda i upravo zbog nje, ali odbija da komentariše „ideju o demencijalnom naumu da gospodin Emir Kusturica bude predložen, a potom neizabran“. Osim njegove umetničke neupitnosti, on definitivno nije osoba o kojoj u ovim okolnostima mogu da razmišljam, a kamoli da protiv njega smišljam nerazumljive zavere zbog neke, samo njemu znane, „osvete“, precizirao je Kostić. „Gospodin Emir Kusturica mi pripisuje sposobnosti kontrole ‘armije’ akademika koja, očito paradoksalno, kao ‘tiha većina misle drugačije’, vređajući i njih i njihov integritet“, ukazao je predsednik SANU i predočio da „akademike jednostavno nije moguće kontrolisati“. „Nisu to uspeli ni neuporedivo moćniji od mene“, naglasio je Kostić i upitao kako je moguće kontrolisati višekratno tajno glasanje tokom izbornog procesa? Pominjanje politički korektnih kandidata mi nije razumljivo, mada je nesumnjivo uvredljivo, ocenio je Kostić, utoliko pre što na ovom nivou predlaganja niko ne može da bude više od evidentiranog stvaraoca. Predsednik SANU napominje da Kusturica ne zna šta on misli o „tragediji otetog Kosova i Metohije“, a ne želi da se „po pitanju patriotizma nadgornjavam sa bilo kim“. „Pogotovu ne sa onima koji koriste jeftine denuncijacije o soroševskim viđenju problema, organizacije sa kojom nikada nisam imao nikakav kontakt“, naglasio je Kostić. Srpska akademija nauka i umetnosti i njeni članovi pojedinačno nisu ćutali o Kosovu i Metohiji – pitanje je samo da li neko to želi da vidi. Ili pročita… A ima dosta i da se vidi i da se pročita“, zaključio je Kostić. Njegovo Pismo usledilo je pošto je Kusturica u nedelju saopštio da odbija kandidaturu za članstvo u SANU, optuživši pritom predsednika Akademije za mešanje u proces izbora novih članova.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Umesto dnevne politike SANU je trebala da se bavi čime? Đordano Bruno je knjigu o Kopernikovoj revoluciji 1543. štampao u Londonu "La Cena de le ceneri" 1584 da bi svet probudio iz dogmatskog drmeža (Bruno spaljen 1600 u Rimu). "Pisma vezana za englesku naciju " Volter je publikovao u Londonu u njima pokazuje koliko je britanska ustavna monarhija (3 raslojene institucije) naprednija od Francuske; knjiga je bila javno spaljena; otud - francuska revolucija 1789, američka revolucija 1775, a englezima počev od 1760 industriska revolucija, koja kreće sa sela, koja je preporodila državu (na primer, priraštaj stanovništva se od 1800-1900 uvećao 260%) i promenila način života na planeti Zemlji. Od 1760 radnici su posao donosili u svoja manofakturna domaćinstva a od 1820 radnici na posao odlaze u fabrike... Slično SANU, umesto što se bavi dnevnom politkom, trebao da u našu atavističko društvo udahne ideje zašto je važno postojanje poltičkih sloboda te da bez njih nema nauke a to znači ni boljitka u društvu, na primer: Gelilej versus Inkvizicija; Suđenje Galileju 1633. je paradigma svakog „političkog suđenja“ (koje radi u „korist sopstvene štete“!); to je sukob pricipa I ličnosti! Za inkvizitore – svetom treba da vlada – “vera” – za Galleja – svetom treba da vlada -“empirijiska istina”. Bila je to Pirova pobeda inkvizicije nad Galelejem, jer na duže staze, strah je učinio da “naučna tradicija” bude ugašena na sredozemlju, ona se preseljena u liberalne severne delove Evrope i Englesku. Galijej je svoju poslednju knjigu štampao u Holandiji, Dekart se iz Francuske preselio u Švedsku…

 

*

Katolički kraljevi Ferdinand II i Izabela stvorili su ideju Države i "državni razum" (budućih država u Evropi) a venčavanjem 1469. Aragona i Kastilje i realizovali – oblikovali su Španiju. Država je bila poznata po netoleranciji - Inkvizicia je kažnjavala svaku jeres; put ka - carstvu -  "gde sunce nikada ne zalazi". Španac  Michael Servetus (1511–1553), pionir " utilitarista " objavio je svoju teološku raspravu "De Trinitatis Erroribus" u kojoj je odbacio nikejsku dogmu o Trojstvu (sabor u Nikeji 325.) i tsl - ubzo je završio na lomači. Ta se ideja preko Poljske preselila u Englesku gde ju je kancelar Elizabete – F.Bekon razradio, postavio na šine, i iz tih razmišljanja  pojaviće se kasnije utilitarista u Britaniji. Ideja da i “najbolji ili najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica”, da je suština “vrednosti moralnog ponašanja  – u posledicama. Ako su posledice dobre, čin je moralno opravdan”. Neko naše delovanje je ispravna “ako služi, opštem dobru, dostizanju sreće, a pogrešna, ako izazove suprotan efekat od sreće, ali ne samo sreće onoga ko izvodi akciju, nego i svih onih koje na bilo koji način ta akcija dotiče”. Prohodnost verikalna u Elizabetinom kraljevstu zavisila je od "postignutih rezultata", od "onoga što zante da uredite" a ne od onoga "što govorite". Sve je u kraljevstvu pa i ratna flota bila podvrnuta liberlnom naučno-tehničkom napretku; tako se desilo da je u dva pomorske bitke uspela da porazi neuporedivo moćniju armadu Španije, put je to ka Njutnovoj naučnoj reviluciji 1687., industriskoj revoluciji 1760....

 

Zoran Stokić

2.03.2021.

 

Burno zbog izbora pesme za Evroviziju: Tvrde da je satanistička, hteli da spale televiziju

 

Numera koja će predstavljati Kipar na Pesmi Evrovizije uzburkala je strasti u toj zemlji posle negodovanja nekih konzervativnih i desničarskih krugova koji je opisuju kao satanističku.

 

IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 1.03.2021. | 08:15

 

Izbor pesme "El Diablo" (Đavo) grčke pevačice Elene Cagrinu izazvao je različite reakcije Kiprana, a udruženje nastavnika veronauke u srednjim školama izrazilo je "gnušanje" pesmom i zatražilo njeno povlačenje, navodi Asošiejted pres. Udruženje je navelo da se stihovima "obećava doživotna odanost Satani i ispoveda ljubav" prema njemu.

"Dao sam svoje srce đavolu ... jer mi govori da sam njegov anđeo", neki su od stihova koji su izazvali revolt. Ekstremno desna stranka ELAM navela je da pesma, i u slučaju da je njen tekst metaforičan, "napada i vređa" njihovu veru. Najdalje je otišao neimenovani muškarac protiv kog je podignuta optužnica zbog incidenta ispred kiparskog javnog servisa, institucije koja je pesmu "El Diablo" izabrala za učešće na Pesmi Evrovizije.

Kiparska policija je danas saopštila da je muškarac optužen zbog upućivanja pretnji i izazivanja uznemirenja nakon upada u kompleks kiparske radiotelevizije zbog, kako je rekao, "bogohulnog" ulaska zemlje u ovogodišnje takmičenje Pesma Evrovizije. Svedoci jučerašnjeg incidenta rekli su policiji da je muškarac pretio zaposlenima u informativnoj redakciji Kiparske radiodifuzne korporacije i tvrdio da izbor pesme predstavlja vređanje hrišćanstva.

Na snimku se vidi kako on vrišti na brojne zaposlene u dvorištu i pita ih kako mogu da opravdaju podršku takvoj pesmi. Kiparska novinska agencija je javila da su televiziji upućene pretnje putem telefona da će "biti spaljena" zbog pesme. Drugi građani Kipra su istovremeno podržali pesmu na društvenim mrežama, ocenjujući je kao dobru, dok njene kritičare opisuju kao verske fanatike. Najbolji rezultat na Pesmi Evrovizije Kipar je ostvario 2018. godine kada je osvojio drugo mesto sa numerom "El Fuego" koju je izvela Eleni Fureira.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Verovati u 21 veku da život nije bio-hemiski proces nego da je duševno-duhovna stvar, verovati da je magisko, animistička metafora "Đavo" nešto istinsko, stvarno – dovoljno pokazuje u kom se pravcu kreće Homo sapijens, kad je i u 21 veku vođen mitom, metafizikom, religijom a ne naukom i naučnom etikom (“vednosti moralnog ponašanja  su – u posledicama").  Đavo je stupio u Evropu sa hrišćanstvom, objedinujući pod svoju vlast mnoge demone poreklom iz grčko-rimskog paganstva ili iz narodnih verovanja. Međutim – Đavo – postaje zapovednik svih vojski zla tek u 11 veku. Njegov je oruđe jeres. Inkvizicija će biti oruđe crkve u borbi protiv njega. Dok su u antici demoni bili posrednici između bogova i ljudi,  a mogli su biti dobri ili zli, sada kod Hrišćana postaju samo zli (Đavo).

 

Zoran Stokić

2.03.2021.

 

Obeležava se 72. godišnjica Muzeja Vuka i Dositeja - posetite virtuelnu izložbu

 

Narodni muzej u Beogradu obeležava 28. februara 72. godišnjicu od osnivanja Muzeja Vuka i Dositeja, koji je u sastavu naše centralne i najstarije muzejske kuće.

 

IZVOR: B92 SUBOTA, 27.02.2021. | 15:22 -> 20:25

 

Posvećen velikanima srpske kulture - Dositeju Obradoviću i Vuku Karadžiću, Muzej Vuka i Dositeja je otvoren u zgradi u kojoj se od 1809. do 1813. godine nalazila Velika škola, prva visokoškolska ustanova, osnovana tokom Prvog srpskog ustanka, poznata i kao Dositejev licej.

U jednoj od najstarijih i najznačajnijih prostornih celina u Beogradu, na Dorćolu, čije je jezgro formirano krajem 18. i početkom 19. veka, smešten je nekadašnji Dositejev licej, današnji Muzej Vuka i Dositeja.

Na dan obeležavanja godišnjice, u nedelju 28. februara u Muzeju Vuka i Dositeja će biti održano tematsko vođenje Dositejev dolazak u Beograd u 12 časova. Zbog ograničenja u broju prisutnih, zainteresovani mogu da se na ovaj besplatni program prijave na adresu m.tomic@narodnimuzej.rs

U čast obeležavanja godišnjice priređena je VR izložba Dositejev licej u okviru koje će svi zaniteresovani moći da se upoznaju sa umetničkim delima koja u sebi beleže ne samo doživljaj i interpretaciju autora, već i izgled kroz vreme jednoga među najstarijim sačuvanim zdanjima Beograda. link

U virtuelnu postavku su uvršteni radovi Emanuela Muanovića i Milice Čađević iz prvih decenija 20. veka, kao i pozniji radovi Miće Popovića, Luke Mladenovića i Aleksandra Kumrića iz 50-ih godina uz radove novijeg datuma. Postavku upotpunjavaju fotografije zgrade koje datiraju od druge polovine 19. veka do današnjih dana.

Ova izložba je virtuelna. Ipak, Muzej Vuka i Dositeja se može posetiti i u okviru stalne postavke i videti radovi Uroša Kneževića, Pavela Đurkovića, Mine Karadžić, Rudolfa Valdeca i drugih autora, svakim danom izuzev ponedeljkom.

Istorijska je zgrada muzeja postala spona na kojoj se zasniva prikaz života i rada velikana naše kulture – Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića – spajajući ih na mestu gde je u oslobođenom delu Srbije začeto visoko školstvo u Srbiji.

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Zapravo već od 1808. od Ustaničke velike škole (prvo u privatnoj kući u Gospodar Jevremovoj br. 22, kasnije u Gospodar Jevremovoj br. 21 današnji Dositejev i Vukov muzej), u Srbiji se započinje s višim nivoom nastave. Vrata “ustaničke Velike škole” otvorena su besedom Dositeja Obradovića “O dužnom počitaniju k naukama”! Prvi đaci bili su sinovi i rođaci ustaničkih vođa, a prvi predavač, organizator i upravnik bio je Ivan Jugović. (Velika škola je bila nužna i neophodna radi obrazovanja kadra za vođenje države u nastajanju, te su đaci sa završenim trećim razredom odmah raspoređivani na razne vojne i administrativne dužnosti.) Vuk Karadžić i Lazar Arsenijević Batalka, najpoznatiji đaci te Velike škole, omogućili su nam da se upoznamo sa prilikama u kojim je škola radila. Mnoge događaje i činjenice o nastavi iznesene su u Vukovom radu “Praviteljstvujušči sovjet serbski za vreme Karađorđevića ili otimanje ondašnjih velikaša oko vlasti” i u prvom delu Batalkine “Istorije srpskog naroda”. Nastavu je u početku držao Jugović, kada udžbenika još nije bilo. Ali se 1809. pojavljuje “Čislenica ili Nauka Računa” Jovana Došenovića. (Iz “Srpske bibliografije” Stojana Novakovića 1869. saznajemo, međutim, da  su na našem jeziku postojale knjige računa koje prethode Došenovićevoj, te se kao najstarija može smatrati “Novija serpskaja aritmetika” Vasilija Damljanovića iz 1767.)  Turska osvajanja 1813. dovode do prekida prosvetnih aktivnosti. Hatišerif iz 1830. značio je prekretnicu, te je školske 1835/36. Srbija imala 26 državnih, 27 opštinskih i 17 privatnih škola. Prva štamparija je započela sa radom u Beogradu 1831, a po zamisli Dimitrija Davidovića i ukazom kneza Miloša Obrenovića, 1832. je otvorena Narodna biblioteka. 1838. u Beogradskoj gimnaziji osnovana je Univerzitetska bilioteka, 1842. osnovana je Lekarska biblioteka, a 1844. i Narodni muzej. 1845. Vuk Marković formira zbirku instrumenata i učila za fiziku. 1851. pokrenuta je prva državna ekonomija na Topčideru. Tu su izvršeni prvi eksperimenti sa đubrenjem zemlje,  prva ukrštanja domaćih i uvezenih rasa stoke, izvršena su i prva meteorološka merenja. 1853. na Liceju je otvorena Katedra za hemiju (preteča današnjeg hemijskog fakuleteta), a 1855, zaslugom Josifa Pančića, formirane su biblioteke i kabineti prirodnih nauka. 1863. osnovano je Srpsko učeno društvo tako što je najpre bilo ukinuto književno društvo srpske slovesnosti iz 1841. Prvi predsednik bio je Jovan Gavrilović. Društvo je, sa svoja 24 redovna, 44 počasna i 64 dopisna člana, imalo četiri odseka: Odsek za prirodno-matematičke nauke, Odsek za veštine, Odsek za moralne nauke i Odsek za istorijske nauke. Zadatak im je bio da se bave prikupljanjem raznih naučnih podataka, starih knjiga i rukopisa i istorijskih dokumenata o našoj prošlosti, snimanjem arheoloških spomenika, topografskim ispitivanjima, beleženjem meteoroloških podataka. Sve je to publikovano u 75 brojeva Glasnika Srpskog učenog društva. Godine 1863. Licej je iz Konaka kneginje Ljubice preseljen u završeno kapetan-Mišino zdanje.

 

 

Zoran Stokić

27.02.2021.

 

Narodna biblioteka Srbije obeležila 189 godina postojanja

 

KULTURA Autor:Beta26. feb. 202112:423 komentara TANJUG/MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA/GORAN ZLATKOVIC

 

Narodna bibiloteka Srbije obeležila je 189 godina postojanja, a po rečima ministarke kulture Maje Gojković, za to vreme je postala nezamenjiva institucija na kulturnoj sceni Srbije. Ocenila je da Narodna biblioteka Srbije nije samo čuvar kolektivnog sećanja, već i autentični savremenik.

 

„Nema puno naroda i država kojima je pisana reč toliko značila za opstanak, kao što je to slučaj kod nas..."

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Dok Nemanjići grade 40 crkava kopirajući postojeća Vizantiska rešenja, u gradovima Evrope grede se gotske crkve, na novim orginalim principima, grade se fakulteti u Padovi, Parizu, Oksfordu, Kembridzu...Dok u Rimu 1600. spaljuju Đordana Bruna; u Londonu Fransis Bekon proklamuje da je  “vednosti moralnog ponašanja  – u posledicama, nije bitno šta kažete nego šta umete da uradite -  znanje je moć"; u Pragu, Kepler(Brahe) postavlja prva stepenica moderne nauke, da je putanja planeta "elipsa"... Kada 1905. Ajnštajn stvara Teoriju relativnosti, nemac Plank Kvantnu fiziku, Frojd psihoanalizu, francuz Dijem modernu epistemologiju, Danski fiziolog biljaka Johansen uvodi "gen", započinje svoj hod i genetika a švajcarac Ferdinard Sosir lingvistiku, opšta teorija relativnosti sa prvobitnim Ajnštajnovim kosmološkim modelom su pokrenuli zasnivanje i procvat kosmologije, koja se "definitivno preselila iz carstva mita i spekulativnog u Hram nauke" a u Srbiji 27.02.1905. Velika škola se proglašava Univerzitetom (BU), sa zakašnjenjem od oko 700 godina. Umesto da se taj viševekovni zaostatak nadoknađuje, od 1990-2021 mi sve više zaostajemo. I ono malo novca koje imamo, vlast umesto da nadoknadi vekove atavizma, ulaže u ono što oni misle da je patriotizam: crkve, kandila, sveće i ratnu propagandu.

 

Rečeno jezikom sporta, pošto naša patriotska elita nije odmakla dalje od sporta i pinka, već na početku trke-maratona smo u velikom zakašnjenju. Znači dok Nemanjići grade naše crkve kopirajući postojeće projekte iz Vizantije dotle su gotske katedrale bile proizvod novog, smelog urbanizma, spomenici udruženih opština i pokrajina, koje su se međusobno takmičile koja će podići veću i lepšu crkvu. Ono što je u VI veku na Zapadu započeto u benediktinskim zajednicama do kraja je sprovedeno u srednjovekovnim strukovnim udruženjima - esnafima, a naročito kada su oni početkom XI veka počeli da se udružuju u gradske komune. U tim se komunama uočio izuzetan smisao za racionalizaciju, tj. za svrsishodno uređenje svakodnevnog života. U njima se javljaju i prvi oblici naučno-eksperimentalnog savladavanja životnih problema, doduše bez nekog validnog metodskog plana, ali određeni dobri rezultati su ipak bili postizani. Zahvaljujući takvim rezultatima - na pr. proizvodnjom mehaničke energije - ti su ljudi bili u stanju da redovno uspešno obnavljaju svoje regije kada bi one bile opustošene ratnim ili prirodnim katastrofama. Ili, tako su, na primer, slobodni zidari "francuskog stila" (gotskog) počinjali da smelo eksperimetišu sa već poznatim arhitektonskim elementima kao što su prelomljeni luk, rebrasti svod i potporni luk. Rezultat tih uspešno izvršenih eksperimenata iz 1104. u Durhemu (Engleska) i 1115. u Morienvalu (Francuska) bio je dokaz da rebra, ako se izvode pomoću prelomljenih lukova, jesu statički daleko sigurnija od polukružnih svodova; takvim rebrima i potpornim lukovima postiže se to da se sve kose komponente opterećenja koncentrišu na unapred određenu tačku, u kojoj se međusobno neutrališu i svode u približno vertikalne rezultante. Rebrasti svodovi su, dakle, elastičniji, a opasnost od rušenja u temenim tačkama bitno je smanjena. To znači da se oni, onda, mogu izrađivati od tanjih elemenata, a to sve zajedno dopušta sklopljenom svodu da se izdigne na veće visine; na taj način katedrale dobijaju velike prozorske površine te se čitave kupaju u svetlosti; i tako je krenulo, sa katedralama u Sen Deniju 1154, pariskom Notr Dam 1180, Šartru, Remsu, Bataliji...

 

 

Zoran Stokić

26.02.2021.