Otkriveni novi svici sa Mrtvog Mora, pripadaju "Pećini užasa"

Izraelski arheolozi objavili su otkriće desetina novih fragmenata Svitaka sa Mrtvog mora sa biblijskim tekstom pronađenim u pećini u pustinji za koje se veruje da su sakriveni tokom jevrejske pobune protiv Rima pre gotovo 1.900 godina.

 

IZVOR: BETA UTORAK, 16.03.2021. | 10:23 -> 11:10

 

Na fragmentima pergamenta je tekst na grčkom iz Knjige Zaharija i Nauma, a radikarbon metodom je utvrđeno da potiču iz drugog veka naše ere, saopštila je Izraelska uprava za antikvitete. To je prvo novo otkriće takvih tekstova u pustinji južno od Jerusalima posle šest decenija. Veruje se da pripadaju delovima pergamenata pronađenim na mestu poznatom kao "Pećina užasa" nazvanoj tako jer je 40 ljudskih kostura iskopano tamo 1960-tih godina, koji takođe sadrže grčki prevod knjige Dvanaest malih proroka.

Veruje se da su fragmenti skriveni u pećini za vreme oružanog ustanka Bar Kohbe protiv Rima u vreme vladavine imperatora Hadrijana između 132. i 136. godine nove ere. Nađeni su u okviru nastojanja uprave za antikvitete u Judejskoj pustinji da se nađu svici i spreči moguća krađa. Svici sa Mrtvog mora ili Kumranski spisi sastoje se od oko 900 dokumenata, uključujući tekstove iz Hebrejske Biblije koji su otkriveni između 1947. i 1956. godine u 11 pećina u okolini Kumrana u blizini drevnog naselje Khirbet Kumran na severozapadnoj obali Mrtvog mora. Datiraju iz perioda od trećeg veka pre naše ere do prvog veka naše ere i uključuju najranije poznate kopije biblijskih tekstova i dokumente o verovanju jevrejske sekte.

 

***

Komentar

***

 

U ravni psihologije  krajnji cilj čovekovog razvoja  je stići do nezavisnosti i slobode.  U istoriji jevreja ugrađena je bila ideja da ako slušaju Boga biće oslobođeni fiksacije prema idolima (novcu, moći, naciji...). Bez preterivanja moglo bi se kazati da u Starom Zavetu, Talmudi i njihovim drugim tekstovima ima nešto "revolucionarno" jer čoveku daje mogućnost "da se pobuni" i da "stvori vlastiu istoriju". Može biti slobodan da odabere svoj put i da snosi posledice tog izbora.  Primer sa njihovim životom u Kelnu (slično je bilo i u mnogim drugim gradovima) pokazuje "obrazac" njihovog stradanja i ponovnog obnavljanja i preživljavanja. Jevrejska zajednica u Kelnu postoji i pravi sinagoge još iz doba Konstantina 321. Godine 1183. nadbiskup je Jevrejima dodelio njihovo područje u kome mogu da žive u miru. Ovu četvrt u starom gradu, mogla se zatvoriti vlastitim kapijama - Portalgasse, Judengasse, Unter Goldschmied i Obenmarspforten; bila je rezervisana isključivo za Jevreje. Tako je stvoren prvi geto u Kelnu. Na Vartolomejevu noć 1349. dogodio se pogrom, koji je u istoriju grada ušao kao „Jevrejska bitka“. Ljutita rulja ušla je u jevrejsku četvrt i ubila većinu stanovnika. Između 1424. i kraja 18. veka, nijedan Jevrejin nije smeo da ostane u gradu bez dozvole Kelnskog saveta. Tek 1801.  nastala je nova jevrejska zajednica pod francuskom upravom. Do 1933. g. oko 18 000 Jevreja ponovo je živelo u Kelnu, te godine na vlast dolazi Hitler...

 

Zoran Stokić

16.03.2021.

 

Dzon Grant (John Graunt)

demograf-epidemiolog amater

 

U primarnu kulturnu empirijsku matricu Engleza ugrađeno je da je „znanje moć – od koga zavisi opstanak“ – to u kombinaciji sa institucijama koje omogućuju postojanje slobodnih rasprava - vodi ka opštem dobru i opstanku društva. Opstanak zavisi od znanja i operacionalnih sposobnosti građana. Na primer: Dzon Grant (John Graunt) trgovac galanterije koji je voleo matematiku - hteo je da pomogne društvu da preživi epidemiju kuge – postaje začetnik „demografije“ i „epidemiologije“ (termin je iz 19 veka). Naučnik – amater je napisao knjigu 1662. „Prirodna i politička posmatranja“ prikupio je statističke podatke o zdravlju stanovništva u poslednjih 50 godina (navodi  uzroke smrti) i prikazao ih u tabelama (Graunt je čitaocu morao objasniti kako se čita njegova knjiga, jer nikada ranije nisu videli nešto slično). Graunova statistika podataka o zdravlju stanovništva bila je ogroman korak napred u medicini. Iako amater primljen je u kraljevsko akademsko društvo (tu negde se pojavio i Njutn sa svojim ručno izrađenim teleskopom).

Predistorija Graunovog poduhvata. Bubonska kuga, koja je nastala u Kini pre 4000 g u više navrata je sejala smrt i po Evropi, u 6 veku pa ponovo oko 1300-ih i periodično se ponavljala tri veka, dovela je do velike promene u načinu na koji se bolest posmatrala. Ljudi su sada na počecima epidemije pokušavali da pobegnu iz područja zahvaćenih bolestima, ali su često odlazili prekasno. To je sve uzrokovalo paniku, haos, nerede i bezakonje. Vlasti su nastojale da suzbiju paniku. Engleski kralj Čars II doneo je važnu odluku - da prikuplja podatke o stanovništvu, kako bi ljudi, kad se pojavi kuga, mogli znati gde se ona nalazi, i stoga planirali bekstvo na vreme. Pokazalo se da je ta odluka bila ključni fenomen u istoriji epidemiologije. Informacije o broju i lokaciji umrlih od kuge štampane su i distribuirane svake nedelje. Crkva je angažovana da pomogne u prikupljanju ovih ključnih informacija. Od crkvenih službenika, koji su već evidentirali rađanja i umiranja, zatraženo je da navedu koje su to smrti od kuge. Da bi dobila ove podatke, crkva je slala časne sestre u kuće umrlih, dijagnoza se lako postavljala - u toku bolesti javljale su se ganglije u slabinama zvane buboni, bile su pune crne krvi, a ta je boja obelezila tu bolest i epidemiju.

 

 

Zoran Stokić

16.03.2021.

 

Nauka, istorija i misterije: "Kompjuter“ star 2.000 koji zbunjuje stručnjake

Mehanizam star 2.000 godina zbunio je stručnjake otkako je otkriven posle brodoloma 1901. godine.

 

IZVOR: BBC SUBOTA, 13.03.2021. | 17:47

 

Pogledati slike:

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=13&nav_id=1826330

 

Naučnici su ponovo sklopili uređaj star 2.000 godina, koji se često naziva najstarijim "računarom" na svetu, pokušavajući da shvate kako funkcioniše. Mehanizam Antikitera zbunio je stručnjake otkako je pronađen posle brodoloma u Grčkoj 1901. godine. Smatra se da je starogrčki uređaj sa ručnim pogonom korišćen za predviđanje pomračenja nebeskih tela i drugih astronomskih događaja. Ali samo trećina uređaja je ostala čitava, a istraživači su razmišljali o tome kako je radio i kako je izgledao.

Stražnji deo mehanizma rešen je ranijim studijama, ali priroda njegovog složenog sistema zupčanika na prednjoj strani ostala je misterija. Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) veruju da su konačno razbili zagonetku koristeći 3D računarsko modeliranje. Ponovo su napravili celu prednju ploču i sada se nadaju da će izraditi celu repliku Antikitere koristeći savremene materijale.

Rad objavljen u Sajentifiks riports (Scientific Reports) otkriva novi prikaz sistema zupčanika sa svim finim detaljima i složenim delovima.

"Briljantni umovi drevne Grčke na impresivan način su prikazali Sunce, Mesec i planete", rekao je vodeći autor rada, profesor Toni Frit. "Napravili smo model prema svim fizičkim dokazima i poklapa se sa opisima u naučnim natpisima ugraviranim na samom mehanizmu", dodao je. Mehanizam je opisan kao astronomski kalkulator kao i prvi analogni računar na svetu. Izrađen je od bronze i ima desetine zupčanika. Na zadnjem delu je predstavljen prikaz kosmosa i kretanje pet planeta koje su bile poznate u vreme kada je uređaj napravljen. Ali ostalo je čitavo samo 82 fragmenta - što je otprilike trećina uređaja - a to je značilo da su naučnici morali da slože celu sliku koristeći rendgenske podatke i drevnu grčku matematičku metodu.

 

***

Komentar

 

***

 

 

Kao što je današnji veliki teleskop nepristupačan za prosečnog čoveka tako je u antici "ekvatorijalna armilara" bio visoko prefinjen instrument za specijalistu, a za praktičnu svakodnevnu upotrebu služio je astrolab. Premda mnogo manje točan nego što je ekvatorijalna armilara, astrolab je bio prikladne veličine za nošenje, a izrada mu nije bila prekomerno skupa. U doba aleksandrijske matematike — doba Euklida, Arhimeda, Aristarha i Apolonija – već su stvorena sva kinematska znanja za konstrukciju astrolaba; Prolomej na više mesta spominje instrument sličan astrolabu. Ovo mora da je atrolab, kome su dodate još neke funkcije pokazivanja.

 

 Zoran Stokić

14.03.2021.

 

 

 

Virusi i baktreije

 

 

Virusi i baktreije bi odavno istrebili  Homo sapijens sa planete da se nije pojavila nauka u gradovima Zapada. Nestanak ranijih civilizacija treba posmatrati u tom ključu. Otac medicine Hipoktat je prvi povezao "zarazne bolesti" sa "uticajem okoline".   U 16. veka lekar iz Verone Girolamo Fracastoro prvi je predložio teoriju da su ove vrlo male, nevidljive čestice koje uzrokuju bolest žive. Smatrao je da se mogu širiti vazduhom, da se same umnožavaju i da ih je moguće uništiti vatrom. 1582. Kuinto Tiberio Angelerio je napisao  priručnik „ECTIPA PESTILENSIS STATUS ALGHERIAE SARDINIAE“, u kojem je detaljno opisano 57 pravila koja je gradu nametnuo u lečenju kuge; slična današnjim uključuju zaključavanje, fizičko udaljavanje, pranje namirnica i tekstila, ograničavanje kupovine na jednu osobu po domaćinstvu, karantine... Put je to ka Luj Pastera a u 20 veku put ka, „genetskoj epidemiologiji“.

A šta je vodilo ka nauci u Evropi? I  trgovačko – bankarski kapital ; crkva prvo trgovce smatra zelenašima; bili su ljudi sa kesom oko vrata; kesa ih vuče u pakao. Od 12 veka crkva menja tu sliku; ako bi trgovci radili za opšte dobro, vrata raja se otvaraju. U Sijeni, Libeku, Kelnu, Brižu, Veneciji,..., trgovci počinju da grade prve gradske bolnice, pomažu gradnju crkava, gradskih većnica a počinju da grade svetovne škole. Trgovina je skopčana sa rizicima, slučajnostima, bez “dobrog računa” nema uspešnog poslovanja. Fibonači je 1202 napisao računicu za trgovce “Liber abcci”. Korporacije trgovaca su već toliko uspešne, da je posle “svetih”: Jerusalima, Rima, Carigrada - i Keln od 12. veka postao “Sveti - Keln”. Trgovci postaju mecene čak i umetnika, plaćaju prvog modernog slikara Đota. Gradski kapital i način života postaju ravnopravni konkurenti plemćima i crkvi. Za razliku od drevne Kine, Indije, Vitantije, trgovački je kapital u gradovima Zapada pomoću gradskih škola, gradskih uprava, lineralizacije načina života stvorio predpostavke za pojavu - sloboda - koje će omogućiti nastanak nauke - put ka današnjici, DNK i vakcinama.

 

*

Ako virusi nastave da se razgoropađuju izgleda da će naterati Homo sapijens da izgradi, novu ekološku nišu (prvo na Zemlji) - depersonalizovano društvo - u kome se nećemo sretati “licem u lice”, u kome ćemo se voziti zatvorenim pojedinačnim automobilima, poslovi, školovanje, privatan život (robotska veštačka oplodnja; kupovine...) će se obavljati preko “globalne kompjuterske mreže”. Ovo je izgledalo bilo suviše "ludo" čak i za pisce i reditelje futurističkih romana, pozorišta i filmova.

 

Zoran Stokić

13.03.2021.

 

 

Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o muzejskoj delatnosti

 

KULTURA Autor:Beta11. mar. 202116:56

Izvor: Shutterstock

 

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o muzejskoj delatnosti kojim se kako je navedeno, stvara pravna osnova koja će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način. Kako je saopšteno posle sednice vlade, oblast muzejske delatnosti biće prvi put definisana specijalizovanim zakonom, pošto je do sada bila regulisana Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine. „Donošenje zakona je ključni uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način. Predlog zakona definiše obaveze muzeja i osnivača muzeja, poboljšanje uslova za rad muzeja kako bi mogli da se punim kapacitetom posvete zaštiti pokretnih kulturnih dobara i reguliše centralne i matične funkcije muzeja“, piše u saopštenju.

 

Vlada je donela i Odluku o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Tom odlukom je, kako je saopšteno, 720 starih rukopisnih i štampanih knjiga nastalih u periodu od 15. do 19. veka, dobilo najveću katogorizaciju u pogledu zaštite. „Na ovaj način biće stvoreni uslovi za njihovu potpuniju pravnu i tehničku zaštitu (konzervacija, restauracije, mikrofilmovanje), za dalje proučavanje i objavljivanje rezultata tih istraživanja, kao i za priređivanje fototipskih izdanja najvrednijih dela“, stoji u saopštenju. Vlada će tu odluku uputiti Skupštini Srbije, koja proglašava kulturna dobra od izuzetnog značaja.

 

***

Komentar

 

***

  

Sirotinjski krpež, kad u Srbiji elita ne želi da uči na greškama. Kako je nastala današnja Evropa? I na trgovačko – bankarskom kapitalu; crkva prvo trgovce smatra zelenašima; bili su ljudi sa kesom oko vrata; kesa ih vuče u pakao. Od 12 veka crkva menja tu sliku; ako bi trgovci radili za opšte dobro, vrata raja se otvaraju. U Sijeni, Libeku, Kelnu, Brižu, Veneciji,..., trgovci počinju da grade prve gradske bolnice, pomažu gradnju crkava, gradskih većnica a počinju da grade svetovne škole. Trgovina je skopčana sa rizicima, slučajnostima, bez “dobrog računa” nema uspešnog poslovanja. Fibonači je 1202 napisao računicu za trgovce “Liber abcci”. Korporacije trgovaca su već toliko uspešne, da je posle “svetih”: Jerusalima, Rima, Carigrada - i Keln od 12. veka postao “Sveti - Keln”. Trgovci postaju mecene čak i umetnika, plaćaju prvog modernog slikara Đota. Gradski kapital i način života postaju ravnopravni konkurenti plemćima i crkvi. Za razliku od drevne Kine, Indije, Vitantije, trgovački je kapital u gradovima Zapada pomoću gradskih škola, gradskih uprava, liberalizacije načina života stvorio predpostavke za pojavu - sloboda - koje će omogućiti nastanak nauke - put ka današnjici. A mi kako smo zidali i oslikali u 21 veku crkvu na Vračaru i spomenik Nemanji? Privatnim novcem, uspešnih građana? Ne, na stari despotski način zidala ih država od poreza sirotinje raje. Tako je i sve ostali u nas.

 

*

Biti uspešan narod znači nikada ne ispasti iz koloseka savremenosti. Mi smo iz tog koloseka savremenosti ispali već izborom Nemanjića koji nisu izabrali grad i gradsku kulturu, već Vizantisku despotsku (kako despot kaže).  Srednjovekovni evropski grad je "stanje duše" (Lopez). Predmet divljenja Evropljanjina (u srednjem veku) bili su gradovi. Za razliku od antičkih sada je grad u centru imao tržnicu, ekonomsku delatnost; divili su se trgovcima i zanatlijama  ali i umetnicima koju su uradili  gradske spomenike, divili su se crkvama, školama, kulturi -  iako su na pečatima grada stajale zidine i kapije grada. Grad je po tradiciji bio opasan zidinama, mada se težište rata pomerilo ka vlastelinskim zamkovima. Srednjovekovni su gradovi razvili ideje Aristotela i Cicerona da grad ne čine zidine već ljudi koji u njenu žive. Bila je to planska izgradnja gradova, briga o otpadnim vodama, kanalima, kišnim kolektorima, ulicama; „male su ulice nepoželjne jer su đavolja rabota“, „veliki trgovi su rajska stvar“, ulice se popločavaju, trgovi dobijaju umetničke spomenike...Grofovi i biskupi im dodeljuju povelje slobode, građani mogu sami da biraju upravu grada, učestvuju u organizaciji života u njemu, kroz “juriste” ljude od zakona, preko komuna, a tu započinje i  gradski “porez” “glavarina”.

 

Zoran Stokić

11.03.2021.

 

Вулин: Животом и смрћу, Милошевић је заслужио поштовање Србије и Срба

"Politika", четвртак, 11.03.2021. у 11:41

 

 

Министар унутрашњих послова и лидер Покрета социјалиста Александар Вулин оценио је данас да је бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) Слободан Милошевић „својим животом и смрћу, заслужио поштовање Србије и Срба али и свих људи који поштују борце за слободу”....

 

 

 

***

 

Komentar

 

***

 

 

Mudri Ortega i Gaset je odmah posle Prvog svetskog rata dao dijagnozu da uskogrudi nacionalizam  država u Evropi gura kontinent ka varvarstvu novog rata. Braneći vrednosti zapadne civilizacije on je ponudio i rešenje da spas treba tražiti u "ideji Evrope", jer samo Evropa, vidjena kao zajednicka domovina, zajednički “projekat” i zajednicka “sudbina”, moze biti brana nacionalistickom varvarstvu. Elite u Evropi nažalost to tada nisu prihvatile pa se pojavila kataklizma Drugog svetskog rata. Sa velikim zakašnjenjem nove elite se okreću ka Orteginoj ideli Evrope - ujedinjene - se javilo kao ocigledna nužnost. Strpljivim i upornim izgradjivanjem institucija Evropa je dosla do tačke da spreči nove revanšizme nove nacionalne haose u obliku trećeg svetskog rata. Naša elita na vlasti (i njeni staljinisti kao i belogardejci) ove Ortegine ideje nikada nije razumela ni tada, ni kada je pao zid u Berlinu 1989., ni danas. Oni nastvljaju varvarizaciju Srbije i Balkana i guraju Balkan i Evropu ka novim ratovima.

 

 

Zoran Stokić

11.0.2021.

 

9. mart pre 30 godina

Drašković: Ni vlast ni opozicija nisu onakvi kao ’91, ima poneka „TV Bastiljica“

 

 

VESTI Autor:N1 Beograd09. mar. 202110:45 > 10:52

 

Lider SPO Vuk Drašković je, govoreći o 30 godina od prvih masovnih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića, rekao da ono što su tražili demonstranti tada - to su i ostvarili, a da je ostavka urednika i direktora tadašnjeg TV Beograda bio najbolniji zahtev za tadašnji režim, jer je ta televizija bila "propagandni Černobilj". Navodi da tog dana nije mogao da se obori Milošević, jer je imao zastrašujuću podršku Srba. Govoreći o aktuelnoj situaciji u zemlji, Drašković ocenjuje da ništa nije kao pre 30 godina, "da nema ratova, i da današnji RTS nije ni nalik TV Bastilji". "Ni današnja vlast, niti opozicija nisu ono što su bili '91. Ima naravno sličnosti, ima TV "Bastiljica", ali ima i medija kakvih nije bilo '91 godine", naveo je. Neka prozapadna opozicija bi "bila lekovita", ali da je nemamo, smatra.

 

Kaže da ima ponosno osećanje kad je u pitanju ono što se desilo na Trgu Republike koji su tada prozvali Trgom slobode. Zahtev oko 100.000 demonstranata bio je da četvorica urednika i direktor TV Beograd koji smo prozvali TV Bastilja podnesu ostavke, podseća. „To smo tražili, to smo i ostvarili tog 9. marta. Režim je izveo svu oružanu silu i to nije bilo nimalo slučajno. Jeste bio jedan jedini zahtev za ostavkom, ali to je bio najbolniji zahtev za tadašnji režim jer je ta televizija bila propagandni Černobilj. Ona je bila fabrika laži mržnje, huškanja na rat koji će uskoro početi, huškanja na ubijanje države u kojoj smo živeli. Pao je i ministar policije“, seća se gost Novog dana.

 

Drašković kaže da, ipak, ogromna većina u Srbiji nije videla ono na šta je upozoravao na mitingu u oktobru na Niškom polju 1990. „Tada sam rekao – bude li Srbija i na tim prvim parlamentarnim i predsedničkim izborima u decembru i dalje bila verna Slobodanu Miloševiću i njegovoj generalsko-udbaškoj kamarili, uvešće nas u rat za razbijanje zemlje, počiniće zločine, Srbija će se naći u međunarodnoj izolaciji, a na kraju svega će završiti i pod međunarodnim bombama. Sve će se to i desiti, ali ljudi te godine neće to prihvatiti kao istinu“, kaže  Drašković dodajući da je većina ljudi u zemlji, ali i u dijaspori u Miloševiću tada videla mesiju, novog Karađorđa, da su mu klicali „Slobo slobodo“. Jedni su se nadali da će sačuvati komunizam, drugi sanjaju i žele i veruju da je Slobodan Milošević taj koji će stvoriti Veliku Srbiju, dodaje.

 

 

Na pitanje šta Srbija propušta da učini svih ovih 30 godina, Drašković kaže da se može čuti „od mnogih neznalica, a i zlobnika, da je 9. marta propuštena prilika da se obori Slobodan Milošević“, dodajući – da tog dana to nije moglo da se desi, niti „Bukurešt“. „Ali bi se ponovio, nema sumnje da nije bilo ove zastrašujuće, ogromne podrške Srba Miloševiću. Da je bio odbačen od većine kao Čaušesku, naravno da bi se 9. marta i u Beogradu ponovio Bukurešt i da bismo i mi krenuli putem koji su posle rušenja Berlinskog zida krenuli Česi, Slovaci, Mađari, Rumuni“, uveren je lider SPO.

 

I tada je opozicija, kao i danas, tražila smene na javnom servisu, demonstranti su nazivani fašistima, rušiteljima, saradnici balista, što je tada samo hranilo gnev okupljenih, ali i da danas možemo opet čuti da ljudi iz vlasti lepe takve etikete opoziciji, ali i svima onima koji misle drugačije od njih, pa i medijima koji nisu prorežimski i osim izraza fašisti koriste se i „strani plaćenici“ i „domaći izdajnici“.

 

Upitan da li današnji gnev može toliko porasti kao tog 9. marta, Drašković kaže da danas nije ništa kao pre 30 godina, da nema ratova, i da današnji RTS nije ni nalik TV Bastilji. „Niti današnja vlast niti opozicija nisu ono što su bili 91. Ima naravno sličnosti, ima TV „Bastiljica“, ali ima i medija kakvih nije bilo ’91 godine. Ima opet nečega što izaziva zebnju i strah – pojavljuju se ljudi kao nacionalni vaspitači i prosvetitelji i ne silaze sa televizija i propovedaju da Amerika propada, Evropa se raspada, Rusija stiže da oslobodi Balkan i da nam crta granice Velike Srbije. To je ono što je zastrašujuće. Ali ovo što je slično – na veoma različit način je slično u odnosu na 1991. godinu“, kaže Drašković.

 

Govoreći o propuštenim šansama, Drašković je rekao da je jesen 1997. propuštena prilika da se režim Slobodan Miloševića obori, „posle veličanstvene i prve pobede opozicije nad režimom Miloševića. „Tada su DS, Građanski savez Srbije i, kao statisti, DSS odlučili da bojkotuju sigurnu pobedu na predsedničkim i parlamentarnim izborima“, naveo je. Kada se otvore udbaški dosijei a taj dan će sigurno osvanuti u Srbiji, saznaćemo koja je cena bila te fatalne odluke, kaže Drašković. On smatra da nema sumnje da bi režim tada bio poražen – kao i SPS i JUL i SRS. Naglašava da to što se desilo nije krivica SPO.

 

„Petog oktobra ubijeno sve ono za šta smo se borili pre toga“

„Govore da je propuštena šansa i 5. oktobar“ koji je, kako kaže, nastavak duha, bune, otpora, nade 9. marta. „Ali 5. oktobra je ubijeno sve ono za šta smo se borili pre toga. Nije propuštena prilika, priliku su iskoristili oni koji su stupili u koaliciju sa koaliciju DOS – dakle, ubice, kriminalci, crvene beretke, zemunski klan… Oni su ti koji se 5. oktobra slave i proglašavaju herojima i oslobodiocima i sa takvim herojima i oslobodiocima nije mogla Srbija da ostvari ideale 9. marta. Zato je sećanje na 9. mart ponosno, ali i bolno – ovakva izdaja je dovela do toga možemo da kažemo danas da tih 10 godina natčoovečanske borbe protiv jednog razbojničkog, terorističkog režima liči na godine koje su, što je govorio Bora Pekić, pojeli skakavci“.

 

Kaže da te 1991. godine najčasniji deo Srbije na Trgu slobode sanja slobodu Zapada. Na nas je izvedena sva sila možda i zbog toga – jer njihov je ideal bio da se brani komunizam, a ne Jugoslavija. kaže Drašković. Trideset godina kasnije, strateško opredeljenje Srbije je Zapad, naveo je. Rekao je da se SPO i danas zalaže za EU, ali prvo za NATO pa za EU, jer je NATO, kako kaže, izbor puta i bezbednost putovanja ka Uniji. Na pitanje kako gleda na delovanje vladajuće stranke, kaže da mnogo toga nije u skladu sa onim što oni u SPO žele, ali da strateški pravac podržavaju, jer „to ne smemo da napustimo“. Upitao je koju nam to sreću može doneti zagledanost u današnju Rusiju, kao uzor.

 

„Nisam u opoziciji, ali ova opozicija više zna šta neće, nego što zna šta hoće“, rekao je. On kaže da je strateško opredeljenje Srbije EU, ali i da u vlasti i u opoziciji ima onih koji bi se okretali Kini i Rusiji. Naravno sve može mnogo brže, često se pravi korak napred, pa korak unazad, navodi. Kaže da bi neka prozapadna opozicija „bila lekovita“, ali da je nemamo. Glas SPO je slab, ali najviše zastupamo ubrzanje puta ka EU, i nema većeg problema od onog što Srbija kaska na tom putu, zaključuje Vuk Drašković.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Tada smo imali kritičnu masu građana, ali nismo imali kritičnu masu elite koja bi povela te građane. Aleksis de Tokvil: "Mnoge nacije propadaju pre nego što postanu svesne svojih grešaka". Slobodan Jovanović: "nacija sama sobom ne predstavlja ono što se u filosofiji naziva 'vrednost'. Vrednost joj mogu dati samo opšti kulturni ideali, kojima se ona stavila u službu". Krst - savremene civilizacije (opstanak naroda i nacije) - čine prečage: nauka i demokratija a toga nema bez građanskog društva i građanskog morala. Mi smo nažalost već od 1997-1998 počeli da rapidno gubimo kritičnu masu građana. Crveno-crna koalicija se posle ubistva Đinđića konsolidovala, izvukla pouke, shvatila da je u istoriju može poslati jedino građansko društvo, i uspešno sprovodi progran atavizacije Srbije: "Zemlja ravna ploča", "spas je u zaostalosti", ako se "Evropa hvali kulturom ona se hvali ničim".

 

 

Zoran Stokić

9.03.2021.