Albert Ajnštajn: Misterija, tragedija i uspeh - ko su bila njegova deca i šta se dogodilo sa njima

 

Pisma i dokumenti Alberta Ajnštajna otkrivaju detalje privatnog života slavnog genija, pružajući uvid u nekad burne odnose koje je imao sa svojom decom.

 

IZVOR: BBC ČETVRTAK, 25.03.2021. | 16:23 -> 16:36

 

"Mislim da je Ajnštajn teško izlazio na kraj sa mentalnim poremećajem svoga sina", kaže Zeev Rozenkranc, urednik i zamenik direktora "Projekta Ajnštajnovih spisa". Eduard, iliti "Tete", bio je najmlađe dete Alberta Ajnštajna. Porodica je od njegovih malih nogu bila zabrinuta za njegovo fizičko zdravlje. Njegovi mentalni problemi neće se javiti dok ne bude odrastao. "Imao je veoma tragičan život", kaže za BBC Rozenkranc.

 

Albert Ajnštajn i njegova prva žena, fizičarka Mileva Marić, imali su ukupno troje dece: sudbina ćerke Liserl (njihovog najstarijeg deteta) obavijena je velom tajne; i Hans Albert (njihovo srednje dete i stariji sin), koji je postao cenjeni naučnik u svoje vreme, mada nikad nije dostigao očevu slavu. "Ono što je činilo mog oca izuzetnim, mislim, bila je istrajnost sa kojom se posvećivao problemima, čak i nakon što bi naišao na pogrešno rešenje. "Uvek bi pokušavao ponovo, iznova i iznova", rekao je Hans Albert. "Možda jedini problem od kog je moj otac ikad odustao bio sam ja. "Pokušao je da me posavetuje, ali je brzo shvatio da sam suviše tvrdoglav i da samo gubi vreme", dodao je.

 

Liserl, prvorođena

 

Prvo dete Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, rođeno u vanbračnoj zajednici 1902. godine, bila je devojčica po imenu Liserl. "Zapravo ne znamo šta se desilo s njom posle njene druge godine", kaže Rozenkranc. "Ostala je izgubljena u istoriji." Rozenkranc je bio ključan za razvoj "Projekta Ajnštajnovi spisi", koji je sakupio, preveo i objavio hiljade spisa slavnog Nobelovog laureata. To je inicijativa Kalifornijskog instituta za tehnologiju, a koju je sponzorisao Univerzitet Prinston iz SAD-a i Hebrejski univerzitet iz Jerusalima. Fizičareva pisma i dokumenti postali su neprocenjivi izvor za njegovo sagledavanje u drugačijem, humanijem svetlu. Na osnovu ovih pisama uopšte znamo da je postojala Liserl. "Je li zdrava? Da li normalno plače? Kakve su joj oči? Na koga više liči? Ko joj daje mleko? Mora da je skroz ćelava. Ne poznajem je, a već je jako mnogo volim", pisao je Ajnštajn iz Švajcarske - gde je par živeo u to vreme - Milevi, koja je otputovala u Srbiju da se porodi.

 

Ali zašto bi ona napuštala Švajcarsku kako bi se porodila? "Njegova majka se izričito protivila njegovoj vezi sa Milevom", kaže za BBC Hanoh Gutfrojnd, koautor nedavno objavljene knjige Ajnštajn o Ajnštajnu: Autobiografske i naučne refleksije. Gutfrojnd kaže da je Ajnštajnova majka verovala da će njen san uništiti svoju budućnost: "Čak ga je upozoravala da će, ako ova bude zatrudnela, to biti katastrofa. Tih dana je trudnoća pre braka bio ogroman skandal."

 

"Moja privrženosti tebi"

 

Suština je u tome da su njih dvoje bili zaljubljeni do ušiju jedno u drugo, kaže Gutfrojnd. Smatra se da je njihova veza započela kad je on imao 19, a ona 23 godine. Dvoje fizičara bili su kolege na Politehničkom institutu u Cirihu, gde je Mileva bila jedina studentkinja u to vreme i tek druga žena koja je ikad do kraja završila studije na Katedri za matematiku i fiziku. Volter Ajzakson, autor knjige Ajnštajn: Njegov život i univerzum, kaže da iz Ajnštajnovoh pisama saznajemo podjednako o njegovim osećanjima prema Milevi kao i o majčinom neprihvatanju njegove neveste.

 

Jedno od tih pisama glasi: "Moji roditelji rone suze za mnom kao da sam umro. Iznova se i iznova žale se da sam osramotio samog sebe svojom privrženošću tebi. Oni misle da nisi zdrava." Ali Ajnštajn je sledio vlastito srce. Tokom trudnoće, pisao je Milevi obećavajući joj da će biti dobar muž: "Jedini problem koji nam preostaje da rešimo jeste kako da zadržimo našu Liserl uz nas. "Ne bih voleo da moramo da je damo na usvajanje." Ajnštajn je bio svestan koliko je teško u njegovom društvu imati "nezakonito dete", pogotovo za nekoga ko je pretendovao da postane cenjeni državni službenik.

 

Duga tišina

 

Izgleda da slavni fizičar nikad nije upoznao Liserl - kad je došlo vreme da se Mileva vrati u Švajcarsku, ostavila ju je kod rodbine u Srbiji. Ajzakson ukazuje na mogućnost, preko "uvijenog nagoveštaja", da je o Liserl mogla da se stara jedna od Milevinih bliskih prijateljica, ali nema pouzdanih potvrda za to. "Sve što znamo o njihovoj ćerki zapisano je u njihovim ljubavnim pismima", ističe Gutfrojnd. "Ali od nekog trenutka ona se više uopšte ne pominje." "Bilo je istoričara i novinara koji su putovali u Srbiju i pokušali da pronađu njene tragove, kopali po dokumentima i evidenciji u arhivama i skladištima, sve bez uspeha", dodaje Rozenkranc.

 

"Ona se poslednji put pominje kad je imala oko dve godine, kad se zarazila šarlahom. Ne znamo da li ga je preživela", kaže ekspert. Ova činjenica dovela je do brojnih spekulacija: "Možda je data na usvajanje ili je možda preminula. Prosto ne znamo", dodaje Rozenkranc. Smatra se da Ajnštajn, koji je umro 1955. godine, nikom nije rekao za svoju ćerku. Štaviše, tim iza "Projekta Ajnštajnovi spisi" otkrio je postojanje deteta tek 1986. godine, kad je pronašao deo njegove prepiske sa Milevom. Pogledajte video: Da li razumete Ajnštajnovu teoriju relativiteta?

 

Zajednički dom

 

Ajnštajn je 1903. godine osigurao sebi stalan posao u Bernu, a Mileva se vratila iz Srbije i njih dvoje su se venčali. Naredne godine rođeno je njihovo drugo dete, dečak nazvan Hans Albert. Njihovo treće i poslednje dete, još jedan dečak po imenu Eduard, rođen je 1910. godine, nakon što se porodica ponovo preselila u Cirih. "Kad je moja majka bila zauzeta nečim kod kuće, otac bi ostavljao svoj posao po strani i čuvao nas satima, dok smo mu balansirali na kolenima. "Sećam se da nam je pričao priče i često svirao violinu, samo da bi nas umirio", priseća se Hans Albert, po Ajzaksonu.

 

Eduard: Fizičko i mentalno loše zdravlje

 

Eduardovo rano detinjstvo bilo je teško: zdravlje mu je bilo narušeno, često je bio teško bolestan i u krevetu provodio čitave nedelje. Jednom prilikom 1917. godine, kad je dobio upalu pluća, Ajnštajn je napisao prijatelju: "Stanje mog malog dečaka me baca u tešku depresiju." Uprkos tome, "postao je odličan đak i posebno se zanimao za slikarstvo, pisanje poezije i sviranje klavira", prema knjizi Ajnštajnova enciklopedija (Kalapris, Kenefik i Šulman). Štaviše, Eduard bi se upuštao u žučne rasprave s ocem o muzici i filozofiji, koje su mu, rekao je Ajnštajn, pokazale da njegov sin "razbija glavu oko važnih stvari u životu".

 

Kraj ljubavi

 

Kako se fizičar sve više udubljivao u svoj naučni rad, njegova veza sa Milesvom se dramatično pogoršavala. Da sve bude gore, upustio se u ljubavnu vezu sa rođakom prvog kolena Elsom. Porodica je 1914. godine živela u Berlinu, ali je bračna ozlojeđenost, uglavnom zahvaljujući Ajnštajnovom stalnom prezrivom odnosu prema Milevi, navelo njegovu ženu da se vrati u Švajcarsku sa decom. Oni su se razveli 1919. godine, ali je razdvojenost od dece teško padala Ajnštajnu, kaže Gutfrojnd, tako da je ulagao veliki napor da održi bliski odnos s obojicom dečaka. "Bio je veoma brižan otac", beleži Rozenkranc. Tokom perioda kad je to Prvi svetski rat dopuštao, fizičar ih je posećivao; vodio ih je na odmor, a kad su "dovoljno porasli, zvao bi ih u Berlin da provode vreme zajedno". Većina onoga što znamo o Ajnštajnovom odnosu sa njegovom decom je preko obilnog broja pisama koja su razmenili

Većina onoga što znamo o Ajnštajnovom odnosu sa njegovom decom je preko obilnog broja pisama koja su razmenili. "Često se dopisivao s obojicom, naročito sa mlađim, dok je bio tinejdžer." Dopisivanje sa Eduardom, kaže ekspert, bilo je često i na veoma visokom intelektualnom nivou, a čak su otvoreno kritikovali jedan drugog za stavove koje nisu delili. "Ajnštajn je izuzetno uživao u njegovim pismima", ne samo zbog njegovog dara za pisanu reč, već i zbog dubine njegovih misli.

 

Ajnštajn mu je 1930. godine napisao: "Život je poput vožnje bicikla. Da bi održavao ravnotežu, moraš stalno da se krećeš." Ajnštajnov odnos sa starijim sinom, Hansom Albertom, možda nije bio toliko buran. Njegov karakter bio je "prizemniji", kaže Rozenkranc. "On je naginjao praktičnijem u životu, invencijama, tehničkim stvarima" i to se odražavalo u njegovim igrama sa ocem. Godinama kasnije, Ajnštajn bi mu pisao ne samo o svojoj teoriji i njegovim pokušajima da je dokaže, već bi ga i savetovao kako da se zaposli.

 

Dijagnoza

 

Eduard Ajnštajn je sanjao da postane psihijatar i zanimale su ga teorije Sigmunda Frojda. Studirao je medicinu kad je 1932. godine morao da bude hospitalizovan u jednoj psihijatrijskoj klinici u Švajcarskoj. Godine 1933, kad je imao 22 godine, postavljena mu je dijagnoza šizofrenije. "To je duboko pogodilo Ajnštajna", kaže Gitfrojnd. "Prefinjeniji od mojih sinova, onaj kog smatrao istinskim naslednikom svoje prirode, razboleo se od neizlečive mentalne bolesti", glasi jedno od Ajnštajnovih pisama. Suočen 1933. godine s usponom nacizma u Nemačkoj, slavni naučnik je bio primoran da napusti zemlju i preseli se u Sjedinjene Američke Države. "Nedugo pre nego što je otišao, Ajnštajn je poslednji put posetio Eduarda", prema Ajnštajnovoj enciklopediji.

 

"Otac i sin se više nikad neće videti."

 

Tužan kraj

 

Mileva je bila Eduardova glavna negovateljica, ali kad su se njegovi simptomi pogoršali - ili kad se ona teško razbolela - morao je vreme da provodi u psihijatrijskoj ustanovi.

 

Nakon njene smrti 1948. godine, imenovan je zakonski staratelj (kog je plaćao Ajnštajn) za brigu o Eduardu. "Mislim da nije bilo nikakve prepiske između oca i sina tokom tih godina", kaže Rozenkranc. Po Ajzaksonu, Eduardu nije bilo dopušteno da emigrira u SAD zbog njegovih mentalnih problema. Poslednje godine proveo je vezan za psihijatrijsku kliniku, gde je umro od moždanog udara 1965. u 55. godini.

 

Hans Albert, pionir

 

Hans Albert, Ajnštajnovo drugo dete, studirao je građevinarstvo na Švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu. "Moj Albert je postao sposoban čovek od integriteta", pisao je 1924. godine ponosni Ajnštajn. Hans Albert je diplomirao 1926. godine, a 1936. godine postao je doktor tehničkih nauka. Po savetu oca, emigrirao je 1938. godine u SAD i nastavio svoja proučavanja putovanja rečnih taloga. U knjizi Hans Albert Ajnštajn: Njegov život pionirskog inženjera, Robert Etema i Kornelija Mutel govore o "njegovoj misiji da shvati i rasvetli složenosti reka".

 

Njegova proučavanja postavila su temelje za naše današnje razumevanje kako tekuće vode prenose taloga i 1988. godine Američko udruženje građevinskih inženjera (ASCE) osnovalo je Nagradu Hans Albert Ajnštajn u čast njegovih dostignuća. Sajmon Vinčester, u svojoj knjizi Kraj reke, ističe ključnu ulogu Hansa Alberta u izgradnji "snažne konstrukcije" koja drži moćni Misisipi pod kontrolom.

 

Cenjeni profesor

 

Jednom kad se našao u SAD, Hans Albert je radio u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici Južne Karoline, nakon čega je usledilo Ministarstvo poljoprivrede, i na kraju profesorka pozicija na hidrauličkom inženjerstvu na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. "Posedovao je retku mešavinu izuzetno sposobnog istraživača, vanrednog praktičnog inženjera i izvrsnog predavača", kažu univerzitetski izvori. "Profesor Ajnštajn je bio izuzetno velikodušan sa svojim vremenom, bilo da je učio svoje brojne diplomce, držao predavanja tokom kratkih perioda na stranim univerzitetima ili savetovao zemlje širom sveta u rešavanju ključnih problema taloženja." U pismu iz 1954. godine, Albert Ajnštajn hvali sina, rekavši da je ovaj nasledio "glavnu karakteristiku moje ličnosti: sposobnost da se izdigne iznad pukog bitisanja uporno se posvećujući najbolje što može postizanju opšteg cilja."

 

Neslaganja

 

Odnos Alberta Ajnštajna sa njegovom decom imao je uspone i padove: dok je u nekim pismima bio nežan, u nekim drugim je zvučao hladno i kao da ih osuđuje. "Kao i svaka porodica, prolazili su kroz teške periode, ali i kroz dobre", kaže Rozenkranc. "Imao je neke sukobe sa Hansom Albertom." Kao tinejdžer, Hans Albert je saopštio ocu da je odlučio da studira građevinarstvo, a fizičar nije bio srećan zbog toga. Godinama kasnije, usledila bi nova neslaganja: "Ispočetka, Ajnštajn nije odobravao ženu sa kojom je želeo da se oženi." U ovom slučaju, Mileva se slagala sa Albertom. Ali Hans Albert ih nije poslušao i 1927. godine oženio se sa filološkinjom Fridom Kneht. Vremenom se Ajnštajn pomirio sa sinovljevom odlukom i prihvatio Fridu - koja mu je podarila troje unučadi - u porodicu.

 

Prema Gutfrojndu, iako su se posećivali i ostajali u kontaktu, vodili su odvojene živote: Hans Albert na Zapadnoj obali, a Ajnštajn na Prinstonu i na Istočnoj obali. "Uz to, Ajnštajn je već zasnovao drugu porodicu, sa Elsom i njene dve ćerke iz prethodnog braka", kaže ekspert. Posle Fridine smrti 1958. godine, Hans Albert se oženio biohemičarkom Elizabetom Roboz, sa kojom je ostao do smrti 1973. godine, pošto je doživeo srčani udar u 69. godini.

 

Koliko je teško biti sin Alberta Ajnštajna

 

Ajnštajn je jednom rekao Milevi da su "dvoje njegove dece najbolji deo njegovog unutrašnjeg života, nasleđe koje će nastaviti da živi i kad njegov vlastiti telesni časovnik prestane da kuca", kaže Ajzakson. Ali biti dete slavnog genija zasigurno nije bilo lako. Sam Eduard je napisao: "Ponekad je jako teško imati tako važnog oca, jer se vi onda osećate veoma nevažno." Hans Albert, koji je rođen godinu dana pre nego što je njegov otac objavio Specijalnu teoriju relativnosti, jednom je upitan kako izgleda biti sin tako slavnog naučnika. "Bilo bi beznadežno da nisam još u detinjstvu naučio da se smejem svoj toj napornosti", rekao je on, pre nego što je objasnio šta je njegovog oca činilo "izuzetnim". Gutfrojnd, koji je kustos Ajnštajnovih spisa, kaže da "čovek može da pronađe predivnu i veoma zanimljivu prepisku između brižnog oca i njegove dece". Tokom godina, fizičar je odao priznanje Milevinoj "privrženosti" njegovoj deci i koliko ih je dobro odgojila. "Mislim da nije sebe doživljavao kao sjajnog muža. Mislim da je verovao da je imao više uspeha kao otac nego kao muž", smatra Rozenkranc.

 

***

 

Komentar (mala dopuna o Lizern)

 

***

 

U leto 1897., Mileva i Albert su bili zaljubljeni; nju to plaši - zbog svog fizičkog nedostatka, ona nije očekivala ljubav. Pokušala je da  pobegne od veze, u oktobru, odlazi u Hajdelberg - gde studira 1 semestar. Ipak se vraća - u prolеće 1899. - idila dostiže vrhunac - veza postaje intimna. U vrtlogu protivrečnih osećanja u leto 1900, ona ne uspeva da diplomira na Politehnici. Albert je ohrabruje da pokuša ponovo. Ne samo da je Albertova porodica bila protiv braka nego i Milevin otac odbija da je dalje finansira (više nije bila redovni student). Materijalne teškoće se odrazavaju i na njihovu vezu.  U želji da odobrovolji Milevu, Albert je je vodi na izlet na jezero Komo; Mileva uskoro otkriva da je u drugom stanju; ipak nastavlja da sprema diplomski, ne uspeva da diplomira ni u avgustu 1901. Vraća se roditeljima u Vojvodinu i tu se porađa u januaru 1902. Posle šest meseci, Mileva napušta bebu-Lizern, ostavlja je roditeljima da bi se vratila Albertu. Ima problem sa vizom Švajcarske, ona i Albert se sele iz stana u stan, to traje sve do oktobra iste godine, kad umire Albertov otac  - na  samrtnoj postelji odobrio je brak - da bi se situacija sa vanbračnim detetom regulisala. U leto 1903. Lizern dobija šarlah (u to vreme mnoga deca su umirala); od tada se Lizern gubi svaki trag; najverovatnije da je umrla od šarlaha.

 

 

 

Zoran Stokić

25.03.2021.

 

 

"Vatrena" kugla probila zvučni zid iznad Engleske

 

Izuzetno redak meteor poznat kao "dnevna vatrena kugla" probio je danas zvučni zid iznad Velike Britanije.

 

IZVOR: TANJUG NEDELJA, 21.03.2021. | 18:31 -> 18:42

 

Ljudi u engleskim pokrajinama Dorset, Somerset, Devon i Džerzi prijavljivali su da su danas čuli jak prasak i videli svetlosni pramen na nebu, prenosi BBC. Nakon analize slika i video zapisa, stručnjaci su potvrdili da je u pitanju meteor. Oni su pozvali ljude da pripaze i prijave sve padove fragmenata svemirske stene.

Ričard Kaserek, iz britanske Mreže amaterskih astronoma za posmatranje meteora, rekao je da samo najsjajniji meteor "klase bolid" može proizvesti retku "dnevnu vatrenu kuglu". Dodao je da je onaj koji je viđen u subotu morao biti "veoma velik" da bi bio vidljiv tokom dana. Astronom i naučni novinar Vil Gejter, koji je među prvima povezao zvučni bum sa meteorom, rekao je za BBC da bi bilo "veoma uzbudljivo" pronaći delove meteora.

Podaci kamera se takođe analiziraju kako bi se dobili detalji o putovanju meteora. Nakon "ogromnog udara", za koji su ljudi rekli da je zatresao njihove domove i prozore, Britanski geološki zavod isključio je zemljotres. Ministarstvo odbrane takođe je reklo da glasni prasak nije povezan ni sa jednim avionom RAF-a. Kamp u blizini Vajmuta snimio je glasnu buku na sigurnosnoj kameri.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Kroz istoriju uočavamo ideološke, etičke i verske komponente u civizacijama koje su stvarale iluziju o tome "da čovek sebe shvata kao središte svetske i kosmičke zbilje".Ništa nije pogrešnije od toga. Ovakvi događaji (poput ovog meteorita) pokazuju koliko su naši životi povezani sa beskonačnim kosmičkim zbivanjima. Red i nered nastaju iz unutrašnjih interakcija u vasioni - nezavisno od Homo sapijensa - ponekad ove interakcije vode redu, drugi put neredu. Tamni oblak međuzvezdane prašine, delom iz pramaterije, kroz koju Sunce prolazi pri galaktičkoj rotaciji stvorio je (i stvara) jata, oblake, planetoida, kometa i asteroida. Iako je njihova masa procenjena na samo 0.1% mase našeg sunčevog sistema, mogu potencijano bitno uticati na život na Zemlji. Posmatračka astronomija nije u stanju bez podrške astrofizičkih i kosmoloških teorija da nam pomogne da dobijemo bolju predstavu o kretanju tako malih objekata. Tek od 1950, kada su se pojavile sonde, sateliti, rakere koje izlaze izvan Zemljine atmosfere, te otada dobijamo, precizne merne podatke raznorodnih zračenja (koje uz pomoć kompujuter sajensa možemo bolje uređivati) a to nam pomaže da unapredimo astrofizičke i kosmološke teorije. Na pr, zapažanje iz 1984. o "globalnim zvezdanim oscilacijama" bi nam potencijalno mogla dati odgovor na pitanje o zagrevanjima u atmosferi neke zvezde. Do 1950. naše su kosmološke teorijiske konstrukcije zapravo najviše ličile na Ptolomejeve epicikle čiji je cilj bio samo to da "spasu fenomene".

 

Zoran Stokić

22.03.2021.

 

WWF Adria: Šume se uništavaju alarmantnom brzinom

 

 

SCITECH Autor:Beta21. mar. 202111:32 > 11:375

Izvor: N1

 

Organizacija WWF Adria upozorila je, povodom Svetskog dana šuma 21. marta, da su šume ključne za život ljudi, ali da se uprkos tome uništavaju alarmantnom brzinom.

 

„Ljudski uticaji već su doveli do gubitka oko 40 odsto svetskih šuma, a očekuje se da će se globalna potražnja za drvnim proizvodima utrostručiti tokom sledeće tri decenije“, saopštila je WWF Adria. Prekomerna i bespravna seča, nedostatak podataka o šumama u privatnom vlasništvu i slaba kontrola njihovog korišćenja, i negativni efekti klimatskih promena i zagađenja, samo su neki od problema u gazdovanju šumama u Srbiji, istakli su iz te organizacije. Ocenili su da je neophodno da u strateškim dokumentima za njihovo upravljanje promovišu i vrednuju njihove vitalne usluge – obezbeđivanje hrane, čiste vode i vazduha, lekova, rekreacije, građevinskog materijala, jednom rečju, egzistencije.

Uz podsećanje da će ove godine Svetski dan šuma biti obeležen pod sloganom „Obnova šuma – put ka oporavku i blagostanju“, WWF Adria ukazala je da uništavanje tih ekosistema dovodi u opasnost ljudsko zdravlje i planetu. „Od vazduha koji udišemo do drveća koje koristimo, šume su ključne za naš život. Predstavljaju stanište za više od polovine svetskih kopnenih vrsta, a globalno više od milijardu ljudi živi u šumama i njihovoj okolini“, dodaje u saopštenju WWF Adria. Iz te organizacije podsetili su da šume regulišu klimu, ublažavaju poplave, čuvaju zemljište, obezbeđuju pitku vodu, pružaju utočište različitim divljim vrstama, i ocenili da je krajnje vreme da se ozbiljno promeni odnos prema šumama.

„Danas se već nalazimo u situaciji da svaki gubitak šumske površine, odnosno njena prenamena i izgradnja, predstavlja neprihvatljiv luksuz koji nanosi štetu celom društvu i to treba sprečiti po svaku cenu“, upozorio je Goran Sekulić iz WWF Adrie. On je rekao da bi u narednom periodu javne politike morale da postave konkretne i ambiciozne ciljeve u pogledu obnavljanja šumskih staništa, unapređenja njihovog ekološkog statusa, a ne jedino povećanja površine ili procenta pošumljenosti.

U programu „Zaštićena područja za prirodu i ljude“, WWF se zalaže za otvorenije procese odlučivanja i planiranja u korišćenju prirodnih resursa, uz napomenu da su oni u šumarstvu i dalje ograničeni na uži krug institucija i javnih preduzeća, dok je učešće drugih sektora i šire javnosti na veoma niskom nivou. WWF (World Wide Fund for Nature) jedna je od najvećih nezavisnih organizacija koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.

 

***

Komentar

 

***

 

 

Prišli je 1774 otkrio kiseonik; 8. 03. 1775. stavio je miša pod kupolu (kiseonika) i piše pismo Franklinu „do ovoga trenutka smo jedino 2 miša i  ja imali tu povlasticu da udišemo kiseonik“; otkrio je da biljke danju ispuštaju kiseonik, da se životinje uopštene ne bi mogle razvijati da biljke ne proizvode kiseonik...to je to! Homo sapijens koji je milonima godina lutao, sticajem okolonosti, posle poslednjeg ledenog doba, da bi preživeo, doneo je “odluku” da prestane biti nomad i postane ratar. Pre  10000 godina započeo je da kultiviše biljke, pripitomljuje životinje. Bila je to nadbiološka revolucija - jedna se vrsta “uzdigla” iznad drugih vrsta - započela je čovekova “prevlast” nad njegovom okolinom - ali i njegova odgovrost (!) Prvi put u istoriji evolucije odgovornost za odvijanje samog evolutivnog procesa našla se u rukama evolucijskog materijala (Homo sapiensa). Naša "sudbina" nigde nije “zapisana”, mi je određujemo svojim činjenjem ili ne činjenjem.

 

 

Zoran Stokić

21.03.2021.

 

Nova pretnja? Sutra će pored Zemlje projuriti najveći asteroid ove godine

 

Najveći asteroid koji će proći pored Zemlje ove godine najbliže će joj prići u nedelju, ali naučnici su rekli da ne treba paničiti jer ne predstavlja pretnju po planetu.

 

IZVOR: INDEX.HR SUBOTA, 20.03.2021. | 12:21

 

Divovski svemirski kamen koji naučnici zovu 2001 F032 ima prečnik nekoliko stotina metara i Zemlji će prići na udaljenosti od oko 2 miliona kilometara, rekla je američka svemirska agencija NASA.

Udaljenost je više nego pet puta veća od udaljenosti od Zemlje do Meseca. "Stabilan je, nije na riskantnoj putanji", rekao je Detlef Košni, stručnjak za asteroide u Evropskoj svemirskoj agenciji, dodavši da će nebeski objekat moći da vide astronomi amateri s odgovarajućom opremom.

"Precizno znamo orbitalni put 2001 F032 oko Sunca otkad je otkriven pre 20 godina i od tada ga pratimo", rekao je Pol Čodas, direktor Centra za proučavanje objekata bliskih Zemlji. Ovaj asteroid, koji ima orbitu oko Sunca svakih 810 dana, proleteće pored Zemlje brzinom od oko 124.000 kilometara na sat. Nakon bezopasne posete u nedjelju 2001 F032 će nastaviti sa svojim samotnim putovanjem, nepribližavajući se Zemlji ponovo do 2052. godine, rekla je NASA.

Naučnici planiraju let kako bi izbliza istražili asteroid. "Ne znamo puno o njemu", rekao je Košni. Rekao je da bi pogled izbliza na 2001 F032 pomogao astronomima koji rade na projektima koji se bave skretanjem asteroida. Asteroid veličine 2001 F032 mogao bi uništiti celu državu tamo gde bi pao, rekao je Košni.

 

***

Komentar

***

 

 

Naši životi su povezani sa beskonačnim kosmičkim zbivanjima. Tamni oblak međuzvezdane prašine (delom iz pramaterije) kroz koju Sunce prolazi pri galaktičkoj rotaciji stvorio je (i stvara) jata, oblake, planetoida, kometa i asteroida. Dok su asteroidi stenovita tela koja se kreću u unutrašnjem pojasu, komete su ledena tela spoljašnjosti. Od antike postojao je kanon da je svet izvan Mesečeve orbite večno nepromenljiv. Aristotel je tvrdio da su komete, asteroidi, proizvod Zemljine atmosfere. Tu je sliku preokrenuo Brahe - zapazio je 1572. umiranje - supernove u sazvežđu Kasiopeje -  ova i svoja druga zapažanja, pa i plantoidima, Brahe je „predao“ u nasledstvo Kepleru. Da bi unapredio ova Braheova posmatranja Kepler je izumeo teleskop. U Frankfurtu 1604. je štampana Keplerova "Optika", gde on razvija teoriju svog teleskopa sa konveksnim okularom i gde se daju tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore. U Frajburgu jedan isusovac, profesor matematike, Kristof Šajner, po Keplerovim uputstvima konstruiše prvi teleskop. Godine 1608. Hans Lipershej, i nezavisno od njega Žak Mecijus, konstruišu svoje teleskope, koji se već te iste godine prodaju po Parizu i Veneciji. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je znameniti oksfordski matematičar i astronom Tomas Heriot (jula 1609). Sa Keplerom Galilej se dopisivao i razvio svoj teleskop (08.1609)...Put ka ovoj vesti NASE.

 

 

Zoran Stokić

20.03.2021.

 

 

Vulkan i Island: Erupcija vulkana blizu Rejkjavika

 

Piše: BBC News na srpskom20. marta 2021. 11.13

  Istinomer 

 

Lava flows after a volcanic eruption at Fagradalsfjall, Iceland. Photo: 19 March 2021

Reuters

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/vulkan-i-island-erupcija-vulkana-blizu-rejkjavika/

 

Fagradalsfjal leži oko 30 kilometara jugozapadno od Rejkjavika

Došlo je do erupcije vulkana jugozapadno od Rejkjavika, glavnog grada Islanda , saopštio je meteorološki zavod te zemlje.

 

Kažu da je procep dugačak oko 500 do 700 metara na Fagradalsfjalu na poluostrvu Rejkjanes. Poslednja erupcija zabeležena je pre oko 800 godina. Island je zabeležio više od 40.000 zemljotresa u poslednje tri nedelje. Erupcija drugog vulkana, Ejafjadlajekidla, 2010. godine, zaustavila je vazdušni saobraćaj širom Evrope. Međutim, ne očekuje se da će erupcija Fagradalsfjala izbaciti puno pepela ili dima, pa ne bi trebalo da dođe do smetnji u vazduhoplovstvu.

 

Iz islandskog meteorološkog zavoda kažu da je erupcija Fagradalsfjala počela u petak oko 21:45, što je kasnije potvrđeno putem veb kamera i satelitskih snimaka. Helikopter obalske straže je poslat da istraži područje oko 30 kilometara od Rejkjavika. Zatim je posada poslala prve slike lave koja se sliva niz vulkan nakon erupcije. „Sa svog prozora mogu da vidim užareno crveno nebo“, rekla je Ranveig Gudmundsdotir, koja živi u Grindaviku, svega osam kilometara od mesta erupcije.

 

„Svi ovde sedaju u kola da bi se odvezli tamo gore“, rekla je ona, kako prenosi novinska agencija Rojters. Zemljotres magnitude 3,1 stepena zabeležen je na 1,2 kilometra od Fagradalsfjala samo nekoliko sati ranije. Na Islandu često dolazi do podrhtavanja tla jer se prostire na dve tektonske ploče, koje se kreću u suprotnom smeru.

 

***

Komentar

 

***

 

Sa problemima "malih ledenih doba" 1230-1850 kao posledica aktivnosti vulkana sa Islanda mogli ste samo slučajno da se susretneta, o tome se nije govorilo u školskim sistemima ni kod nas ni u svetu. Tako je i danas u doba  globalnog umrežavanja; uporedite broj tekstova (broj slova) o, na primer, ratovima, ratničkoj istoriji  tsl. sa jedne strane i broj tekstova (i broj slova) o "malim ledenim dobima u Evropi" u tih poslednjih 800 g - otktićete da se radi o "beskonačnom" i "konačnom" skupu. Čovek je preokupiran socijalnim svetom, svetom socijalne istorije i moći, društvenim institucijama i utopijama. Od 1230. u raznim regijama Evrope propadala je poljoprivreda, privreda, pojavljuje se glad, nezaposlenost  i bolesti koje generišu sociološki Gordijev čvor. Evropljani su tražili objašnjenja odkud glad, bolest, nemirai. U vremenskom cajtnotu svetovna i sakralna vlast su, u želji da sačuvaju stečene pozicije, umesto stvarne dijagnoze problema ponudili su surogat - presecanje Gordijevog čvora - krivci su bili manjinske grupe, a ponajviše Jevreji i veštice: veštice da su odgovorne za klimatske nepogode, a Jevreji za pojavu bolesti; ako krivce uklone (pomoću Inkvizitora) – problem rešen! U gradovima Evrope pojavila se nauka koja im je pomogla da prežive. Ako se sada vulkan razgoropadi nadajmo se da elite sveta neće posegnuti za globalnom Institucijom Inkvizicije.

 

 

 

Zoran Stokić

20.03.2021.

 

Studentski protest 1991

Mlađan Đorđević iznosi za Danas detalje iz organizovanja protesta pre tri decenije

Podržali su nas oni koji danas „spavaju“ pred nedelima režima

 

„Studentski protest 1991. je nastao iz Devetomartovskih demonstracija, bio je podstaknut političkim previranjima. Tog 9. marta smo svi mi bili svedoci tenkova koji gaze Terazije, nasilja, suzavca, kao i rađanja, ali i gušenja autentičnog antikomunističkog pokreta u Srba“, kaže za Danas Mlađan Đorđević, predsednik Oslobođenja, građanskog udruženja koje vodi aktivnu opozicionu kampanju protiv sadašnje vlasti.

 

"Danas" Piše: Jasmina Lukač1 9. marta 2021. 12.45

 

Đorđević je i bivši savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića i sekretar Saveta za Srbe u regionu. Za Danas iznosi detalje o svom učešću u takozvanoj Plišanoj revoluciji u martu 1991. i u studentskom protestu u junu 1992. i upoređuje ova dva politička događaja.

 

„I kada se učinilo da niko ne sme da progovori, to su učinili studenti kao najodvažniji deo društva. Okupili smo se 10. marta u Studentskom gradu, izneli zahteve, krenuli ka centru grada. Probili smo kordone na početku Brankovog mosta, dobili suzavce i gumene metke na sredini – ali smo istrajali dok nisu ispunjeni naši zahtevi. Na današnji dan, 19. marta pre 30 godina organizovan je razgovor podobnih studenata sa Miloševićem u rektoratu, a namera je bila da se pokaže da studenti podržavaju režim. Mi smo se dobro organizovali i uspeli da uđemo na taj skup i da govorimo. Mnogi su izneli svoje kritike i zamerke, a ja sam Miloševića upozorio da će svojom politikom da ugrozi opstanak Srba i u Kninu i na Kosovu, što se nažalost pokazalo kao tačno. Od njega sam tada direktno tražio da podnese ostavku zbog izvođenja tenkova u Beogradu i nasilja nad demonstrantima, istakavši da čovek koji je to uradio ne može da bude predsednik Srbije. Bio je to hladan tuš za Miloševića, kome je to bio jedan od retkih susreta sa realnošću“, navodi Đorđević.

 

* Godinu dana kasnije opet su studenti demonstrirali.

 

– S druge strane, protest 1992. je autentični studentski protest, rođen na univerzitetu, kao reakcija na opšte stanje u društvu. Dugo je pripreman i počeo je 15. juna 1992. To je bio jedinstven studentski bunt, i žao mi je što danas nema te energije na celom univerzitetu, iako je situacija u društvu objektivno loša i razloga za pobunu ima mnogo – od pljačke i korupcije na svakom koraku, preko ekonomske situacije, gašenja demokratije i medijskih sloboda, do izdaje Kosova i Metohije. Nama devedesetih je bilo dovoljno da režim izrekne jednu laž u Dnevniku, pa da izađemo na ulice i zahtevamo smene.

 

* Sa ovim iskustvom šta ste tada bolje mogli da uradite i šta Vam je najupečatljivije sećanje na to vreme?

 

– Iz ove perspektive, čini se da je u martu 1991. trebalo da idemo do kraja. Postojala je energija, postojao je naboj i snaga naroda. Koliko je to bilo realno, ne znam, ali ostaje žal što su političari tada bili kukavice, što je Vuk Drašković zloupotrebio energiju i nadu ogromnog broja ljudi. Da je tada smenjen Milošević, mogle su se sprečiti mnoge nesreće koje su zadesile srpski narod pod njegovom vlašću, zbog kojih ispaštamo i danas.

 

Podsetiću da su studenti 1992. godine bili protiv izlaska na Miloševićeve nameštene izbore, a opozicija je svejedno izašla na njih. Time je potrošena energija protesta, kanalisana u još jedan izborni poraz u neravnopravnim uslovima, a Miloševiću je dat legitimitet za sve što će uslediti. Trideset godina kasnije čini se da današnji opozicioni lideri, koji su tada bili učenici ili studenti, ništa nisu naučili iz događaja u kojima su mnogi od njih učestvovali.

 

Najupečatljivije sećanje na protest 1992. mi je dobra organizacija, međusobna solidarnost bez obzira na različite političke poglede, kreativnost, energija, podrška velikog broja profesora, rektorata i mnogih institucija, čega danas takođe nema. Imao sam čast da otvorim protest zajedno sa dva srpska akademika: Mihizom i Mićom Popovićem. Možete li da zamislite danas da akademik Kostić podrži i javno govori na skupu protiv Vučića? Organizatori tih protesta, između ostalih, bili su i kasnije vladike Grigorije i Maksim, tada studenti Mladen Durić i Milan Vasiljević, a student prorektor je bio Dragan Đilas. Imali smo podršku crkve, vladika Amfilohija i Atanasija, pa i patrijarha Pavla, ali i mnogih javnih ličnosti, sportista. Svih onih delova društva koji danas uglavnom spavaju pred nedelima aktuelnog režima.

 

* Ima li po Vama suštinske razlike u načinu na koji je Milošević tada vladao Srbijom i ovog na koji Vučić sada vlada?

 

– Nezahvalno je porediti dve situacije između kojih postoji vremenska distanca. Iako sam bio apsolutno protiv Slobodana Miloševića i njegove praktično komunističke diktature, u njegovo vreme postojali su džepovi demokratije – slobodni mediji, lokalne samouprave u kojima je mogla da pobedi opozicija, nezavisne institucije poput univerziteta. Takođe, stručnost mnogih kadrova u to vreme se nije mogla dovoditi u pitanje, iako se sa politikom niste slagali. Kadrovi koje Vučić danas postavlja su obični poslušnici, moralnog dna i još nižih obrazovnih i profesionalnih profila, sa zadatkom pljačke Srbije i svih njenih resursa. SNS danas čine Šešeljeva strašila, preobučena u zapadna odela; i žuti lopovi, ono najgore iz prošlog režima koji je i stvorio SNS, a koji su u Vučićevoj vladavini videli novu priliku za lično bogaćenje.

 

A što se mehanizma vlasti tiče, Vučić je učio od Šešelja i Miloševića i unapredio taj sistem u autoritarizam koji potpuno prožima društvo i okupira sve njegove delove – medije, institucije, udruženja, sportske klubove, univerzitet, SANU, parlament, opozicione stranke. Za takvu vlast je dobio podršku Zapada, nešto što Milošević gotovo nikada nije imao, a zauzvrat je obećao da će ispuniti zadatke sa spoljnopolitičke agende – pre svega da će zaokružiti nezavisnost tzv. Kosova.

 

Ipak, ja sam optimista. Kako smo pobedili Miloševića, pobedićemo i Vučića. Uvek sam mislio da mi moramo da se žrtvujemo devedesetih kako bi naša deca mogla da žive u slobodnoj i uspešnoj Srbiji. Ponekad se rastužim kada šetam sa svojim sinom Dimitrijem i shvatim da će i on, po svoj prilici, morati da se bori za slobodu sa svojim vršnjacima. Izgleda da svaki naraštaj mora da prođe kroz to. Nesrećna je generacija koja nema svoj protest.

 

Nikad nisam ni najavio kandidaturu

 * Ostajete li pri predsedničkoj kandidaturi na proleće 2022?

– Nikada nisam ni najavio predsedničku kandidaturu. Naš pokret je jasan u svom stavu: nema učešća na Vučićevim nameštenim izborima. Za nas je besmisleno uopšte razmišljati o tome. Zar neko zaista misli da će mafija organizovati izbore koje može da izgubi?

Mi danas gradimo mrežu hrabrih i časnih ljudi po celoj Srbiji, da završimo taj veliki posao započet 1991. i 1992. godine: da oslobodimo zemlju radikalsko-julovskog zla, da stvorimo uslove za slobodnu Srbiju u kojoj će se održavati slobodni izbori. Kada se to desi, onda ću razmišljati o izborima i eventualnoj kandidaturi.

 

***

Komentar

 

***

 

"slobodni mediji, lokalne samouprave u kojima je mogla da pobedi opozicija, nezavisne institucije poput univerziteta. " 

To je "mit". Svi smo mi na ovaj ili onaj način bili učesnici tih događaja. Moja malenkost je radila na BU od 1980., pa nisam "uspeo" da dođem do vaše govornice 1992., jer ste bili "opasani" (vašim "sistemom podobnosti"; znači nije samo vlast oduvek imala svoj "sistem podobnosti" imali ste ga i vi; a kao što je kazao Karl Poper "naše ideje su sile koje oblikuju budućnost, nema sila nema budućnosti"!). Nijedno glasilo vlasti ali ni jedno vaše glasilo ("vaše nezavisno") nije htelo da odšampa nijedan moj tekst (u kome govorim da smo kao narod oko 700 g živeli u despotskim sistemima – da to ima svoju "inerciju" – i ako se ta "inercija" ne savlada – nema ništa od Srbije – te da će se dogodite jedna od brojnih vekovnih metamorfoza desposkog sistema.

 

 

Zoran Stokić

19.03.2021.

 

Sedam decenija od čuvene slike – nametljivi foto-reporter i genijalni Ajnštajn

 

SCITECH Autor:DW14. mar. 2021

 

Pre tačno sedamdeset godina snimljena je jedna od najčuvenijih fotografija svih vremena. Ona je rezultat susreta nametljivog foto-reportera i genijalnog profesora Alberta Ajnštana kojem je tog dana bio rođendan, piše DW. Bio je 14. mart 1951. Albert Ajnštajn je tog dana navršio 72 godine. Čuveni fizičar, koji je rođen u nemačkom Ulmu, živeo je godinama u Sjedinjenim Državama i radio na Institutu za napredne studije u Prinstonu. Tu su u njegovu čast organizovali proslavu rođendana.

Kada je posle svečanosti izašao sa Instituta, napolju su ga vrebali foto-reporteri. Hteli su da čuju poneku anegdotu svetski poznatog profesora o situaciji u svetu i snime savršenu rođendansku fotografiju. Ajnštajn je bio umoran od svih rođendanskih govora i gužve, a medijsku radoznalost svakako nije voleo. Samo je hteo da ode. Ali nije mogao. Sedeo je na zadnjem sedištu limuzine, stešnjen između bivšeg direktora Instituta, Frenka Ejdelata i njegove supruge Meri. „Dosta je, dosta je“, kažu da je to govorio reporterima, ali ga nisu ostavili na miru. „Hej, profesore, nasmešite se za rođendansku fotografiju!“, dobacio mu je jedan od njih. Ajnštajn, nekonvencionalni slobodoumni čovek, napokon plazi gnjavatorima jezik. Priliku je dočekao fotograf Artur Sas, i pritisnuo okidač aparata. Ta fotografija će obići svet.

 

Ajnštajnu se dopala fotografija

 

Rasejani profesor za razbarušenom kosom i ležernom odećom, koji često zaboravlja da obuje čarape, i čiju teoriju relativnosti sve do danas jedva da neko razume, još za života je pretvoren u mit. Kultna fotografija mu je podarila status ikone popularne kulture. Ali nije fotograf učinio fotografiju slavnom, već sam Ajnštajn. Njemu se ona dopala, naručio je brojne kopije, izrezao je tako da se više ne vide njegovi saputnici u automobilu već samo njegov lik sa isplaženim jezikom.  Tu fotografiju je poslao prijateljima, kolegama i poznanicima. Pred poslednjom prijateljicom Johanom Fantovom rado je koketirao ulogom autsajdera. Navodno joj je poverio: „Isplažen jezik pokazuje moj politički stav.“

 

Ajnštajn o ljudskoj gluposti

 

Pošto je bio jevrejskog porekla, Ajnštajn je po dolasku nacista na vlast napustio Nemačku. Znao je kako izgleda lov na veštice, kad država uzme na zub jednu grupu ljudi. Zbog toga nije mogao da odobri lov na navodne komuniste koje je inicirao fanatični antikomunista, američki političar Džon Makarti. Mnogi političari, intelektualci i umetnici su optuženi da su „neamerički“. „Vladavina glupana se ne može prevazići, jer ih je tako puno, a njihovi glasovi se broje kao i naši“, smatrao je Ajnštajn. I još jedna misao navodno potiče od njega: „Dve stvari su beskonačne. Univerzum i ljudska glupost, ali kod univerzuma nisam sasvim siguran.“ Ajnštajn je toj gluposti suprotstavio svoju genijalnost i – svoj isplažen jezik. Danas ga možemo videti u milionima kopija, na posterima, majicama, razglednicama, šoljama i muralima. Genijalni profesor i u današnjim generacijama ima brojne fanove.

 

***

Komentar

***

 

Stvaranje naučnih teorija se bitno razlikuje od čina otkrića u zanatstvu, primenjenim naukama, svakodnevnom životu i tsl. To je zato što naučne teorije nisu neko prosto odražavanje sveta koji nas okružuje, već predstavljaju organizovanje i strukturiranje tog sveta uz pomoć principa i formi koji sami po sebi nisu empirijski dati. To strukturiranje se odvija u logički neuhvatljivom psihološkom bljesku "logike otrića", uz istovremeno dejstvo razuma, i ono naučniku omogućuje da "rasuđuje unazad", nešto nalik "retrodedukciji" ili vraćanju filma unazad. Geniji poput Ajnštajna, Njutna, Darvina, Herca... nisu na početku, nego na kraju dugog evolutivnog razvoja nekog strukovnog lanca! Geniji su ljudi sinteze - sintezom se delovi slažu u nove sadržaje. Odlični poznavaoci svojih struka, oni su do najsitnijih detalja upoznati i sa delima svojih prethodnika. Trenutak stvaranja u baznim naukama pri izumevanju novih teorija jednak je činu stvaranja u umetnosti, on je neponovljiv, on se ne može naučiti, još manje se može ukrasti, plagirati i tsl.

 

*

 

Da, tako je - sasvim slučajno - kao što to obično biva u našim životima, nastala jedna od najpoznatijih fotografija. Tu sam sliku prvi put video na vratima kabineta dr Dragog Radojevića; Dragi nam je držao vežbe iz "Teorije relativnosti" na PMF u Bg, a predavanja legendarni: prof Tatomir Anđelić, prof Ilija Lukačević i prof Marko Leko. Četiri srednjoškolca su došlo na PMF da studiraju “Teoriju relativnosti” jer su tada na TV i dnevnim novinama od vrsnih stručnjaka; Anđelića, Jugina, Ajdačića, Mlađenovića, Zvonka Marića (đaka Hajdelberga, Kenbridza, Kopenhagena...) mogli slušati o letovima na Mesec, paradoksu “blizanaca” i tsl. pa su đaci poželeli da se “integrišu” u svet nauke. Naša pak deca već 30 g na tim medijima mogu slušati o problemima: starleta, huligana, “tabanja”, “klanja i ubijanja”....

 

Zoran Stokić

17.03.2021.