NASA upozorava da će gravitacija Meseca u bliskoj budućnosti prouzrokovati još jače poplave

 

Već sada mnogi gradovi na obali SAD-a imaju problem sa poplavama koje nastaju zbog visoke plime, odnosno periodičnog uzdizanja mora. Američka Nacionalna agencija za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA) izvestila je o više od 600 takvih poplava u 2019. godini.

 

IZVOR: INDEX.HR PETAK, 16.07.2021. | 20:47 -> 08:00

Nasini stručnjaci, pak, predviđaju još veće probleme od sredine 2030-ih zbog porasta nivoa mora, ali i Mesečevog ciklusa. Prema novom istraživanju, za desetak godina krenuće poplave koje će dolaziti u nizovima od mesec dana ili duže, u zavisnosti od položaja Meseca, Zemlje i Sunca.

Kombinacija gravitacionog privlačenja Meseca, porasta nivoa mora i klimatskih promena  Kada se Mesec, Zemlja i Sunce međusobno poravnaju na određeni način, njihovo gravitaciono privlačenje deluje na okean pa bi priobalni gradovi uskoro mogli da se susretnu sa poplavama koje se događaju svaki drugi dan, piše NASA.

"Nisko pozicionirana područja koja se nalaze u blizini nivoa mora sve su više izložena riziku povećanih poplava, a to će se samo pogoršavati. Kombinacija gravitacionog privlačenja Meseca, porasta nivoa mora i klimatskih promena dovesće do još gorih poplava na našim obalama, ali i širom sveta", rekao je upravitelj Nase Bil Nelson.

Kako Mesec može da prouzrokuje veće poplave?

Mnogima sada pada na pamet pitanje - na koji način Mesec može da utiče na porast učestalosti poplava? Zar Mesec nema svoju ustaljenu orbitu oko Zemlje? I zar može dodatno da utiče na nivo mora, uz poznate efekte plime i oseke?

Odgovor je - da. Naime, Mesec svakih 18.6 godina prolazi kroz ciklus male promene u orbiti koja se naziva Mesečevo mirovanje (engl. Lunar standstill). Ne radi se o nekom novom ili opasnom procesu; prvi put je zabeležen još 1728. godine.

Mada Mesec svakodnevno utiče na nastanak plime i oseke, uticaj njegove gravitacione sile nije jednake snage svake godine. Zbog toga što tokom 18.6-godišnjeg ciklusa prolazi kroz promene u orbiti, odnosno menja svoj položaj u odnosu na Zemlju, odgovoran je i za dodatne promene u plimi i oseki.

U prvoj polovini ciklusa uzrokuje plimu koja je niža od proseka i oseku koja je veća. U drugoj polovini plima se povećava, a oseka smanjuje. Dakle, prva polovina 18.6-godišnjeg lunarnog ciklusa suzbija učinak porasta nivoa mora, dok ga druga povećava. Ipak, zbog globalnog porasta nivoa mora plime postaju samo sve veće, zbog čega ćemo uskoro imati sve više problema sa poplavama.

Mesec je sada u fazi ciklusa kada se plime pojačavaju, ali za sada još uvek ne dolazi do značajnih poplava, ako se gleda prosek za to područje. Međutim, sredinom 2030-ih nećemo biti te sreće jer će do tada još dodatno porasti nivo mora, pa stanovnike gotovo svih priobalnih predela SAD-a i Havaja čekaju češće, odnosno značajnije poplave, navodi NASA.

 

***

Komentar

***

 

Krećući se na tragu Adamsa,  Geoffrey Taylor  je pokazao  da efekti plime i oseke ne nastaju samo u okeanskim vodama nego, takođe, i u  unutrašnjosti Zemlje. Pomoću dva „horizontalan klatna“ 1907. Heker je pokazao postojanje „plime i oseke Zemljine kore“. A Majkelson je 1917. pomoću hipoteze o viskoznosti Zemljine kore takođe pokazao plimu/oseku Zemljine kore. Od 1960. na inicijativu Pola Melklora Međunarodna geodeska i geofizička unija osniva službu za praćenje plime i oseka Zemljine kore. Mnogo faktora utiče na okenaske plime/oseke, ne samo gravitacione sile nego i neravnomernost  Zemljine rotacije, pomeranje Zemljinih polova, pomeranje Zemljine kore.... Zbog „nepreciznosti“ Flemstidovih astronomskih podataka Njutn je imao velike probleme da u svoju „teoriju gravitacije“ uklopi kretanje Meseca. E. Halej je verovao da se period revolucije Meseca oko Zemlje promenio od vavilonskih vremena, a Njutnovi radovi o Mesecu nisu pružali odgovore na ta pitanja. Na kontinentu Evrope, od vremena Lajbnica, Hajgensa,..., Ojler, d’Alamber,..., su dugo  pokušavali da „opovrgnu“ Nutnovu gravitacionu silu tvrdeći da kretanje Meseca traži „složeniji obrazac“. Pošto u tome nisu uspeli Amperov sin je napisao novi  epitaf:

“Najavljujući dolazak Hrista, Kepler je otvorio vrata naučnog hrama; i tada reč božanske....stvori se čovekom i nazva se Njutnom. Dođe i otkri najveće načelo, postojano i univerzalno kao sam Bog. Svetovi utihnuše i on reče: privlačenje. I ta reč beše reč stvaranja“.

 

Zoran Stokić

16.07.2021.

 

Дан када је народ рекао „не” пучистима

 

За једне је 15. јул дан кад су турски грађани одбранили демократију од војних побуњеника, за друге преломна тачка након које је Ердоганова власт постала апсолутна. (Имена страдалих уписана су у унутрашњости скулптуре која се налази у комплексу музеја.)

 

„ПОЛИТИКА”, 15.07.2021. У ТУРСКОЈ УОЧИ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПЕТОГОДИШЊИЦЕ ПОКУШАЈА ДРЖАВНОГ УДАРА (Фото Д. Мучибабић) Од нашег специјалног извештача

 

Седам дана уочи обележавања петогодишњице покушаја државног удара у Турској, Амине, професорка природних наука у средњој школи у Истанбулу, први пут је крочила у Музеј сећања на 15. jул, отворен на данашњи дан 2019. године на азијској страни града на Босфору.

У комплексу сачињеном од зграде музеја, парка са засађеним стаблима, којa симболизују 251 погинулог у пропалом пучу, скулптуре у чијој су унутрашњости исписана њихова имена и џамије, Амине и њене две пријатељице нису остале равнодушне. То не може бити нико када гледа обућу жртава поређану по степеницама, тенком пучиста прегажени аутомобил, личне предмете људи који су на данашњи дан 2016. погинули, док се на екранима музеја смењују снимци драме на улицама Анкаре и Истанбула, где су и голоруки грађани јуришали да зауставе тенкове. За Амине, 15. јул је симбол јединства народа, дан када је, каже она, Турска положила велики и значајан испит.

– То је крај процеса у којем су се у Турској дешавали војни удари. Тај догађај је показао снагу турске државе и турског народа – истиче ова професорка.

Да је то датум који се у њеној земљи не заборавља, видљиво је чим се слети на један од највећих аеродрома на свету, „Истанбул”, као и у ваздушну луку у турској престоници Анкари, где слогани поручују да је Турска неосвојива и да је победила демократија. И на улицама Анкаре на билбордима су слике свих страдалих уз поруку „Почивајте у миру, ваше место је на небу”, а парола која доминира је „Турска – забрањен пролаз”.

У претходних пет година широм земље, нарочито на местима која су ракетирана, подигнути су бројни споменици у славу изгинулих, као и рањених, којих је било више од 2.500. Универзитети, општине, мостови променили су име како би сачували успомену на жртве. Институције попут турског парламента такође чувају сећање на ту ноћ тако што део бомбардоване скупштине није обновљен. Ожиљци неуспелог пуча уочљиви су и на многим местима где су се борбе водиле: код председничког комплекса у Анкари, конзервирани у стакленим опнама, сачувани су излупани аутомобил и комби, а на тротоару је постављена својеврсна скулптура на којој је црвеним словима исписана порука „Еп о 15. јулу”.

Са свих страна, порука је иста, као да цела Турска у један глас понавља оно у шта уверава власт: да се тог дана народ ујединио око владе и председника како би сачувао демократију. Знајући историју турских пучева, у којима је војска деценијама умела да преотме управу од легално изабраних власти, такав опис 15. јула 2016. није нетачан.

– Никад дотад нисмо видели да је народ изашао на улице и рекао „не” пучистима. Он је стао у одбрану турске демократије, како год да ми тај појам разумемо или не разумемо – оцењује Никола Крустеф, који је годинама извештавао из Турске а протеклих дана се вратио у ту земљу као бугарски представник у новинарској групи са Балкана која је на позив владе у Анкари дошла у посету.

Домаћи критичари режима и западни коментатори приговарају да је сламање пуча председник Реџеп Тајип Ердоган искористио да из целокупног државног апарата и јавних служби, од војске до обичних школа, уклони сваког ко није његов присталица. Због наводне повезаности са завереницима, отказ је добило око 130.000 људи, који су се жалили медијима и на то да нико више неће да им да посао и да лекари одбијају да их лече. Како напомиње Крустеф, након тога је референдумом Турска, у којој је водећа снага дотад била влада, претворена у председнички систем.

Ердоган је 15. јула себи још чвршће привукао многе Турке, али неки не мисле да је добро ако је једини избор између војне диктатуре и владавине човека којег такође не сматрају за демократу.

– Ердоган је након пропалог пуча преузео апсолутну власт. Надам се променама на идућим изборима, градоначелник Истанбула је добар момак – каже Муниб, становник Истанбула, мислећи на Екрема Имамоглуа, којег у опозицији виде као могућег новог председника Турске.

Властима се приговара да заводе исламизам, али се не слажу сви с тим. Перко Матовић, председник Центра за националну политику, каже да је истински антисекулариста био само онај којег Ердоган оптужује да стоји иза пуча – исламски проповедник Фетулах Гулен. Он је годинама раније, након свађа с председником, отишао у САД, које одбијају да га изруче.

– Ердоган је као европски демохришћани, његова странка је демократско-исламска партија. Многи мисле да су он и Гулен били блиски сарадници, али су на истој идеолошкој линији били само деведесетих година прошлог века. Гулен је највећи критичар неких сегмената секуларистичког наслеђа Кемала Ататурка и он је инфилтрирао људе у систем, па и у војску, која је, по уставу, гарант секуларизма. Али, овај пуч је покушало да изведе антисекуларно крило војске – сматра Матовић, који је, као и Крустеф и „Политика”, био у посети Турској на позив тамошњег Министарства културе и туризма.

На Западу имају другачије мишљење о Ердогану и демократичности његовог исламизма. Неразумевање је приметно и у симболичним детаљима. Музеј сећања на 15. јули, колико год да је визуелно импресиван, „занеми” пред већином странаца јер у њему нема материјала на енглеском језику, само на турском. Та велелепна посвета дану турског националног поноса као да се може обратити искључиво Турцима – са Западом не уме да комуницира, што показују и честе Ердоганове препирке са европским и америчким званичницима.

Централна манифестација обележавања петогодишњице покушаја пуча данас ће се одржати у председничком комплексу у Анкари, док ће се славити и низом манифестација у градовима и универзитетима широм Турске, као и на пријемима у турским амбасадама у свету. Амине би опет рекла: да се покаже јединство турског народа и државе. За неке је оно стварно, други нису сигурни да је то јединство тако савршено.

Алија Изетбеговић раме уз раме са Гандијем и Че Геваром

У Музеју сећања на 15. јули је и изложба о историјату државних удара у свету и о историји колонијализма. На једном зиду су фотографије, како се објашњава, бораца за слободу и против угњетавања. Ту се, у друштву Кемала Ататурка, Махатме Гандија, Че Геваре, Нелсона Манделе и Мартина Лутера Кинга, нашао и Алија Изетбеговић, покојни председник Босне и Херцеговине. Поред његове слике пише: „Својим интелектуалним пореклом Алија Изетбеговић, познат и као ’краљ мудраца’, освојио је дивљење читавог света својим односом према злочинима почињеним против човечанства током распада Југославије. Борио се за то да муслимани у Босни и сви људи воде достојанствен живот”.

 

***

Komentar

***

 

 

Selim III bio je taj koji je još 1789. započeo istinske reforme; čuvari orijentalne tradicije vladanja - janičari, uleme i softe - pokrenuli su zato niz "narodnih" pobuna protiv njegovih prozapadnih reformi i uspeli da ga 1807. zbace sa prestola (stave u "kafes") i na njegovo mesto dovedu njegovog rođaka Mustafu IV. Za šest meseci njegove vladavine poništene su sve započete reforme, a sam Selim III je ubijen! Međutim, zahvaljujući jednoj kontrapobuni prozapadnih snaga koja je potekla iz same porodice Osmana, Mustafa IV je svrgnut sa prestola 28. juna 1808. g. i na njegovo mesto doveden novi prozapadni reformator carstva, njegov brat Mahmut II. On je započeo reforme opreznije, prvo u egipatskoj provinciji po programu njihovog najvećeg reformatora 19. veka - guvernera Kaira Mehmeda Alije. Kasnije, kada je došao pravi trenutak - 10. juna 1826. proglasio je nezakonitim red derviša bektašija (oni su bili duhovna podrška janičarima), da bi 15. juna 1826. ukinuo i sam vojni red janičara. Tako je 1829. bilo moguće da fes zameni sve oblike turbana! A sve to vodilo je dalje, uprkos jakim snagama orijentalista, ka tome da se 1923. pojavi Kemal-paša Ataturk. Sav taj vekovni trud izlaska iz "Proklete avlije" zaustavio je Erdogan; i povratio je status qvo.

 

Zoran Stokić

15.07.2021.

 

Службени гласник подржао Гаталицу

 

"Politika", Уторак, 13.07.2021. у 15:35

Директорка Службеног гласника Јелена Триван рекла је данас да је та издавачка кућа подржала одлуку писца Александра Гаталице да његов нови роман „Двадесет пети сат” не буде у такмичењу за НИН-ову награду.

„Има пуну подршку да више не аплицира на месту на коме је на известан начин дискриминисан”, рекла је Триван одговарајући на новинарско питање о Гаталичиној одлуци, на конференцији за новинаре поводом књиге „Транс Балкан” аутора Александра Црногорца.

Триван је подсетила да је Гаталица био добитник НИН-ове награде за роман „Велики рат” (2012), док његова претходна књига „Последњи аргонаут” (2018) и поред кандидатуре Службеног гласника није ушао ни у најшири избор, иако је „за то потребно само да испуните форму романа”.

„Шта је узрок томе да он буде на такав начин кажњен, не знам”, рекла је Триван.

Према њеним речима, Гаталица је претходно о својој одлуци питао за сагласност Службени гласник, као свог издавача, јер је био „изразио сумње у кредибилитет жирија и начина на који се одлучује”.

Гаталица је недавно саопштио да је састав НИН-овог жирија у коме су Теофил Панчић, Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић, у „више наврата оценио као некомпетентан”.

Писац је навео да не види могућност да им нови роман понуди „на читање у овим условима”.

„Двадесет пети сат” је недавно објављени девети роман Гаталице, који је са сваким од претходних осам био у НИН-овој конкуренцији још од 1995, два пута је био у најужем избору 1995. и 2008. године, да би награду добио за „Велики рат”.

„Надам се бољим временима за српску књижевност и за НИН-ову награду. Надам се да ће роман 'Двадесет пети сат' наћи своје читаоце и без препоруке ове награде”, закључио је Гаталица, преноси Танјуг.

 

***

Komentar

***

 

Kako su kadrovi u kuturi, obrazovanju, medijima, Gatalica, Trivan i & svojim laicizmom "otvorili vrata" ovima što vladaju pomoću "mržnje". Podsećanje iz 2004.

 

 

Gatalicine farse o Kantu

"Što jeste - ipak jeste, što nije - nije", Politika, 10.07.2004.

 

G. Gatalica je samo još jednom pokazao da je vaspitan na tradicijama Hegelove i marksističke metafizičke dijalektike - tj. na sveopštoj zbrci kategorija vrednosti i saznaja. Puko dijalektičko umnožavanje reči, pretvara se kako zna sve o svemu! Umesto složenih i komplikovanih naučnih i epistemoloških metoda dolaženja do istine (koje je Kant pokušavao da unapredi) Hegel, sa kojim započinje doba intelektualnog nepoštenja, je ponudio mađioničarsku prečicu ka istini - svoj dijalektički metod. Tako je on posle šest vekova racionalističke naučne tradicije evropskih univerziteta - nudeći poput magova i sveštenika apsolutnu istinu svega - vratio točak istorije unazad, ka iracionalnom, ka magiji i mitu! To je bio put koji vodi ka Hitleru i Aušvicu.

Misaoni eksperiment koji nam iznosi g. Gatalica (i koji treba da pokaže kako Hegel ne vodi ka logorima smrti - već da ka njima vodi Kantova filozofija) najbolja je potvrda njegovih grubih materijalnih grešaka ne samo na planu istorije filozofije i epistemologije, već i na planu opšte kulture.

Ako se već pomenuti gospodin izdaje za humanistu, onda ga intelektualno poštenje primorava, za početak, da učini sledeće: da prostudira, na primer, knjigu Karla Popera "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji". U toj knjizi Karl Poper je, kako i sam kaže, pokušao da, između ostalog, pokaže "identičnost hegelovskog istoricizma i filozofije modernog totalitarizma" - na primer, razvoj nacionalističke ideje od Hegela do Hitlera. A zatim g. Gatalica, ako hoće da mu ljudi veruju to što tvrdi o Kantu, Hegelu, Hitleru, Jevrejima i logorima, morao bi da napiše studiju u kojoj će opovrgnuti brojne Poperove argumente protiv lažnih proroka: Platona, Hegela i Marksa. Ako se već neko deklarativno zalaže za antifašizam i otvoreno društvo, onda bi morao znati da to za sobom u svakodnevnoj praksi svakako povlači i otvorenost prema argumentovanoj kritici.

I na kraju, ne mogu a da ne primetim da me specijalista za književnost, g. Gatalica, neodoljivo podseća na Orteginog "mudraca-neznalicu". "Ranije su se ljudi mogli podeliti na mudrace i neznalice", kaže Ortega i Gaset i nastavlja: "ali specijalista se ne može podvesti ni pod jednu od te dve kategorije. Nije mudrac, jer ništa ne zna o onome što ne ulazi u njegovu specijalnost; ali nije ni neznalica, jer je ipak čovek od nauke i vrlo dobro poznaje svoj mali deo svemira. Morali bismo reći da je on mudrac-neznalica, što je vrlo ozbiljno jer znači da će se taj gospodin u svim pitanjima koja ne poznaje vladati ne shodno svom neznanju, već samouvereno i drsko kao da je reč o pitanjima iz oblasti njegovog najužeg interesovanja."

Zoran Stokić, Beograd, 11.07.2004. ("Poltika")

 

 

Zoran Stokić

13.07.2021.

 

Ako imate naučne ideje, mogli ste i sa srednjoškolskom matematikom, da postanete Nobelovac primer de Brolje

 

(Povodom "dana nauke" u Srbiji 10.07.2021.)

 

 

Kada se površno pogleda biografija Luja de Brolja, stekne se slika da je školovan da bi bio profesor fizike na Univerzitetu u Parizu i institutu Poenkare, budući Nobelovac (1929); ništa nije pogrešnije od toga. Bio je iz vekovne plemićke porodice, u mladosti je nasledio  titulu princa Svetog Rimskog Carstva; 1909. je stekao srednjoškolsku diplomu – Baccalaureat - iz filozofije i istorije; tu je pokazao dar za francuski, istoriju, fiziku, filozofiju, a prosečne rezultate iz matematike, hemije i geografije, slabo je vladao crtanjem i stranim jezicima. U osamnaestoj godini Luj je upisao Univerzitet u Parizu, gde je prvo studirao istoriju i pravo, ali s ubrzo razočarao u ove discipline i njihove nastavne metode. Istovremeno, nije ga privlačila ni vojna ni diplomatska karijera, uobičajena u njegovoj porodici; počeo je da posećuje časove fizike, ali su onda usledile 4 godine rata; bio je vojnik u sektoru gde se razvijala radio komunikacija. Posle demobilizacije nastavlja studije sa idejom da stekne doktorat. Prati predavanja Pola Langevina o teoriji relativnosti, koja su na njega ostavila dubok trag; redovno prati eksperimente koji su izvođeni u laboratoriji iz fizike kod svog starijeg brata Morisa. Moris i Luj publikuju zajedničke radove u vezi sa svojstvima rentgenskih zraka i fotoelektričnim efektom. Te je probleme, za razliku od inžinjera Tesle, shvatio kao "zagonetke subatomskih čestica", poželeo je da ih "reši". Pošto nije bio direktno školovani fizičar, upustio se u mnogobrojna metafizička razmišljanja. Postavljao je sebi i ona za školovane fizičare "nedopustiva" trivijalna pitanja koja su ga dovela do toga da stvarnost sagleda drugačijim očima. Da bi objasnio energije stabilnih stanja atoma, Luj je odbacio  ideje da su elektroni u atomima nalik malim njutnovskim planetama koje kruže po orbiti oko atomskog jezgra. Pre njega, zahvaljujući Ajnštajnovom objašnjenju fotoelektričnog efekta i Maks Plankovom objašnjenju zračenja apsolutno crnog tela, ukazala se nužnost da se zracima svetlosti pridruže i čestična svojstva. De Brolje je stoga sebi postavio obrnuto pitanje: “Ako svetlost osim talasnih poseduje i čestična svojstva, da li onda česticama supstance, kao što su, na primer, elektroni, treba takođe, osim čestičnih, pridružiti i talasna svojstva?” Imao je viziju da ti talasi elektrona nisu talasi elektronske materije onako kao što su okeanski talasi sačinjeni od vode, već da su elektronski talasi zapravo talasi verovatnoće.

 

Stvorio je nekoliko hipoteza o talasnim svojstvima čestica. Rezultate tih razmišljanja sabrao je u doktorskoj disertaciji "Istraživanja u kvantnoj teoriji". Ugledni naučnici Sorbone, fizičari Žan Peren (Jean Perrin), Šarl Viktor Mogen (Charles Victor Mauguin), Pol Lanževen (Paul Langevin) i matematičar Eli Kartan (Elie Cartan), našli su se u čudu; rad je bio na tako malo strana, matematika je u disertaciji bila srednjoškolska, glavne ideje su im ličile na "studentske greške". Razgovarajući sa kandidatom nisu uspeli da mu opovrgnu tvrđenja, pa je teza odbranjena 25.10.1924, iako su profesori i dalje smatrali da je to "više logička i metafizička igra" nego fizika. Uporni de Brolje nije odustajao, počeo je posećivati etablirane fizičare nudeći im svoje hipoteze. Nije ga zaustavio ni podsmeh i ismevanje. O tome najbolje svedoči pošalica među studentima mnogih fizičkih fakuleta. "Raspored časova: ponedljkom, sredom, petkom – 'elektron će biti čestica'; a utorkom i četvrtkom – 'elektron će se ponašati kao talas' "! Taj "intelektualni skanadal", da se na nivou atoma mora napustiti esencijalizam, da se tek pomoću instrumentalističkih apstrakcija empirijska fizika kreće napred, bio je ravan onom koji je izazvao Njutn kada je konstruisao dinamiku 1687. pomoću privlačne "gravitacione sile" koja dejstvuje bez prenosnika, bez etra. Fizički "esencijalizam" je ponovo pretrpeo ubedljiv poraz od "instumenatalista".

 

Tako je de Brolje stigao i u Hamburg kod Paulija, koji ga se "rešio" tako što ga je uputio na asistenta Šredingera u Zirih. Neočekivano za Paulija, kao rezultat tog susreta pojavila se Šredingerova interpretacija kvantne mehanike i njegova "jednačina stanja". Šredigerova jednačina u okviru kvantne mehanike ima ulogu koju u klasičnoj mehanici ima drugi Njutnov zakon kretanja. Luj de Broljeva "talasna" hipoteza postala je tako jedan od osnovnih postulata nove talasne ili kvantne mehanike, ali je takođe uvela u fiziku i problem tzv "talasno-čestičnog dualizma". Odnos prema de Broljevim hipotezama rapidno se promenio kada su njegovu teoriju potvrdili Džermer i Klinton Dejvison 1927. u eksperimentu kojim je dokazana difrakcija elektrona na kristalima. Difrakciona slika je bila dokaz "talasne prirode elektrona". Za rad na talasnoj mehanici i otkriće talasne prirode elektrona de Brolje je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1929. Jedna od primena njegovog otkrića je elektronski mikroskop, koji je imao mnogo veću rezoluciju od optičkih mikroskopa jer je talasna dužina elektrona mnogo kraća od talasne dužine svetlosti. De Brolje je nastavio svoje matematičko školovanje da bi bio u stanju da dobije profesuru na depadansima fizike i da bi mogao da se bavi varijacionim principima Fermaa, Mopertija i Karnoa.

 

 

Zoran Stokić

12.07.2021.

 

Svetski dan stanovništva: 10 činjenica o populaciji

Danas je Svetski dan stanovništva, a znate li koliko je Zemljana do sada hodalo planetom?

 

IZVOR: BBC NEDELJA, 11.07.2021. | 12:48 -> 10:19

 

 

U velikom holu Palate Saveznog izvršnog veća (SIV) u Beogradu svetsko stanovništvo od 1987. godine prebrojava "sat" koji je Jugoslavija dobila od Ujedinjenih nacija.

 

Te godine za vreme Univerzijade u Zagrebu rođen je Matej Gašpar - petomilijarditi stanovnik planete.

 

To je i bio razlog da "sat" stigne u Beograd, ali i da se 11. jul - Matejev rođendan proglasi Svetskim danom stanovništva.

 

Činjenica da je baš on bio petomilijarditi stanovnik planete je, prema rečima Petra Vasića, profesora demografije na Geografskom fakultetu u Beogradu - "puka slučajnost".

 

"Definitivno nije moguće predvideti tačno vreme i mesto rođenja pojedinačnog lica, stoga se može govoriti samo o tome da su UN izračunale kojom brzinom se uvećava svetska populacija i u tom smislu predvidele su u kom trenutku će svetsko stanovništvo dostići cifru od pet milijardi", kaže Vasić za BBC na srpskom.

 

Bosna i Hercegovina prva po izvozu, ali stanovnika

Smrt nije svuda ista

"Sat" koji broji populaciju

Osim podataka o svetskoj populaciji, &sat& broji i stanovništvo države u kojoj se nalazi. Pošto je napravljen i dobijen u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, broji stanovništvo te države/BBC

Osim podataka o svetskoj populaciji, "sat" broji i stanovništvo države u kojoj se nalazi. Pošto je napravljen i dobijen u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, broji stanovništvo te države/BBC

"Sat" je u Beograd doneo generalni sekretar Ujedinjenih nacija Havijer Perez de Kuljear Gera.

 

Poklon je primio tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Lazar Mojsov.

 

On i danas radi i broji stanovništvo sveta, ali i Jugoslavije.

 

Ipak, brojevi na njemu i aktuelni podaci o broju stanovnika se ne poklapaju.

 

Prema podacima sa "sata" broj stanovnika trenutno je nešto više do 8,3 milijarde, a očekuje se da će osmomilijarditog stanovnika Zemlja dobiti tek 2023. godine.

 

Međutim, podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da trenutno na planeti živi oko 7,7 milijardi ljudi.

 

Procene su da bi 2100. godine svetska populacija mogla da dosegne broj od 11,2 milijarde, što će doneti niz problema.

 

Petar Vasić kaže da se projekcije stanovništva izrađuju na osnovu predviđenih stopa fertiliteta, mortaliteta i migracija.

 

"Razlike između projekcija i ostvarenog broj stanovnika proizilaze iz toga što se rađanje, smrtnost i migracije nisu kretali u pretpostavljenim okvirima. Upravo zbog toga i UN na svake dve godine izrađuju revizije svojih projekcija stanovništva."

 

Korona virus

Pandemija korona virusa koja je proglašena u martu 2020. i traje do danas i te kako je uticala na svetsko stanovništvo.

 

Do 11. jula 2021, zaraženo je ukupno 185,8 miliona ljudi, preminulo je više od četiri miliona.

 

Najviše žrtava Kovid-19 odneo je u Americi - 622.000, a slede Brazil sa 530.000 i Indija sa 407.000.

 

Na Balkanu, najviše ljudi je preminulo u Bosni i Hercegovini - više od 9.500.

 

Slede Hrvatska sa više od 7.200, Srbija - 7.067 i Severna Makedonija sa više od 5.480 žrtava.

 

Masovna vakcinacija u velikom broju zemalja počela je u zimu 2021, pa je taj proces u značajnoj meri usporio širenje virusa.

 

Pandemija Kovida 19 ubrzala je, barem privremeno, trend ka smanjenju nataliteta u Evropi, tvrdi Alana Armitaž, direktorka regionalne kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Istočnu i Centralnu Evropu

 

Ona, međutim, tvrdi da usmeravanje pažnje na stope natalitea na pogađa suštinu.

 

"Umesto da brinemo o povećanju i smanjenju broja stanovnika, vreme je da prepoznamo da će nizak fertilitet vrlo verovatno opstati", kaže ona.

 

"Vreme je da se suočimo sa onime što treba uraditi da bismo pripremili naše privrede i društva za ovu gotovo neizbežnu demografsku budućnost".

 

Statistika s kraja 2020. godine - devet meseci pošto su uvedene prve mere izolacije - pokazuju nagli pad broja rođenih, više od 10 odsto u proseku u zemljama za koje su podaci dostupni.

 

Pandemija - i njen uticaj na reproduktivne izbore ljudi - počela je kada su stope fertiliteta u Evropi već bile vrlo niske.

 

U istočnoj Evropi masovna emigracija je produbila problem: ljudi ne samo da imaju manje dece, već odlaze iz matičnih zemalja da bi pronašli bolje mogućnosti negde drugde, navodi Armitaž.

 

Populacija i glad

U svetu se proizvodi dovoljno hrane za stanovištvo koje trenutno naseljava Zemlju.

 

Međutim, zbog neravnomerne raspodeljenosti hrane jedna od devet osoba na svetu gladuje.

 

Centralna Afrika je 2018. godine bila zemlja sa najviše gladnih, a broj gladnih se od 2000. godine povećao za 27 odsto.

 

Petar Vasić kaže da je daleko veći problem neravnomeran demografski razvoj, bipolarnost u prirodnom i migracionom kretanju stanovništva i socijalne, političke i bezbednosne tenzije.

 

"Posledice onoga što ljudi rade su sve vidljivije, a potrošnja prirodnih resursa ne prestaje da se uvećava, u tom smislu je sigurno da kapacitet planete, kada je broj stanovnika u pitanju, nije neograničen", kaže Vasić.

 

Na probleme prenaseljenosti ukazivao je i osnivač demografije Tomas Robert Maltus.

 

Njegovi pogledi na dinamiku rasta broja stanovnika su bili katastrofični. Predviđao je da će stanovništvo rasti znatno brže od rasta ponude hrane.

 

Prema njegovoj teoriji u budućnosti će se pojaviti velika nestašica hrane i glad, čije će posledice biti katastrofalne po ljudski rod.

 

Jemenska deca masovno umiru od gladi

10 činjenica o svetskoj populaciji

1.Srbija čini 0,1 odsto svetskog stanovništva

 

U Srbiji je 2018. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku živelo oko 6,9 miliona ljudi.

 

Prema procenama Ujedinjenih nacija taj broj je drastično veći i iznosi 8.732.653 stanovnika.

 

Po broju stanovnika Srbija je 98. zemlja na svetu, od 233 države koje su na listi UN-a.

 

Gustina naseljenosti je 100 stanovnika po kvadratnom kilometru.

 

Oko 60 odsto populacije živi u urbanim područjima.

 

Prosečna starost stanovnika je 40,2 godine, što Srbiju čini jednom od najstarijih nacija na svetu.

 

Broj stanovnika Srbije opao je u poslednjih 25 godina, a najveći je bio 1995. kada je na teritoriji Srbije živelo oko 9,9 milijardi ljudi.

 

Vasić kaže da je gotovo sigurno da će naredni popis stanovništva Srbije zabeležiti manje od 6,8 miliona stanovnika i da bi u narednih par međupopisnih intervala taj broj mogao da opada za po pola miliona ljudi.

 

2. U republikama nekadašnje Jugoslavije živi oko 21 milion ljudi

 

Osim podataka o svetskoj populaciji, naprava u SIV-u broji i stanovništvo države u kojoj se nalazi.

 

Pošto je napravljena i dobijena u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, broji stanovništvo te države.

 

Država se u međuvremenu raspala, a poklon Ujedinjenih nacija kaže da u njoj danas živi 28,3 miliona ljudi.

 

Prema dostupnim podacima, u republikama nekadašnje države živi oko 21 milion ljudi.

 

Po državama to izgleda ovako:

 

Crna Gora: 629.358 stanovnika, čini 0,01 odsto svetske populacije i 168 je zemlja na listi UN-a po broju stanovnika

Slovenija: 2.081.916 stanovnika, čini 0,03 odsto svetske populacije i 149 je zemlja na listi UN-a po broju stanovnika

Severna Makedonija: 2.086.760 stanovnika, čini 0,03 odsto svetske populacije i 148 je zemlja na listi UN-a po broju stanovnika

Bosna i Hercegovina: 3.501.730 stanovnika, čini 0.01 odsto svetske populacije i 135 je zemlja na listi UN-a po broju stanovnika

Hrvatska: 4.139.466 stanovnika, čini 0.05 odsto svetske populacije i 131 je zemlja na listi UN-a po broju stanovnika

3."Zemljana"ima 7,7 milijardi

 

Na Zemlji trenutno živi oko 7,7 milijardi ljudi.

 

Procene UN-a koje su osamdesetih godina prošlog veka napravljene za 2019. godinu bile su više za oko 600.000.

 

Svakog dana se širom sveta rodi oko 220.000 ljudi, dok oko 95.000 umre.

 

Od početka ove godine rodilo se oko 74 miliona ljudi, a umrlo je oko 31 milion.

 

4.Od jedne do osam milijardi pa na dalje

 

Iako brojčanik u SIV-u pokazuje da na planeti već ima više od osam milijardi stanovnika, na Zemlji će toliko ljudi biti tek 2023.

 

Pre dva veka, dok su Srbi podizali Prvi ustanak 1804. godine, svet je dočekao milijarditog stanovnika.

 

Onda je svetska populacija krenula da raste brže:

 

dva milijarde - 1930.

tri milijarde - 1960.

četiri milijarde - 1974.

pet milijardi - 1987.

šest milijardi - 1999.

sedam milijardi - 2011.

osam milijardi - 2023.

devet milijardi - 2037.

deset milijardi - 2055.

 

 

5.Azija najnaseljenija

 

Kada je o kontinentima reč, gotovo dve trećine svih stanovnika sveta (oko 4,59 milijardi) živi u Aziji.

 

Sledi Afrika - 1,3 milijarde, Evropa - 743 miliona, Južna Amerika i Karibi - 658 miliona, Severna Amerika - 366 milinona i Okeanija - 42 miliona.

 

Istovremeno, Evropa ima najmanju stopu fertiliteta, dok je ta stopa najviša u Africi.

6.Deset država sa najviše stanovnika

 

Kina - 1,4 milijarde

Indija - 1,3 milijarde

Sjedinjene Američke Države - 330 miliona

Indonezija - 270 miliona

Brazil - 212 miliona

Pakistan - 204 miliona

Nigerija - 201 milion

Rusija - 144 miliona

Meksiko - 132 miliona

 

 

7.Deset država sa najmanje stanovnika

Vatikan - 799 stanovnika

Tokelau - 1.340 stanovnika

Nijue - 1.628 stanovika

Foklandska ostrva - 2.921 stanovnik

Sveta Jelena - 4.096 stanovnika

Montserat - 5.220 stanovnika

Sen Pjer i Mikelon - 6.375 stanovnika

Nauru - 11.260 stanovnika

Tuvalu - 11.393 stanovnika

Zajednica Valisa i Futune - 11.617 stanovika

Mnogo ljudi, a usamljeni?/BBC

Mnogo ljudi, a usamljeni?/BBC

8.Ljudi svih vremena

 

Ne postoje tačni podaci koliko je ljudi od nastanka modernog čoveka do danas živelo na Zemlji.

 

Prema nekim procenama, rođeno je ukupno oko 106 milijardi ljudi.

 

Druge procene su da je broj rođenih ljudi svih vremena između 45 i 125 milijardi, ali se većina procena kreće između 90 i 110 milijardi ljudi.

 

9.Četvrtina nereligioznih

 

Prema poslednjoj studiji, zasnovanoj na podacima iz 2010. godine i populaciji od 6,9 milijardi stanovnika, na Zemlji je živelo nešto više od 1,1 milijarde ljudi koji su se izjašnjavali kao nereligiozni. To je oko 23 odsto ukupne svetske populacije.

 

Istovremeno, na planeti je bilo oko 2,2 milijarde Hrišćana, oko 1,6 milijarde Muslimana, 1,03 milijarde Hindusa, 487 miliona Budista, kao i oko 14 miliona Jevreja.

 

 

Svetsko stanovništvo trenutno raste po stopi od oko 1,07 odsto godišnje, što je mali pad u odnosu na prethodne četiri godine.

 

Prosečan porast stanovništva procenjuje se na 82 miliona ljudi godišnje.

 

Procene su i da će do 2050. devet država učestvovati u polovini rasta svetske populacije.

 

To su Sjedinjene Američke Države, Indija, Kongo, Nigerija, Uganda, Etiopija, Pakistan, Tanzanija i Indonezija.

 

Očekuje se da će 2024. Indija prestići Kinu po broju stanovnika, da će Nigerija preteći SAD i postati treća najveća zemlja po broju stanovnika.

 

***

Komentar

***

 

Njutnova je nauka promenila paradigmu postojanja na planeti Zemlji, kako? Tako što je sada "naučna-tehnika"/tehnologija pojurila "vorp" brzinom (u Kini i starim civilizacijama, tehnika se veoma sporo razvijala). Posle industriske revolucije, posle medicine/farmacije (vakcine) ljudski se život produžio a stanovništvo enormno uvećalo. Sve što je ljudska vrsta do sada stvarala jesu razne ekološke niše, koje su bile odgovor vrste Homo sapiens na neki slučajan događaj – neku klimatsku promenu, neku slučajnu mutaciju, neko slučajno otkriće do kojeg je čovek došao; sve su to bile vremenske bifurkacione tačke koje su stvarale neku drugačiju budućnost. Homo sapiens je "osuđen" – da bi kao vrsta preživeo – na "prilagođavanje", tj. savladavanje tih slučajnosti traženjem načina kako da od tih slučajnosti napravi saveznika a ne neprijatelja. Nestanak ranijih civilizacija – Sumerana, Egipćana, Maja, Inka... – može da se posmatra u ključu prevlasti ideološkog mišljenja nad empirijom, što je za posledicu imalo njihovu nesposobnost da se odupru slučajnostima - da nađu odgovore-rešenja za izgradnju novih ekoloških niša, koje bi amortizovale te sličajnosti i pomogle im da prežive. Mi se sada zbog tolikog rasta stanovništva - nalazimo u bifurkacionoj tačci, jer smo "meta" virusa, nažalost prosečan stanovnik Zemlje svojim "ideološkim mišljenjem" ugrožava naš opstanak.

* 

Sticajem niza slučajnosti, nauka na Zapadu, koja je proizvela "ubrzanu, naučnu tehniku", industriske i druge revolucije; medicinu (tu je i farmacija, vakcine,....) je doprinela da od 1800 do 2021 stanovništvo na Zemlji ubrzano poraste od 1 milijarde na 7.7 milijardi. Druga strana medalje? Da bi se toliki narod prehranio i tsl, počelo je na mnogo mesta na planeti Zemlji da se odvija "narušavanje ekološke ravnoteže". Krče se, na pr, šume da bi se dobilo plodno zemljište. Počinje berba neke divlje biljke (za koju se pokaže da je jestiva); slično je sa divljim životinjama... Krče se šume i nisko rastinje da bi se gradili gradovi, infrastruktura.... jednom rečju Homo sapijens je poremetio "prirodno uspostavljenu ravnotežu" među vrstama na Zemlji, posledice? Bakterije i virusi koje žive preko 3 milijarde godina, traže "načine" kako da prežive u "novim" okolnostima...Kovid je samo "blaga opomena" šta nas čeka u budućnosti ako ne počnemo "da učimo na greškama" (naročito oko ekološke neravnoteže izazavne tako ubrzanim rastom stanovništva).

Zoran Stokić

11.07.2021.

 

"DOLAZI PANDEMIJA GORA OD KORONE" Bafet o novim rizicima:

"Ono što sledi još nismo videli"

 

BLIC/ BIZNIS/ STRATEGIJA  Nikola Vojnović 09.07.2021. 10:47

 

Voren Bafet, američki milijarder i investicioni guru, objavio je u nedavnom intervjuu za CNBC da dolazi još jedna pandemija, koja bi mogla biti gora od pandemije covida-19.

Uveren je da uprkos tome što je pandemija savladana, svet nije spreman da se nosi sa vanrednim stanjem. Još ga više brinu ekonomske posledice kovid-19, koja je najviše pogodila male privrednike, piše Seebiz.eu.

- Milioni malih privrednika su užasno pogođeni - rekao je on.

Sa druge strane, velike kompanije posluju prilično dobro, što znači da je ekonomski uticaj vrlo neujednačen, dodaje Bafet.

U martu prošle godine pandemija je zavroila mnoga vrata u ekonomiji. Hiljade malih preduzeća prisiljeno je zatvoreno. U međuvremenu su trgovci i velike internet prodavnice preuzele kupce. Prošla godina je donela najveći pad američkog BDP-a od 1946. godine.

- Još nije gotovo - rekao je Bafet.

Uglavnom ga brine nepredvidivost, ali iako je situacija, posebno na početku pandemije, bila vrlo neizvesna, za većinu ljudi i kompanija je ispalo bolje nego što se očekivalo.

Dobar primer je automobilska industrija koja ima rekordne profite. Čarli Manger, potpredsednik Berkšajr Hetaveja, i dugogodišnji Bafetov partner, rekao je da je automobilski sektor stvorio uspeh koji ne bi imao bez pandemije. Zbog zatvaranja fabrika i posledičnog globalnog nedostatka poluprovodnika, proizvođači automobila i trgovci su ostvarili rekordne profite prilikom ponovnog otvaranja, jer su prodavali automobile i pre nego što su stigli do trgovina.

Slavni milijarder priznao je u intervjuu da je i sam proživljavao trenutke finansijske neizvesnosti jer nije znao što će se dogoditi s avio kompanijama u vlasništvu BNSF Rejlveja i NetDžeta.

- Svi znamo da postoji nuklearna, hemijska, biološka i sajber pretnja i da društvo još nije spremno da se nosi s njom, rekao je Bafet. Sledi pandemija kakvu još nismo videli, zaključuje.

Pročitajte i koji su to najveći hakerski napadi u svetu bili ove godine.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Život nije ništa drugo nego prilagođavanje slučajnim događajima "koji menjaju sve". Nažalost u našoj tradiciji i kulturi nije savladan pojam "slučajnosti"; kod nas vlada homocentrizam, apsolut. Trgovina/biznis je oduvek bio skopčana sa rizicima, slučajnostima, bez “dobrog računa” nema uspešnog poslovanja. Fibonači je 1202. napisao računicu za trgovce “Liber abcci”; odatle se Zapad "razgoropadio" bio je sposoban da se, za razliku od starih civilizacija (koje su nestale jer nisu uspele da se prilagode pojavama retkih slučajnih događaja), nosi sa slučanostima - prebrodili su seriju malih ledenih doba 1230-1850 i epidemije kuge (kuga je nastala u Kini pre 4000. slučajno; nisu je stvorili nikakvi biznismeni iz sebičnih namera, da bi na tome zaradili).  Od naših sposobnosti i znanja zavili naša budućnost, ona nigde nije zapisana. Homo sapijens je u Kosmosu usamljeno biće; igrom slučajnosti nastao je kao rezultat "partije karata" u kojoj je njegova karta odigrana jedan jedini put i nikad više. Međutim, i kada mi nestanemo, gravitacija će, budući da je izvor "negativne entropije" formirati - nove - zvezde i galaksije – pa će ponovo postojati uslovi za pojavu nekog novog "života" jer organizmi se hrane tom "negativnom entropijom".

 

 

Zoran Stokić

9.07.2021.

 

Intelektualci iz fotelje

 

Ivan Vučković , "Danas" 8.07.2021. 15:33

 

Čitajući mišljenja naših intelektualaca u okviru različitih medija, dolazi se do zaključka da se naš intelektualizam sveo na žutu štampu i tumačenje svakodnevnih tričarija u okviru izjava Aleksandra Vučića, Aleksandra Vulina ili bilo koga drugog iz našeg državnog vrha.

 

Tako recimo u Peščaniku su se na primer pojavili tekstovi o Darku Šariću, zarđalim kašikama ili o Vučićevoj izjavi da je fotografija njegovog brata u „Danasu“ fašistička propaganda gde autor teksta objašnjava da to nije slučaj i da AV ne zna ni šta je fašizam niti šta je propaganda. Tekst je dobar (tekstovi su dobri) i to nije sporno.

 

Sporno je to što su svakodnevne izjave različitih državnih funkcionera gotovo uvek bez težine. I ne treba se baviti njima jer i samo njihovo tumačenje ne može biti znatno kvalitetnije niti nas negde konkretno može odvesti (jer kako, recimo, napisati ozbiljno tumačenje neke nove besmislene pesme ili nekog praznog filma). Intelektualci rade svoj posao i ja to razumem, ali gomilom tumačenja svakodnevnih trica i kučina i sami se još više srozavamo i tonemo a ono što znamo i možemo gubi na težini te „od drveća ne vidimo šumu“.

 

Ono što je važno jeste da smo ostali bez institucija, te da ničija reč više nema istinski odjek „u narodu“. Gomila kritičkih tekstova očigledno prija vlasti jer, bez obzira na kvalitet ljudi koji ih pišu, rečeno jezikom Domanovića – „nigde vetrića“.

 

Zapravo se, dakle, ništa ne dešava – institucije poput škola, sudova i univerziteta postoje na papiru i, ukoliko se to nekome ne sviđa, može samo da piše dok, istovremeno, tonemo sve dublje. Intelektualci poput Martina Lutera Kinga ili Ernesta Gevare više, po svemu sudeći, ne postoje.

 

Čini se da je dovoljno samo pisati…

 

„Die Philosophen haben die Welt nur verschieden interpretiert, es kommt aber darauf an, sie zu verdndern.“ (filozofi su samo različito tumačili svet a radi se o tome da se on promeni) – Karl Marks. „Ako vam je dobro, onda ništa“ – lajtmotiv Peščanika, verujem, ukazuje pre svega na delanje, praksu. Međutim, te prakse nema.

 

Delanje nam manjka a tumačenja na svakom ćošku i to sve češće i od strane onih kojima društvo i društveni problemi nisu struka te im i esencija razumevanja problema u velikoj meri fali i izmiče (istovremeno, svakim danom, i nas je sve manje i manje). Nije, dakle, dovoljno samo pisati. Bez povratka Odiseja i akcije, krezubi će se prosjaci i dalje udvarati Penelopi. Treba spremiti mreže za propast…

 

 

***

Komentar

////Možda ovaj  "komentar" - nekim "slučajnim" putem - dođe do filozofa Ivana Vućkovića. Kada u Danas ukucam komentar, dobijem obaveštenje "da suviše često pišem komentare" (pa on odlazi u korpu za đubre; to samo po sebi je dobra slika o medijima u Srbiji. Vlast je uspela da "izgrize" i Danas i Peščanik////

***

 

Jedan stari tekst iz 2012.

 

Povodom teksta „Nagomilavanje besmisla“ (18. oktobar 2012)

Pogrešne dijagnoze drugova intelektualaca

 

"Danas" 22/10/2012 19:06 AUTOR: PROF. DR ZORAN STOKIĆ

Vaš novinar koji je izveštavao sa tribine FPN „Ko su (i ko nisu) javni intelektualci u Srbiji?“ naveo je da su na skupu učestvovali Slobodan Antonić, Miroslav Ružica, Ognjen Pribićević, Vladimir Vuletić, Zoran Avramović, Branko Pavlović, Čedomir Antić, Marinko Vučinić, Milan Milošević, Duško Radosavljević, Slobodan Reljić, Dejan Vuk Stanković, Predrag Šarčević, Neven Cvetićanin, Đorđe Vukadinović i Goran Nikolić, Borka Pavićević, Vesna Pešić, Zoran Stoiljković, Srećko Mihajlović, Slaviša Orlović...

 

Oglasite se na www.danas.rs

 

Šta je tolerancija? Zapitao se nekada Volter i rekao: „Tolerancija je nužna posledica saznanja da smo pogrešivi. Grešiti je ljudski. Mora nam biti jasno da su nam drugi potrebni radi otkrivanja i ispravljanja grešaka.“ Šta je ko kod nas rekao svih ovih godina, može se lako proveriti (jedino ako ne počnu kao u Orvelovoj „1984.“ da menjaju sadržaje starih tekstova, novina i knjiga!)

Na tribini su bili intelektualci koji su u medijima sve ove godine pravili „privid“ kritičkog mišljenja, međusobno raspravljajući na „dozvoljene teme“. Naša stvarnost nikada nije mogla da se „ukalupi“ u te „dozvoljene teme“. Kad bi neko od nas sa „strane“ uspeo da nešto prozbori, „oni“ bi to ignorisali. Znači nije bilo ni „T“ od tolerancije i drugačijeg mišljenja! Mnoge od njih sam godinama javno prozivao da mi kažu u kom to društvenom sistemu mi živimo.

I kako je moguće da u Srbiji postavljaju dijagnoze u politici, sociologiji, kulturi, a da ne uzimaju u obzir činjenicu da smo kao narod oko 700 godina živeli u despotskim sistemima (vizantijska, osmanska, komunistička faza)? Šta je sa inercijom despotske matrice mišljenja i delanja? Odgovora nije bilo!

Za sadašnju „pat“ poziciju u kojoj se nalazi narod u Srbiji nije kriva samo autokratska vlast, nego i ti „drugovi“, koji su kada su u pitanju „bazne“ stvari (države i društva) postavljali pogrešne dijagnoze, oni su hteli „sociološki kancer zvani despotsko društvo“ da leče aspirinima. Umesto da poput Voltera (koji je, na primer, pomogao da se Rusove ideje publikuju iako se sa tim idejama nije slagao) i oni ulože svu svoju moć da se i u javnosti Srbije pojave i one ideje koje su njima strane i tuđe, oni su se ponašali na autokratski način.

Znači, ponašali su se na isti način na koji se ponaša vlast (i njeni analitičari). E, sada bi „oni“ sebe da amnestiraju (kao što to radi i vlast) od svake odgovornosti. Ne, odgovornost je na nama, na politici koju smo vodili, kao i na analizama te politike koje smo davali.

 

 

*

 

Kroz istoriju vidimo da je svako društvo imalo svoje kanone pravde i morala, koje sprovodi preko institucija. Na pr, na Baliju (slično u Indiji), članovi društvene zajednice su smatrali  opravdanim (normalnim) da ako najniža duštvena klasa „šudra“ uvredi braman (najviša klasa)  treba da bude osuđen na smrt; obrnuto ako bi braman uvredio šudru, kazna je bila da mu plati malu globu. Ako bi osoba niže kaste telesno povredila osobu više kaste, presuda je glasila da bude osakaćen (odecanjem šake ili stopala). Slično je bilo u Vizantiji, Osmanskom cerstvu. Bezileusi (sultani) su iznad zakona. Pravo na Zapadu je promovisalo  u teoriji i praksi „jednakost“ članova zajednice, za sve važe isti aršini. "Institucije" formiraju mišljenje, način zaključivanja članovima zajednice. Kad neko, kao mi, vekovima živi u "institucijama" vizantiskog  tipa, onda im zapadno građansko društvo izgleda strano i nepravdno.

 

 

Zoran Stokić

8.07.2021.