Klimatske promene: Crveni alarm za čovečanstvo - tvrde naučnici Ujedinjenih nacija u najnovijem izveštaju

 

Izveštaj je objavljen tri meseca uoči konferencija COP26 u Glazgovu na kojoj će svetski lideri razgovarati o borbi protiv klimatskih promena.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 9.08.2021. | 12:06 -> 12:26

 

Negativan uticaj čovečanstva na klimu "je činjenica", navodi su u izveštaju naučnika Ujedinjenih nacija.

 

Stalna emisija gasova može da doprinese da se ključna temperaturna granica probije za malo više od deset godina, ističu.

 

Autori izveštaja navode da nivo mora raste i da ne mogu da odbace mogućnost da će dostići dva metra do kraja veka.

 

Ali novu nadu predstavljaju planovi za smanjenje emisija gasova koji dovode do efekta staklene bašte - to bi trebalo da stabilizuje rast temperatura.

 

Izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) objavljen je na 42 strane.

 

Sastoji se od više zasebnih, manjih izveštaja koji će biti objavljivani redovno tokom narednih meseci,

 

To je prva velika naučna analiza klimatskih promena od 2013.

 

Izveštaj je objavljen tri meseca uoči konferencija COP26 u Glazgovu na kojoj će svetski lideri razgovarati o borbi protiv klimatskih promena.

 

"Današnji izveštaj predstavlja crveni alarm za čovečanstvo", rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.

 

"Ako udružimo snage, možemo da sprečimo klimatsku katastrofu. Ali današnji izveštaj je jasan znak da nemamo vremena za gubljenje, niti izgovore.

 

Računam na svetske lidere i sve ostale faktore da će osigurati da COP26 konferencija bude uspešna."

 

Dokument IPCC obojen je jakim, samouverenim tonom, a između ostalog, navodi se da je "nedvosmisleno da je uticaj čovek doveo do zagrevanja atmosfere, okeana i kopna".

 

Prema rečima profesora Eda Hokinsa sa Univerziteta Reding u Velikoj Britaniji i jednog od autora izveštaja, naučnici ne mogu biti jasniji po ovom pitanju.

 

"To je činjenica, ne možemo biti sigurniji - nedvosmisleno je i nesporno da ljudi dovode do zagrevanja planete."

 

Autori kažu da su od 1970. globalne površinske temperature rasle brže nego u bilo kom drugom pedesetogodišnjem periodu u proteklih 2.000 godina.

 

Ovo zagrevanje "već utiče na mnoge vremenske i klimatske uslove u svim delovima sveta".

 

Bilo da se radi o toplotnim talasima poput onih u Grčkoj i zapadnoj Severnoj Americi, ili o poplavama u Nemačkoj i Kini, ljudski faktor je postao "sve uticajniji u poslednjoj deceniji".

 

Okeani će se i dalje zagrevati i postati kiseliji, a planinski i polarni glečeri će se nastaviti topiti decenijama ili vekovima - navodi se u izveštaju.

 

"Posledice će se i dalje pogoršavati, kako se Zemlja bude sve više zagrevala", rekao je profesor Hokins.

 

"I za mnoge od ovih posledica, nema nazad."

 

Kada je u pitanju porast nivoa mora, naučnici su napravili prikaze različitih scenarija u zavisnosti od količine emisije štetnih gasova.

 

Ne mogu da isključe mogućnost da će nivo mora porasti do oko dva metra do kraja veka, kao ni rast od pet metara do 2150. godine.

 

Takvi ishodi, iako malo verovatni, značili bi i pretnju poplavama za milione ljudi u priobalnim područjima do 2.100 godine.

 

Jedan od ključnih aspekta izveštaja je očekivana stopa rasta temperature i šta to znači za bezbednost čovečanstva.

 

Skoro sve države sveta saglasile su se sa ciljevima Pariskog sporazuma o klimi 2015.

 

Cilj tog sporazuma je da zadrži porast globalnih temperatura znatno ispod dva stepena u ovom veku i da sve zemlje nastave da ulože napore da temperatura poraste manje od 1,5 stepeni.

 

U novom izveštaju navodi se da, prema svim mogućim scenarijima koje razmatraju naučnici, nijedan od ovih ciljeva neće biti dostignut u ovom veku, osim ako ne dođe do velikog smanjenja emisije ugljenika.

 

Autori veruju da će rast od 1,5 stepeni biti dostignut do 2040. u svim mogućim scenarijima.

 

Ako se emisije ne smanje u narednih nekoliko godina, to će se dogoditi i ranije.

 

Ovakav porast temperature već je predviđen u posebnom izveštaju IPCC iz 2018. godine, a nova studija to sada potvrđuje.

 

"Postići ćemo rast od jedan i po stepen u pojedinim slučajevima mnogo ranije. Već smo to postigli za dva meseca tokom El Ninja 2016", rekla je profesorka Malti Majnshauzen, jedna od autorki izveštaja IPCC.

 

Posledice prekoračenja rasta temperature od 1,5 stepeni bile bi veoma loše za svet koji je već prolazi kroz povećan broj ekstremnih vremenskih nepogoda zbog porasta temperature od 1,1 stepen od predindustrijskog perioda do danas.

 

"Videćemo još intenzivnije i učestalije toplotne talase", rekla je Fridrike Oto sa Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji i jedna od autorki izveštaja.

Neke od najvažnijih činjenica iz IPCC izveštaja:

Globalna površinska temperatura Zemlje bila je 1,09 stepeni Celzijusa viša u deceniji od 2011. do 2020. nego u periodu 1850. do 1.900.

Proteklih pet godina bilo je najtoplije od 1850. godine

Nedavna stopa rasta nivoa mora skoro se utrostručila u odnosu na period od 1901. do 1971.

Ljudski uticaj je "vrlo verovatno" (90 odsto) glavni pokretač globalnog povlačenja glečera od 1990-ih i smanjenja arktičkog morskog ledenog pokrivača

"Praktično je izvesno" da su toplotni ekstremi, među njima i toplotni talasi, postali sve učestaliji i intenzivniji od pedesetih godina, dok su hladni periodi postali ređi i manje ozbiljni

 

Okeani će se i dalje zagrevati i postati kiseliji, a planinski i polarni glečeri će se nastaviti topiti decenijama ili vekovima - navodi se u izveštaju.

 

"Posledice će se i dalje pogoršavati, kako se Zemlja bude sve više zagrevala", rekao je profesor Hokins.

 

"I za mnoge od ovih posledica, nema nazad."

 

Kada je u pitanju porast nivoa mora, naučnici su napravili prikaze različitih scenarija u zavisnosti od količine emisije štetnih gasova.

 

Ne mogu da isključe mogućnost da će nivo mora porasti do oko dva metra do kraja veka, kao ni rast od pet metara do 2150. godine.

 

Takvi ishodi, iako malo verovatni, značili bi i pretnju poplavama za milione ljudi u priobalnim područjima do 2.100 godine.

 

Jedan od ključnih aspekta izveštaja je očekivana stopa rasta temperature i šta to znači za bezbednost čovečanstva.

 

Skoro sve države sveta saglasile su se sa ciljevima Pariskog sporazuma o klimi 2015.

 

Cilj tog sporazuma je da zadrži porast globalnih temperatura znatno ispod dva stepena u ovom veku i da sve zemlje nastave da ulože napore da temperatura poraste manje od 1,5 stepeni.

 

U novom izveštaju navodi se da, prema svim mogućim scenarijima koje razmatraju naučnici, nijedan od ovih ciljeva neće biti dostignut u ovom veku, osim ako ne dođe do velikog smanjenja emisije ugljenika.

 

Autori veruju da će rast od 1,5 stepeni biti dostignut do 2040. u svim mogućim scenarijima.

 

Ako se emisije ne smanje u narednih nekoliko godina, to će se dogoditi i ranije.

 

Ovakav porast temperature već je predviđen u posebnom izveštaju IPCC iz 2018. godine, a nova studija to sada potvrđuje.

 

"Postići ćemo rast od jedan i po stepen u pojedinim slučajevima mnogo ranije. Već smo to postigli za dva meseca tokom El Ninja 2016", rekla je profesorka Malti Majnshauzen, jedna od autorki izveštaja IPCC.

 

Posledice prekoračenja rasta temperature od 1,5 stepeni bile bi veoma loše za svet koji je već prolazi kroz povećan broj ekstremnih vremenskih nepogoda zbog porasta temperature od 1,1 stepen od predindustrijskog perioda do danas.

 

"Videćemo još intenzivnije i učestalije toplotne talase", rekla je Fridrike Oto sa Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji i jedna od autorki izveštaja.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nije moguće predvideti "rast" našeg naučnog znanja; slučajne "novine, koje će sa sobom doneti nova otkrića, ne mogu se unapred predvideti nikakvim metodama, niti se mogu anticipirati POSLEDICE koje će na život na Zemlji iz njih uslediti. Jedan pr, fizičari/hemičari  su "na putu" da stvore "fuzioni reaktor" tj. mini Sunce (izgradnja je započela 2000.) – ako bi ovaj naučni poduhvat  uspeo Homo sapijens bi dobio rešenje za proizvodnju energije - to bi BITNO uticalo na našu budućnost - na ekologiju i klimatske ostilacije. Čovečanstvu su potrebna OVAKVA i slična nova naučna otkrića, ali da bi do njih došlo prosečan Homo sapijens mora biti "na nivou vremena". Nažalost  nauka je i u 21 veku samo "drugo mišljenje" svet i dalje vode animističke etike. "Masovni čovek", koji je potekao iz tehničkih karakteristika devetnaestog veka, cenio je  ono što mu tehnika nudi  - materijalno blagostanje, ali nije razumeo da iza toga stoji rad naučnika. Ljudi ni  u 21 veku ne shvataju da je - "tehnika samo utilitarna strana nauke" – da tehnika ne može dalje da se razvija bez novih naučnih otkrića; da ako bi se izgubio taj naučni duh, ta nepragmatična želja da se sazna istina "stvari", objasni Kosmos i stvarnost, Homo sapijens nestaje. A da bi bilo nove nauke potrebni su preduslovi  - potrebe su isntitucije koje štite slobode, a toga na Zemlji ima sve manje i manje.

 

 

*

 

Kad animistička inercija vlada umesto naučne etike: 1800-2021 stanovništvo se ubrzano uvećalo od 1 na 7.7 milijardi. Da bi se toliki narod skućio, nahranio i tsl uništan je eko sistem Zemlje, epidemije, klimatske oscilacije više se ne mogu sakriti. Ako se nešto "ubrzano u glavanja ljudi" ne promeni život će na Zemlji biti "nemoguća misija"! Stari animistički sistemi mišljenja i zaključivanja nam ne dozvoljavaju da se "ubrzano" snalazimo kada se dogode slučajni događaji "koji menjaju sve". Thomas Robert Malthus je sve to nagovestio u "Essay on the principle of population" 1826. Bavio se problemom nesrazmere između rasta ljudske populacije i tehnologije proizvodnje hrane. Esencija eseja je "zakonitost" po kojoj stanovništvo raste geometrijskom progresijom a proizvodnja hrane aritmetičkom progresijom. Posledica tog zakona? Homo sapijens je osuđen na bedu i siromaštvo. Ponudio je i izlaz iz te situacije. Ograničenja porasta stanovništva. Mnogi kritičari, na primer, Karl Marks i Džon Stjuart Mil, Džulijan Sajmon pokazivali su da je Maltrus zenamario tehnološki progres (koji omogućuje ubrzanu proivodnju hrane). Tačno je da je Maltus to zanematio ali su i njegovi kritičari zanemarili cenu po koj se postiže to "povećanje proizvodnje hrane". Cena je "narušavanje klimatskog sistema i ravnoteže vrsta na planeti Zemlja"  što za posledicu ima ovo što je opisao izveštaj UN.

 

 

Zoran Stokić

10.08.2021.

 

Deponija u Vinči 1974-2021 PARADIGMA "SPOSOBNOSTI" vlasti u Srbiji 1945-2021

 

*

 

Najavljeno da će STARA DEPONIJA U VINČI biti sanirana i da će se tako rešiti dugogodišnji problem

 

Tanjug 09.08.2021. 09:41

FOTO: SEKRETARIJAT ZA INFORMISANJE / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE

 

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je, prilikom sinošnjeg obilaska deponije u Vinči gde se gase požari, rekao da će se kroz javno-privatno partnerstvo „"Beočista" energija rešiti sanacija stare deponije i na taj način razrešiti ovaj veliki problem....

 

 

***

 Komentar 

***

 

 

To ste kazali već puno puta pa ništa.  Divlja (državna) deponija u Vinči 1974-2021 PARADIGMA "sposobnosti" vlasti u Srbiji 1945-2021. Beograd nikada nije ima minimum infrastrukture da bi se nazvao gradom (kanalizacija, gradski prevoz,....) ali gle "čuda" vlast koja nije znala da reši elementarne probleme življenja u Srbiji - kada je 1989 pao zid u Berlinu - oni su znali da je to nešto loše za Srbiju; da bude deo Evropskog prostora - kulture i standarda; najbolje da ostane Azija tj. orjentalna despotija (vizantisko/osmansko/komunistička) i u 21 veku.

*

Jedna od čestica "ubica" iz deponije u Vinči zove se FURAN. Kada "naši" mere zagađenost vazduha ne mere količinu Furana. "Furan" je bezbojna, zapaljiva, visoko isparljiva tečnost sa tačkom ključanja blizu sobne temperature. On je toksičan i karcinogen. "Dršte lopova" - za kancere u Srbiji je kriv je NATO.

 

 

Zoran Stokić

9.08.2021.

 

Riba sa zubima poput ljudskih uhvaćena u Severnoj Karolini

 

 

LIFESTYLE Autor:Srna06. avg. 202123:3514 

 

Pogledati slike:

https://rs.n1info.com/lifestyle/riba-sa-zubima-poput-ljudskih-uhvacena-u-severnoj-karolini/

Facebook/Jennette's Pier

 

 

Riba sa zubima poput ljudskih uhvaćena je kod obala američke države Severne Karoline.

 

Fotografija ribe objavljena je na profilu ribarske destinacije Dženets Pir u Severnoj Karolini.

 

Riba je identifikovana kao „ovcoglava“, a ima nekoliko redova zuba za hvatanje plena.

 

Ime je dobila jer usta podsećaju na ovčija.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Molekularne  teorije - genetskog koda - kao fizičke teorije nasleđa predstavljaju  "tajnu života" svega živog (svih vrsta). Život (sva živa bića)  nastaje  slučajno. Primarno "stvaranje" niti ima cilj niti svrhu, to je slučajno bujanje takoreći beskonačne energija mogućnosti, širi se u svim "pravcima" bez bilo kakvog  plana i tvorca. Tek sekundarno "kada je nešto stvoreno" (preteča zuba, oka....)  postaje predmet "eksploatacije". Živa bića su hemijske mašine koje se samokonstruišu, svaki organizam čini koherentnu i funkcionalnu jedinicu, čija makroskopska struktura nije određena spoljašnjim silama, već autonomnim unutrašnjim interakcijama. Ovi kutnjaci, sekutići,..., Archosargus  probatocephalus  to belodano ilustruju.

 

 

 

Zoran Stokić

7.08.2021.

 

Politika, internet i dezinformacije: Kako mreža lažnih naloga širi kinesku propagandu

Stranica sa 350 lažnih profila ima za cilj da diskredituje Zapad, nekad sa vulgarnim crtežima.

 

IZVOR: BBC PETAK, 6.08.2021. | 10:20

 

Rasprostranjena mreža od više od 350 lažnih profila na društvenim mrežama širi kinesku propagandu i pokušava da diskredituje one koje doživljava kao protivnike kineske vlade, rezultati su nove studije.

 

Cilj je da se diskredituje Zapad i pojača uticaj Kine i njen imidž u inostranstvu, glasi izveštaj Centra za otpornost informacija (CIR).

 

Studija, u koju je BBC imao uvid, pokazala je da je mreža lažnih profila u opticaj puštala vulgarne karikature na kojima se, između ostalih, pojavljuje kineski tajkun u izgnanstvu Guo Vengui, glasni kritičar Kine.

 

Ko širi lažne vesti

Korona virus: Kako lažne informacije postaju viralne

Poruka iz laboratorije u Vuhanu: Nemamo šta da krijemo

 

Druge kontroverzne ličnosti koje se pojavljuju na tim karikaturama su "uzbunjivačica" naučnica Li Meng Jan i Stiv Benon, bivši politički strateg Donalda Trampa.

 

Svaki od njih i sam je bio optužen za širenje dezinformacija, uključujući lažne informacije o Kovidu-19.

Podeljene karikature ismevaju (sleva nadesno) Banona, Li Meng Jan i Gua Venguija/BBC

Neki od naloga - rasutih po Tviteru, Fejsbuku, Instagramu i Jutjubu - koriste lažne profilne slike generisane putem veštačke inteligencije, dok drugi deluju kao da su preoteti pošto su prethodno objavljivali sadržaj na drugim jezicima.

 

Nema konkretnih dokaza da je mreža povezana sa kineskom vladom, ali prema CIR-u, neprofitnoj grupi koja radi na suzbijanju dezinformacija, ona podseća na prokineske mreže koje su ranije razbili Tviter i Fejsbuk.

 

Predstavnici ovih mreža su isticali prokineske stavove slične onima koje promovišu državni zvaničnici i mediji.

 

Najveći deo sadržaja koje deli mreža usmeren je na Ameriku, naročito na delikatne teme kao što su zakoni o oružju i rasna politika.

 

Jedan od narativa na kojima insistira ova mreža predstavlja Ameriku kao zemlju sa lošim istorijatom poštovanja ljudskih prava.

 

Postovi sa lažnih naloga navode ubistvo Džordža Flojda kao jedan od primera za to, baš kao i diskriminaciju Azijata.

 

Ovaj nalog je Tviter u međuvremenu ugasio zbog kršenja njegovih pravila/BBC

Neki nalozi uporno negiraju kršenje ljudskih prava u oblasti Sinkjang.

 

Stručnjaci tvrde da Kina u zatočeništvu drži najmanje milion muslimana protiv njihove volje, nazivajući te optužbe "fabrikovanim lažima Sjedinjenih Američkih Država i Zapada".

 

"Čini se da je cilj mreže da oduzme legitimitet Zapadu pojačavajući prokineske narative", rekao je Bendžamin Strik, autor izveštaja CIR-a.

 

Postoje upadljive sličnosti između ove mreže i propagandne mreže Spamuflaž dragon koju je identifikovala društvena analitika firme Grafika.

 

Komentarišući novu studiju, Ajra Hjubert, viši istražni analitičar Grafike, rekao je:

 

"Izveštaj pokazuje da na američkim platformama nije bilo 'medenog meseca' u prvim mesecima Bajdenove administracije".

 

"Dotična mreža izbacuje stalnu mešavinu anti-američkog sadržaja, radujući se, na primer, američkom 'porazu' pred njihovo povlačenje iz Avganistana i predstavljajući Ameriku kao lošeg saveznika čija je pomoć Indiji bila nedovoljna tokom nekih od njenih najgorih meseci u borbi protiv Kovida."

 

Kako je mreža otkrivena?

BENJAMIN STRICK / CIR Studija je vizualizovala kako različiti nalozi pojačavaju jedni druge - svaki tačkica predstavlja jedan nalog na Tviteru/Benjamin Strick / CIR

CIR je mapirao heštegove koje su favorizovale prethodno identifikovane mreže, iskopavši još naloga koji iskazuju znakove učešća u operacijama vršenja uticaja.

 

Znaci koji su ih otkrili uključivali su visok stepen aktivnosti u širenju propagandnih verzija i ponovljena upotreba istih heštegova.

 

Novootvoreni nalozi, nalozi sa imenima koja su delovala kao da su nasumično smišljena i nalozi sa vrlo malo pratilaca takođe su zvonili na uzbunu.

 

Neki profili otvoreni su da bi objavljivali originalni sadržaj, dok su drugi samo delili, lajkovali i komentarisali te originalne postove, kako bi im pomogli da stignu do što šire publike.

 

Ova vrsta aktivnosti često se naziva "astroturfovanje" zato što je joj je cilj da stvori privid kampanje koja je potekla iz naroda.

 

Lažni ljudi

Mreža koristi slike ljudi koji ne postoje/Benjamin Strick / CIR

Mnogi lažni nalozi koristili su fotografije generisane uz pomoć veštačke inteligencije - što je relativno nov fenomen koji kompjuterima omogućuje da prave realistične slike ljudi koji ne postoje.

 

Za razliku od ukradenih profilnih slika stvarnih ljudi, slike koje je generisala veštačka inteligencija, nastale od tipa mašinskog učenja po imenu StyleGAN, ne može da se pronađe uz pomoć obrnute pretrage slika.

 

Upotreba lažnih slika u kampanjama dezinformisanja postaje sve uobičajenija budući da su korisnici i platforme sve podozriviji prema sumnjivim nalozima.

 

CIR je koristio razne tehnike da identifikuje lažne profilne slike u toj mreži.

 

Sintetičke slike uvek stavljaju oči na isto mesto, tako da ako se slike poslažu jedna uz drugu, to može da pomogne da se prepozna kolekcija slika lažnih profila.

 

Nasumična kolekcija profilskih slika obično bi pokazala veću raznovrsnost u skraćivanju slika i poravnavanju očiju.

 

Drugi znakovi su mutna ivica kose, zubi pod neobičnim uglovima i zamućeni predmeti oko lica.

 

Mnogi nalozi na Fejsbuku za koje se veruje da su deo mreže činilo se da imaju turska imena.

 

Ti nalozi možda su nekada pripadali pravim ljudima, ali su kasnije preoteti i dobili nove profilske slike.

 

Preuzeti nalozi šire prokinesku propagandu ove mreže i na Jutjubu.

 

Nalozi koji su prethodno objavljivali sadržaje na engleskom ili nemačkom a potom bili neaktivni godinama, odjednom su počeli da objavljuju sadržaje zvaničnih državnih medija na kineskom.

 

CIR je podelio istraživanje s upletenim društvenim mrežama.

 

Fejsbuk je sa svoje platforme uklonio naloge navedene u studiji.

 

Portparol Fejsbuka je rekao: "U septembru 2019. godine, uklonili smo mrežu spem aktivnosti koja je objavljivala klikbejtove iz domena politike i javnog života, prevashodno na kineskom.

 

Ova mreža nije imala gotovo nikakvu čitanost na našoj platformi, a mi nastavljamo da sarađujemo sa našim istraživačima i kolegama iz industrije da bismo pronašli i blokirali njihove pokušaje da se vrate, poput naloga pomenutih u izveštaju."

 

Jutjub je takođe ugasio naloge iz mreže zbog kršenja Jutjubovih smernica za zajednice.

 

Tviter je saopštio da je i on sada uklonio skoro sve naloge na koje je ukazao CIR, kao i veliki broj drugih koji su se bavili sličnim aktivnostima. On je rekao da je njegova istraga i dalje u toku.

 

"Kad otkrijemo operacije širenja informacija koje pouzdano možemo da povežemo sa državnim aktivnostima - ili domaćim, ili stranim - mi ih onda stavljamo u našu javnu arhivu."

 

Analiza - Keri Alen, medijska analitičarka BBC Monitoringa na kineskom

U poslednjoj deceniji, uložene su milijarde dolara u finansiranje rasta kineskog prisustva na međunarodnim platformama.

 

Ali budući da su Fejsbuk, Tviter i Jutjub blokirani na kopnenoj Kini, a dostupni su samo preko VPN-a, zemlja je imala problema da se takve platforme prepoznaju kao dostojni konkurenti masovnim zapadnjačkim kampanjama.

 

Za to su joj joj potrebni ne samo kineski glasovi, već i inostrani, kako bi pokazala da je zemlja "stigla".

 

Nastala je "diplomatija vučjeg ratnika", sa zvaničnicima koji su koristili naloge na Tviteru da bi mahali zastavom retorike Komunističke partije.

 

Kina želi da se predstavi kao prijatelj sveta - a ne kao represivna, autoritarna država, kako ona doživljava da je zapadne zemlje predstavljaju.

 

Sa više od milijardu korisnika interneta, Kina svakako ima sposobnost da organizuje masovne kampanje na društvenim mrežama i napadne ono što doživljava kao anti-kineske glasove sa širokim dijapazonom suprotstavljenih mišljenja.

 

Ali budući da je baratanje engleskim jezikom u Kini ograničeno, često postoje nespretni znakovi koji otkrivaju da se iza takvih naloga krije kineski trol.

 

Mnogi se služe softverom za automatski prevod kako bi pretvarali kineske poruke u engleski, što znači da su takve poruke pune slovnih grešaka ili sadrže nespretne gramatičke konstrukcije.

 

A pošto su im mnogi zapadnjački mediji nedostupni unutar Kine, korisnici obično imaju vrlo malo znanja o tome koga bi trebalo da napadaju, pa se samo šlepaju na odgovorima kolega iz iste mreže.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Aleksandar Koare: "Pojam "laži" pretpostavlja pojam istinitosti, ali zvanične filozofije totalitarnih režima jednodušno proglašavaju kako pojam objektivne istine, nema nikakvog smisla; i kako kriterijum "Istine" nije njeno univerzalno važenje, već njeno slaganje sa duhom rase, nacije, ili klase, njena korist za rasu, naciju ili društvo. One tako nastavljaju biologističke, pragmatističke, aktivističke teorije istine, i na taj način čine ono što je veoma dobro nazvano 'izdaja intelektualaca' ". Još je Herodot  naveo u svojoj "Istoriji" razliku — u mentalitetu i razmišljanju — jednog roba i jednog slobodnog   građanina. Naime, opisujući putovanje dvojice spartanskih poslanika ka Suzi, Herodot stavlja akcenat na njihov susret sa visokim persijskim činovnikom Hidarnom. Persijanac nudi Spartancima da napuste svoju zemlju i da se stave u službu persijskog despota, obećavajući im velike materijalne privilegije; Herodot brižljivo beleži odgovor dvojice Grka (jer, za Grke je istorija bila učiteljica života): "Hidarno", kažu ovi, "jednostran je savet što nam ga daješ. Jedno si iskusio i savetuješ nam, ali drugo ne poznaješ. Sasvim razumeš biti rob, ali slobodu nisi okusio je li slatka ili nije. Oh, da si je okusio, savetovao bi nam da se za nju borimo ne samo mačem nego i ratnom sekirom".

 

 

Zoran Stokić

6.08.2021.

 

Žene, Srbija i nauka: Mileva Marić i Albert Ajnštajn - ko je bio biser, a ko školjka

Albert i četiri godine starija Mileva studirali su zajedno na Politehničkom institutu u Cirihu, ona je te 1896. bila jedina žena u generaciji.

 

IZVOR: BBC SREDA, 4.08.2021. | 08:50 -> 10:46

Fizičarka čije ime nije dovoljno poznato u svetu fizike i patrijarhalno vaspitana žena koja je krčila put feminističkom pokretu. Blistava učenica i matematičarka, koja je do kraja života ostala u senci slavnog supruga.

Ona je Mileva Marić Ajnštajn. Imajući u vidu njen doprinos, naučnici, ali i čitava istorija, ne pamte dovoljno Milevu Marić, kaže kanadska fizičarka Polin Ganjon. "Ona je prilično nepoznata u naučnoj zajednici, što je sramota", navodi Ganjon u pisanoj izjavi za BBC na srpskom. I danas se vode debate o Milevinom doprinosu naučnim dostignućima njenog supruga. BBC Svetski servis uvrstio je 2018. Milevu Marić među 100 žena u svetu koje su bile daleko zaslužnije od onoga što su im pripisali muževi, očevi ili muški rođaci.

Naučnica Polin Ganjon, trenutno zaposlena u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje (CERN) u Švajcarskoj, dugo se bavila izučavanjem života Mileve Marić. Ova Kanađanka kaže da ju je priča Mileve Marić zainteresovala od kada je prvi put čula za nju, pre 20 godina, ali je nalazila veoma malo podataka. Pre desetak godina je upoznala mladu fizičarku iz Srbije, Juditu Mamužić, koja je tada radila u CERN-u.

"Pitala sam Juditu da li je kao žena iz Srbije slučajno nekad čula za Milevu Marić. Odgovorila mi je: `Naravno, ona je nacionalni heroj u Srbiji`. "Bila sam u šoku, kako može biti heroj u Srbiji, a da je potpuno nepoznata u ostatku sveta", prepričava Ganjon. Tada su zajedno odlučile da tu sliku polako promene. Zahvaljujući, kako kaže, "odličnoj biografiji" koju je napisala istoričarka Radmila Milentijević, Ganjon se posvetila proučavanju i otkrivanju Milevine priče.

Održala je više od 20 predavanja o Milevi Marić širom Evrope, Južne Afrike, Kanade i Sjedinjenih Država. Mileva sa 19 godina odlazi u Cirih, jedan od retkih evropskih gradova gde su žene mogle da studiraju. Najpre upisuje studije medicine, a zatim 1896. prelazi na Državnu politehničku školu, na studije fizike i matematike.

Tamo upoznaje tri godine mlađeg kolegu Alberta Ajnštajna, sa kojim je radila zadatke, ali i često muzicirala. On je svirao violinu, ona klavir. Ljubav je rođena. "Mileva je bila izuzetno nadarena i strastvena naučnica.

 

"Bila je odlučna, temeljna, disciplinovana i organizovana i stremila ka zacrtanim ciljevima", opisuje je Polin Ganjon. Pretpostavlja da je morala biti i "neverovatno jaka" da stigne do Ciriha i upiše prestižnu Politehničku školu. "Kao osoba bila je povučena, nikad nije isticala talente. "Patrijarhalno je vaspitana, te se od nje, kao i od njene majke, očekivalo da život posveti mužu i podrži njegovu karijeru, i da njegove ambicije stavi ispred sopstvenih.

Izvesno je to i učinila", dodaje Ganjon. Iako je na početku ređala dobre ocene na fakultetu, Mileva nije uspela da položi završne ispite. Ganjon smatra da je seksizam odigrao značajnu ulogu u tome, posebno kad je pred kraj studija ostala trudna sa kolegom, ali vanbračno. Albert je odbio da se oženi sa njom sve dok nije našao posao. Iako je on diplomirao 1900. godine, u prvo vreme nije mogao da nađe ni zaposlenje, niti da nastavi akademsku karijeru.

"Bio je toliko ohol u ophođenju prema jednom od profesora da ga je on sprečio da napreduje na fakultetu", ocenjuje Ganjon. Otac druga sa klase nalazi mu posao u Patentnom zavodu, dok je Mileva u Novom Sadu, gde je otišla da se porodi. Dobili su vanbračnu ćerku Liserl, ali se ne zna šta je bilo s njom, da li je preminula od šarlaha ili je data na usvajanje. Venčaće se tek u januaru 1903. godine. "Sve što je želela bilo je da se uda za Alberta, brine o deci i nastavi da se sa njim bavi fizikom.

"Najveće šanse da to postigne bile su da pomogne njemu da izgradi ime, dajući mu sve zasluge za zajednički rad. "Verovatno se zbog toga njeno ime ne pojavljuje ni na jednom radu koji je Albert objavio dok su bili u braku", kaže Ganjon, pozivajući se na njihovu prepisku. Kako je počelo, tako će se i nastaviti. Albert Ajnštajn će polako sticati slavu, a Mileva će biti sve dublje u njegovoj senci.

Ko je Mileva Marić?

Rođena je u Titelu 19. decembra 1875. godine u imućnoj porodici u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji. Na rođenju joj je iščašen kuk, pa je u kasnijim godinama počela da hramlje. Školovala se u Rumi, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Zagrebu - gde god su primali žene. "Njen otac je pisao, imamo ta pisma, Ministarstvu u Zagrebu, Ministarstvu u Beču tražeći da se napravi iznimka, podržan od njenih profesora, da se ona primi na muško odeljenje. "Devojčica je očigledno imala briljantne ocene iz svih predmeta, naročito matematike, i oni su pristali", kaže Anastasija Hajdi Larvol, istoričarka i spisateljica, za BBC na srpskom.

Temeljna, disciplinovana i strastvena

Mileva sa 19 godina odlazi u Cirih, jedan od retkih evropskih gradova gde su žene mogle da studiraju. Najpre upisuje studije medicine, a zatim 1896. prelazi na Državnu politehničku školu, na studije fizike i matematike. Tamo upoznaje tri godine mlađeg kolegu Alberta Ajnštajna, sa kojim je radila zadatke, ali i često muzicirala. On je svirao violinu, ona klavir.

Ljubav je rođena. "Mileva je bila izuzetno nadarena i strastvena naučnica. "Bila je odlučna, temeljna, disciplinovana i organizovana i stremila ka zacrtanim ciljevima", opisuje je Polin Ganjon. Pretpostavlja da je morala biti i "neverovatno jaka" da stigne do Ciriha i upiše prestižnu Politehničku školu.

 

"Kao osoba bila je povučena, nikad nije isticala talente. "Patrijarhalno je vaspitana, te se od nje, kao i od njene majke, očekivalo da život posveti mužu i podrži njegovu karijeru, i da njegove ambicije stavi ispred sopstvenih. Izvesno je to i učinila", dodaje Ganjon. Iako je na početku ređala dobre ocene na fakultetu, Mileva nije uspela da položi završne ispite.

Ganjon smatra da je seksizam odigrao značajnu ulogu u tome, posebno kad je pred kraj studija ostala trudna sa kolegom, ali vanbračno. Albert je odbio da se oženi sa njom sve dok nije našao posao. Iako je on diplomirao 1900. godine, u prvo vreme nije mogao da nađe ni zaposlenje, niti da nastavi akademsku karijeru. "Bio je toliko ohol u ophođenju prema jednom od profesora da ga je on sprečio da napreduje na fakultetu", ocenjuje Ganjon.

Otac druga sa klase nalazi mu posao u Patentnom zavodu, dok je Mileva u Novom Sadu, gde je otišla da se porodi. Dobili su vanbračnu ćerku Liserl, ali se ne zna šta je bilo s njom, da li je preminula od šarlaha ili je data na usvajanje. Venčaće se tek u januaru 1903. godine. "Sve što je želela bilo je da se uda za Alberta, brine o deci i nastavi da se sa njim bavi fizikom.

"Najveće šanse da to postigne bile su da pomogne njemu da izgradi ime, dajući mu sve zasluge za zajednički rad. "Verovatno se zbog toga njeno ime ne pojavljuje ni na jednom radu koji je Albert objavio dok su bili u braku", kaže Ganjon, pozivajući se na njihovu prepisku. Kako je počelo, tako će se i nastaviti. Albert Ajnštajn će polako sticati slavu, a Mileva će biti sve dublje u njegovoj senci.

Mit o Ajnštajnu

Polin Ganjon veruje da je priča o Milevi prikrivana da bi se sačuvao mit koji okružuje Alberta Ajnštajna. "I danas ga veliki broj fizičara opisuje kao usamljenog genija kome su sve te briljantne ideje iznenada pale na pamet. "Opisuju ga kao pokornog službenika koji radi u Patentnom zavodu u Bernu i kome niotkuda sine potpuno revolucionarno shvatanje vremena i prostora."

Iako se radi o zabludi, to je i dalje preovlađujuće mišljenje i naučne zajednice, ali i javnog mnjenja, dodaje Ganjon. "Ljudi vole neverovatne heroje, tako da je njegova priča iskrivljena toliko da se uklopi u mit o njemu", kaže ona. U to vreme nije bilo jednostavno da žena samostalno postane priznata fizičarka.

Mileva Marić je "pala dva puta na usmenom ispitu u Politehničkoj školi iako je imala veoma dobre ocene na testovima, čak malo bolje od Ajnštajnovih." "Govorimo o školi koja je primila svega pet žena na odeljenje za fiziku i matematiku za 40 godina, a nijedna od njih nije diplomirala", kaže Ganjon.

Stara veštica i mladi Albert

Protiv Mileve nije bila samo tadašnja naučna sredina koju su gotovo isključivo činili muškarci, već i žene. Ajnštajnova porodica bila je izrazito protiv njihove veze, posebno njegova majka. "Previše intelektualna" i "stara veštica" - samo su neki od komentara kako su Milevu Ajnštajnovi opisivali. Treba i Alberta razumeti, upozorava istoričarka i spisateljica Anastasija Larvol, Norvežanka srpskog porekla,.

Larvol je u više navrata držala predavanja o Milevi Marić na Kolarcu i pri Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Izučavala je spise koju su razmenjivali ne samo Mileva i Albert, već i nedavno objavljena Ajnštajnova pisma koja su se čuvala u Jerusalimu, pošto je on bio nemački Jevrejin. Tu je prepiska i sa decom, ali i prijateljima i drugim članovima porodice. "Albert je imao dominantnu majku, a pošto su bankrotirali dva puta, ona ga je od četvrte godine terala da svira violinu po mondenskim letovalištima, i njega i njegovu sestru.

"Zarađivali su novac, nije mogao da se igra, morao je da svira, moramo razumeti i tu perspektivu odakle se očigledno razvio njegov narcisoidni poremećaj ličnosti", ocenjuje spisateljica. Poznato je da je Albert relativno kasno progovorio, a istraživači sa Kembridža i Oksforda svojevremeno su ispitivali mogućnost da je imao Aspergerov sindrom, jedan od poremećaja iz spektra autizma.

Ipak, slavni naučnik čije je ime postalo sinonim za genija, objaviće 1905. u Analima fizike revolucionarne radove, zbog kojih se i danas ta godina naziva Godinom čuda. Koliko je i danas značajna, pokazuje to što je 2005. obeležena Međunarodna godina fizike u znak sećanja na vek od Ajnštajnovih dostignuća. U to vreme, Mileva i Albert su u braku, gaje sina Hansa Alberta koji je tada imao godinu dana, a po mnogim svedočenjima i rade zajedno.

"Nema šanse da bi on mogao da objavi one neverovatne radove 1905, o fotoelektričnom efektu, Braunovom kretanju i veličini molekula, specijalnoj teoriji relativiteta i jednačini E = mc2, bez Milevine pomoći. "Mileva mu je pomagala da napravi ime za sebe prihvatajući da zajednički rad objavljuju pod njegovim imenom, bez njene pomoći. "On koji je bio toliko neorganizovan, to ne bi uspeo. Ona ga je napravila", kaže Polin Ganjon.

Kritičari ove teze, poput Alena Estersona i Dejvida Kesidija, smatraju da je ovakav stav preterivanje i da za njega nema istorijskih podataka. Autori knjige Ajnštajnova žena: Prava priča o Milevi Marić pisali su o njoj kao o varljivoj, ali odlučnoj i hrabroj ženi, koja iz više razloga nije uspela da ostvari snove. "Ova uverljivija i realističnija priča o Milevi pruža joj mnogo veću uslugu - a čitaocima mogućnost da procene njenu pionirsku ulogu da na međunarodnom planu otvori nauku i naučne fakultete studentkinjama - nego bilo kakva preterana ili neutemeljena tvrdnja o njenim dostignućima", navode Esterson i Kesidi u tekstu za magazin Tajm.

Žena u senci

Posle razvoda, Ajnštajnovi su se dogovorili da će, ako Albert dobije Nobelovu nagradu, Mileva zadržati novac koji se dodeljuje. Kao dokaz teoriji o zajedničkom radu, Anastasija Larvol citira njihov brakorazvodni ugovor. U ovom sporazumu sklopljenom u Cirihu 1919, a objavljenom u Ajnštajnovim spisima sa Univerziteta u Prinstonu gde je proveo poslednji deo karijere, jasno se sugeriše da će glavnica eventualne Nobelove nagrade postati Milevino vlasništvo.

 

Kada je Albert sastavio testament, Mileva je navodno pretila da će otkriti vlastiti doprinos njegovim delima, posebno jer je mnoge radove ona svojeručno pisala. Naučnik joj je tada savetovao da ćuti, pisao je BBC Mundo. Njen rukopis, često vidljiv u radovima, jedni tumače kao dokaz autorstva, a drugi - da je ona samo zapisivala Ajnštajnove ideje. "Kasnije su ulozi bili preveliki da bi se Albert usudio da otkrije da je oduvek radio u saradnji sa Milevom. "Kada je postao poznat i više mu nije bila potrebna, jednostavno ju je napustio", navodi Ganjon.

Albert Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1921, kada je već dve godine odvojen od Mileve i u novom braku sa rođakom Elzom. "Dok je on uživao u slavi, ona je postala hronično depresivna pošto je izgubila prvo dete i nije više bilo zabavno biti u njenoj blizini. "Ona je takođe bila stalni podsetnik da joj mnogo duguje i jednostavno je odlučio da je ostavi iza sebe", kaže Ganjon. Mileva je vremenom zapala u finansijske probleme, a 1930, njenom i Albertovom mlađem sinu Eduardu dijagnostikovana je šizofrenija.

Do kraja života je brinula o njemu, iako je u kasnijim godinama doživela nekoliko moždanih udara. Preminula je u bolničkoj sobi, 4. avgusta 1948. Sahranjena je na groblju Nordhajm u Cirihu, a blizu njene kuće u ovom gradu je 2005. podignut spomenik. Srednja tehnička škola u Titelu nosi njeno ime, a Univerzitet u Novom Sadu od 1994. godine dodeljuje nagradu "Mileva Marić" najboljim studentima matematike, pisao je list Danas.

Milevin doprinos

Savremena nauka ne priznaje Milevi Marić značajan doprinos fizici. Čak i oni koji veruju da je doprinela Ajnštajnovom radu, te da su njegove teorije plod njihovog zajedničkog rada, ne mogu da kažu šta je tačno bilo njena ideja, jer nema sačuvanih dokumenata koji bi to potvrdili. Međutim, u 43 sačuvana pisma od onih koje su godinama razmenjivali, često se pominju "naši radovi " i "naša teorija relativnog kretanja", "naše gledište" ili "naši članci". Postoji mnogo dokaza koji govore da su radili zajedno, dodaje Ganjon.

"Verujem da nikad nećemo moći da kažemo Mileva je uradila ovo, Albert je uradio ono."Ali sam uverena, na osnovu svega što sam pročitala u vezi sa njima, da su udruženim snagama radili, i to je prelep zajednički rad", navodi fizičarka. U ovu polemiku uključiće se i Milevin i Albertov sin Hans Albert, kasnije profesor hidraulike na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji. "On je potpisao da ima 23 rada za koja on garantuje da su ih njegovi roditelji radili zajedno", tvrdi i istoričarka Larvol.

Među njima je, dodaje, i članak za koji je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu - o fotolektričnom efektu. "Potpisivali su se kao Ajnštajn - Mariti i o tome ima jako puno svedočenja koja to potvrđuju. "Mariti je mađarski izraz za Marić", dodaje ona. Larvol se, takođe, poziva na podatke iznete u knjizi Radmile Milentijević, ali i na delo Đorđa Krstića Mileva i Albert Ajnštajn: ljubav i zajednički naučni rad, o čemu je pisao i nedeljnik Vreme 2003. godine.

 

Citirana su pisma u kojima Albert priželjkuje da se što pre sastane s Milevom kako bi počeli istraživanja. Ipak, kritičari smatraju da to ne mora da znači da je ona koautorka testova. Fizičarke i danas natprosečni izuzec Bez sumnje, Mileva Marić je bila izuzetna žena, smatra Polin Ganjon. I danas su, navodi, sve žene koje se bave fizikom izuzeci. "Nećete naći fizičarke koje su ispod proseka, a polovina fizičara je ispod proseka.

"Stoga je sigurno da je bila zaljubljenica u fiziku i da je tu veliku strast od početka delila sa Albertom", dodaje Ganjon. Važna je i kao žena koja se izborila da bude na istom fakultetu sa muškarcima, kada je to bilo izuzetno retko. "Potrebno je da se izvuku na svetlo sve te žene koje su dovele nas do današnjeg stadijuma, u kome još traje bitka za istinu. "One su kao stubovi mosta na kojem mi danas stojimo i možemo da nosimo taj pokret dalje", kaže Anastasija Larvol. Mogu li da opstanu dva genija u braku Mogu, što potvrđuju parovi poput Pjera i Marije Kiri, odgovara Polin Ganjon. "Razlika je samo što je Pjer Kiri bio već izgrađen kad je sreo Mariju.  "Marija se nije žrtvovala za njega da bi mu pomogla da napravi ime od sebe, za razliku od Mileve", kaže Ganjon. Ipak, dodaje, najbolje je da pustimo Milevi da odgovori na ovo pitanje: "Jednom je u pismu najbližem prijatelju kad je Albert postao poznat i počeo da je zanemaruje napisala:

"Šta da očekujemo od slave? Jedni dobiju biser, ostali školjku…"

 

***

Kometar

***

 

Mit! Stvaranje naučnih teorija se bitno razlikuje od čina otkrića u zanatstvu, primenjenim naukama, svakodnevnom životu i tsl. To je zato što naučne teorije nisu neko prosto odražavanje sveta koji nas okružuje, već predstavljaju organizovanje i strukturiranje tog sveta uz pomoć principa i formi koji sami po sebi nisu empirijski dati. To strukturiranje se odvija u logički neuhvatljivom psihološkom bljesku "logike otrića", uz istovremeno dejstvo razuma, i ono naučniku omogućuje da "rasuđuje unazad", nešto nalik "retrodedukciji" ili vraćanju filma unazad. Geniji poput Ajnštajna, Njutna, Darvina, Herca... nisu na početku, nego na kraju dugog evolutivnog razvoja nekog strukovnog lanca! Geniji su ljudi sinteze - sintezom se delovi slažu u nove sadržaje. Odlični poznavaoci svojih struka, oni su do najsitnijih detalja upoznati i sa delima svojih prethodnika. Trenutak stvaranja u baznim naukama pri izumevanju novih teorija jednak je činu stvaranja u umetnosti, on je neponovljiv, on se ne može naučiti, još manje se može ukrasti, plagirati i tsl. Nema empirijskih dokumenata koji potvrđuju da je Mileva proučavala i analizirala radove "predhodnika" koji su učestvovali u Albertovoj "zlatnoj godini"!

 

Zoran Stokić

4.08.2021.