Crtice o anomiji demokratije od Tokvila i Kasirera

 

Tako davno Aleksis Šarl Anri Klerel de Tokvil („O demokratiji u Americi“) je primetio da građansko demokratsko društvo „uvek pretpostavlja postojanje veoma civilizovanog i veoma obrazovanog društva“. Ali u kriznim vremenima plašeći se da ih „jednakost“ vodi  u „anarhiju“  neki građani  u  demokratskim društvima počinju da se boje svoje slobode, počinju da se boje sami sebe, olako se predaju u ruke demagoga – spasioca. Istoriski primeri pokazuju da mogu i demokratska duštva da dožive anomiju, regres, gde građani svoje  već osvojene slobode predaju u ruke - autoritetu -  despotu. Oni, kaže Tokvil „se u duši unaprijed mire s tom nužnom potčinjenošću, pa izgubivši nadu da će ostati slobodni, već u dnu srca obožavaju gospodara koji uskoro treba da dođe. Prvi se odriču slobode zato što procenjuju  da je opasna; drugi zato što sude da je nemoguća.“ U zatvorenom despotskom društvu pak - ljude neodoljivo vodi potčinjenosti.

Kao što je to takođe davno precizno kazao Kasirer „slobda“ u političkom značenju „bazira se na odsustvu pritiska i nadređene volje“; i nastavlja „sloboda, s kojom se čovek susreće u demokratskom procesu, nije njegovo prirodno nasleđe. Očigledno, mnogo je lakše zavisiti od drugih nego misliti, rasuđivati i odlučivati sam za sebe“; a „vlast koje na sebe preuzima odgovornost odlučivanja, potiskuje i uništava i sam smisao slobode, oslobađa čoveka svake lične odgovornosti“.

Ali ta apsolutna vlast „ličila bi na očinsku vlast, kad bi joj, kao ovoj, svrha bila da ljude pripremi za muževni uzrast; ali ona, naprotiv, teži samo tome da ih nepromenljivo zadrži u detistvu; voli da se građani vese. Rado ona radi na njihovoj sreći, ali hoće da im je jedino ona pruža tu sreću i sama da o njoj sudi; stara se o njihovoj bezbednosti, predviđa i zadovoljava njihove potrebe, olakšava im uživanja, vodi njihove glavne poslove, upravlja njihovom delatnošću, uređuje poslove, raspodeljuje nasledsta; oslobaća ih muke da misle. U takvim okolnostima, potčinjenost građana vlasti opšta je i obuhvata sve. Ona ih ne baca u očajanje, ali ih neprestano ometa i navodi ih da odustanu od korišćenja svoje volje. Ona im malo po malo guši duh i slabi dušu, dok ovakva pokornost koja se nameće samo u malom broju vrlo važnih okolnosti, ali retkih, obelodanjuje potčinjenost tek s vremena na vreme i pritiska samo izvesne ljude. Zalud ćete tim istim građanima, koje ste učinili tako zavisnim od centralne vlasti, poveriti da s vremena na vreme biraju predstavnike te vlasti; to tako značajno, ali tako kratko i tako retko korišćenje njihove slobodne volje - neće sprečiti da oni malo pomalo - izgube sposobnost da misle, osećaju i delaju po svojoj volji - i da tako postepeno padnu ispod nivoa ljudskoga“.

 

Zoran Stokić

6.01.2022.

 

 

Kako izgleda prosečan kompozitor iz Italije?

Giuseppe Sarti (1729-1802)

Florian Leopold Gassmann (1729-1774)

 

 

U operskim arhivama u Italiji prikupljeno je više od 40 000 opera njihovih kompozitora. Kako izgleda prosečan kompozitor iz Italije?  Komponovao je između 50 - 120 opera koje su izvođene u raznim operskim kućama u gradovima Evrope. Evo samo dva primera: Giuseppe Sarti (1729-1802) i Florian Leopold Gassmann (1729-1774), jer bez dela ovih kompoziroa muzičko platno Amadeus Mocarta i J. Haydna bilo bi prazno; koristili su se idejama ovih danas zaboravljenih umetnika. U zaostavštini A.Mocarta ima skica (nedovršenih 22 opere; najveći problem za Amadeusa je bio naći libreto) fragmenti, delovi, spremane arije (iz brojnih opera ovih italijana – "popravljane" muzičke ideje u duhu tog vremena)

 

Ko je na koga uticao?

 

Sarti je bio Mocartov savremenik i u to vreme izuzetno popularan kompozitor. Zato je Amadeus u svom "Don Đovaniju"  u  sceni  - večere (pesme uz piće) - na kraju  opere, kada orkestar svira odlomke iz tada popularnih opera, uključujući  i Sartijevu ariju  „Due Litiganti“.

Kompozitor italijanske opere Đuzepe Sarti je danas zaboravljen.  Od njegovih 75 opera postoji snimak samo jedne (cele opere -"Julius Sabinus"); tu i tamo postoji po koja arija iz neke njegove druge opere. Međutim, u vreme svog vrhunca bio je izuzetno popularan pa je Amadeus  na ariju "Fra i due Litigante" iz njegove opere "Fra i due Litigante"  napisao  set Varijacija. Naziv opere u bukvalnom prevodu "Dok se dvojica spore, treći uživa". Mocart se sreo s Sartijem na putovanju u Beč i sa oduševljenjem je pisao svom ocu Leopoldu: „Mnogo sam mu svirao i komponovao varijacije na njegov način  a sve to što sam uradio mu se izuzetno dopalo“!

 

Mozart 8 Variations from Sarti's Fra i due Litiganti K460

https://www.youtube.com/watch?v=0q1QhWy522A

 

Sarti: Fra i due litiganti il terzo gode - Come un agnello

https://www.youtube.com/watch?v=lWx5WUmnJ-8

 

*

Giuseppe Sarti - „Julije Sabin"

https://www.youtube.com/watch?v=NyDasS-kCcY&list=OLAK5uy_mKU3DzCIVpI8Yg-99t1MPMNqUy6pgBKwY&index=1

 

Đulio Sabino („Julije Sabin“) je drama per musica (opera seria) u tri čina Đuzepea Sartija. Libreto je napisao Pjetro Đovanini. Opera koja govori o trijumfu bračne ljubavi. Radnja se odvija u Galiji iz 1. veka u vreme cara Vespazijana. Prvi put je izvedena u Teatru San Benedetto u Veneciji 3. ​​januara 1781. Opera, postavljena u sedam evropskih zemalja krajem 18. veka. Opera je usredsređena na plemeniti pokušaj kraljeva Sabina da se odupru Rimljanima osvajačima i zaštite svoju porodicu. Postoje standardne operske serijske arije o snazi, ljubavi, očaju, časti protiv romantike, itd. ali Sarti uspeva da održi tempo uprkos pomalo stagnirajućim konvencijama žanra. Suvi recitativ je sveden na minimum osim u nekoliko spotova, a usred većine solo da capo arija Sarti živopisno koristi orkestarske recitative, ansamble i instrumentalne strane. Pored toga, Sartijev ritam arija (kako određeno raspoloženje, tempo ili orkestarska boja prati drugu) je savršeno izbalansiran, muzika nikada nije dosadna.

 

 

*

(druga dela Sartija)

 

https://www.youtube.com/watch?v=znZdXgadiXk

Giuseppe Sarti - Enea nel Lazio - Aria di Enea - Al fragor di trombe altere

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=pCEAqvG0gwQ

Giuseppe Sarti "Miserere"

 

https://www.youtube.com/watch?v=3bUcHHFpFXM

Giuseppe Sarti (1729-1802) - Magnificat

 

https://www.youtube.com/watch?v=8cR3vhyeuno&list=PLqjfmaZ0vpF7dWG0mtWm6FcKXZE9IVNLn&index=6

Giuseppe Sarti (1729-1802) - Gloria in excelsis Deo (1791)

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=S-joTG-qAsU

Giuseppe Sarti / Vaclav Smetacek, 1969: Russian Oratorio - Bratislava Radio Orchestra, MHS 1735

 

***

 

Giuseppe Sarti:

 

1. Pompeo in Armenia (dramma per musica, 3 acts, Bartolomeo Vitturi, Carnival) 1752.Faenza

2. Il re pastore   (dramma per musica, 3 acts, Metastasio, Carnival 1753.) Pesaro

3.  Vologeso (dramma per musica, 3 acts, Apostolo Zeno's Lucio Vero, Carnival 1754. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

4. Antigono (dramma per musica, 3 acts, Metastasio, 1754. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

5. Ciro riconosciuto (dramma per musica, 3 acts, Metastasio, 1754. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

6. Demofoonte (dramma per musica, 3 acts, Metastasio, Carnival 1755.  Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

7. Sesostri (dramma per musica, 3 acts,  Pietro Pariati, 1755. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

8. Arianna e Teseo (dramma per musica, Pietro Pariati,  Carnival 1756.Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

9. Anagilda (dramma per musica, Girolamo Gigli, 1758.    Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

10. Achille in Sciro (dramma per musica, 3 acts,   Metastasio, 1759. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

11. Armida abbandonata (dramma per musica, Leopoldo de Villati after Torquato Tasso, 1759. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

12. Artaserse (dramma per musica,3 acts, Metastasio, Carnival 1760. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

13. Astrea placata (festa teatrale, 1 act, Metastasio, 17 October 1760. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

14. Andromaca  (dramma per musica,     3 act,s   Apostolo Zeno, 1760. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

15. Filindo (pastorale eroica, 3 acts, Pietro d'Averara; 1760. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

16. Issipile (dramma per musica, 3 acts,  Metastasio, Spring 1761. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

17. Nitteti (dramma per musica, 3 acts,  Metastasio, 12 October 1761. Theatre on Kongens Nytorv ) Copenhagen

18. Alessandro nell'Indie  (dramma per musica,  3 acts,   Metastasio, Autumn 1761. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

19. La figlia recuperata   (dramma pastorale, Pastor Arcade Timido, February 1762. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

20. Semiramide dramma (per musica, 3 acts, Metastasio, Autumn 1762. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

21. Didone abbandonata  (dramma per musica, 3 act,s   Metastasio, 1762. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

22. Narciso  (dramma pastorale, 3 acts,  Apostolo Zeno  Carnival 1763.    Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

23. Cesare in Egitto (dramma per musica, 3 acts, Giacomo Francesco Bussani, autumn 1763 Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

24. Il naufragio di Cipro  (dramma pastorale, 3 acts, Pietro Andrea Ziani  ,January or spring 1764. Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

25. Il gran Tamerlano  (tragedia per musica, 3 acts, Agostin Piovene, early 1764   . Theatre on Kongens Nytorv) Copenhagen

26. Ipermestra  (dramma per musica, 3 acts, Metastasio, Carnival 1766.  Teatro Argentina) Rome

27. La giardiniera brillante  (intermezzo, 2 acts,   1768. , Teatro Valle) Rome

28. L'asile de l'amour      (dramatic cantata, Jacques-Marie Deschamps, after Metastasio                22 July 1769. Christiansborg court) Copenhagen

29. La double méprise, ou Carlile et Fany (comédie mêlée d'ariettes , 1 act, Jacques-Marie Deschamps 22 July 1769. Christiansborg court)  Copenhagen

30. Soliman den Anden (syngespil ,3 acts, Charlotta Dorothea Biehl, after Charles Simon Favart, 8 October 1770.                Kongelige Teater)  Copenhagen

31. Le bal  (opéra comique, Jacques-Marie Deschamps, 1770. Christiansborg court) Copenhagen

32. Demofoonte (revised version, dramma per musica, 3 acts,   Metastasio,30 January 1771. Kongelige Teater) Copenhagen

33. The Succession to the Throne in Sidon (Tronfølgen i Sidon)   lyrisk tragi-comedia (syngespil)  2 acts Niels Krog Bredal, after Metastasio's Il re pastore  4 April 1771         Copenhagen, Kongelige Teater

34. La clemenza di Tito   (dramma per musica, 3 acts, Metastasio, June 1771. Obizzi) Padua

35. Il re pastore   (dramma per musica, 3 acts,     Metastasio, 1771. Kongelige Teater ) Copenhagen

36. Il tempio d'eternità  (festa teatrale,  1 act,Metastasio, 1771. Kongelige Teater ) Copenhagen

37. Deucalion og Pyrrha  (syngespil,1 act, Carolina Amalia Thielo and Niels Krog Bredal, after Germain-François Poullain de Saint-Foix 19 March 1772. Kongelige Teater ) Copenhagen

38. Aglae, or The Column (Aglae, eller Støtten)  syngespil,            1 act,     Claus Fasting and Adolph Gotthold Carstens, after Louis Poinsinet de Sivry 16 February 1774. Copenhagen

39. Christiansborg court Love Letters (Kierlighedsbrevene)          syngespil,            3 acts,   Charlotta Dorothea Biehl, after Louis de Boissy  22 March 1775.  Copenhagen,

40. Christiansborg court Farnace  (dramma per musica,  3 acts,   Antonio Maria Lucchini, 1776. Teatro San Samuele) Venice

41. Le gelosie villane  (dramma giocoso, 3 acts,   Tommaso Grandi,1776. Teatro San Samuele) Venice

42. Iphigenia  (drmma per musica, 3 acts, after Jean Racine Carnival 1777. , Teatro Argentina) Rome

43. Medonte, re di Epiro ( dramma per music,a  Giovanni de Gamerra 8 September 1777. Teatro della Pergola)  Florence

44. Il militare bizzarro (dramma giocoso, 2 acts,Tommaso Grandi, 27 December 1777.       Teatro San Samuele) Venice

45. Scipione  (dramma per musica, Eugenio Giunti, autumn 1778. Casa Balbi) Mestre

46. I contrattempi  (dramma giocoso,      Nunziato Porta  November 1778. Teatro San Samuele) Venice

47. Adriano in Siria (dramma per musica, 3 acts,Metastasio, 26 December 1778. Teatro Argentina) Rome

48. Olimpiade    (dramma per musica, 3 acts, Metastasio, 1778.   Florence

49. L'ambizione delusa   (intermezzo,2 acts,February 1779. Capranica) Rome

50. Achille in Sciro  (dramma per musica,3 acts,   Metastasio,Autumn 1779.Teatro della Pergola ) Florence

51. Mitridate a Sinope    (dramma per musica, 3 acts, after Apostolo Zeno, Autumn 1779. Palla a Corda)   Florence

52. Siroe  (dramma per music,    3 acts,   Metastasio, 26 December 1779. Teatro Regio)    Turin

53. Giulio Sabino  (dramma per musica,  3 acts,   Pietro Giovannini's Epponima, 1781. San Benedetto) Venice

54. Demofoonte (third version) dramma per musica,3 acts,Metastasio,Carnival 1782. Teatro Argentina) Rome

55. Alessandro e Timoteo  (dramma per music,  3 acts,   Gastone della Torre di Rezzonico, 6 April 1782.) Parma

56. Didone abbandonata (revised version)dramma per musica,  3 acts,   Metastasio, June 1782. Obizzi) Padua

57. Fra i due litiganti il terzo gode (dramma giocoso,2 acts,Carlo Goldoni's Le nozze,14 September 1782. Teatro alla Scala)  Milan

58. Attalo, re di Bitinia    (dramma per musica, 3 acts, Antonio Salvi ,26 December 1782.   San Benedetto) Venice

59. Idalide  (dramma per musica,3 acts,  Ferdinando Moretti,8 January 1783. Teatro alla Scala ) Milan

60. Erifile (dramma per musica,  2 acts,Giovanni de Gamerr,Carnival 1783. Pavia

61. Il trionfo della pace  (dramma per musica,    2 acts,   Cesare Olivieri,  10 May 1783. Ducale) Mantua

62. Olimpiade  (revised version)                dramma per musica,3 acts,Metastasio,  1783. Dame)  Rome

63. Gli amanti consolati    (dramma giocoso, 2 acts, 1784  . St Petersburg

64. I finti eredi   (opera comica,  2 acts,   Giovanni Bertati's Il vilano geloso 19/30 October 1785. Kammenïy ) St Petersburg

65. Armida e Rinaldo       (dramma per musica,2 acts,Marco Coltellini after Torquato Tasso, 15/26 January 1786. Hermitage)  St Petersburg

66. Castore e Polluce      (dramma per musica, 2 acts, Ferdinando Moretti, after Pierre-Joseph Bernard, 22 September/3 October 1786. Hermitage) St Petersburg

67. Zenoclea azione  (teatrale , 2 acts,Ferdinando Moretti,1786, unperformed   

68. Alessandro nell'Indie (second version),dramma per musica,                 Metastasio, winter 1787. San Cecilia) Palermo

69. Cleomene    (dramma per musica,3 acts,Giovanni de Gamerra, 27 December 1788. Zagnoni) Bologna

70. The Early Reign of Oleg (Nachal'noye upravleniye Olega; Cyrillic: Начальное управление Олега) (Composed in collaboration with Carlo Canobbio and Vasily Pashkevich) 5 acts Catherine the Great 15/26 October 1790. Hermitage) St Petersburg

71. Andromeda   (dramma per musica,   Ferdinando Moretti, 24 October/4 November 1798. Hermitage) St Petersburg

72. Enea nel Lazio (dramma per musica,2 acts,    Ferdinando Moretti, 15/26 October 1799. Kammenïy) St Petersburg

73. La famille indienne en Angleterre, 3 acts, Marchese Gabriele di Castelnau, after August von Kotzebue 1799. Kammenïy) St Petersburg

74.Les amours de Flore et de Zéphire  (ballet anacréontique,2 acts,Pierre Bressol Chevalier,7/19 September 1800.) Gatchina

 

 

**********

 

 

Slično primer Gasman:

 

https://www.youtube.com/watch?v=nz018IT7XZw

Gassmann, L'Opera Seria - "Delfin che laccio infido" (Sunhae Im, sop.)

 

https://www.youtube.com/watch?v=d2pPq5uzeh8

L'Opera Seria - Florian Leopold Gassmann - Act 3 Finale

 

https://www.youtube.com/watch?v=TTjPPKpRjl4

Catone in Utica (Excerpts) : Per darvi alcun pegno

 

https://www.youtube.com/watch?v=C77d02Vrt7I

L'opera seria (Excerpts) : Barbara e non rammenti

 

https://www.youtube.com/watch?v=6AvHAY8RLzU

L'opera seria (Excerpts) : Pallid'ombra

 

https://www.youtube.com/watch?v=E_hSsRrbvto

Florian Leopold Gassmann: "Symfonie in b"

 

https://www.youtube.com/watch?v=S74x2h4G_3A

Florian Leopold Gassmann - Achille in Sciro: Involarmi

https://www.youtube.com/watch?v=PTKcEgcEuHc

L'amore artigiano (Excerpts) : Ah, che son fuor di me

https://www.youtube.com/watch?v=yxE7PMhoDeU

Florian Leopold Gassmann "Cuarteto nº 3 en Mi bemol mayor"

Zoran Stokić

5.01.202.

 

Bekam ljubi kćerku u usta, pratioci šokirani i nije mu prvi put 

 

Bivši fudbaler Dejvid Bekam (46) Novu godinu je proslavio sa porodicom, a snimak na kome se vidi kako je dočekao ponoć, objavio je na Instagramu.

 

IZVOR: B92 UTORAK, 4.01.2022. | 11:23 -> 11:53 Foto: Profimedia

jen sa ćerkom Harper ušao u 2022. godinu, ali mnogima se nije svideo način na koji je Bekam čestitao Novu godinu svojoj desetogodišnjoj ćerki - poljupcem u usta. Fanovi se rugaju porodici Bekam zbog božićne fotografije

Ređali su se komentari kako to nije prikladno, i da je engleski fudbaler preterao. Inače, poznato je da Bekam ljubi svoju decu u usta od rođenja, a već jednom je bio predmet oštrih kritika zbog fotografije na kojoj ljubi Harper.

To se dogodilo na četvrtfinalu Svetskog prvenstva u fudbalu za žene, 2019. godine, kada se poljubac u usta između tate i ćerke dogodio na tribini, u navijačkom žaru. Engleski fudbaleru braku je sa Viktorijom od 1999. godine, a par ima četvoro dece: sinove Bruklina Josefa, Romea Džejmsa i Kruza Dejvida, i ćerku Harper Seven.

 

 

***

Komentar

***

„poljubac mira“ - „poljubac  poštovanja“ - „ljubavni poljubac“

 

Sad će paljidba na "prvu loptu" po Bekamu. Treba dobro poznavati i psihologiju Homo sapijensa, sociologiju, antropologiju da bi se dekorirao neki "poljubac". Ljudi svet posmatraju iz svog referentnog okvira. Ali nezavisno od referetnog okvira da bi se donosili sudovi potrebne su pravo empirijiske činjenice. Malo podsećanja, na zaboravljeni srednji vek, ne može da škodi. Ljubljenje u usta je „običaj“ nastalo u srednjem veku u Evropi. Nije odmah nastao kao običaj - „ljubavni poljubac“ u današnjem smislu. Prvo je to bio običaj - „poljubac mira“, običaj - „poljubac  poštovanja“ pa tek malo kasnije i običaj „ljubavni poljubac“.  Kada senior prima vazala za ruku, kada mu se ovaj zaklinje na poštovanje i  na veru pojavio se običaj da se ta dva muškarca (ustvari: seniori i vazal) poljube u usta ali to nije bio „ljubavni poljubac“ nego poljubac - „vernosti“. Ta praksa je dugo potrajala, u međuvremenu taj isti vazal se na vernost  počeo zaklinjao i svojoj gospi (budućoj ženi) a kao znak verne ljubavi usledio je - „poljubac u usta“....vremenom to je preraslo samo u  običaj „ljubavni poljubac“ između dva pola (današnja praksa). Javno ljubnjenje muškaraca u usta je isčezlo, ostalo je u tragovima u lopovsko, mafijaškim, bratstvima, a doskora su to činili komunistički rukovodioci iz Istočne Evrope.

 

Zoran Stokić

4.01.2022.

 

Šta ako je matematika osnovni deo prirode, a ne samo nešto što su ljudi smislili

 

Priroda je nezaustavljiva sila, i to prelepa. Gde god da pogledate, svet prirode je prožet zapanjujućim obrascima koji se mogu opisati matematikom. Od pčela do krvnih sudova, od paprati do očnjaka, matematika može da objasni kako nastaje takva lepota.

 

IZVOR: RTS PONEDELJAK, 3.01.2022. | 20:57

 

Matematika se često opisuje kao jezik ili alat koji su ljudi stvorili da sa preciznošću opisuju svet oko sebe. Ali postoji još jedna škola mišljenja koja smatra da je matematika zapravo ono od čega je svet napravljen. Da priroda sledi ista jednostavna pravila, uvek iznova, jer matematika podupire osnovne zakone fizičkog sveta.

To bi značilo da je matematika postojala u prirodi mnogo pre nego što su je ljudi izmislili, kaže filozof Sem Baron sa Australijskog katoličkog univerziteta."Ako matematika objašnjava toliko stvari koje vidimo oko sebe, onda je malo verovatno da je matematika nešto što smo mi stvorili", piše Baron. Umesto toga, ako razmišljamo o matematici kao o suštinskoj komponenti prirode koja daje strukturu fizičkom svetu, kao što Baron i drugi sugerišu, to bi nas moglo podstaći da preispitamo svoje mesto u njemu umesto da uživamo u sopstvenoj kreativnosti.

 

Svet napravljen od matematike

Ovakva razmišljanja datiraju još od grčkog filozofa Pitagore (~575 – 475. p. n. e.), koji je prvi matematiku definisao kao jedan od dva jezika koji mogu da objasne arhitekturu prirode. Drugi je muzika. Smatrao je da su sve stvari napravljene od brojeva, da je Univerzum "stvoren" od matematike, navodi profesor Baron.

Više od dva milenijuma kasnije, naučnici se i dalje trude da otkriju gde i kako se pojavljuju matematički obrasci u prirodi, kako bi odgovorili na neka velika pitanja – na primer, zašto karfiol izgleda neobično savršeno. "Proveli smo mnogo sati mahnito rastavljajući cvetove karfiola, brojeći ih, mereći uglove između njih", piše matematičar sa Univerziteta u Notingemu Etjen Farkot, koji je proučavao rast karfiola u pokušaju da razume ovu "misterioznu sortu divljeg kupusa".

Fraktali su izuzetni, samoponavljajući obrasci koji se, pored nekih karfiola, nalaze i u listovima paprati, razgranatim krvnim sudovima i prstenovima Saturna. Fraktali su geometrijski oblici sastavljeni od sve manjih kopija samih sebe, stvarajući očaravajuću "samosličnost" koja je beskrajno duboka. Iako su samo matematički ili kompjuterski generisani fraktali zaista savršeni fraktali, priroda je prilično blizu. "Ovi ponavljajući obrasci su svuda u prirodi", kaže matematičar Tomas Bric sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju. "U snežnim pahuljama, rečnim mrežama, cveću, drveću, udarima groma – čak i u našim krvnim sudovima".

Deo šarma fraktala je u tome što oni pomažu da se objasni kako se složenost rađa iz jednostavnosti. Kao što je Benoa Mandelbrot, francuski matematičar poljskog porekla, koji je skovao termin fraktal, rekao 2010. godine: "Čuda bez dna izviru iz jednostavnih pravila koja se ponavljaju bez kraja".

Razgranati rečni sistemi takođe stvaraju skoro savršene fraktalne obrasce u pejzažu. Ovi obrasci su toliko uporni da su u jednom slučaju arheolozi tražili fraktale koji nedostaju kako bi zaključili da su drevni Egipćani možda modifikovali rečne kanale kada su gradili piramide u blizini.

Čini se da insekti takođe prate matematičke principe. Znale to ili ne, pčele grade heksagonalno saće na način koji proizvodi najviše prostora za skladištenje koristeći najmanje materijala – teorija poznata kao 'pretpostavka saća' koju je konačno demonstrirao američki matematičar Tomas Hejls 1999. godine. Neke vrste cikada takođe imaju životni ciklus usmeren ka prostim brojevima. Rojevi dve severnoameričke vrste izlaze iz svojih podzemnih jazbina svakih 13 ili 17 godina, što je trik za koji naučnici misle da pomaže cikadama da izbegnu predatore sa pravilnijim ritmom.

Najviše prostora sa najmanje materijala

Početkom 2021. godine, istraživači su otkrili do sada nepoznat zakon prirode: Obrazac rasta koji opisuje kako se špicasti oblici iznova i iznova formiraju u prirodi – od zuba ajkule i paukovih očnjaka do ptičjih kljunova i rogova dinosaura.

"Različitost životinja, pa čak i biljaka, koje slede ovo pravilo je zapanjujuća", naglašava evolucioni biolog Alister Evans sa Univerziteta Monaš u Australiji u vreme kada su otkrili matematičku formulu, nazvanu "kaskada moći". "Pronašli smo ga skoro svuda tragajući kroz kraljevstvo života – u životinjama koje danas postoje i onima koje su izumrle pre više miliona godina.

Još 2015. godine, naučnici su takođe bili oduševljeni što su pronašli klasičnu formulu za pi – uvek konstantan odnos između obima kruga i njegovog prečnika – koji se krije u atomima vodonika. Na zaobilazan način, to otkriće nas vraća na ideju da matematika pruža strukturni okvir za fizički svet. Zanimljiva je ideja za zabavu – sve dok vam glava ne eksplodira.

 

***

Komentar

***

 

Već su instrumentalistički nastrojeni mislioci poput Protagore, Sokrata ili Ksenofana, na primer, sistematski razvijali ideju o relativnosti saznanja, o granici koja se principijelno postavlja pred svako saznanje, tj. kada su ukazivali na nemogućnost dosezanja stvari po sebi, apsoluta! Međutim to ni najmanje nije promenilo epistemološke stavove antičkih metafizičara  Platon, Aristotel i &. Ova slika koja se ovde nudi je iz ove Platonove kujne. Za razliku od Platona i Aristotela, koji su hteli da reše klasičan epistemološki zadatak, koji su izjednačavali znanje sa sigurnim znanjem i koji su sanjali o teoriji dokaza, Sokrat je dokaz – opravdanje – zamenio racionalnom kritikom (anticipirao je esenciju nove nauke). Tako, dok je Platon verovao da u svojim teorijama otkriva skrivenu suštinu stvarnosti, Sokrat, koga je krasila osobita intelektualna skromnost, verovao je da najviše što smrtni čovek može postići jeste da u svom traganju za istinom bude na dobrom putu. Da bi zaobišao problem relativnosti saznanja, Platon je proširio pojam postojanja. Pošto fizički predmeti postoje, oni se mogu videti; pošto ideje postoje, one se mogu videti duhovnim okom. Platonove ideje su bile večne, nepopadljive koncepcije ili pojmovi.  Njihova večnost čini ih realnijim od stvari koje su propadljive i promenljive. Matematičke vizije slične su čulnom posmatranju. Tako smo umesto objašnjenja dobili analogije. Služeći se analogijom umesto analize, Platon i njegovi savremeni nastavljači namesto objašnjenja stvaraju slike i izmišljaju svet samostalne i "više" stvarnosti (Univerzuma).

 

Zoran Stokić

4.01.2022.

 

Da li će asteroid od 30 tona udariti Zemlju?

 

Asteroid Apofis će proleteti kroz orbitu geostacionarnih satelita u proleće 2029. godine, ali se neće sudariti sa zemljom, rekao je za rusku televiziju Zvezda Denis Denisenko iz Odeljenja za proučavanje galaksija i promenljivih zvezda Državnog astronomskog instituta P. K. Šternberga.

 

IZVOR: NOVOSTI NEDELJA, 2.01.2022. | 11:48 -> 16:29 Foto: Profimedia

 

Prema rečima astronoma, nebesko telo je otkriveno 2004. godine i već tada je isključena mogućnost njegovog sudara sa Zemljom, barem u 21. veku.

"Ni 2029. ni 2036. godine on se sigurno neće sudariti sa planetom", objasnio je stručnjak.

Plaši čak i naučnike koji su ga napravili: Robot koji gotovo savršeno oponaša čoveka VIDEO

On je takođe pozvao da se podaci o razornim posledicama pada asteroida sagledaju kao projektivni scenario razvoja događaja.

"Potencijalno je moguće da će se jednog dana, možda, sudariti sa Zemljom, ali ne u ovom životu, kako se kaže. U 21. veku sigurno neće doći do pada Apofisa na zemlju", zaključio je Denisenko.

Ranije je rusko Ministarstvo za vanredne situacije upozorilo da će se asteroid Apofis, prečnika skoro 400 metara i težine oko 30 tona, u proleće 2029. godine približiti Zemlji.

Kako je saopštilo ministarstvo, u slučaju sudara sa planetom, oslobođena energija iznosiće 1.717 megatona, što je 30 puta više nego u eksploziji "Car bombe", najmoćnije sovjetske termonuklearne bombe na svetu, testirane 1961. godine.

 

***

Komentar

***

 

 

 

Mi smo već sami "udarili" Zemlju i bez asteroida. Koliko se sve - ubrzalo - najbolje pokazuje činjenica da je 1950. u gradovima na Zemlji živelo manje od 1 milijarde stanovnika a da 2020. živi 4.5 milijardi (1800. nas je bilo 1 milijarda a sada 7.9). Za samo 70 g - šta mislite koliko je eko sistema uništeno - potpuni poremećaj života vrsta na Zemlji. A to nam se sve događa i zato što više nema ljudi „sinteze“, „imaginacije“ – koji činjenice slažu u nove sadržaje, koji kada se nađemo u ćorsokaku (u skupu gde nema rešenja) „skoče“ u neki drugi viši skup gde ima rešenja. Nema više umova kao što je bio Karl fon Line, Thomas Malthus, Maks Veber, Ernst Mach i &. Line jedan od „očeva moderne ekologije“ koji nas je ratosiljao bezbrojnih naziva (koji sprečavaju mogućnost sinteze) i u biologiju  je uveo binomnu nomenklaturu (tražeći srodnost) „Systema Naturae“ (1735.), po kojoj se naziv svake vrste sastoji iz dve reči - naziva roda i opisa vrste - pa smo mi ljudi postali „Homo sapijens“ /"čovek" iz roda primata/homoida, obdareni (raz)umom/; nema ko da napiše, na vreme, kao Maltus „Essay on the principle of population" (1826.) da pokaže posledice nesrazmere rasta ljudske populacije i tehnologije proizvodnje hrane. Slično: Maks Veber đak prava/istirije/ekonomije u Getingenu/Hajdelbergu/Berlinu; slično Ernst Mach profesor: matematike u Grazu, fizike u Pragu i filozofije u Beču; Dijema fizičar/istoričar/epistemolog.

*

Život je stalno savladavanje slučajnost – naša "sudbina" je vezana za našu sposobnost izgradnje novih ekoloških niša koje će biti u stanju da - kompenzuju - klimatske, biološke, udar asteroida i tsl. Ali konformističko i tradicionalno animističko  ponašanja u 20 veku snizilo je intelektualne i moralne kvalitete Homo sapijensa i dovelo nas na Kasandrin most; građanske vrline - samodisciplina, tolerancija, spremnost na dijalog uz poštovanje empirijiske argumentacije, ravnoteža između ličnih i opštih interesa i tsl postoje tek kod 10% svetske populacije. Opšti interes a tu spada i stanje u kome se nalazi planeta Zemlja ne zanima 90% populacije. Homo sapijens je jedina vrsta koja je nizom slučajnosti (prenosi se znanje sa jedne na drugu generaciju, neprestalna akomulacija znanja) u prilici da odgovri na pitanje o tome kako funkcioniše Univerzum – to bi nam omogućilo preživljavanje čak i kada se naše Sunce ugasi. Naša budućnost, kao i naš jezik je otvoren sistem - pomoću ograničenog broja simbola možemo proizvesti beskonačan broj znančenja – jedno od tih značenja nam govori da naša "sudbina" nigde nije zapisana, mi je stvaramo svojim činjenjem ili ne-činjenjem. Moramo "čovekovu prirodu" prilagoditi znanjima koja smo stvorili. U korenu same evolucije Homo sapijensa nalazi se  stalno prožimanje između dve „promenljive“ kategorije - „kulturne matrice“ - i „čovekove prirode“; čovekova proroda nije konstanta, kako se mnogima čini, podložna je promenama.

Zoran Stokić

2.01.2022.

 

Plaši čak i naučnike koji su ga napravili: Robot koji gotovo savršeno oponaša čoveka VIDEO

 

 

Britanska kompanija Engineered Arts objavila je još jedan video svog humanoidnog robota Ameka koji je nedavno postao poznat po tome što je robot koji pokazuje najtačnije ljudske izraze ikada.

 

IZVOR: INDEX.HR SUBOTA, 1.01.2022. | 19:22 -> 08:04 Foto: Profimedia

Pogledati video:

 https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2022&mm=01&dd=01&nav_id=2080385

 

Dok je prethodni video prikazao robota kako se budi iz dubokog sna, novi video prikazuje ga potpuno budnog, a u jednom trenutku se čak očigledno "uvredi" zbog invazije u lični prostor.

 

Humanoidni robot prvo prati pokrete rukom koje mu ispred lica radi inženjerka, a zatim se namršti i s izrazom nezadovoljstva uhvati inženjerku za ruku i pomeri je od svoga lica. Time je pokazao jednu izrazito ljudsku osobinu, a to je reakcija na uznemiravanje ličnog prostora.

 

Ameka za oči ima kamere visoke vidljivosti kojima skenira svoju okolinu i reaguje u skladu s njom, a može i da se smeje, rutinski trepće, dahće od šoka, češe se po nosu ili se čak takmiči u zurenju u oči s čovekom. Robot za sada još ne može da hoda, a PDF datoteke na veb stranici Engineered Artsa pokazuju da su svi Amekini pokreti trenutno ograničeni na gornji deo tela iako kompanija planira da robot i prohoda u budućnosti.

 

"Modularna arhitektura omogućuje buduće nadogradnje, kako fizičke tako i softverske, kako bi se poboljšale Amekine sposobnosti, a sve to bez potrebe za nabavkom potpuno novog robota", navode u Engineered Arts.

 

Iako se čini da je svesna, zbog svojih detaljnih izraza i pokreta, Ameka nije opremljena punom veštačkom inteligencijom. Umesto toga, robot se može smatrati platformom za druge kompanije za razvoj sopstvenog AI softvera.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Suviše je to daleko od bilo kakvog "čoveka", zašto? Glavna odlika Homo sapijensa je "imaginacija" simboličko mišljenje koje mu omogućuje da kada se nađe u ćorsokaku (u skupu gde nema rešenja) pređe u neki drugi skup gde ima rešenja (taj prelaz nije samo stvar logike, nego u njemu učestvuje sve što je Homo sapijens - pojačana svesnost, podsvest, čulni lavirint....) Evo samo jednog primera, kako to ide....u životu ali i u  bilo kojoj teoriji, ne samo nauci, na primer, religija, filozofija i tsl  “jezik” (maternji) je često doveden do granice. Pošto u Srbiji izgleda narod bolje poznaje religiju od nauke - evo jednog primera iz religije – religiozno iskustvo dovodi nas do granice jezika, da bi to prevazišli imamo dve mogućnosti 1) da nastavimo da se izražavamo maternjim jezikom uz korišćenje analogija, alegorija, simbola i tsl;  2) da smislimo nove reči “tao”, “mana”, “imuna”, “beskonačna egzistencija” i tsl.  I jedno i dugo nam omogućuje da prelazimo u nove religiske skupove, gde nastaju nove tvorevine,nova rešenja starih problema.

U tom smislu, mogu kazati - nisam izmislio novu reč (za tu nepostojeću sliku – koju nudim) – nego ću se poslužio običnim govornim jezikom po formi “kao da” – “kao da” je u naš DNK “upisan” arhetip – simbolički metoda učenja na greškama – koji nas vodi iz jednog skupa u neki širi skup.

 

 

Zoran Stokić

2.01.20212.

 

Volter versus Ševalje de Rohan-Šabot

 

Kako je ovaj slučajni događaj doveo do toga da Volter (iako o tome nikada nije razmišljao) poseti Englesku

 

*

Početkom 1726., francuski plemić, Ševalije de Rohan-Šabot, rugao se Volteru (koji je promenio ime posle prvog zatvaranja u Bastilji 1717.; a tu je utamničen zbog satiričnih stihova o nemoralu vladara, Fransoa Mari Arue 1718. uzima pseudonim Voltaire), Volter mu je odbrusio da će Rohan svoje ime obesčastiti a da će njegovo ime biti slavljeno (sic!). Na to je plemić pobesneo, organizovao je i platio nekoliko siledzija da pretuku Voltera. Nakon takvog varvarstva Volter je Rohana izazvao na dvoboj; ali je aristokratska porodica (plašeći se ishoda duela) izdejstvovala da Voltera uhapse i zatvore; 17.aprila 1726. Volter se bez suđenja i bilo kakve mogućnosti odbrane našao zatočen u Bastilji. Kada je Volter shvatio sa kakvim ljuduma (i bezakonjem) ima posla, plašeći se neograničene zatvorske kazne, predložio je sudu da bude prognan u Englesku (kao alternativa kazni), sud se sa tim složio i Volter je 2 maja 1726. odveden iz Basilje do Kalea gde su ga ukrcali na brod za Englesku. Ovaj slučajan događaj imao je dalekosežne posledice po Volterovo razmišljanje i život (nastavio je tamo gde je bio zaustavljen pa je postao je autor bezbroj priča, pesama, knjiga, drama, rasprava i traktata, kao i dvadesetak hiljada pisama); dobio je priliku da iz prve ruke upozna Englesku, parlamentarizam, nauku, umetnost, aristokratiju i da je uporedi sa Francuskom; to je misli 1733. štampao u Londonu "Pisma vezana za englesku naciju" ///"Letters concerning the English nation" (London, 1733.) (Francuska verzija:  "Lettres philosophiques sur les Anglais", Rouen, 1734.)/// kao i  "The Elements of Sir Isaac Newton's Philosophy" (1738.), "History of Charles XII, King of Sweden" (1731.); u njima je pokazao  koliko je enegleska ustavna monarhija (3 raslojene institucije)  naprednija  od Francuske; knjiga je u Francuskoj bila javno spaljena...a Volter je morao ponovo da beži iz Francuske.

Zoran Stokić

1.01.2022.