Baucal: U pozadini etiketiranja ekoloških aktivista je nešto neprihvatljivo, što vlast želi da sakrije

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 02. sep 202417:57 6 komentara Izvor: N1 Beograd

 

 

Država služi da štiti opšte interese, a nije opšti interes da neka kompanija zarađuje pare, izjavio je univerzitetski profesor Aleksandar Baucal. "Ako kao građanin kažete da je država zloupotrebila svoj položaj i ulogu koju ima u društvu, mogu da vas označe kao ekološkog teroristu", smatra Baucal.

 

Ovih dana su aktuelna tema privođenja aktivista, uključenih u proteste protiv projekta Jadar, koji su nazivani i ekološkim teroristima.

 

„Mislim da se olako koristi termin terorista. Ne mislim da smo bili ni blizu tako nečem“, rekao je Baucal u emisiji Dan uživo na N1.

 

Kako je ocenio, reč je o manevru političara koji pokušavaju da ostvare cilj, da amortizuju nezadovoljstvo i „nekoj vrsti etiketriranja koja je službi političke komunikacije“.

 

„Država služi da štiti opšte interese. Nije opšti interes da neka kompanija zarađuje pare. Nas kao građane to ne treba da se tiče. Međutim, jako je pogrešno da država postaje instrument u službi privatne kompanije, da joj pomaže da ostvari interes koji je na štetu opšteg interesa“, naveo je Baucal.

 

Kako je kazao, ako kao građanin kažete da je država zloupotrebila svoj položaj i ulogu u društvu, mogu da vas označe kao ekološkog teroristu.

 

„Na nama građanima je da li ćemo da progutamo tu udicu i da se upecamo na tu vrstu marketinške manipulacije ili ćemo da mućnemo glavom. Jer, ako neko neće da razgovara sa nama i objasni kako je to građanima u opštem interesu, nego etiketira građane koji kritikuju vlast, onda mora da se u pozadini dešava nešto neprihvatljivo, a što ova vlast želi da sakrije“, istakao je Baucal.

 

Ova vrsta komunikacije, smatra, čini stvari još sumnjivijim, a to što nemamo dijalog je odgovornost države, zaključuje sagovornik N1.

 

Svaka nova školska godine počinje sve lošije

Govoreći o početku školsle godine koja je krenula uz „beli štrajk“ prosvetnih radnika i najavu potpune obustave rada od 16. septembra, Baucal kaže da svaka godina počinje sve lošije jer se godinama problemi ne rešavaju.

 

„Ulažemo malo od BDP u obrazovanje, možda i najmanje od zemalja u Evropi. Naravno da nema dovoljno ni za pokrivanje plata. Doveli smo ceo obrazovni sistem do statusa da zaposleni, u amterijalnom smislu ne mogu da obezbede život kakav zaslužuju,“ istakao je Baucal.

 

Kako je kazao, niko u istoriji nije napravio dobru državu ako nije ulagao u znanje i obrazovanje.

 

„Mislim da smo toliko zalutali u ovih par decenija, posebno od 2012. godine, da smo izgubili orijentire i ne osećamo koliko lutamo i koliko smo na stramputici“, smatra on.

 

Kada bi se u obrazovanje ulagalo šest odsto mogli bi da date plate zaposlenima, da zahtevate kvalitet, pa i otpuštate one koji ne rade dobro svoj posao, unapredite kvalitet rada, međutim, kako smatra Baucal, „mi imamo negativnu spiralu, koja ide ka sve lošijim“.

 

„Srbi na Kosovu su u teškoj situaciji“

Govoreći o poslednjim događajima na severu Kosova Baucal kaže da oseća empatiju sa ljudima koji su, kako kaže, u teškoj poziciji.

 

„Odnos moći je sada više na strani kosovskih Albanaca nego srpske zajednice na Kosovu“, kazao je on. S jedna strane, kako je ocenio, postoji napor kosovskih vlasti da na silu vladaju institucijama, a ne da stvore i zasluže poverenje tih ljudi kojima služe, a sa druge naša vlast nema kapacitet da alarmira velike zemlje da intervenišu, moderiraju situaciju, kako ne bi došlo do sukoba u kojima bi stradali nedužni ljudi.

 

„Mi kao građani nemamo uvid u to šta je potpisano“, istakao je on navodeći da se postavlja pitanje da li se „iza bure emocija dešava proces koji je dogovoren“.

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Neprihvatljivo" - da; ali može im se – zašto? Sticajem niza slučajnosti, narodi koji su živeli u Zapadnom delu Rimskog carstva (za razliku od onih u Istočnom delu Rimskog carstva koji su ostali "zarobljeni" u despotiji) nisu završili u sociološkom modelu despotije. Kraljevi, crkva, plemići, gradovi - stalno su se međusobno borili za moć i ograničavali prava jedni drugima. Tu nam je sliku preneo Monteskje kada je kazao "jednu vlast može ograničiti samo druga  vlast"! Naši su preci, kada smo dobili novu šansu da stvorimo državu pokušavali da naprave tri grane vlasti – koje bi jedna drugu ograničavale; taj je započeti proces osujetila pojava komunizma 1945. Evo mi ni 2024., još uvek nemamo u praksi da "jednu vlast može ograničiti (samo neka) druga  vlast"!

 

Zoran Stokić

2.09.2024.

 Čokolada: Da li su švajcarski naučnici osmislili novu vrstu ovog slatkiša

 

 

Ovaj proces je već privukao pažnju kompanija koje se bave održivom hranom.

 

Izvor: Imodžen Fouks - BBC Njuz, Ženeva, Švajcarska

 

Čokolada: Da li su švajcarski naučnici osmislili novu vrstu ovog slatkiša

Imodžen Fouks

Zamislite da uberete lepu sočnu jabuku - ali umesto da je zagrizete, zadržite semenke, a ostatak bacite.

 

To je upravo ono što proizvođači čokolade tradicionalno rade sa plodovima kakaovca - iskoriste samo zrna, a ostatak bace.

 

Ali, naučnici u Švajcarskoj su smislili način da naprave čokoladu koristeći ceo plod kakaovca, a ne samo zrna i to bez upotrebe šećera.

 

Čokolada, koju su naučnik Kim Mišra i njegov tim razvili na prestižnom Švajcarskom tehničkom institutu u Cirihu, sadrži pulpu ploda, sok i endokarp, unutrašnji omotač semena.

Ovaj proces je već privukao pažnju kompanija koje se bave održivom hranom.

 

Kažu da tradicionalna proizvodnja čokolade, koja koristi samo zrna, a ostatak ploda kakaovca oblika izdužene dinje i veličine bundeve, pun hranljivih materija, ostaje da truli na poljima.

 

Stvarne Vili Vonke koje žele da promene ukus čokolade

Zašto je tako lepo jesti čokoladu

Da li je crna čokolada stvarno zdrava

Ključ za novu čokoladu leži u njenom veoma slatkom soku, koji kako kaže Mišra, ima "izrazit voćni ukus, pomalo nalik ananasu".

 

Ovaj sok, koji sadrži 14 odsto šećera, destiluje se da se dobije visokokoncentrovani sirup kombinovan sa pulpom, a zatim se, da bi se povećao nivo održivosti, meša se osušenim endokarpomkako bi se dobio veoma sladak kakao žele.

 

Kada se žele doda semenkama ploda nema potrebe za šećerom u postupku pravljenja čokolade.

 

Mišra smatra da je njegov izum poslednji od mnogih inovacija švajcarskih proizvođača čokolade.

 

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

 

U 19. veku, Rudolf Lindt, iz poznate porodice proizvođača čokolade Lindt, slučajno je izmislio ključni korak u pravljenju čokolade - intenzivan postupak mešanja u kome se kakao masa mesi teškim klipnim valjcima ili rotacionim lopaticama da bi se dobila glatka tekstura i smanjila kiselost.

 

Mešalica radi tokom noći, a sledećeg jutra se dobija masa glatke teksture i slatkog ukusa.

 

 

Lindt

"Morate da budete inovativni da biste održali nivo vašeg proizvoda ili ćete da pravite samo prosečnu čokoladu", kaže gospodin Mišra.

 

Partner Mišre na ovom projektu bila je KOA, švajcarsko startap preduzeće koje se bavi održivim uzgojem kakaovca.

 

Suosnivač startapa Anian Šrajber veruje da bi korišćenje celog ploda kakaovca moglo da reši mnoge probleme ove industrije, od rastuće cene zrna kakaoa do endemskog siromaštva uzgajivača kakaovca.

 

"Umesto da se svađate oko toga ko će dobiti koliki deo kolača, vi napravite veću tortu i učinite da svi imaju koristi", objašnjava on.

 

"Poljoprivrednici dobijaju značajan dodatni prihod korišćenjem pulpe ploda kakaovca, ali se i značajan deo industrijske prerade obavlja u zemlji porekla.

 

"Otvaraju se radna mesta, stvaraju se vrednosti koje mogu da se rasporeded u zemlji porekla", dodaje.

 

Šrajber kaže da je "neodrživ" tradicionalni sistem proizvodnje čokolade, u kom poljoprivrednici u Africi ili Južnoj Americi prodaju njihova zrna ploda kakaovca velikim proizvođačima čokolade sa sedištem u bogatim zemljama.

 

 

Imodžen Fouks

Ovaj model preispituje i nova izložba u Ženevi, koja istražuje kolonijalnu prošlost Švajcarske.

 

Onima koji ističu da Švajcarska nikada nije imala kolonije, Leticija Pinoja, koja se bavi istorijom čokolade, odgovara da su švajcarski plaćenici kontrolisali kolonije drugih zemalja, a da su švajcarski brodovlasnici prevozili robove.

 

Dodaje da naročito Ženeva ima posebnu vezu sa nekim od najeksploatativnijih faza industrije čokolade.

 

"Ženeva je trgovinski centar, od 18. veka kakao se doprema do Ženeve a odatle do drugih delova Švajcarske za potrebe proizvodnje čokolade.

 

"Bez ove trgovine kolonijalnom robom Švajcarska nikada ne bi mogla da postane zemlja čokolade, a kakao se ne razlikuje od bilo koje druge vrste kolonijalne robe.

 

"Sva ta roba potiče iz ropstva", dodaje Pinoja.

 

Tamna strana čokolade: Koliko kakao utiče na životnu sredinu

Pojavila se čokolada sa čvarcima, na koje sve ukuse treba da se naviknemo

Da li hrana može da poboljša vaš seksualni život

Danas je industrija čokolade mnogo više regulisana.

 

Proizvođači su dužni da prate ceo lanac snabdevanja kako bi bili sigurni da u njemu nema dečjeg rada.

 

A, od 2025. godine, sve čokolade koje se uvoze u Evropsku uniju moraće da imaju naznaku da zarad njihove proizvodnje nisu krčene šume radi uzgoja kakaovca čiji je plod sastojak čokolade.

 

Ali, da li to rešava sve probleme?

 

Rože Verli, direktor udruženja švajcarskih proizvođača čokolade Chocosuisse, kaže da i dalje ima slučajeva dečjeg rada i krčenja šuma, posebno u Africi.

 

On strahuje da neki proizvođači, u pokušaju da izbegnu izazove, jednostavno prebacuju njihovu proizvodnju u Južnu Ameriku.

 

"Da li ovo rešava problem u Africi?

 

"Ne. Pretpostavljam da bi bilo bolje da odgovorne kompanije ostanu u Africi i pomognu da se situacija popravi", odgovara Verli.

 

Zato on smatra da je nova čokolada razvijena u Cirihu "veoma obećavajuća".

 

"Ako koristite ceo plod kakaovca, cene mogu da budu bolje, tako da je to ekonomski interesantno za poljoprivrednike, a zanimljivo je i sa ekološke tačke gledišta", dodaje.

 

 

Chocosuisse

Vezu između proizvodnje čokolade i životne sredine naglašava i Anian Šrajber.

 

Trećina svih poljoprivrednih proizvoda "nikada ne završi u našim ustima", naglašava on.

 

Ta statistika je još gora u slučaju kakaoa, ako se od ploda koristi samo zrna.

 

"To je kao da bacite jabuku i iskoristite samo njene semenke. To je ono što trenutno radimo sa plodovima kakaovca", dodaje.

 

Proizvodnja hrane podrazumeva značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte, tako da bi smanjenje bacanja hrane moglo da pomogne i u borbi protiv klimatskih promena.

 

U tome čokolada, koja je luksuzan proizvod, možda sama po sebi nije veliki čiinlac, ali i Šrajber i Verli veruju da bi to mogao da bude početak.

 

Međutim, odgovori na ključna pitanja ostaju u laboratoriji.

 

Koliko će koštati ova nova čokolada?

 

I, najvažnije od svega, s obzirom da se ne dodaje šećer, već samo prirodni sok ploda koji sadrži voćni šećer, kakav je zaista ukus?

 

Dve kockice crne čokolade svaki dan - ukusno, a dobro za zdravlje

Čokoladom i povrćem protiv demencije

Čokolada je starija nego što se mislilo

Po mišljenju pisca teksta koji voli čokoladu, odgovor na drugo pitanje je - iznenađujuće dobar.

 

Bogat i sladak ukus, sa primesama gorčine kakaoa koji bi savršeno išao uz šoljicu kafe posle večere.

 

Trošak pravljenja ovakve čokolade može da predstavlja problem zbog moći industrije šećera u svetu i izdašnih subvencija koje dobija.

 

"Najjeftiniji sastojak hrane uvek će biti šećer sve dok ga subvencionišemo", objašnjava Kim Mišra.

 

"Za tonu šećera plaćate 500 dolara ili manje", dodaje.

 

Pulpa i sok ploda koštaju više, pa bi nova čokolada, za sada, bila skuplja.

 

Ipak, proizvođači čokolade u zemljama u kojima se uzgaja kakaovac, od Havaja preko Gvatemale do Gane, kontaktirali su Mišru da se raspitaju o novoj metodi pravljenja čokolade.

 

 

Chocosuisse

U Švajcarskoj, neki od većih proizvođača, među kojima je i Lindt, počinju da koriste plod kakaovca kao i zrna, ali nijedan od njih do sada nije preduzeo korake da potpuno izbaci šećer.

 

"Moramo da pronađemo smele proizvođače čokolade koji žele da ispitaju tržište i voljni su da doprinesu proizvodnji održivije čokolade", kaže Mišra.

 

"Onda možemo da menjamo sistem", dodaje.

 

Možda će se takvi smeli proizvođači naći u Švajcarskoj, koja godišnje proizvede 200.000 tona čokolade, a vrednost njene industrije ovog proizvoda je procenjena na dve milijarde dolara.

 

Rože Verli iz udruženja Chocosuisse smatra da će budućnost biti održivija, ali svetla.

 

"Mislim da će čokolada u budućnosti i dalje imati fantastičan ukus", tvrdi on.

 

"I mislim da će u budućnosti potražnja rasti, jer se povećava broj ljudi u svetu", kaže.

 

A da li će oni jesti švajcarsku čokoladu?

 

"Naravno", odgovara on.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.imdb.com/video/vi2733547033/?playlistId=tt0241303&ref_=tt_ov_vi

Chocolat  trailer

 

https://www.youtube.com/watch?v=RCS4lxoxBPI

Chocolat Original Soundtracks

 

 

Uz ovu dobru vest za ljubitelje čokolada  - preporuka, pogledati majstorski film (drama, romansa, komedija) "Chocolat" , režija Lase Halstrem. Kada Vijan (Žilijet Binoš), tajanstvena strankinja, stigne sa ćerkom u miran francuski gradić u zimu 1959., niko nije mogao ni da zamisli koji će uticaj ona imati na tu tradicionalnu zajednicu. Vijan otvara vrlo neobičnu prodavnicu čokolade, prepunu slatkiša kojima je teško odoleti, i to odmah preko puta crkve. Njena sposobnost da prepozna tajne želje svojih kupaca i zadovolji ih s tačno odabranim slatkišem, nagoni građane da popuste iskušenju. Tamošnji plemić i vođa grada zapanjen je iskušenjima koje Vijan postavlja pred lokalno stanovništvo sa svojim delikatesima. U bojazni da će to uništiti moral stanovništva u njegovom gradu, suprotstavlja se Vijan te pokušava građanima zabraniti ulazak u njenu radnju, nadajući se da će je to zauvek oterati iz njihovog  grada. Ali u gradić dolazi još jedan stranac, Rouks (Džoni Dep), te on i njegovi ljudi udružuje snage sa Vijan da oslobode grad, pa tako dolazi do dramatičnog sukoba između onih koji preferiraju stare navike i onih koji uživaju u novootkrivenom ukusu užitka čokolade!

 

Zoran Stokić

1.09.2024.

Otkriveno tajanstveno polje u Zemljinoj atmosferi

 

Naučnici su konačno otkrili Zemljino tajno ambipolarno polje, otkrivajući ključnu silu koja oblikuje našu atmosferu i utiče na planetarnu evoluciju.

 

Izvor: B92.net Otkriveno tajanstveno polje u Zemljinoj atmosferi Shutterstock/Triff

 

 

Slabo i teško uhvatljivo energetsko polje koje je dugo izmicalo otkrivanju konačno je izmereno oko Zemlje.

 

Poznato kao ambipolarno polje, to električno polje je prvi put spomenuto pre više od 60 godina, a njegovo otkriće moglo bi da bude revolucionirno za naše razumevanje ponašanja i evolucije naše planete.

Svaka planeta sa atmosferom trebalo bi da ima ambipolarno polje, ističe astronom Glin Kolinson iz NASA-inog "Goddard Space Flight Centra".

 

Tim merenjem naučnici sada mogu da istraže kako je to polje uticalo na Zemlju i druge planete tokom vremena.

Misterija stara gotovo 60 godina

Zemlju obavijaju različita polja, uključujući dobro poznata gravitacijska i magnetna polja, bitna za održavanje atmosfere netaknutom kao i za zaštitu planeta od sunčevog zračenja.

 

Ali 1968. godine primećen je novi fenomen, zvučni vetar čestica koje izlaze iz Zemljine atmosfere, verovatno pokrenut neizmerenim poljem električne energije.

 

To se zove ambipolarno polje. Suprotstavlja se gravitaciji i šalje čestice u svemir, objašnjava Kolison. Međutim, tehnologija za merenje tog polja donedavno je bila nedostupna, što je pokrenulo razvoj rakete Endurance za istraživanje te nevidljive sile.

 

Ambipolarno polje deluje u specifičnom atmosferskom sloju, počevši na visini od oko 250 kilometara iznad Zemlje. U tom području ultraljubičasto i sunčevo zračenje jonizira atome, stvarajući delikatnu ravnotežu između lakših elektrona i težih jona.

 

Ta ravnoteža rezultira električnim poljem koje povezuje te čestice zajedno, poznato kao ambipolarno polje, koje deluje silama u oba smera - elektroni se guraju prema gore, a joni povlače prema dole.

 

Uprkos njegovoj slabosti, misija Endurance, koja je pokrenuta 2022. godine, uspešno je detektovala to polje. Zabelžila je neznatnu promenu električnog potencijala, samo 0,55 volti. Pola volti je gotovo ništa, jako je otprilike kao baterija na satu, kaže Kolinson.

 

Taj mali naboj dovoljno je snažan da pokrene vodonikove jone u svemir zvučnim brzinama i podigne teže jone kiseonika, značajno povećavajući gustoću jonosfere na velikim visinama.

 

Naučna zajednica sada se suočava sa intrigantnim pitanjima o širim implikacijama ambipolarnog polja.

 

"To polje je temeljni deo načina na koji Zemlja funkioniše", naglašava Kolinson, a naučnici sada mogu da započnu istraživanje njegovog uticaja na evoluciju naše planete.

 

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Glyn A. Collinson, • Alex Glocer, • Robert Pfaff, • Aroh Barjatya, • Rachel Conway, • Aaron Breneman, • James Clemmons, • Francis Eparvier, • Robert Michell, • David Mitchell, • Suzie Imber, • Hassanali Akbari, • Lance Davis, • Andrew Kavanagh, • Ellen Robertson, • Diana Swanson, • Shaosui Xu, • Jacob Miller, • Timothy Cameron, • Dennis Chornay, • Paulo Uribe, • Long Nguyen, • Robert Clayton, • Nathan Graves, • The Endurance Mission Team Show authors Nature volume 632, pages1021–1025 (2024)

 

 

*

 

 

Naučnici traže ambipolarno električno polje od 1960-ih, kada su sateliti prvi put uočili polarni vetar. "Ambi"- je prefiks iz latinskog znači "oboje", a efekti polja se najjače osećaju na polovima. Ovo električno polje je dvosmerno, ili "ambipolarno", jer radi u oba smera. Joni povlače elektrone sa sobom dok tonu sa gravitacijom. U isto vreme, elektroni podižu jone na veće visine dok pokušavaju da pobegnu u svemir. Elektroni su neverovatno lagani - i najmanji "udarac" energije mogao bi ih poslati u svemir. Joni su najmanje 1.836 puta teži i imaju tendenciju da tonu prema zemlji. Da je u igri samo gravitacija, dve populacije, jednom odvojene, vremenom bi se udaljile. Ali s obzirom na njihova suprotna električna naelektrisanja, formira se električno polje koje ih povezuje, sprečavajući bilo kakvo razdvajanje naelektrisanja i suprotstavljajući se nekim efektima gravitacije. Raketa, koja je ovo izmerila, je krenula iz Svalbarda, norveški arhipelag  blizu Severnog pola. "Svalbard je jedini raketni poligon na svetu gde možete leteti kroz polarni vetar i vršiti merenja koja su vam potrebna", rekla je Suzi Imber  koautorka rada.

 

Koristeći zapažanja sa NASA-ine suborbitalne rakete, međunarodni tim naučnika je po prvi put uspešno izmerio električno polje širom planete za koje se smatra da je fundamentalno za Zemlju kao i njena gravitacija i magnetna polja. Decenijama je otkrivanje ambipolarnog polja Zemlje bilo izvan granica postojeće tehnologije. Godine 2016., Kolinson (Collinson) i njegov tim su počeli da rade na izmišljanju novog instrumenta za koji su mislili da je dorastao zadatku merenja ambipolarnog polja Zemlje. Što se tiče teorije koje stoji iza ovih pomenutih fenomena: Adolf Fik je 1855., na osnovu eksperimentalnih rezultata postavio prve zakone difuzije. Ambipolarnu  difuziju naelektrisanih čestica u kvazineutralnoj plazmi obično pratimo Stefan-Maksvelovim zakonom -  sistemom  jednačina.  Maksfel ih je formirao za gasove a slovenac Jozef  Stefan za tečnosti. Koeficijenti difuzije u tečnostima su obično oko desethiljaditi deo koeficijenata difuzije u gasovima. Tu nam pomaže  Stoks-Ajnštajnova jednačina. U astrofizici, "ambipolarna difuzija" se posebno odnosi na razdvajanje neutralnih čestica od plazme, na primer u početnoj fazi formiranja zvezda.

 

Zoran Stokić

31.08.2024.

 

Uticaj reformi obrazovanja na budućnost društva

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 30. avg 202415:13 2 komentara

 

 

U svetu koji se neprestano menja, obrazovanje igra ključnu ulogu u oblikovanju budućih generacija. Reforme obrazovnog sistema nisu samo akademsko pitanje, već i ključni faktor koji utiče na ekonomski rast, društveni napredak i lični razvoj pojedinaca. Pročitaj više:

 

https://n1info.rs/vesti/uticaj-reformi-obrazovanja-na-buducnost-drustva/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Samo nastavite da se samo-obmanjujete. Nije obrazovanje - izolovan sistem - nego je najvažniji deo društva, proživa celo društvo i horizontalno i vertikalno. Reforma obrazovanja tiče se svih segmenata društva.

 

Radio sam na BU, već od 1998, 1999., bilo je jasno da su fakulteti, uz državno basiranje zbog ratova, pušteni niz vodu, tj. politika vlasti je bila, da bi sačuvali vlast, žrtvovali su znanje, moral i operacionalne sposobnosti buduće "elite"; jer procenili su da ih sa vlasti mogu srušiti samo građani. Reforme su tako vođene DA SPREČE  RAZVOJ tj. "proizvodnju"  ljudi koji umeju kritički da misle (da spreče postojanje budućih građana), već od 2000 započela je proizvodnja malogrđana sa diplomama fakulteta, čak doktora nauka koji nisu u stanju kritički da misle proizveli su drveno-gvožđe... U društvu kao i u prirodi, biologiji, nema ništa besplatno, sve ima svoju cenu. Ako u košnici "odstraniš" buduće "matice" košnica  neće preživeti...

 

 

*

 

 

Dokle je bilo nekih, koliko toliko slobodnih medija, poput "Naše borbe", "Danas", "Peščanika" moglo se kritički govoriti (i) o obrazovanju. Ali te ideje tu saopštene – nisu nikoga zanimale u Srbiji. Nije bilo dalje kritičke rasprave, te ideje nisu onda mogle da se "šire" u društvu – jer je Srbija kao prestabilisana harmonija. Svaka ideja bude upokojena (čim je objavljena) – mukajet. Napisao sam nekoliko upozorenja evo poslednjeg od njih:

 *

Od 1990-2021. dokle su nas doveli kadrovi, dekani, prodekani, večita vlast na Beogradskom univerzitetu, Lipkovski, Boričić i kompanija?

Najskuplja cena ratne avanture iz ’90. bila je ta da su školski sistem i građanski moral doživeli apsolutni slom.

Posledice?

Kada brucoš dođe da studira, podrazumeva se da je on u prethodnom školovanju stekao neophodna znanja i usvojio određene moralne norme i da tako opremljen stupa u zgradu fakulteta.

Slom građanske kulture doneo nam je, već od 2000. godine, srednjoškolce koji dolaze na studije a da nisu u stanju da grade predikatske rečenice, da se bave analizom i sintezom, da se simbolički izražavaju, apstrahuju itd.

Kako od njih, onda, očekivati sposobnost baratanja osnovnim logičko-teorijskim pojmovima kojima se nauke služe pri predviđanju i „objašnjavanju“ stvarnosti?

Naučna metodologija, za njihovu ravan zdravorazumskog znanja, ostaje nedostižna himera, pa onda nije čudno ni to što za njih naučni problemi i naučne činjenice, korelacije, uzročnost, hipoteze, teorije, zakoni, naučno predviđanje, determinizam – ostaju tek mrtvo slovo na papiru.

Kako da onda budu sposobni da, na primer, dokazuju teoreme (što je u starom, pred Bolonjskom, sistemu studiranja bilo osnov za ocenjivanje)? Nikako!

Na nesreću po budućnost Srbije, nju vodi „učeno neznanje“ – ono koje je izlaz videlo u „prečicama“, tj. „skrivanju od javnosti činjenica“, a to je postiglo pomoću famoznog načina studiranja zvani „Bolonja“.

„Bolonja“ je postala „smokvin list“ iza kojeg je, pored ostalog, sakrivena i degradacija u ocenjivanju studenata, tj. u načinu dolaženja do diplome.

Tako od 2000. godine studenti više nisu morali za pozitivnu ocenu da dokazuju teoreme: dobiješ diplomu, a nisi sposoban da se služiš apstrakcijama i simbolima; to je kao da si postao kompozitor koji treba da komponuje muziku, ali nisi savladao note.

Tako su i državni fakulteti polako postajali sega-mega-turbo-pink. „Učenom neznanju“ je pošlo za rukom, ono što nije nikome na svetu, da proizvedu čak i „naše“ nove naučnike bez kritičkog mišljenja i bez naučnog morala, tj. da proizvedu „drveno-gvožđe“.

Pošto jedna fotografija govori više od 1.000 reči – o stanju u našem visokom školstvu ništa ne govori tako jasno kao slike proslave Dana studenata u Studentskom gradu 4. aprila 2021; u doba pandemije, studenti su, iz inata i hira, ne koristeći se propisanim merama zaštite, napravili veliku žurku, uz muziku i pevanje, iako oko njih vlada kapljična zarazna bolest.

Iza njih je ostala deponija đubreta.

Sve to govori kakav „kratak spoj“ postoji u njihovim glavama; u delovanju i ponašanju ih ne vodi razum, nego emocije, mrze nauku, ne veruju medicini i vakcinama (maksimalno izbegavaju da se vakcinišu), imaju empatiju koja teži nuli…

– Kao na rentgenu, svako je mogao da vidi da su to „lažni studenti“ (crveno-crna koalicija ih je ubedila da su oni studenti – velika većina od njih dobiće „diplome“ i postaće – stručnjaci „učenog neznanja“ – i tu će se krug zatvoriti: između stručnjaka i crveno-crne koalicije više neće biti razlike, unisono će delati kao i u svakoj despotiji (vizantijsko-osmansko-komunističkoj).

Pored ovih opštih zapažanja mogli smo se zapitati i o nekim pojedinačnim slučajevima, na primer, da nije naše „učeno neznanje“ možda rešilo „aferu indeks“ (prodavanje ispita, na primer, predaješ „krivično pravo“ i prodaješ ispit… već 12 godina suđenje nije odmaklo dalje od početka, a mnogi profesori iz te afere su sa BU, neki su postali čak i ambasadori)?

Umesto zaključka: „Čovek je počeo da se humanizuje i civilizuje tek onda kada je stekao sposobnost da se stidi svojih postupaka, a to je moglo biti tek onda kada je mogao da procenjuje vrednosti tih postupaka i postao svestan zla koje svojim postupcima može naneti drugima…“ Đanbatista Viko (1668 – 1744). Slobodan Jovanović: „Nacija sama sobom ne predstavlja ono što se u filosofiji naziva ‘vrednost’. Vrednost joj mogu dati samo opšti kulturni ideali, kojima se ona stavila u službu.“

 

/// Reagovanje na tekst Aleksandra Lipkovskog "Gde je grešila Ivanka Popović" (Danas, 11. jun 2021.) "Učeno neznanje" Zoran Stokić 15.06.2021. 15:29///

 

Zoran Stokić

30.08.2024.

 Vučić: Molio sam Makrona za saradnju u oblasti nuklearnih programa – bez toga, za 10 godina nećemo imati struju

  

VESTI Autor: N1 Beograd 29. avg 202420:54 43 komentara

  

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i potpisivanja memoranduma, rekao je da je molio Makrona za saradnju u oblasti nuklearnih programa jer "Srbija za deset godina neće imati električnu energiju, ako ne koristi nuklearnu". Dodao je i da ga je zamolio da razgovara sa francuskim fabrikama baterija, jer će to pomoći u privlačenju investitora. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vucic-molio-sam-makrona-za-saradnju-u-oblasti-nuklearnih-programa-bez-toga-za-10-godina-necemo-imati-struju/

 

 

***

Komentar

***

Kada imaš kritičnu masu građana onda je moguće: Francuska proizvodi 75% električne energije u nuklearnim elektranama, po čemu je na prvom mestu na svetu – proizvodi je 59 nuklearnih reaktora. Gde postoji kritična masa malogrđana to nije moguće!

 

*

 

Srbija je ostala jedina zemlja bivšeg ralsocijalizma u Evropi koja se nije oslobodila sistema vladanja iz realsocijalizma, počev od 1989. Češkča, Poljska i & , na primer, su pošto su imali građansko društvo pre II svetskog rata, relativno lako bile u stanju da izgrade model demokratskog društva. Bugarka, Rumunija i & pošto nisu imali kritičnu masu građanskog društva pre II svetskog rata, su ipak uspele da formiraju "tehničke vlade" koje su bile u stanju da prekinu sistem vladanja iz realsocijalizam (gde je vlast bila iznad zakona). Mi nismo bili u stanju da napravimo ni "tehničku vladu". Nemamo je ni 2024; jer da smo imali makar "tehničku" vladu, prestao bi sistem "pravljenja spiskova" ko je podoban a ko ne, ko je "poštena inteligencija" a ko je "nepoštena", ko je "naš" a ko nije; prestalo bi sveošte štazi kadriranje od kolevke do groblja. Cena? Potpuna involucija. Oni koji se poput Markorna prave da to ne vide su saučesnici naše involucije.

 

Zoran Stokić

30.08.2024.

 

Makronova poruka građanima Srbije: EU je u svom okrilju potrebna snažna i demokratska Srbija

 

 

VESTI Autor: FoNet 29. avg 202410:06 5 komentara

 

 

Predsednik Francuske Emanuel Makron poručio je danas, povodom ponovnog dolaska u Beograd, da je Evropskoj uniji (EU) potrebna snažna i demokratska Srbija, koju je pozvao da se odlučno angažuje u pristupanju EU i da odustane od politike balansiranja između velikih sila. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/makronova-poruka-gradjanima-srbije-eu-je-u-svom-okrilju-potrebna-snazna-i-demokratska-srbija/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Makron nek pročita istoriju DDR, možda malo progleda... Od 1970-ih, Štazi je u DDR odlučio da su metode otvorenog progona koje su do tada korišćene, kao što su hapšenje i mučenje, bile previše grube i očigledne. Takvi oblici ugnjetavanja izazivali su značajnu međunarodnu osudu. Shvatilo se da je mnogo manje verovatno da će psihičko uznemiravanje biti prepoznato kao ono što jeste, pa je manje verovatno da će njegove žrtve i njihove pristalice biti isprovocirane na aktivan otpor, s obzirom na to da često ne bi bili svesni izvora svojih problema, ili čak njihovu tačnu prirodu. Međunarodna osuda bi se takođe mogla izbeći. Zersetzung je dizajniran da skrene kolosek i „isključi“ uočene neprijatelje (disidente) kako bi oni izgubili volju da nastave sa bilo kakvim „neprikladnim“ aktivnostima. Cilj je bio da se tajno uništi samopouzdanje ljudi, na primer narušavanjem njihovog ugleda, organizovanjem promašaja u radu i uništavanjem njihovih ličnih odnosa. Štazi nije pokušao da uhapsi svakog disidenta. Više je voleo da ih parališe, a mogao je to da uradi jer je imao pristup tolikom broju ličnih podataka iz svih institucija.

 

 

*

 

Ovi dole opisani događaji me neodoljivo podsećaju na metode DDR u SAD i Zapadu:

 

 

 

 

SRBIN NEMANJA (21) MALTRETIRAO AMERIČKE ZVANIČNIKE 

Izazivao saobraćajne nesreće i zatvaranje ulica, oglasilo se ministarstvo pravde SAD

 

 

Nemanja Radovanović (21) optužen je u Sjedinjenim Američkim Državama da je sa rumunskim državljaninom Tomašom Sabom (26) izvršio niz prevara u protekle četiri godine. Njih dvojica se terete da su uznemiravali 101 žrtvu pozivajući nadležne organe kojima su prijavljivali da se na adresama žrtava događaju ubistva, otmice, da je postavljen eksploziv i slično.

 

Blic 29. avgust 2024.11:21

 

Nemanja Radovanović i Sabo se terete da su zajedno sa saučesnicima uznemiravali ukupno 101 žrtvu, uključujući i 61 američkog zvaničnika, saopšteno je na sajtu Ministarstva pravde SAD. Na teret im se stavlja da su žrtve izlagali policijskim intervencijama, što je praksa koja se zove „svating“ u SAD, te da su ih izlagali lažnim bombaškim dojavama.

 

Njihove mete, koje nisu identifikovane po imenu, bili su članovi američkog Kongresa, visoki zvaničnici federalnih agencija za sprovođenje zakona, državni zvaničnici, kao i, među 40 privatnih lica, predstavnici verskih institucija.

 

Čini se da kampanja nije sledila neku posebnu ideološku liniju.

 

„Nismo ni u jednom taboru“, rekao je Tomas Sabo Nemanji Radovanoviću u decembru 2023. godine da bi mu objasnio potrebu da se „svating“ usmeri na obe strane, navodi se u optužnici.

 

Američki mediji pominju da se radi o ličnostima uključenim u krivični postupak protiv bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa, poput sudije Tanje Čutkan i specijalnog tužioca Džeka Smita, ali pominju i istaknutu trampistkinju Merdžori Tejlor Grin.

 

 

Pozivi vlastima uključivali su lažne izveštaje o ubistvu ili pripremi samoubistva u kući žrtve, ili o uzimanju talaca, uključujući decu.

 

Izazvana saobraćajna nesreća

Pored emotivnih patnji koje su pretrpele žrtve, ove pretnje su izazvale saobraćajnu nesreću tokom jedne policijske intervencije, dovele su do ometanja verskih službi i zatvaranja ulica.

 

„Svating nije nevina šala, ona ugrožava stvarne ljude, rasipa dragocene policijske resurse i nanosi veliku emocionalnu traumu“, saopštio je savezni tužilac Metju Grejvs u saopštenju i dodao: „Upotrebićemo sva sredstva koja su nam na raspolaganju da pronađemo počinioce i pozovemo ih na odgovornost, gde god da se nalaze“.

 

„Svating“ se kao izraz pojavljuje među ljubiteljima onlajn igara, a ime je dobio po jedinicama za hitne intervencije američke policije, tzv „SVAT timovima“.

 

Sumnja se da su imali saučesnike

Američki istražni organi, koji su objavili Radovanovićevu fotografiju i podatke, naveli su i da je on bio deo grupe koja je vršila ove prevare i da se sumnja da postoje saučesnici koji još nisu identifikovani.

 

Zoran Stokić

29.08.2024.