"Strpljivi  Sokrat"

(Telemann: Der geduldige Sokrates)

 

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Yf_EBIHTm2E

G.P. Telemann - Der Geduldige Sokrates (Jacobs, 2007)

 

 

Teleman u svoji 50 opera i brojnim kantatama nije pružao samo muzičku gozbu - bila je to (i) uporna humanistička socijalizacija građana i uvećanje empatije, na primer, "Strpljivi  Sokrat" (Der geduldige Sokrates) 1721., Hamburg. Opera se završava Ksantipinom arijom "Da, da! U bračnom životu nekada je oluja, nekada sunce: a vi muškarci, na vreme, naučite da budete  strpljivi"; "da bi uživali u ruži klonite se trnja..." Libreto je zasnovan na satiri Aristofana i anegdoti iz antike, prema kojoj je Sokrat bio oženjen sa dve žene, Ksantipom i Mirtonom koje su stalno u svađi. Prema odluci Senata svaki građanin treba da oženi dve žene pošto je rat uništio biološku masu Atine. Satiričan pogled kako je razborit, uravnoteženi,  Sokrat morao da - savlada - svoj svakodnevni život; kako je rešavao neprekidne prepirke svojih supruga, kao i sukobe svojih đaka (Platona, Alkibijada i Ksenofonta), kao i ljubavne jade aristokratskih đaka (Melita, Antipa / Rodisete, Edronike).

 

Zoran Stokić

15.09.2024.

 

Da li će AI dovesti do kraja čovečanstva? Konstrakta o veštačkoj inteligenciji

 

 

SHOWBIZ Autor: Danas 14. sep 202408:07 N1

 

 

Konstrakta će 19. septembra održati koncert u novootvorenom Sava Centru. Kako je opisala za Danas, iako još ne zna kako će sve izgledati, nastup je zamišljen kao susret "obične žene, Konstrakte, sa veštačkom inteligencijom".

 

„To je neki početak te priče, i to ćemo provući kroz ceo koncert. Što se gostiju tiče, biće ih, ali to još ne otkrivam. Takođe smo uzimali u obzir da je ovo sala sa sedećim mestima, pa smo u tom smislu hteli da iskoristimo pozorišnu atmosferu koju nam Sava Centar omogućava. Tako da će biti i toga“, rekla je Konstrakta za Danas.

 

Upitana o svom ličnom odnosu prema veštačkoj inteligenciji, kaže da će tek vreme pokazati šta AI tačno donosi.

 

„Da li će AI dovesti do kraja čovečanstva, tj. da li ćemo sami sebi presuditi sa veštačkom inteligencijom…Ko zna? Pritom, tu ne mislim samo na preuzimanja poslova i tako dalje, već na odnose koji postoje i koji su osnovna ljudska potreba, kao i na komunikaciju sa ostalim ljudima. Takva komunikacija se sve više prenosi u digitalno polje i čovek sve više može da bude zadovoljen komunikacijom samo sa veštačkom inteligencijom, a drugi ljudi postaju možda i suvišni“, ocenila je Ana Đurić Konstrakta.

 

Takođe, dodaje, postoji i taj moment učitavanja svih naših iskustava, sećanja itd.

 

„Mi to sada već prepisujemo veštačkoj inteligenciji i tu dolazi do određenog prostora, gde više ne znamo gde prestajem ja, gde počinješ ti, a gde počinje veštačka inteligencija. Dakle, videćemo kako će se razvijati. Postoje neke pretpostavke da će veštačka inteligencija, baš naprotiv, da nam oslobodi vreme i da nam omogući da se okrenemo jedni drugima. Nisam sigurna baš u taj scenario, možda se iznenadimo“, navela je.

 

U ovom trenutku što se nje tiče, veštačka inteligencija je izuzetno i zabavlja i inspiriše.

 

„Već osećam sada taj neki novi jezik koje ona počinje da stvara. Dakle, mi smo njoj dali naš input, a sada imam utisak već da kreće polako obrnuti proces gde mi usvajamo logiku govora veštačke inteligencije. Što se tiče pesama koje ja generišem pomoću tih aplikacija, tu je prisutan i neki specifičan akcenat kog nema nigde u Srbiji. To je vrlo zabavno, ali ja mogu čak da zamislim i situaciju gde ta vrsta akcenta počinje da utiče na naš govor“, rekla je ona.

 

Ceo intervju pročitajte na sajtu Danasa.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada su nizom slučajnosti (zemljotresi,..,epidemije) prve civilizacije počele propadati, pojavio se novi oblik povezivanja i jedinstva između ljudi, koje su nudile monoteističke religije (judeizam, taoizma, budizma, hrišćanstvo i &) i Sokrat. Za razliku od animističko/totemske faze koja je videla povezivanje i jedinstvo - u prošlosti - sada je ponuđeno (nezavisno od razlika među njima) rešenje - u sadašnjosti - od čovekove sposobnosti i morala - zavisi naše preživljavanje. Ušta se to izrodilo opisao Šekspir ili "Forbidden Planet" naučno-fantastični igrani film, SAD, 1956., F. M. Wilcoxa. Scenarijo je inspiriran Šekspirovom "Burom"; svi kljucni likovi iz "Bure" imaju svoje parnjake; radnja je u 23. veku, istraživački svemirski brod dolazi na planetu Altair IV, da otrije kako je propala ljudska kolonija. U filmu se koristi elektronska muzika. Koloniju je uništilo čudovište iz IDA, ne nije vanzameljskog porekla, naprotiv - čudovište je sam čovek - kada se njegov uništavajući nagon iz podsvesti udruži sa veštačkom inteligencijom.

 

Zoran Stokić

14.09.2024.

 Kristijano Ronaldo oborio novi rekord, ovog puta interneta

 

 

Jedan od najboljih igrača u istoriji na društvenim mrežama ukupno ima milijardu pratilaca, po čemu je prvi u istoriji.

 

Izvor: Tom Gerken - BBC tehnologija

 

Kristijano Ronaldo oborio novi rekord, ovog puta interneta

Reuters

Posle brojnih rekorda u svetu fudbala, jedan od najboljih igrača u istoriji Kristijano Ronaldo oborio je jedan i u svetu društvenih mreža - prvi je u istoriji došao do ukupno milijardu pratilaca.

 

Toliko ima kad se saberu njegovi pratioci na Instagramu, Fejsbuku, Iksu (nekadašnjem Tviteru), Jutjubu i kineskim društvenim mrežama Veibo i Kuaišou.

 

To ne znači i milijardu zasebnih ljudi, jer ga mnogi prate na više platformi u isto vreme, a postoji i dosta lažnih naloga, to jest botova.

 

Bez obzira na to, stručnjak za društvene medije Paolo Peskatore kaže za BBC da je reč o "zapanjujućem broju".

"Neverovatno dostignuće, koje dodatno naglašava fundamentalnu promenu u medijima."

 

Ronaldo ističe, pokazuje "moć da se, zahvaljujući tehnologiji, dopre do nove, mlađe publike".

 

Ledene kupke u dva ujutro i sklekovi pod tuševima: Život portugalskih reprezentativaca sa Kristijanom Ronaldom

Da li je Kristijano Ronaldo došao do kraja fudbalskog puta

Koje bi još rekorde mogao da obori Kristijano Ronaldo

"Kristijano Ronaldo u ulozi superzvezde koju niko ne želi“

Na terenu, Portugalac je poznat po rivalstvu sa argentinskom zvezdom Lionelom Mesijem, ali na internetu njih dvojica nisu u istoj kategoriji - Mesi ima "samo" 623 miliona pratilaca.

 

Od poznatih ličnosti sa velikim brojem pratilaca su pevačica i glumica Selena Gomez (690 miliona), pevač Džastin Biber (607 miliona) i pevačica Tejlor Sfivt (574 miliona).

 

Tu su i Dvejn Džonson sa 557 miliona, kao i pevačica Arijana Grande sa 508 miliona.

 

Mister Bist (MrBeast), najpopularniji jutjuber sveta, ukupno ima 543 miliona pratilaca.

 

Put do milijarde

 

Veliki doprinos Ronaldovoj brojci od milijardu pratilaca doneo je nedavno otvoreni Jutjub kanal, gde je za sedam dana zapratilo 50 miliona ljudi.

 

Mesijev Jutjub kanal za to vreme ima samo 3,5 miliona pratilaca, iako on tamo snimke kači još od 2011. godine.

 

Jedan od razloga toga je važno pravilo u svetu interneta: Sadržaj je kralj.

 

Na Mesijevom kanalu je u poslednje tri godine objavljen samo jedan video koji traje pola minuta, a i ostali snimci su slični i kratki.

 

Obično na njima govori na španskom jeziku.

 

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

 

Za to vreme, Ronaldov kanal se uglavnom sastoji od razgovora između njega i njegove supruge Džordžine Rodrigez, kao i bivšeg kolege iz Mančester junajteda Rija Ferdinanda.

 

I sav taj sadržaj je na engleskom, ili barem ima prevod na engleski.

 

Ako se to uzme u obzir, kao i svakodnevno kačenje novog sadržaja, jasno je da Ronaldo (ili verovatnije njegov tim zadužen za društvene mreže) tačno zna šta radi na Jutjubu.

 

Tokom karijere je takođe često obarao rekorde.

 

Najbolji je strelac u istoriji Lige šampiona, imao najviše golova u istoriji Evropskih prvenstava, kao i najviše međunarodnih utakmica nego bilo ko drugi.

 

Prošle nedelje je postao prvi fudbaler koji je postigao 900 golova u karijeri.

 

Ipak, na društvenim mrežama i dalje postoji mesto za napredak - još ga nema na TikToku, mreži posebno popularnoj među mladima, kao ni na Tredsu.

 

Svi ti nalozi će samo dodatno doprineti njegovoj dominaciji na polju zarade.

 

Prema Forbsu, do sada je u karijeri zaradio 260 miliona dolara - najviše od svih sportista.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da li nas mreže čine slobodnim ili samo stvaraju iluziju – surogat slobode? Jer šta se desilo "najboljem i najčasnijem čoveku u Atini" vojskovođi i državniku Aristidu? Temistokle je pokrenuo proces ostrakizacije; na dan glasanja Aristidu je prišao nepismeni elektor (nije ga poznavao)  i zamolio ga da upiše na njegovom glasačkom žetonu da Aristeja izopšte iz Atine. Na pitanje da li mu je Aristej učinio nešto loše, odgovorio je  "ne, čak ga i ne poznajem, ali me nervira što ga svuda zovu 'Pravedni'." Aristeid mu je popunio žeton. Da li smo naučeni da izbegnemo ono što je dovelo do izgnanstva Aristida? Ne nismo. Da bi se - održala sloboda - sloboda mora koegzistirati sa odgovornošću! Zato je 1945., Frankl predložio "da se Kip slobode na istočnoj obali SAD dopuni 'Kipom odgovornosti' na zapadnoj obali". Ovo simbolizuje njegovo uverenje da sloboda ne može postojati van moralnog okvira, zbog inherentnog potencijala za samouništenjem. Frankl je bio 3 godine u 4 koncentraciona logora, u Aušvicu je shvatio da su šansu da prežive imali "oni koji su bili psihološki usmereni na budućnost". Dodao je "možda je istina da čovečanstvo ima svoju šansu da preživi atomsko doba ako se ljudi, i svi narodi, okupe na zajedničkim zadacima, ako svi budu zahvaćeni ne samo onim što logoterapija naziva voljom za smislom već i zajedničkom voljom za jednim zajedničkim smislom?" Očuvanjem eko-sistema i mira na Zemlje. A zadovoljenje vlastitog ega u sadašnjosti vodi involuciji kroz "slobode"!

 

Zoran Stokić

13.09.2024.

 

Otkriće koje bi moglo sve da promeni

 //Proučavanje fizike moglo bi da doživi revoluciju upotrebom nuklearnih satova zajedno sa atomskim//

 

Zamislite sat koji otkucava toliko ravnomerno da ne gubi ni sekundu, čak ni nakon milijardu godina. Naučnici su sada bliže nego ikada ovoj tačnosti u merenju vremena, pokazuje novo istraživanje.

 

Izvor: Index.hr Otkriće koje bi moglo sve da promeni  Shutterstock/Yavuz Meyveci

 

 

Takav uređaj bi daleko nadmašio mogućnosti atomskih satova, koji definišu sekunde putem kontrolisanih skokova energije u elektronima atoma i trenutno predstavljaju vrhunac preciznosti u merenju vremena. U atomskim satovima, signali koji pobuđuju atome osciluju na frekvenciji od milijardu puta u sekundi, piše CNN.

 

Istraživači su nedavno razvili tehniku koja bi mogla povećati ovu tačnost pokretanjem i merenjem oscilacija u još složenijoj meti – jezgru atoma.

 

Naučnici su koristili ultraljubičasto svetlo za pobuđivanje nuklearnih čestica u atomu torijuma-229 ugrađenog u čvrsti kristal. Zatim su izmerili frekvenciju energetskih impulsa koji utiču na jezgro – ekvivalent klatnu u običnom satu – brojeći talase u UV signalu pomoću alata nazvanog optički frekvencijski češalj.

 

Pobuđivanje energetskih skokova u jezgru zahteva mnogo višu frekvenciju signala nego što je potrebno za atomske satove. Sa više ciklusa talasa u sekundi, očekuje se da će ovaj pristup omogućiti preciznije merenje vremena.

 

Otkriće koje bi moglo promeniti sve

Iako je njihov nuklearni sat još uvek u razvoju, mogao bi transformisati ne samo merenje vremena već i proučavanje fizike, kao i uticati na način na koji naučnici istražuju strukturu svemira. Prototip je već sada precizan kao atomski sat, a očekuje se da će buduće verzije biti još tačnije i stabilnije, prema istraživanju objavljenom 4. septembra u časopisu Nature.

 

"Pošto su istraživači pokazali da je moguće proizvesti i izmeriti te signale, postoji mnogo stvari koje možemo unaprediti kako bismo dodatno poboljšali preciznost", rekao je glavni autor studije Čuankun Džang, student na JILA-i – istraživačkom centru koji finansiraju Univerzitet Kolorado Boulder i Nacionalni institut za standarde i tehnologiju.

 

Na primer, prilagođavanja bi mogla uključivati podešavanje frekvencija lasera koji ciljaju jezgro.

 

"Ovaj rad zaista označava početak ere nuklearnog sata", rekla je dr Olga Kočarovskaja, profesorka fizike na Univerzitetu A&M u Teksasu, koja nije bila uključena u istraživanje.

 

Kočarovskaja i drugi istraživači testirali su 2023. godine jezgra atoma skandijuma-45 kao moguće kandidate za nuklearni sat. U to vreme, ti atomi su proizveli najjaču energetsku tranziciju – i merljiv impuls – ikada viđenu u jezgru, ali novi rezultati torijuma-229 generisali su jači signal i bili su stabilniji, ističe Kočarovskaja.

 

"Nema sumnje da je takav sat izvodljiv i da će uskoro biti napravljen", tvrdi ona.

 

Atomski satovi

U atomskim satovima elektroni atoma su izloženi elektromagnetnom zračenju na određenim frekvencijama. Energetski impulsi pobuđuju elektrone, gurajući ih u višu orbitu oko atoma. Oscilacije koje pokreću prelaze elektrona između stanja obeležavaju protok vremena.

 

Pouzdanost atomskih satova daleko nadmašuje svakodnevne satove koji mere sekunde putem vibracija kvarcnih kristala, koji su skloni gubitku sinhronizacije. Decenijama su atomski satovi korišćeni u GPS tehnologijama, istraživanju svemira i merenju međunarodnog vremena.

 

Međutim, atomski satovi su takođe osetljivi na gubitak sinhronizacije. Elektromagnetne smetnje mogu poremetiti pobuđene elektrone i uticati na preciznost merenja vremena.

 

Čestice u jezgri atoma, s druge strane, teže je poremetiti od elektrona. Protoni i neutroni čvrsto su povezani snažnom nuklearnom silom – najjačom od svih fundamentalnih sila. Talasne dužine koje mogu indukovati prelaz jezgra osciluju na višim frekvencijama, omogućavajući preciznija merenja vremena.

 

Pre ove studije bilo je nekoliko važnih otkrića u razvoju nuklearnih satova. Prvo otkriće desilo se 1976. godine.

 

Pokazalo se da jezgro torijuma ima "jedinstveno nisku energiju" i da se može pobuditi korišćenjem vakuumskog ultraljubičastog (VUV) laserskog svetla. Do 2003. godine, naučnici su smatrali da bi izotop torijuma-229 bio dobar kandidat za nuklearne satove jer torijum zahteva manje energije za pobuđivanje jezgra od većine drugih vrsta atoma.

 

"Naš rad se nadovezuje na to. Uspeli smo da pobudimo nuklearni prelaz i razne prelazne energije", rekao je Džang, dodajući da su rezultati bili oko milion puta precizniji od prethodnih merenja.

 

Proučavanje fizike moglo bi da doživi revoluciju

Preciznost i stabilnost atomskih satova već su naučnicima dali važne alate za proučavanje zemljotresa, gravitacionih polja i prostor-vremena. Ta polja bi mogla dobiti "ogroman podsticaj" zahvaljujući nuklearnim satovima, tvrdi Kočarovskaja.

 

Nuklearni satovi bi bili ne samo precizniji, već i jednostavniji i prenosiviji, jer, za razliku od atomskih satova, ne bi zahtevali uslove visokog vakuuma, ekstremno hlađenje i moćnu zaštitu od magnetskih i električnih smetnji.

 

Novi način merenja vremena može promeniti utemeljene ideje o svemiru

Proučavanje fizike moglo bi da doživi revoluciju upotrebom nuklearnih satova zajedno sa atomskim, smatra Džang. Praćenje i poređenje odnosa frekvencija dve vrste satova tokom vremena moglo bi pomoći naučnicima da utvrde da li su fundamentalne fizičke konstante zaista konstantne, ili se menjaju na nivoima koji su ranije bili premali za merenje.

 

Ova tehnika "uparenih satova" mogla bi promeniti proučavanje tamne materije, misteriozne supstance koja čini 80% svemira, ali nikada nije direktno izmerena.

 

Neki naučnici sugerišu da tamna materija interaguje sa česticama kao što su elektroni, kvarkovi i gluoni, ali u količinama koje trenutno nisu detektabilne.

 

"Želimo da vidimo da li tamna materija može komunicirati sa atomskom jezgrom na nešto drugačiji način u poređenju sa elektronskom orbitom u atomu. Ako se odnos prelazne frekvencije nuklearnog i atomskog sata menja tokom vremena, to bi bio pokazatelj nove fizike", rekao je Džang.

 

Iako predstoji mnogo rada pre nego što nuklearni satovi nadmaše atomske, ova otkrića sugerišu da takvo vreme nije daleko.

 

"Kako se budu razvijali bolji UV laserski izvori i rešile neke od misterija i trikova nuklearnih satova, očekujem da će neki od eksperimenata koje trenutno sprovodimo u mojoj laboratoriji za testiranje relativnosti i traženje nove fizike s atomskim satovima, umesto toga biti izvođeni sa nuklearnim satovima", rekao je Šimon Kolkovic, vanredni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Život omogućuje sinhronicitet spoljašnjeg i unutrašnjeg časovnika. O spoljašnjim časovnicima znamo puno, o unutrašnjim malo.  Svaki biološki proces u telu koji se ponavlja u periodu od približno 24 sata i održava ovaj ritam u odsustvu spoljašnjih stimulansa smatra se - cirkadijalnim ritmom. Veruje se da u jezgro mozga postoji unutrašnji pejsmejker, odgovornan za regulisanje bioloških ritmova tela, pod uticajem kombinacije unutrašnjih i spoljašnjih znakova. Da bi se održala sinhronizacija sat-okruženje – "zeitgebers" (termin iskovao jedan od osnivača hronobiologije Jürgen Aschoff) - indukuju promene u koncentracijama molekularnih komponenti sata do nivoa koji je u skladu sa odgovarajućom fazom u 24-h ciklusu. Nizvodno od satova su njihovi „izlazi“: biološki procesi čiju periodičnost i vremenski poredak kontrolišu, sve do nivoa ponašanja. Na molekularnom nivou, generalno uključuje dva tipa mehanizama: transkripcioni (regulacija transkripcije gena, na nivou DNK, odnosno njihova kopija u obliku RNK glasnika) i post-transkripcioni (regulacija koraka koji se nalaze nizvodno od transkripcije). Precizniji časovnici uspešnija sinhronizacija – život kao i naš savremen način života bili bi nemogući  bez merenja vremena u svakoj  tački prostora na Zemlji i svemiru -  a svi ti brojni časovnici  treba da budu medjusobno sinhronizovani. Bez "sinhronizacije" nema ništa od života i komunikacija. Nažalost ne postoji signali beskonačne brzine koji bi problem sinhronizacije činile trivijalnim.

 

Zoran Stokić

12.09.2024.

 

 Peca Popović: Najskuplja srpska reč više nije Kosovo, naskuplja srpska reč je Rio Tinto

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 09. sep 202410:06 49 komentara

 

 

Novinar i pisac Predrag Peca Popović izjavio je u Novom danu da "najskuplja srpska reč više nije Kosovo". "Najskuplja srpska reč je Rio Tinto, dotle smo došli", kaže on. Pročitaj više:

 

https://n1info.rs/vesti/peca-popovic-najskuplja-srpska-rec-vise-nije-kosovo-naskuplja-srpska-rec-je-rio-tinto/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Antiheroja, nesposobnog za promene i učenje – "Kralja Ibija" 1896., - omogućuje - patafizika; koju je Alfred Žari prikazao u  romanu "Podvizi i mišljenja dr Faustrola"1898. Umesto da bude nauka o opštem, umesto kauzaliteta i indukcije - patafizičar koristi slučajne izuzetke, jer samo su "izuzeci izuzetaka" povezani u iracionalnu akauzalnu mrežu sposobni da opišu život i Univerzum. "Naša" verovanja i ideje dekretom postaju stvarne – ukoliko dođu u sukob sa empirijom tim gore po empiriju i stvarnost; pa nećemo se valjda kao pijani plota držati fizike/metafizike. Za razliku od "nesposobne" fizike i metafizike, patafizika je uspela da nađe "površinu Boga"; Dr Faustrol nalazi površinu Boga - kombinujući viziju Hrista, Pitagorinu teoremu i dogmu o svetom trojstvu u matematičkoj simbolici, jer "Bog je tangentna tačka nule i beskonačnosti". A pošto sam našao "površinu Boga" dokazao sam, kaže nam Faustrol, da je "patafizika nauka" – pa su moji dekteti "naučni" o svemu pa i o "Rio Tintu"!

 

*

 

Primer iz College de 'Pataphisikue (osnovan 1948. u Parizu); članovi su između ostalih bili i Marsel Dišan, Žuan Miro, Ežen Jonesko, Noel Arno, Žan Bodrijar, Žan-Kristof Averti, Rene Domal, Luk Etjen, Fransoa Le Lione, Žan Leskur, Rejmon Keno, Boris Karelman, Žak Man Rej, Maks Ernst, Žilijen Torma, Rodžer Šatak, Groučo, Čiko i Harpo Marks, Filip de Šerisi, Rolando Vilason, Fernando Arabal i Gevin Brajars.

 

Stvarnost: "Tom i Alis stajali su jedan pored drugog u redu za ručak".

Metafora: "Tom i Alis stajali su jedan pored drugog u redu za ručak - dve figure postavljene na šahovskoj tabli".

Postaje kod patafizičara: "Tom je napravio korak bliže Alis i dogovorio sastanak za petak uveče, matirajući je. Rudi je bio besan što je tako lako izgubio od Margaret i bacio dasku na jorgan u boji ruže, gazivši dole".

 

Hokus pokus stvorili su - "stvarni" svet - u kome postoji šahovska tabla (ima svoj stvarni život),  uključujući likove (Rudi, Margare) koji žive u tom svetu, potpuno napuštajući fizičku stvarnost.

 

Zoran Stokić

10.09.2024.

 

Soko zove Orla… da u ovom KVIZU završi filmske citate

 

 

SHOWBIZ Autor: D. S. 08. sep 202407:15 12 komentara

 

 

Možete li da završite ove filmske citate? Maraš rek'o ne može. Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/kviz-filmski-citati/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=CfoKYV1Sf8M

"Kralj Ibi" - Narode moj

 

 

Alfred Žari "kao da" je vremeplovom posetio sadašnju Srbiju, pa se vratio u 1896., da napiše "Kralja Ibija".  Stanovnici Srbije kao i Ibijeve Poljske (pošto je - kralj Poljske i doktor "patafizike apsurda"- Ibi)  poništio kulturna pravila, norme i konvencije - životare divlje i bizarno. 

Uzgred – "Kralj Ibi" je potomak  komičnog grotesknog Rablea - "Gargantua i Pantagruel" – ostvaren je pomoću čudnih govornih obrazaca - slenga kodnih reči, kalambura. Lik oca Ibija ('Père Ubu') nastao je 1885., kao šala učenika gimnazije u Renu koji su hteli da ismeju svog profesora fizike Feliksa-Frederika H(ebe)rta (1832–1917). Žarijevi drugovi  Anri Morin i Anrijev brat Šarl napisali su lutkarsku farsu 'Les Polonais' da bi ismejali svog primitivnog, kukavičkog, pohlepnog i slavoljubivog nastavnika fizike. Žari je uz dodavanje motiva iz Šekspira: 'Makbrt', 'Hamlet', 'Ričard III' i Sofoklovog 'Kranja Edipa' - "Oca Ibija" preinačio u infantilnog - samozadovoljnog antiheroja "Kralja Ibija": "narode moj"!  

 

Zoran Stokić

9.09.2024.

 

Mapet šou pola veka kasnije: Mali vodič za generaciju Z

 

Generacije su odrasle uz krpene Mapetovce i nema ko nije čuo za Kermita i Mis Pigi - ovo je njihova priča.

Izvor: Slobodan Maričić - BBC novinar

Mapet šou pola veka kasnije: Mali vodič za generaciju Z

Getty Images

"Ljubav je jednostavna stvar".

Ovu prostu, a zapravo prilično komplikovanu rečenicu, 1974. godine na pisaćoj mašini otkucala je - lutka.

Ubrzo su lutke o njoj počele da pevaju, imale i nekoliko duhovitih opaski, a doprinos je dala i glumica Mia Ferou, jedna od najvećih zvezda tog doba.

Naravno, imao je šta da doprinese i žabac Kermit, koji će tek postati svetska superzvezda.

Svet je tog dana imao priliku da pogleda pilot epizodu Mapet šoua (The Muppet Show), da bi uz apsurd i parodije Mapetovaca u narednim decenijama odrastale generacije.

Među njima je i 46-godišnji Marko Milošević iz Niša, kome su se svideli "zbog bezbrižnog pristupa komediji".

"Predstavljeni su kao delimično nesposobna, ali druželjubiva, nesebična i zabavna bića velikog srca, koja u sebi nemaju ni trunke zlobe", kaže Milošević za BBC na srpskom.

"Naravno, tu je i čuvena neostvarena romansa između Kermita i Mis Pigi."

Ali da se vratimo na početak.

Teri Pračet - blesavost i apsurd kao kritika i ogledalo društva

Pet razloga zašto nam je Čendler omiljeni prijatelj

Dan Moćnih rendžera: Uvek novi, sa istim moćima

"Valar morgulis": Dan kad je svet zaigrao Igru prestola - i ništa više nije bilo isto

O čemu se radi?

Zapravo, o emisiji u emisiji.

Posmatramo Mapetovce dok prave šou u pozorištu koje je videlo bolje dane, uz sav haos koji iza scene.

Pripremaju skečeve i pesme, a potom ih izvode u društvu poznatih ličnosti - u svakoj epizodi su imali nekog slavnog gosta.

Rodili su se 1955. u umu scenariste i reditelja Džima Hensona, koji je tokom studija na Univerzitetu Merilend osmislio lutkarsku emisiju Sem i prijatelji.

Svet tada upoznaje žapca Kermita i neke od budućih Mapetovaca, čije ime je kombinacija dve reči: Marionete (marionettes) i lutke (puppets).

Prvo su se pojavljivali u reklamama i TV programima, a potom postaju deo ekipe Ulice Sezam, slavne američke emisije za decu, i ubrzo postaju zvezde.

Međutim, Henson je želeo više - lutkarsku emisiju koja nije samo za decu, već i za odrasle - baš kao i decenijama kasnije čuveni Simpsonovi.

Tako je 1974. prikazana pilot epizoda "Mapetovci i Dan zaljubljenih" (The Muppets Valentine Show), a nešto kasnije i "Mapetovci: Seks i nasilje" (The Muppets: Sex and Violence).

Ubrzo su potpuno zarazili svet.

Američki novinar Ron Ričards, njihov dugogodišnji fan, smatra da je jedan od ključnih razloga tako velikog uspeha to što su "nastali u jedinstvenom trenutku istorije".

"Kada je idealizam hipi pokreta iz 1960-ih doveo do razočaranja i frustracija tokom ranih 1970-ih, svet je bio sumorno mesto", piše Ričards u tekstu za portal Medijum.

"Upravo tada su ti talentovani lutkari, pisci i muzičari stvorili svet antropomorfnih životinjskih lutaka, stvarajući neke od najboljih parodija koje smo ikada videli."

Apsurdni svet Mapetovaca je, smatra, zapravo bio "ogledalo ljudske prirode, prikazujući i dobro i loše i smešno".

Pritom je, dodaje, reč o lutkama koje su svi već znali iz Ulice Sezam, zbog čega su svima pružali "osećaj bezbednosti".

Deca su uživala u njima, a stariji u nešto složenijim forama i fazonima.

Baš kako je Henson i zamislio.

Getty Images

Ko je ko među Mapetovcima?

Jedan od razloga njihove popularnosti je što su mogli da budu bilo šta, navodi se u videu Jutjub kanala Modžo, koji se bavi popularnom kulturom.

Među Mapetovcima ima ljudi, životinja, robota i vanzemaljaca, što je "prevazilazilo pitanje rase", koncentrišući se na vrednosti poput prijateljstva i zajedništva.

I zaista ih ima raznih.

Žabac Kermit

Najpoznatiji Mapet, lice franšize.

U serijalu je zadužen za produkciju i često ga vidimo iza scene kako organizuje stvari, trudeći se da drži ostale pod kontrolom.

Često mu ne uspeva.

Ponekad je deo skečeva, a posebno intervjua sa poznatim ličnostima, a zbog velike popularnosti bio je redovan gost brojnih televizijskih emisija.

"Da li spavaš sa Mis Pigi", pitali su ga u jednoj.

"Ne možeš to da me pitaš, pa ja sam u Ulici Sezam", odgovorio je, aludirajući da akteru emisije za decu ne priliči da priča o tome.

Prvo je zamišljen kao gušter, a nastao je od isečenog kaputa Hensonove majke, kao i dve loptice za ping-pong, koje je iskoristio za oči.

Mis Pigi

Ako je Kermit najpoznatiji Mapet, Mis Pigi je najveća zvezda.

Temperamentna diva koja s vremena na vreme govori o sebi u trećem licu.

I da, u slavnoj je i turbulentnoj ljubavi sa Kermitom.

Autori je opisuju kao "snažnu, ženstvenu i zahtevnu", a mnogi su je nazivali i feminističkom ikonom.

Glumio ju je Frenk Oz, jedan od autora emisije, koji kaže da je ona "toliko intenzivna žena da samo muškarac može da je igra".

Medved Fozi

Stend-ap komičar ekipe.

I to prilično loš i nesiguran.

"Konačno sam našao način da smršam, kupio sam vagu koja laže", jedan je od njegovih viceva, kao i: "Šta je zmaj rekao mišu? Ništa, zmajevi ne pričaju".

Pored loših fazona, prepoznatljiv je po šeširu i uzrečici "vaka-vaka".

Statler i Voldorf

Dvojica starih gunđala, hejtera iz publike, koji sa balkona dobacuju da je emisija loša.

Baš im je Fozi često na meti.

"Podsećaš me na (slavnog holivudskog glumca) Čarlona Hestona", rekli su mu jednom.

"Ali Čarton Heston ne priča viceve", odgovorio je Fozi.

"Pa..."

Nazvani su po dva čuvena njujorška hotela - Statler Hilton i Voldorf Astorija.

Henson ih je zasnovao na dvojici profesora sa Univerziteta Merilend, navodi se na portalu IMDB, nezvaničnoj enciklopediji filmova i TV serija.

Veliki Gonzo

Umetnik i ekscentrik.

I spreman je na sve zarad umetnosti, pa i da se povredi - što mu se često dešava tokom izvođenja raznih vratolomija i trikova.

Ne zna se šta je zaista, možda ptica, ali možda i vanzemaljac.

Doktor zub i Električnihaos (Dr. Teeth and the Electric Mayhem)

Šestočlani rok bend.

Doktor Zub je frontmen hrapavog glasa i zlatnog zuba, sa sve kul šeširom.

Tu su i Flojd Peper, cinični hipik na basu, pa gitaristkinja Dženis, kul saksofonista Zut, ludi bubnjar Životinja, a kasnije im se pridružio i trombonista Lips.

Mnogo je tu referenci na popularnu kulturu.

Ime Flojda Pepera je kombinacija naziva benda Pink Flojd i čuvenog albuma još čuvenijih Bitlsa Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band.

Dženis je ženska verzija Mika Džegera, frontmena Rolingstonsa, Životinja je parodija na Kita Muna, bubnjara benda The Who, dok je inspiracija za Lipsa bio legendarni trubač Luj Armstrong.

Švedski kuvar

Samo ime kaže.

Dok kuva, sve vreme nešto priča, ali ga nikada ništa ne razumete.

Jedan od omiljenih likova Džima Hensona i Frenka Oza, zbog čega su obojica igrala, i to istovremeno - Henson je bio glava i glas, a Oz ruke.

Zbog posla kojim se bavi, razume se, mora da ima ljudske ruke.

Inspiracija za njegov lik je navodno bio švedski kuvar Lars Bakman, koji je prilikom jednog pojavljivanja na televiziji sve vreme mumlao mešavinu reči na švedskom i engleskom, užurbano praveći hranu.

I on je imao guste brkove, baš kao Švedski kuvar.

Međutim, postoji i teorija da je upravo Bakman izmislio podatak da je on inspiracija Mapetovcima, kako bi sebi dao na ceni.

Bikr

Ukratko: Mi, mi, mi.

Duguljastog oblika, narandžaste kose, širokih, krupnih očiju i nezaboravnog piskavog glasa.

Mnogima jedan od omiljenih Mapetovaca.

Pogledajte video: Kako se rodio glas Mikija Mausa

Play Video

Gosti

Početak Mapet šoua nije bio lak.

Malo ko je od poznatih hteo da bude gost bizarne lutkarske emisije, piše IMDB.

Sve se promenilo kada je slavni baletan Rudolf Nurejev pristao da malo proćaska sa lutkama i učestvuje u skečevima.

Kasnije su se poznati utrkivali ko će pre biti u društvu Mapetovaca.

Nekadašnji Supermen Kristofer Riv, Rakel Velč, Silvester Stalone, Džon Kliz iz Monti Pajtonovaca, tadašnji Džejms Bond Rodžer Mur, pa Mark Hamil kao on i kao Luk Skajvojker iz Ratova zvezda, kao i muzičari Elton Džon, Dajana Ros, Keni Rodžers, Alis Kuper...

Spisak gostiju skoro da nema kraja.

 

"Voleo sam epizode sa omiljenim glumcima", navodi Milošević.

"Jedna od omiljenih mi je gostovanje Kristofera Riva, jedva sam čekao da vidim kako će se Čovek od čelika uklopiti u Mapete, šta će sve da kaže i uradi."

Mapetovci u Jugoslaviji

Jelena Subin, BBC novinarka

Kad god vidim dva namrgođena čoveka, prva asocijacija su mi Mapetovci, i njihovi džangrizavi komentatori iz VIP lože.

Nije prošla epizoda da je nisam pogledala sa bratom ili sestrama dok smo bili mlađi.

Neprestane reprize na televiziji nismo propuštali, pa smo scene znali napamet.

Imala sam i papirne lutkice sa njihovim likovima, igrali smo se tako što smo ih oblačili i izmišljali dijaloge.

Gonzo mi je bio omiljeni, izuzetno je smešan, za jedan rođendan sam dobila i plišanu lutku sa njegovim likom.

Čini mi se da su nam Mapetovci početkom devedesetih bili čak i prozor u svet.

Naročito što su se pojavljivali poznati muzičari i glumci, koje sam kasnije kao tinejdžerka obožavala.

Znali smo da uzmemo i u video klubu kasetu sa emisijama, koje smo bez ograničenja gledali kod kuće. Vikendom, uz doručak, pa tako sve do ručka.

I kako ko uđe da nas prekine vikali smo "evo ga Valdorf", jedan od džangrizavaca.

A u školi si bio glavni ako imaš sveske ili školski pribor sa likovima Mapetovaca, uglavnom deca koja su imala nekog u inostranstvu.

Mi ostali mogli smo samo da im zavidimo.

Šta gledati?

Izbor je veliki.

Originalna serija emitovana je 1976. do 1981, kada je u pet sezona prikazano prvih 120 epizoda, osvojivši brojne nagrade.

Ubrzo je stvorena čitava franšiza.

Pre svega tri filma: The Muppet Movie (1979), The Great Muppet Caper (1981) i The Muppets Take Manhattan (1984), da bi tokom 1990-ih bila snimljena još tri.

"Dobro pamtim prvi film, kada oni zapravo pokušavaju da snime njihov prvi film. On mi je najbolji, njihove dogodovštine su tada najbolje prikazane", navodi Milošević.

Za novu publiku u 21. veku, snimljeni su novi filmovi: The Muppets (2011) i Muppets Most Wanted (2014).

Prvi je "u potpunosti uhvatio duh originalnih Mapeta, sreću i radost koje izazivaju kod ljudi", ocenjuje Milošević.

Snimljeno je i desetak novih televizijskih serijala, gotovo 30 specijala, kao i dokumentarni film o Džimu Hensonu.

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=5zaQgbACc1E

Original Theme Song | The Muppet Show | Disney+

 

 *

https://www.youtube.com/watch?v=8zNxWvQXJpY&t=3603s

Handel - Acis and Galatea (HWV 49) | Best Perfromance

Stare su civilizacije za socijalizaciju, dece i odraslih, koristile "marionete" i "ručne lutke" – "dobri momci pobeđuju loše momke",..., "ljubav je jača od svih prepreka". Kada Aristotel govor o Zevsu on koristi fenomen "marionete" - Zevs upravlja ljudima na isti način na koji "lutkar pomiče konce". U Evropi od srednjeg veka tinja rivalitet između  marionete i male ručne lutke drvene glave sa ekstremitetima koji se pokreću. Marionete su bile na ceni na dvorovima i crkvama a ručne lutke kod puka na trgovima i sajmovima gde su bile sredstvo (i) za satiru i društveno-politički komentar. Čak je i preteča Geteovog "Fausta" marionetska predstava "Dr Faust" 1589., Kristofera Marloua. Hendl ih je ovekovečio u pastoralnoj operi "Acis i Galateja"1718. Najlepši esej o marionetama je napisao fon Klajst "Űber das Marionettentheater", 1810  ("O pozorištu lutaka") u kom je marionete pretpostavio ljudskoj nesavršenosti. Eho starih lutkarskih vremena nalazimo u novim formama u Theatre lionnais de Guignol 1865., Žan-Baptiste Onofrio-na,..., kao i kod Jozefa Skupe – njegov majestralni Špejbl - "karikatura pametnih građana". Bez ove duge evolucije Mapetovci ne bi bili to što su postali – majestralni!

 

Zoran Stokić

8.09.2024.