Dejvid Atenboro: Naše emisije o divljim životinjama pomažu svetu

 

 

Ser Dejvid Atenboro hvali "lepotu" koja nastaje u BBC-jevim prirodnjačkim emisijama.

 

Izvor: Džonatan Holms - BBC Njuz

 

Dejvid Atenboro: Naše emisije o divljim životinjama pomažu svetu

Getty Images

Sedamdeset godina nakon što je prvi put vodio emisiju o divljim životinjama, ser Dejvid Atenboro je savršeno svestan uticaja koji one mogu da izvrše.

 

"Svet bi bio u mnogo, mnogo goroj situaciji sada da nije bilo prikazivanja prirodnjačkih emisija", kaže on.

 

"Za ljude je to predstavljalo izvor fascinacije, lepote i interesovanja, i to je postalo ključno za staranje o svetu."

 

U septembru 2024. godine, BBC obeležava 90 godina emitovanja iz Bristola.

Razgovarali smo ekskluzivno sa ser Dejvidom, koji je vodio brojne emisije snimane u Prirodnjačkoj jedinici BBC-ja Bristol.

 

Neverovatna priča Dejvida Atenboroa: Od čuvenog susreta sa gorilama do Instagram rekordera

Ser Dejvid Atenboro, 'kum' tajanstvenih životinja i strašnih biljaka

Sisari se bore za život u novoj seriji Dejvida Atenboroa

Kad je započela ser Dejvidova emiterska karijera 1954. godine, samo je 3,2 miliona ljudi imalo dozvolu za televizore u Ujedinjenom Kraljevstvu.

 

Cilj emisija kao što je Zoološka potraga bio je bukvalno da tim izađe i hvata životinje za kolekcije u zoološkim vrtovima, što je bila prihvaćena praksa u ono vreme.

 

Sada sve emisije ser Dejvida nose snažnu poruku - da je svet prirode u opasnosti mnogo više nego ikad pre.

 

"Ljudi su svesni problema konzervacije na način koji nije bio moguć pre emitovanja", kaže on.

 

"Ugroženost u kojoj se prirodnjački svet trenutno nalazi, to je nešto čega su ljudi savršeno svesni širom sveta."

 

"Ne gledate prirodnjačke emisije, nadam se, zato što mislite da će sve biti dobro po prirodni svet; činite to zato što je hipnotički zanimljivo, komplikovano, i lepo."

 

"Svest ljudi koja postoji širom sveta o šteti nastaloj po životnu sredinu, to je sve zbog prirodnjaštva", dodaje on.

 

Veza Bristola sa emisijama o divljim životinjama datira još od sredine četrdesetih, kad je Prirodnjaka snimao Dezmond Hokins u Mesnoj zajednici u gradu.

 

"Dezmond je bio kralj emisija o svetu prirode i ostvareni prirodnjak", kaže ser Dejvid.

 

Deset godina kasnije, 1955. godine, u serijalu o divljim životinjama Vidi, koji je vodio Piter Skot, pojavio se pionirski nemački filmadžija Hajnc Silman, prva osoba koja je snimila unutrašnjost detlićevog gnezda.

 

"To je bilo senzacionalno, svi u Britaniji su bili oduševljeni, i zato što je postojala samo jedna televizijska mreža, samo biste o tome pričali na autobuskom stajalištu kad biste išli na posao", priseća se ser Dejvid.

 

Telefonska centrala u studijima u Lajm Grouvu se usijala od poziva gledalaca koji su zvali da saznaju nešto više, a to je dalo BBC-ju podstrek da osnuje Prirodnjačku jedinicu u Bristolu 1957. godine.

 

Pogledajte virtuelni susret Atenboroa sa Gretom Tundberg:

Play Video

Pogledajte i ovu priču:

'Emisije o zelenoj sluzi'

Godine 1979, ser Dejvid je vodio Život na Zemlji, revolucionarnu televizijsku emisiju snimanu u Bristolu, koja je imala oko 15 miliona gledalaca.

 

"Bristol je naveo svet da bude otvoren po ovom pitanju", kaže on.

 

"On je započeo to sa radijom, a kad je stigla televizija, Piter Skot i Dezmond Hokins su samo nastavili tu tradiciju.

 

"Druga velika mega sila u emiterskom svetu bile su Sjedinjene Američke Države, a sedamdesetih, tamošnji gledaoci su verovali da su prirodnjaštvo samo lavovi koji jure antilope.

 

"Bristolske emisije su ih naučile da termiti mogu da budu jednako zanimljivi.

 

"Kad smo prvi put počeli da sakupljamo pretplatu da bismo finansirali planove koje sam imao, sećam se da sam napravio grešku da to predložim glavešini američke mreže.

 

"Izložio sam vrlo elokventno kako bi emisija govorila o istoriji života od mikroskopskih početaka, a rukovodilac se okrenuo ka meni i rekao: 'Mislite da će govoriti o zelenoj sluzi?'

 

"Odgovorio sam sa 'manje-više', ali smo na kraju uspeli da prodamo priču."

 

Dejvid Atenboro: Uradimo nešto odmah u borbi protiv klimatskih promena

Dejvid Atenboro odgovorio na pismo dečaka - o dinosaurusima

"Veličanstveno, a tužno": Kritičari o novom serijalu Planeta Zemlja

Emisije ser Dejvida su od snimaka na 16-milimetarskoj traci sa kamerama na navijanje 1954. godine stigle do ultra visoke rezolucije od 4k iz današnjih dana.

 

Dok je snimao Zoološku potragu, kamere bi radile samo oko 40 sekundi pre nego što bi istekao motor na navijanje.

 

 

BBC Studios

Danas filmadžije sakupljaju stotine sati snimaka samo da bi uhvatile jedan poseban trenutak koji može da traje svega nekoliko sekundi.

 

"Kad smo počinjali, filmski svet iz Londona bio je veoma podrugljivi prema traci od 16 milimetara, zvali su je 'pertla za čizme'.

 

"Nismo mogli da snimamo na 35 milimetara zato što nismo mogli da vucaramo unaokolo sa sobom te ogromne velike kamere.

 

"Skoro svake godine, dobijali bismo bolje uslove. Filmska traka je postajala sve manja, a oprema za snimanje je postajala osetljivija."

 

"Pokušao sam da snimim orangutane, a oni ne rade apsolutno ništa - samo sede na drveću i veoma ih je teško spaziti.

 

"Sad samo naiđe dron i vi možete da snimite stvari koje nikad ne biste mogli da vidite sa zemlje", kaže ser Dejvid.

 

 

Getty Images

Ser Dejvidu je dodeljena Nagrada slobode grada Bristola 2013. godine, u znak njegove veze sa emisijama koje je tamo snimao.

 

Zamalo je postao stanovnika Bristola, ali su se umešali porodični život i pritisak na poslu.

 

"Godine 1955, rečeno mi je da će me postaviti za šefa Prirodnjačke jedinice u Bristolu, a ja sam rekao da bih više voleo da to ne radim, jer sam upravo kupio kuću u Londonu, a moj sin i ćerka su počeli da idu u škole tamo."

 

"Takođe sam bio zadužen za premijerske prenose sa Entonijem Idnom, što me nimalo nije zanimalo, ali sam svejedno imao tu obavezu.

 

"Da se desilo tri godine ranije, verovatno bih otišao.

 

"Uvek je velika sreća posetiti Bristol, grad ima regionalnu ličnost.

 

"Ako ste emiter, naročito prirodnjački emiter, nigde na svetu vam nije kao u Bristolu."

 

 

Getty Images

U 98. godini, ser Dejvidova sledeća emisija je sedmodelni serijal po imenu Azija, koja će premijeru imati pred kraj 2024. godine.

 

Ali uprkos svetskom poštovanju koje mu je donela njegova karijera, on ostaje veoma skroman po pitanju uloge koju ima u emisijama koje vodi.

 

"Daju mi se ogromne zasluge za stvari koje nemaju nikakve veze sa mnom, zato što ja izgovaram reči a to je najlakši deo posla u čitavoj ovoj ekipi", kaže on.

 

"Mnogo ljudi misli da je moj posao da snimam emisije, da radim sa kamerom, da planiram putovanja i da primenjujem stručno znanje, dok je sve to zapravo deo tima.

 

"Ljudi su svesni problema konzervacije na način koji ne bi bio moguć bez tih emisija, a BBC može da tvrdi da smo predvodnici u tome", dodaje on.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Homo sapijens, kao i ostale vrsta - svi mi zajedno - nismo, ništa drugo, do - roboti za preživljavanje – gena; "kao da" je njihovo očuvanje je konačni smisao našeg postojanja. Da ne bude zabune primarno život je slučajno beskonačno bujanje širi se bez bilo kakvog tvorca i plana. Tek sekundarno "kada je nešto slučano stvoreno" postaje predmet "održanja". Geni pomoću "daljinske kontrole" već 4 milijardi god upravljaju - boljim ili lošijim - genskim robotima. Po spoljnom izgedu i unutrašnjim organima – izgledamo veoma različito; ali smo po načinu funkcionisanja (od virusa pa sve do ljudi) veoma slična hemiska fabrika – molekula DNK. Osim DNK ljudi sa preostalim vrstama dele "istu" biologiju i sociologiju – razlikujemo se samo po simboločkoj kulturi – koja je nastala u  evoluciji vrsta kao zamenu za naše zakržljale instikte – dobili smo samosvijest, maštu i um – dobili smo predispoziciju da "zaključujemo". Ali naša gordost koja ima težište na sujeti, naš  antropocentrizam i antropomorfizam su učinili da život Homo sapijensa liči na zidanje Skadra na Bojani, što kultura danju sazida to naša gordost noću poruši; gordost - neuvažavanja naše evolucione veze sa ostalim vrstma u ravni - biologije i sociologije - dovela je do toga da od iskona do danas nismo uspeli da našu socijalizaciju prilagodimo toj evoluciji. Još uvek nismo našli - najmanji zajednički sadržalac - koji delimo sa ostalim vrstama, a svest i znanje o tome nam može pomoći  pri kreiranju matrica - socijalizacije ljudi.

 

Zoran Stokić

17.09.2024.

 

Šta je demokratija

 

 

Od Stare Grčke, preko Evrope u novom veku, do savremenih demokratija - BBC vas vodi na kratko putovanje kroz istoriju prava građana da odlučuju o političkim pitanjima.

 

Šta je demokratija

TOLGA AKMEN/EPA-EFE/REX/Shutterstock

 

​​Nijedan kontinent na svetu nema tako dugu tradiciju demokratije kao Evropa.

 

Težnja građana da odlučuju o važnim političkim pitanjima postojala je još pre nove ere, o čemu svedoče još starogrčki zapisi.

 

Evolucija demokratskih procesa trajala je vekovima, a zahuktala se za vreme revolucija u Evropi u 19. veku, kada su se građani pobunili protiv apsolutističke vladavine.

 

"Pojava moderne demokratije vezuje se za početak 19. veka, kada su se ustali građani Francuske, nezadovoljni apsolutizmom monarha", kaže Danijel Boshler, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.

 

Stara Grčka kao 'kolevka demokratije'

Stara Grčka se popularno naziva "kolevkom demokratije", a sve zahvaljujući drevnim Atinjanima.

 

Oko 500 godina pre nove ere, stanovnici Atine, koja je u to vreme bila grad-država, osmislili su sistem glasanja, navodi se u enciklopediji Britanika.

 

Pravo glasa imali su svi muškarci stariji od 20 godina, što se tada smatralo punoletstvom.

 

Tako i reč demokratija potiče od starogrčkih reči demos, što znači narod, i kratos, što znači vladavina.

 

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

 

Francuska revolucija kao istorijska prekretnica

Krajem 18. i početkom 19. veka u Francuskoj, tada apsolutističkoj monarhiji, dolazi do serije ustanaka protiv vlasti, piše u enciklopediji Britanika.

 

Na zapadu Evrope, zahvaljujući razvoju industrije, elita koji čine mahom trgovci i vlasnici fabrika, postaje sve moćnija.

 

Rast životnog standarda osećaju i seljaci, a mnogi poseduju zemlju, i sve više ljudi se školuje.

 

Oba sloja francuskog društva žele da se otarase feudalizma, koji postepeno nestaje u mnogim delovima Zapadne Evrope, i traže veću slobodu da raspolažu novcem koji zarađuju.

 

Slično je i u drugim delovima Zapadne Evrope, gde se zbog razvoja industrije značajno uvećava broj stanovnika u gradovima.

 

Međutim, u Francuskoj, gde se broj stanovnika udvostručio između 1715. i 1800, to postaje veoma izraženo.

 

"Sa 26 miliona stanovnika 1789. godine, ovo je bila najnaseljenija zemlja u Evropi", piše Britanika.

 

Kroz dve revolucije, Francuska se krajem 18. i početkom 19. veka iz monarhije transformisala u republiku.

 

Vlast preuzimaju predstavnici naroda, u to vreme, i dalje uglavnom bogata, obrazovana elita.

 

"Pariz je postao jedan od evropskih centara demokratije", kaže profesor Boshler.

 

Sredinom 19. veka, posle 1848, godine, slične revolucije zahvatile su mnoge tadašnje zemlje.

 

"Upravo na ovim temeljima, u Evropi su u 20. veku nastale moderne demokratije", dodaje.

 

U periodu koji se naziva "proleće nacija", demokratija je stigla u nekoliko zemalja, među kojima su Italija, Mađarska, Habzburška monarhija i Danska.

 

Moderna demokratija

Iako se demokratija u Evropi izmešta iz ruku jednog čoveka u ruke predstavnika naroda, na početku 20. veka i dalje je bila privilegija dobrostojećih muškaraca.

 

"Kroz 20. vek, to u evropskim državama postepeno menjalo - negde brže, a negde sporije", priča profesor Boshler.

 

Veliko Vojvodstvo Finska, preteča moderne Finske, 1906. je postala prva država u Evropi, koja je izjednačila prava muškaraca i žena da glasaju i budu birani kao politički predstavnici.

 

Finkinje su dobile pravo glasa sedam godina pre Norvežanki, 38 godina pre Francuskinja i 66 godina pre Švajcarki.

 

Da li su uz glasački listić žene dobile slobodu i prava

"Postepeno, demokratija je od privilegije bogatih, pismenih muškaraca postala univerzalno pravo svih članova društva", dodaje profesor.

 

Žene na prostoru Balkana su pravo da glasaju i budu birane dobile tek posle Drugog svetskog rata, o čemu je BBC već pisao.

 

Borba za pravo glasa - kada su žene izjednačavane sa "sumanutim licima“

Mitra Mitrović - heroina Srbije prepuštena zaboravu

Između dva rata, Ustavom Kraljevine Jugoslavije bilo je predviđeno da se, prilikom raspisivanja izbora, reši pitanje prava glasa žena.

 

"Međutim, svaki put kada su raspisivani izbori, izborni zakon nije predviđao pravo glasa za žene", ispričala je istoričarka Ljubinka Škodrić za BBC na srpskom.

 

Tek u avgustu 1945. na osnovu Zakona o biračkim spiskovima, žene su stekle pravo da glasaju.

 

Godinu dana kasnije, stekle su i pravo da budu birane, kada su Ustavom Federativne Narodne Republike Jugoslavije izjednačene sa muškarcima u svim oblastima državnog, privrednog i društveno-političkog života.

 

Sa razvojem demokratije, kaže profesor Boshler, razvijalo se i razumevanje šta sve čini demokratiju.

 

"Danas je jasno da to nisu samo izbori, već i višestranačje, sloboda izražavanja, sloboda okupljanja, sloboda medija i niz drugih prava i sloboda", dodaje.

 

Referendum kao 'ultimativna demokratija'

Jedna od tekovina demokratije je i referendum.

 

"Građani neposredno odlučuju o važnim javnim poslovima, što je izvorni oblik demokratskog odlučivanja", rekla je prethodno za BBC profesorka Cirila Toplak sa Univerziteta u Ljubljani.

 

Kako je dodala, sve se češće primenjuju od Drugog svetskog rata.

 

"To treba pripisati nastanku brojnih novih država i širenju demokratizacije zbog dekolonizacijskih procesa, ali i konsolidaciji ili, suprotno, krizi predstavničke demokratije u razvijenim delovima sveta", navela je.

 

Boshler je poreklom iz Švajcarske, zemlje poznate po čestim referendumima.

 

"Ankete pokazuju da Švajcarci vide referendum kao ultimativni izraz demokratije", kaže.

 

Kako pojašnjava,referendum je način da se direktno utiče na državne odluke".

 

"I zaista, građani ove zemlje imaju ogromnu moć da utiču na politike koje izabrani predstavnici žele da sprovedu", dodaje.

 

Demokratija danas

Ne postoji univerzalan demokratski sistem, kaže profesor Boshler.

 

"Demokratija je ideal, koji zemlje u svetu različito primenjuju", pojašnjava.

 

Kako naglašava, iako države ustavom mogu da se proglase za demokratske, pojedine "suštinski to nisu".

 

Izbori su možda najbolje ogledalo stanja demokratije, primećuje profesor.

 

"Ako izbore zamislimo kao fudbalsku utakmicu, videćemo da ponekad igrači imaju fer uslove za pobedu.

 

"A nekad imamo i situaciju gde kao da jedan tim ima devet, a drugi 11 igrača, jedan gol je veći od drugog i već od početka znate koja će ekipa pobediti", dodaje.

 

Magazin Ekonomist godinama unazad objavljuje Indeks demokratije, u kojem rangira države u svetu po stepenu demokratskih sloboda.

 

Poslednji dostupan indeks, objavljen maja 2024. godine, pokazuje da najviši rang u svetu imaju Norveška, Švedska, Finska, Island i Novi Zeland.

 

Od zemalja Balkana, najvišu ocenu dobila je Slovenija, sa 7,8 od 10 poena.

 

Slede Crna Gora sa 6.7, Hrvatska sa 6.5 i Srbija sa 6.3, dok je Severna Makedonija je ocenjena sa 6, a Bosna i Hercegovina sa samo pet poena.

 

Među državama u svetu na ovom indeksu sa između šest i sedam poena su Mongolija, Šri Lanka, Indonezija, Namibija, Argentina i Brazil.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Demokratija je smenljivost vlasti nenasilnim putem! Da bi takva smena bila moguća, neophodno je da su zakonodavna, sudska i izvršna vlast međusobno razdvojene. Antički gradovi-države imali su od 1000 do 10 000 građana; život je bio usporeniji, građani su uglavnom bili u stanju da sagledaju i procene političke parametre, a današnje države su milionske. Od 1800., enormno je poraslo stanovništvo na Zemlji, većina stanovnika država zapravo nisu građani nego malograđani.  Toliko se sve ubrzalo i usložnilo da i građani, takoreći više nisu u stanju, da prate sve političke (i ostale) parametre, a o malograđanima iluzorno je i govoriti. Otuda je moguće to što nam pokazuju istorijske činjenice u poslednja dva veka, da je čak i u demokratskim državima ("otvorenim društvima"), izborima moguće da i Hitler dođe na vlast a o Hitlerima u rukavicama da i ne govorimo.

 

 

U "zatvorenim društvima" (Poperov termin) - mada bi prikladnija reč bila "despotskim" (Witfolgelov termin)! - elem, u takvim državama te tri grane vlasti međusobno su isprepletene, pri čemu vezivno tkivo između njih čini "despotska mašina" (tj. skup tajnih službi). Čest je slučaj da "despotska mašina" fingira sistem parlamentarne demokratije - u mnogim državama u svetu postoje stranke, postoje izbori, postoji parlament - ali tu ipak nema demokratije. Zašto je nema? Pa zato što vlast u takvim državama uopšte i nije u parlamentu, već je u rukama "despotske mašine" - koja uvek ostaje nepromenjena!

 

 

Zoran Stokić

16.09.2024.

 

"Strpljivi  Sokrat"

(Telemann: Der geduldige Sokrates)

 

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Yf_EBIHTm2E

G.P. Telemann - Der Geduldige Sokrates (Jacobs, 2007)

 

 

Teleman u svoji 50 opera i brojnim kantatama nije pružao samo muzičku gozbu - bila je to (i) uporna humanistička socijalizacija građana i uvećanje empatije, na primer, "Strpljivi  Sokrat" (Der geduldige Sokrates) 1721., Hamburg. Opera se završava Ksantipinom arijom "Da, da! U bračnom životu nekada je oluja, nekada sunce: a vi muškarci, na vreme, naučite da budete  strpljivi"; "da bi uživali u ruži klonite se trnja..." Libreto je zasnovan na satiri Aristofana i anegdoti iz antike, prema kojoj je Sokrat bio oženjen sa dve žene, Ksantipom i Mirtonom koje su stalno u svađi. Prema odluci Senata svaki građanin treba da oženi dve žene pošto je rat uništio biološku masu Atine. Satiričan pogled kako je razborit, uravnoteženi,  Sokrat morao da - savlada - svoj svakodnevni život; kako je rešavao neprekidne prepirke svojih supruga, kao i sukobe svojih đaka (Platona, Alkibijada i Ksenofonta), kao i ljubavne jade aristokratskih đaka (Melita, Antipa / Rodisete, Edronike).

 

Zoran Stokić

15.09.2024.

 

Da li će AI dovesti do kraja čovečanstva? Konstrakta o veštačkoj inteligenciji

 

 

SHOWBIZ Autor: Danas 14. sep 202408:07 N1

 

 

Konstrakta će 19. septembra održati koncert u novootvorenom Sava Centru. Kako je opisala za Danas, iako još ne zna kako će sve izgledati, nastup je zamišljen kao susret "obične žene, Konstrakte, sa veštačkom inteligencijom".

 

„To je neki početak te priče, i to ćemo provući kroz ceo koncert. Što se gostiju tiče, biće ih, ali to još ne otkrivam. Takođe smo uzimali u obzir da je ovo sala sa sedećim mestima, pa smo u tom smislu hteli da iskoristimo pozorišnu atmosferu koju nam Sava Centar omogućava. Tako da će biti i toga“, rekla je Konstrakta za Danas.

 

Upitana o svom ličnom odnosu prema veštačkoj inteligenciji, kaže da će tek vreme pokazati šta AI tačno donosi.

 

„Da li će AI dovesti do kraja čovečanstva, tj. da li ćemo sami sebi presuditi sa veštačkom inteligencijom…Ko zna? Pritom, tu ne mislim samo na preuzimanja poslova i tako dalje, već na odnose koji postoje i koji su osnovna ljudska potreba, kao i na komunikaciju sa ostalim ljudima. Takva komunikacija se sve više prenosi u digitalno polje i čovek sve više može da bude zadovoljen komunikacijom samo sa veštačkom inteligencijom, a drugi ljudi postaju možda i suvišni“, ocenila je Ana Đurić Konstrakta.

 

Takođe, dodaje, postoji i taj moment učitavanja svih naših iskustava, sećanja itd.

 

„Mi to sada već prepisujemo veštačkoj inteligenciji i tu dolazi do određenog prostora, gde više ne znamo gde prestajem ja, gde počinješ ti, a gde počinje veštačka inteligencija. Dakle, videćemo kako će se razvijati. Postoje neke pretpostavke da će veštačka inteligencija, baš naprotiv, da nam oslobodi vreme i da nam omogući da se okrenemo jedni drugima. Nisam sigurna baš u taj scenario, možda se iznenadimo“, navela je.

 

U ovom trenutku što se nje tiče, veštačka inteligencija je izuzetno i zabavlja i inspiriše.

 

„Već osećam sada taj neki novi jezik koje ona počinje da stvara. Dakle, mi smo njoj dali naš input, a sada imam utisak već da kreće polako obrnuti proces gde mi usvajamo logiku govora veštačke inteligencije. Što se tiče pesama koje ja generišem pomoću tih aplikacija, tu je prisutan i neki specifičan akcenat kog nema nigde u Srbiji. To je vrlo zabavno, ali ja mogu čak da zamislim i situaciju gde ta vrsta akcenta počinje da utiče na naš govor“, rekla je ona.

 

Ceo intervju pročitajte na sajtu Danasa.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada su nizom slučajnosti (zemljotresi,..,epidemije) prve civilizacije počele propadati, pojavio se novi oblik povezivanja i jedinstva između ljudi, koje su nudile monoteističke religije (judeizam, taoizma, budizma, hrišćanstvo i &) i Sokrat. Za razliku od animističko/totemske faze koja je videla povezivanje i jedinstvo - u prošlosti - sada je ponuđeno (nezavisno od razlika među njima) rešenje - u sadašnjosti - od čovekove sposobnosti i morala - zavisi naše preživljavanje. Ušta se to izrodilo opisao Šekspir ili "Forbidden Planet" naučno-fantastični igrani film, SAD, 1956., F. M. Wilcoxa. Scenarijo je inspiriran Šekspirovom "Burom"; svi kljucni likovi iz "Bure" imaju svoje parnjake; radnja je u 23. veku, istraživački svemirski brod dolazi na planetu Altair IV, da otrije kako je propala ljudska kolonija. U filmu se koristi elektronska muzika. Koloniju je uništilo čudovište iz IDA, ne nije vanzameljskog porekla, naprotiv - čudovište je sam čovek - kada se njegov uništavajući nagon iz podsvesti udruži sa veštačkom inteligencijom.

 

Zoran Stokić

14.09.2024.

 Kristijano Ronaldo oborio novi rekord, ovog puta interneta

 

 

Jedan od najboljih igrača u istoriji na društvenim mrežama ukupno ima milijardu pratilaca, po čemu je prvi u istoriji.

 

Izvor: Tom Gerken - BBC tehnologija

 

Kristijano Ronaldo oborio novi rekord, ovog puta interneta

Reuters

Posle brojnih rekorda u svetu fudbala, jedan od najboljih igrača u istoriji Kristijano Ronaldo oborio je jedan i u svetu društvenih mreža - prvi je u istoriji došao do ukupno milijardu pratilaca.

 

Toliko ima kad se saberu njegovi pratioci na Instagramu, Fejsbuku, Iksu (nekadašnjem Tviteru), Jutjubu i kineskim društvenim mrežama Veibo i Kuaišou.

 

To ne znači i milijardu zasebnih ljudi, jer ga mnogi prate na više platformi u isto vreme, a postoji i dosta lažnih naloga, to jest botova.

 

Bez obzira na to, stručnjak za društvene medije Paolo Peskatore kaže za BBC da je reč o "zapanjujućem broju".

"Neverovatno dostignuće, koje dodatno naglašava fundamentalnu promenu u medijima."

 

Ronaldo ističe, pokazuje "moć da se, zahvaljujući tehnologiji, dopre do nove, mlađe publike".

 

Ledene kupke u dva ujutro i sklekovi pod tuševima: Život portugalskih reprezentativaca sa Kristijanom Ronaldom

Da li je Kristijano Ronaldo došao do kraja fudbalskog puta

Koje bi još rekorde mogao da obori Kristijano Ronaldo

"Kristijano Ronaldo u ulozi superzvezde koju niko ne želi“

Na terenu, Portugalac je poznat po rivalstvu sa argentinskom zvezdom Lionelom Mesijem, ali na internetu njih dvojica nisu u istoj kategoriji - Mesi ima "samo" 623 miliona pratilaca.

 

Od poznatih ličnosti sa velikim brojem pratilaca su pevačica i glumica Selena Gomez (690 miliona), pevač Džastin Biber (607 miliona) i pevačica Tejlor Sfivt (574 miliona).

 

Tu su i Dvejn Džonson sa 557 miliona, kao i pevačica Arijana Grande sa 508 miliona.

 

Mister Bist (MrBeast), najpopularniji jutjuber sveta, ukupno ima 543 miliona pratilaca.

 

Put do milijarde

 

Veliki doprinos Ronaldovoj brojci od milijardu pratilaca doneo je nedavno otvoreni Jutjub kanal, gde je za sedam dana zapratilo 50 miliona ljudi.

 

Mesijev Jutjub kanal za to vreme ima samo 3,5 miliona pratilaca, iako on tamo snimke kači još od 2011. godine.

 

Jedan od razloga toga je važno pravilo u svetu interneta: Sadržaj je kralj.

 

Na Mesijevom kanalu je u poslednje tri godine objavljen samo jedan video koji traje pola minuta, a i ostali snimci su slični i kratki.

 

Obično na njima govori na španskom jeziku.

 

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

 

Za to vreme, Ronaldov kanal se uglavnom sastoji od razgovora između njega i njegove supruge Džordžine Rodrigez, kao i bivšeg kolege iz Mančester junajteda Rija Ferdinanda.

 

I sav taj sadržaj je na engleskom, ili barem ima prevod na engleski.

 

Ako se to uzme u obzir, kao i svakodnevno kačenje novog sadržaja, jasno je da Ronaldo (ili verovatnije njegov tim zadužen za društvene mreže) tačno zna šta radi na Jutjubu.

 

Tokom karijere je takođe često obarao rekorde.

 

Najbolji je strelac u istoriji Lige šampiona, imao najviše golova u istoriji Evropskih prvenstava, kao i najviše međunarodnih utakmica nego bilo ko drugi.

 

Prošle nedelje je postao prvi fudbaler koji je postigao 900 golova u karijeri.

 

Ipak, na društvenim mrežama i dalje postoji mesto za napredak - još ga nema na TikToku, mreži posebno popularnoj među mladima, kao ni na Tredsu.

 

Svi ti nalozi će samo dodatno doprineti njegovoj dominaciji na polju zarade.

 

Prema Forbsu, do sada je u karijeri zaradio 260 miliona dolara - najviše od svih sportista.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da li nas mreže čine slobodnim ili samo stvaraju iluziju – surogat slobode? Jer šta se desilo "najboljem i najčasnijem čoveku u Atini" vojskovođi i državniku Aristidu? Temistokle je pokrenuo proces ostrakizacije; na dan glasanja Aristidu je prišao nepismeni elektor (nije ga poznavao)  i zamolio ga da upiše na njegovom glasačkom žetonu da Aristeja izopšte iz Atine. Na pitanje da li mu je Aristej učinio nešto loše, odgovorio je  "ne, čak ga i ne poznajem, ali me nervira što ga svuda zovu 'Pravedni'." Aristeid mu je popunio žeton. Da li smo naučeni da izbegnemo ono što je dovelo do izgnanstva Aristida? Ne nismo. Da bi se - održala sloboda - sloboda mora koegzistirati sa odgovornošću! Zato je 1945., Frankl predložio "da se Kip slobode na istočnoj obali SAD dopuni 'Kipom odgovornosti' na zapadnoj obali". Ovo simbolizuje njegovo uverenje da sloboda ne može postojati van moralnog okvira, zbog inherentnog potencijala za samouništenjem. Frankl je bio 3 godine u 4 koncentraciona logora, u Aušvicu je shvatio da su šansu da prežive imali "oni koji su bili psihološki usmereni na budućnost". Dodao je "možda je istina da čovečanstvo ima svoju šansu da preživi atomsko doba ako se ljudi, i svi narodi, okupe na zajedničkim zadacima, ako svi budu zahvaćeni ne samo onim što logoterapija naziva voljom za smislom već i zajedničkom voljom za jednim zajedničkim smislom?" Očuvanjem eko-sistema i mira na Zemlje. A zadovoljenje vlastitog ega u sadašnjosti vodi involuciji kroz "slobode"!

 

Zoran Stokić

13.09.2024.

 

Otkriće koje bi moglo sve da promeni

 //Proučavanje fizike moglo bi da doživi revoluciju upotrebom nuklearnih satova zajedno sa atomskim//

 

Zamislite sat koji otkucava toliko ravnomerno da ne gubi ni sekundu, čak ni nakon milijardu godina. Naučnici su sada bliže nego ikada ovoj tačnosti u merenju vremena, pokazuje novo istraživanje.

 

Izvor: Index.hr Otkriće koje bi moglo sve da promeni  Shutterstock/Yavuz Meyveci

 

 

Takav uređaj bi daleko nadmašio mogućnosti atomskih satova, koji definišu sekunde putem kontrolisanih skokova energije u elektronima atoma i trenutno predstavljaju vrhunac preciznosti u merenju vremena. U atomskim satovima, signali koji pobuđuju atome osciluju na frekvenciji od milijardu puta u sekundi, piše CNN.

 

Istraživači su nedavno razvili tehniku koja bi mogla povećati ovu tačnost pokretanjem i merenjem oscilacija u još složenijoj meti – jezgru atoma.

 

Naučnici su koristili ultraljubičasto svetlo za pobuđivanje nuklearnih čestica u atomu torijuma-229 ugrađenog u čvrsti kristal. Zatim su izmerili frekvenciju energetskih impulsa koji utiču na jezgro – ekvivalent klatnu u običnom satu – brojeći talase u UV signalu pomoću alata nazvanog optički frekvencijski češalj.

 

Pobuđivanje energetskih skokova u jezgru zahteva mnogo višu frekvenciju signala nego što je potrebno za atomske satove. Sa više ciklusa talasa u sekundi, očekuje se da će ovaj pristup omogućiti preciznije merenje vremena.

 

Otkriće koje bi moglo promeniti sve

Iako je njihov nuklearni sat još uvek u razvoju, mogao bi transformisati ne samo merenje vremena već i proučavanje fizike, kao i uticati na način na koji naučnici istražuju strukturu svemira. Prototip je već sada precizan kao atomski sat, a očekuje se da će buduće verzije biti još tačnije i stabilnije, prema istraživanju objavljenom 4. septembra u časopisu Nature.

 

"Pošto su istraživači pokazali da je moguće proizvesti i izmeriti te signale, postoji mnogo stvari koje možemo unaprediti kako bismo dodatno poboljšali preciznost", rekao je glavni autor studije Čuankun Džang, student na JILA-i – istraživačkom centru koji finansiraju Univerzitet Kolorado Boulder i Nacionalni institut za standarde i tehnologiju.

 

Na primer, prilagođavanja bi mogla uključivati podešavanje frekvencija lasera koji ciljaju jezgro.

 

"Ovaj rad zaista označava početak ere nuklearnog sata", rekla je dr Olga Kočarovskaja, profesorka fizike na Univerzitetu A&M u Teksasu, koja nije bila uključena u istraživanje.

 

Kočarovskaja i drugi istraživači testirali su 2023. godine jezgra atoma skandijuma-45 kao moguće kandidate za nuklearni sat. U to vreme, ti atomi su proizveli najjaču energetsku tranziciju – i merljiv impuls – ikada viđenu u jezgru, ali novi rezultati torijuma-229 generisali su jači signal i bili su stabilniji, ističe Kočarovskaja.

 

"Nema sumnje da je takav sat izvodljiv i da će uskoro biti napravljen", tvrdi ona.

 

Atomski satovi

U atomskim satovima elektroni atoma su izloženi elektromagnetnom zračenju na određenim frekvencijama. Energetski impulsi pobuđuju elektrone, gurajući ih u višu orbitu oko atoma. Oscilacije koje pokreću prelaze elektrona između stanja obeležavaju protok vremena.

 

Pouzdanost atomskih satova daleko nadmašuje svakodnevne satove koji mere sekunde putem vibracija kvarcnih kristala, koji su skloni gubitku sinhronizacije. Decenijama su atomski satovi korišćeni u GPS tehnologijama, istraživanju svemira i merenju međunarodnog vremena.

 

Međutim, atomski satovi su takođe osetljivi na gubitak sinhronizacije. Elektromagnetne smetnje mogu poremetiti pobuđene elektrone i uticati na preciznost merenja vremena.

 

Čestice u jezgri atoma, s druge strane, teže je poremetiti od elektrona. Protoni i neutroni čvrsto su povezani snažnom nuklearnom silom – najjačom od svih fundamentalnih sila. Talasne dužine koje mogu indukovati prelaz jezgra osciluju na višim frekvencijama, omogućavajući preciznija merenja vremena.

 

Pre ove studije bilo je nekoliko važnih otkrića u razvoju nuklearnih satova. Prvo otkriće desilo se 1976. godine.

 

Pokazalo se da jezgro torijuma ima "jedinstveno nisku energiju" i da se može pobuditi korišćenjem vakuumskog ultraljubičastog (VUV) laserskog svetla. Do 2003. godine, naučnici su smatrali da bi izotop torijuma-229 bio dobar kandidat za nuklearne satove jer torijum zahteva manje energije za pobuđivanje jezgra od većine drugih vrsta atoma.

 

"Naš rad se nadovezuje na to. Uspeli smo da pobudimo nuklearni prelaz i razne prelazne energije", rekao je Džang, dodajući da su rezultati bili oko milion puta precizniji od prethodnih merenja.

 

Proučavanje fizike moglo bi da doživi revoluciju

Preciznost i stabilnost atomskih satova već su naučnicima dali važne alate za proučavanje zemljotresa, gravitacionih polja i prostor-vremena. Ta polja bi mogla dobiti "ogroman podsticaj" zahvaljujući nuklearnim satovima, tvrdi Kočarovskaja.

 

Nuklearni satovi bi bili ne samo precizniji, već i jednostavniji i prenosiviji, jer, za razliku od atomskih satova, ne bi zahtevali uslove visokog vakuuma, ekstremno hlađenje i moćnu zaštitu od magnetskih i električnih smetnji.

 

Novi način merenja vremena može promeniti utemeljene ideje o svemiru

Proučavanje fizike moglo bi da doživi revoluciju upotrebom nuklearnih satova zajedno sa atomskim, smatra Džang. Praćenje i poređenje odnosa frekvencija dve vrste satova tokom vremena moglo bi pomoći naučnicima da utvrde da li su fundamentalne fizičke konstante zaista konstantne, ili se menjaju na nivoima koji su ranije bili premali za merenje.

 

Ova tehnika "uparenih satova" mogla bi promeniti proučavanje tamne materije, misteriozne supstance koja čini 80% svemira, ali nikada nije direktno izmerena.

 

Neki naučnici sugerišu da tamna materija interaguje sa česticama kao što su elektroni, kvarkovi i gluoni, ali u količinama koje trenutno nisu detektabilne.

 

"Želimo da vidimo da li tamna materija može komunicirati sa atomskom jezgrom na nešto drugačiji način u poređenju sa elektronskom orbitom u atomu. Ako se odnos prelazne frekvencije nuklearnog i atomskog sata menja tokom vremena, to bi bio pokazatelj nove fizike", rekao je Džang.

 

Iako predstoji mnogo rada pre nego što nuklearni satovi nadmaše atomske, ova otkrića sugerišu da takvo vreme nije daleko.

 

"Kako se budu razvijali bolji UV laserski izvori i rešile neke od misterija i trikova nuklearnih satova, očekujem da će neki od eksperimenata koje trenutno sprovodimo u mojoj laboratoriji za testiranje relativnosti i traženje nove fizike s atomskim satovima, umesto toga biti izvođeni sa nuklearnim satovima", rekao je Šimon Kolkovic, vanredni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Život omogućuje sinhronicitet spoljašnjeg i unutrašnjeg časovnika. O spoljašnjim časovnicima znamo puno, o unutrašnjim malo.  Svaki biološki proces u telu koji se ponavlja u periodu od približno 24 sata i održava ovaj ritam u odsustvu spoljašnjih stimulansa smatra se - cirkadijalnim ritmom. Veruje se da u jezgro mozga postoji unutrašnji pejsmejker, odgovornan za regulisanje bioloških ritmova tela, pod uticajem kombinacije unutrašnjih i spoljašnjih znakova. Da bi se održala sinhronizacija sat-okruženje – "zeitgebers" (termin iskovao jedan od osnivača hronobiologije Jürgen Aschoff) - indukuju promene u koncentracijama molekularnih komponenti sata do nivoa koji je u skladu sa odgovarajućom fazom u 24-h ciklusu. Nizvodno od satova su njihovi „izlazi“: biološki procesi čiju periodičnost i vremenski poredak kontrolišu, sve do nivoa ponašanja. Na molekularnom nivou, generalno uključuje dva tipa mehanizama: transkripcioni (regulacija transkripcije gena, na nivou DNK, odnosno njihova kopija u obliku RNK glasnika) i post-transkripcioni (regulacija koraka koji se nalaze nizvodno od transkripcije). Precizniji časovnici uspešnija sinhronizacija – život kao i naš savremen način života bili bi nemogući  bez merenja vremena u svakoj  tački prostora na Zemlji i svemiru -  a svi ti brojni časovnici  treba da budu medjusobno sinhronizovani. Bez "sinhronizacije" nema ništa od života i komunikacija. Nažalost ne postoji signali beskonačne brzine koji bi problem sinhronizacije činile trivijalnim.

 

Zoran Stokić

12.09.2024.