Razbijanje osnovnih čestica za čovečanstvo: 70 godina CERN-a

 

SCITECH Autor: Dojče vele 29. sep 202423:37 CENTAR ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA, ŠVAJCARSKADiego Grandi/Shutterstock

 

 

CERN je epicentar naučnih otkrića od 1954. uključujući otkriće Higsovog bozona - Božije čestice. Naučnici se nadaju da će novi, veći akcelerator čestica, dovesti do još više otkrića u narednim godinama, piše DW.

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, poznatija kao CERN, predstavlja mesto naučnih otkrića. Od 1954. hiljade najboljih svetskih naučnika i mladih umova okupljaju se u Švajcarskoj pre svega da bi istražili kako funkcioniše univerzum, prenosi DW.

Usput je bilo mnogo praktičnih inovacija poput svetske mreže (World Wide Web – WWW). Njihova istraživanja pomogla su u izradi snažnijih računara i mikročipova, poboljšanju tehnologija u zdravstvu, energetici, i unapredila su analizu velikih količina podataka, kvantno računarstvo, superprovodljive magnete i hlađenje ugljen-dioksidom za računare.

Ove nedelje, 29. septembra, CERN proslavlja 70. godišnjicu postojanja.

Veliki hadronski sudarač

CERN je možda najpoznatiji po svom ogromnom podzemnom akceleratoru čestica, poznatom kao Veliki hadronski sudarač (Large Hadron Collider, LHC) koji radi od 10. septembra 2008. Smešten je u kružnom tunelu obima 27 kilometara, na dubini od 50 do 175 metara ispod francusko-švajcarske granice, u blizini Ženeve.

 

LHC je projektovan za kontrolisano sudaranje dva snopa čestica, uglavnom protona, koji se kreću u suprotnim smerovima. Usmeravaju ih superprovodljivi elektromagneti, uzrokujući da se sudare pri brzini bliskoj brzini svetlosti.Kada se čestice sudare, proizvode energiju koja se koristi za stvaranje novih čestica.

LHC je jedan od jedanaest drugih akceleratora čestica koji se nalaze u CERN-u.

Higsov bozon ili Božija čestica

Prioritet CERN-a je bio da se korišćenjem LHC-a pronađe Higsov bozon. Još 1964. Britanac Piter Higs, Belgijanac Fransoa Englert i drugi su predstavili su teoriju da čestice dobijaju masu interakcijom sa – kako su to nazvali – Higsovim poljem. Veliki hadronski sudarač eksperimentalno je dokazao ovu teoriju 2012. a Higs i Englert su dobili Nobelovu nagradu za fiziku 2013.

Zašto je Higsov bozon velika stvar? On je opisan kao Božija čestica koja spaja fundamentalne elemente univerzuma, objašnjava kako se dogodio Veliki prasak pre 13,7 milijardi godina – otkriva zašto čestice imaju masu.

Kada čestice nemaju masu, one se kreću univerzumom brzinom svetlosti, kao fotoni. Ali masa daje česticama gravitaciona svojstva, što ih na kraju usporava. Sa gravitacijom, one su sposobne da se spoje i formiraju druge elemente.

CERN ne pokušava da stvori „prave“ crne rupe

Eksperimenti na Velikom hadronskom sudaraču izazvali su strah da bi sudari čestica mogli da dovedu do nestanka naše planete Zemlje, proizvodeći male crne rupe.

 

Obično zamišljamo crne rupe koje se formiraju samo kada masivne zvezde implodiraju, ali neke teorije sugerišu da se male, kvantne crne rupe mogu formirati kada se čestice sudare. Ove mikroskopske crne rupe nisu nalik onima koje usisavaju materiju u svemiru. One bi postojale samo delić sekunde i bile bi potpuno bezopasne.

Istraživači iz CERN-a bi voleli da se stvori takva hipotetička crna rupa unutar akceleratora čestica, jer bi im to pružilo priliku da vide kako gravitacija funkcioniše na kvantnom nivou. A za to im je potrebna jača mašina od sadašnje.

Šta predstoji CERN-u?

Razvija se akcelerator druge generacije, pod nazivom „HL-LHC“ sa visokom luminoznošću. Nadogradnja će omogućiti povećanje broja sudara protona za najmanje pet puta.

Naučnici nameravaju da sprovedu detaljne studije Higsovih bozona, stvarajući najmanje petnaest miliona tih čestica svake godine.

Uz pomoć tehnologije za stvaranje više čestica (i sudara), CERN se nada da će naučiti više o nekada neuhvatljivom Higsovom bozonu i otkriti nove čestice koje nauci još nisu poznate.

Postoji i predlog da se napravi novi kružni sudarač (FCC) koji bio bi dužine veće od 90 km. Cilj bi mu bio da služi kao takozvana fabrika Higsovih bozona, Ali uz procenjene troškove od 9 do 21 milijardi evra, postavlja se pitanje da li FCC vredi tolikih para?

„Sa Higsovim bozonom smo pronašli ključ, ali još uvek ne znamo sve što on može da otključa“ rekao je Klaus Deš, nemački delegat u CERN-u sa Univerziteta u Bonu.

Postoji i globalno interesovanje za ovo fundamentalno istraživanje, kao i međunarodna konkurencija. Kina je 2018. predložila izgradnju sudarača od 100 km koji bi proizveo milion Higsovih bozona tokom sedam godina. U međuvremenu, američki Panel za određivanje prioriteta projekata fizike čestica (P5) odlučio je da podrži unapređenja u CERN-u umesto izgradnje zasebne fabrike Higsovih bozona. Japan je 2019. takođe pauzirao planove za svoj sudarač, Međunarodni linearni sudarač (ILC).

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ako je sud "materija se sastoji od atoma" - hipoteza, osoba koja ga donosi tvrdi da je možda istinita i ima nadu da će u budućnosti biti potvrđena ili falsifikovana. Nasuprot tome, fiktivni sud ima oblik "A treba smatrati kao da je B (a u stvari A nije B)". Pošto se takvi sudovi korisni jer su naši praktični ciljevi ti koji na kraju vode i ograničavaju teorijsko istraživanje, sledi da će svaka teorija nužno uključivati neke fikcije; teorije se neće u potpunosti sastojati od hipoteza, a još manje istinitih hipoteza. Atomi su korisne fikcije samo ako uspemo da ih operacionalizujemo - Demokrit nije uspeo. Imaginacija nas vodi iz skupu gde nema rešenja – u skup gde ima rešenja. Za razliku od Aristotela,Keplera, Njutn nije tragao za uzrokom koji "gura" planete oko Sunca, nego je tragao za formalnim "uzrocima" koji povezuju njihove matematičke trajektorije, on je Keplerove - tangencijalne fenomene - zamenio teorijom centralne sile (pomoću novih pojmova, mase, sile, inercije, ubrzanja). Procentualno danas se veoma veliki broj ljudi bavi naukom ali ipak nema novih imaginacija, revolucionarnih, koji bi stvorili sasvim nove teorije na novim baznim konceprima. U današnjoj slici kvantne fizike postoje brojne velike anomalije koje je CERN samo "uveličao"!

 

*

 

Leukipova i Demokritova mehanicistička filozofija pirode prva je sugerisala postojanje jednostavnog i racionalnog shvatanja procesa "promene" - "kretanja": oni su u svojoj atomističkoj teoriji pretpostavili "da se sve u svemiru može svesti isključivo na efekte kretanja atoma (atomi su različitih veličina i oblika – od toga zavisi krajnji finalni oblik nekog objekta) u praznom prostoru". Leukipova i Demokritova atomistička hipoteza, iako je imala dobre predispozicije jer je svoje prve postavke udaljila od neposrednih čulnih utisaka, nije postala operativna naučna teorija kretanja zato što nije u sebi sadržala nikakvo misaono sredstvo za prikazivanje te “promene”. Demokritov koncept atoma, napisan na starogrčkom "E atomos idea", sastoji se od "ideje" i "nedeljivog". Ali "atomos", pridev u rodu i broju, može se prevesti kao "nesalomiv", pre nego kao "atom" kao rodno neutralna imenica u modernom smislu. Imenica atom pojavila se posle Demokrita kod Aristotela sa značenjem "deo nedeljive materije".

Zoran Stokić

1.10.2024.

 

„Zvezdana noć“ Vinsenta van Goga u skladu je sa naučnom teorijom

 

SCITECH Autor: RTS 29. sep 202422:06 Vikipedioa/Public domain

 

 

Smatra se da zvezdana svetlost i uskovitlani oblaci "Zvezdane noći" Vinsenta van Goga odražavaju umetnikovo burno stanje uma kada je slikao delo 1889. godine. Analiza kineskih i francuskih fizičara ukazuje da je umetnik imao duboko intuitivno razumevanje matematičke strukture turbulencije.

Kao uobičajena prirodna pojava koja se primećuje kod tečnosti i gasa – vrtlozi vode, okeanske struje, protok krvi, olujni oblaci i dim cigarete ili iz dimnjaka – turbulentni tok je haotičan, jer pored srednje brzine strujanja, svaka čestica tečnosti ili gasa ima još i dodatnu brzinu koja može biti delimično u smeru glavnog strujanja, delimično suprotna smeru strujanja, prenosi rts.rs.

Običnom posmatraču ova pojava može da deluje kao nasumična, ali turbulencija ipak prati kaskadni obrazac koji se može proučavati i, barem delimično, objasniti pomoću matematičkih jednačina.

„Zamislite da stojite na mostu i gledate kako reka teče. Videćete vrtloge na površini, a ti kovitlaci nisu slučajni. Oni se uređuju u specifične obrasce, a ove vrste obrazaca mogu se predvideti fizičkim zakonima“, navodi Jongšijang Huang, vodeći autor studije koja je objavljena u naučnom časopisu Fizika fluida (Physics of Fluids). Huang je istraživač u Državnoj laboratoriji na Univerzitetu Sjamen u jugoistočnoj Kini.

Van Gogovo ulje na platnu Zvezdana noć, kako je navedeno u studiji, prikazuje izgled neba neposredno pre izlaska sunca sa prozora okrenutog prema istoku umetnikove sobe u Sen Remiju u južnoj Francuskoj gde je umetnik bio smešten pošto je sebi odsekao levo uvo.

Pošto su digitalizovali sliku, Huang i njegove kolege proučavali su skalu njenih 14 glavnih vrtložnih oblika da bi otkrili da li su u skladu sa fizičkim teorijama koje opisuju prenos energije od velikih vrtloga do malih dok se sudaraju i stupaju u interakciju jedni s drugima.

Zvezdana noć i teorije turbulencije

Atmosfersko kretanje naslikanog neba ne može se direktno izmeriti, pa su Huang i njegove kolege precizno izmerili poteze četkicom i uporedili veličinu poteza sa matematičkim skalama teorija turbulencije. Da bi procenili fizičko kretanje, koristili su relativnu osvetljenost ili osvetljenost različitih tonova boje.

Otkrili su da veličina 14 vrtloga u Zvezdanoj noći i njihova relativna udaljenost i intenzitet prate fizički zakon koji upravlja dinamikom fluida poznat kao Kolmogorovljeva teorija turbulencije.

Tokom četrdesetih, sovjetski matematičar Andrej Kolmogorov opisao je matematičku vezu između fluktuacija brzine protoka i brzine kojom se njegova energija raspršuje.

Huang i tim su takođe otkrili da se boja, u najmanjoj skali, meša sa nekim pozadinskim vrtlozima i kovitlacima na način koji predviđa teorija turbulencije, prateći statistički obrazac poznatog kao Batčelorovo skaliranje. Batčelorovo skaliranje matematički predstavlja kako se male čestice, kao što su alge koje lebde u okeanu ili komadići prašine na vetru, pasivno mešaju sa turbulentnim tokom.

„Ovo je kul. Zaista, ovo je vrsta statistike koju biste očekivali od okeanskih struja ili prašine i čestica u vazduhu“, rekao je Džejms Biti, postdoktorand na Odeljenju za astrofiziku na Univerzitetu Prinston u Nju Džersiju za Si-En-En. Biti nije bio uključen u pomenutu studiju, ali se bavio sličnim istraživanjima umetničkih dela.

„U svojim istraživanjima sam zaista proučavao samo velike vrtloge na slikama, tako da nisam uočio ovu drugu relaciju“, dodaje, misleći na Bačelorovo skaliranje.

„Neverovatna slučajnost“

Naravno, rekao je Huang, Van Gog sigurno nije bio upućen u matematičke jednačine, ali je verovatno proveo dosta vremena posmatrajući turbulencije u prirodi.

„Mislim da je ova fizička veza morala biti ugrađena u njegov um, i otud ova čuvena slika, Zvezdana noć, oponaša pravi tok“, ističe Huang.

Biti se slaže. „“Neverovatna je slučajnost da Van Gogova prelepa slika poklapa sa formulama turbulencije.“

„Ovo ima nekog smisla – modeli su konstruisani u pokušaju da se shvati statistika vrtloga i turbulencije na više skala, pri čemu svaki vrtlog komunicira sa drugim kroz turbulentnu kaskadu. U nekom smislu, Van Gog je naslikao nešto što predstavlja ovaj fenomen, pa zašto onda ne bi došlo do konvergencije između teorijskih modela i statistike Van Gogovih vrtloga?“

Wikipedia/Public domain

Istraživački tim je izvršio istu analizu i otkrio isti fenomen na dve druge slike, na jednoj slici, Luka u Brajtonu, koju je napravio britanski umetnik Džon Konstabl 1826-7, a na drugoj fotografiji Jupiterove velike crvene mrlje, snimljene Nasinom svemirskom sondom „Vojadžer“ 15. marta 1979. godine

„Za razliku od Zvezdane noći, ovoj slici nedostaju dobro definisani vrtložni obrasci, ali oblaci su bogati strukturama različitih razmera, koje podsećaju na one koje se često viđaju na nebu,“ navodi se u studiji o Konstablovom umetničkom delu.

Na izložbi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Zvezdana noć je izuzetno popularno umetničko delo koje je reprodukovano od Lego kockica, dronovima i dominama.

Misterija fizike

Huang napominje da su se naučnici dugo borili da opišu turbulentni tok u dinamici fluida na način koji bi im omogućio da predvide fenomen i da kompletno objašnjenje ostaje preovlađujuća misterija fizike. Temeljno razumevanje bi pomoglo u prognozi vremena, turbulencijama tokom leta i mnogim drugim procesima, ističe naučnik.

„Čak i posle više od 100 godina proučavanja, mi čak ne znamo kako da definišemo ovaj složeni fenomen“, naglašava Huang. „To je izuzetno važno, ali je izuzetno teško.“

Činjenica da se Zvezdana noć podudara sa statističkim modelima turbulencije iako se umetničko delo zapravo ne pomera može ukazivati da su statističke metode i alati manje precizni nego što su naučnici možda mislili, navodi Biti. Slika se ne može precizno izmeriti jer „„Zapravo nije turbulencija. Nema kinetičke energije.“

Međutim, Biti naglašava da je veliki obožavalac ovog umetničkog dela i da ono odražava univerzalnost i lepotu turbulencije.

„Ono što se iz ovakvih studija može zaključti je i to da je Van Gog uhvatio deo ove univerzalnosti u svojoj Zvezdanoj noći. I mislim da ljudi to znaju. Oni znaju da je nešto divno ugrađeno u ovu sliku i to nas privlači“, zaključuje Biti.

 

 

***

Komentar

***

 

Glavni pokretač Njutna da 1687., napiše "Principe", je da primeni svoju silu gravitacije na kretanja planeta, njenih satelita, kometa (da uprosti fizički model i uprosti funkcije sila). To je bilo u opoziciji sa tada vodećom cartezijanskom teorijom - univerzum je ispunjen materijom koja se pomoću nekog prvobitnog kretanja pretvorila u - sistem vrtloga - koji drži planete, zvezde, Sunce i komete na svojim putanjama. Protivrečnosti i neoperativnost ove teorije Hobs, Ving i & pokušavli su da poprave povezivanjem - teorije vrtloga sa Keplerovim kvazi-vrtlogom. Na tom tragu kretao se Isak Njutn. U svom prvom radu 1666/7 "Hidrostatika" (neopravdano zapostavljen rad) Njutn je napisao filozofski ogled u kome je pokušavao da opovrgne ideje Dekartove filozofije prirode, na primer, da je svet "neograničen" ali ne i "bezgraničan", da je kretanje relativno, da sile deluju isključivo preko kontakta; da je Dekart pobrkao prostornost sa praznim prostorom, da je teorija vrtloga bila posledica identičnosti izmedju prostora i materije (što po I.NJ., dovelo do nemogućnost kretanja projektila i planeta).

 

*

 

Vingovi zakoni:

I.        Zbog kretanja Sunca oko svoje ose u centru planetarnog sistema - sva nebeska materija nošena je u krug sa zapada ka istoku, slično vrtlogu.

II.     Sila i kretanje te nebeske materije nose oko Sunca zemlju i druge planete.

III.     Što su one bliže centru i pokretnoj sili Sunca, to su brže pokretane...

 

Zoran Stokić

30.09.2024.

 Danski arheolozi iskopali 50 neobično dobro očuvanih skeleta Vikinga

 

 

SCITECH Autor: Hina 28. sep 202423:21 REUTERS/Tom Little

 

 

 

Iskopavanje velikog groblja iz doba Vikinga u Danskoj otkrilo je 50 neobično dobro očuvanih skeleta za koje arheolozi očekuju da će pomoći da se rasvetle životi nordijskih naroda najpoznatijih po svojim pomorskim podvizima u srednjem veku.

 

Skeleti, otkriveni u blizini trećeg po veličini grada u Danskoj, Odensea, ostali su netaknuti zbog visokog nivoa vode i povoljnih uslova tla koji su sprečili njihovo raspadanje, rekao je Majkl Bore Lundo, šef iskopavanja u Muzeju Odense.

 

„Obično kada iskopavamo vikinške grobove, bili bismo srećni kada bi u grobu pored grobnog prilozi ostala dva zuba. Ali ovde imamo potpuno očuvane skelete“, rekao je Lundo.

 

„Skeleti su tako neverovatni. Tako su dobro očuvani, sa pet prstiju na rukama i nogama. A to otvara čitav niz novih mogućnosti za otkrića“, rekao je on.

 

Retki artefakti poput noževa, staklenih bisera i broševa datiranih između 850. i 970. godine takođe su pronađeni tokom iskopavanja koje je počelo pre šest meseci.

 

Lundo je rekao da grobni predmeti pokazuju da je većina ljudi bila deo male poljoprivredne zajednice, iako je žena višeg statusa sahranjena sa srebrom ukrašenim nožem i komadom stakla, što je bilo retko u doba Vikinga.

 

Arheolozi su uzeli uzorke tla da bi tražili polen kako bi utvrdili u koje doba godine je osoba sahranjena i koju odeću je nosila.

 

Rendgenski snimak bloka zemlje sa lokaliteta otkrio je ovalni broš, kultni komad nakita iz doba Vikinga povezan sa ženskom odećom, prekriven drvetom i ljudskim ostacima.

 

Na poleđini drugog broša sa ornamentima specifičnim za period, mineralizovani tkani fragmenti tekstila dali su dokaz o vrsti haljine koja se nosila u doba Vikinga, rekli su arheolozi.

 

Većina skeleta je izvađena iz grobova i spakovana u kartonske kutije u muzeju da se osuše pre pregleda i završnog čišćenja.

 

 

***

Komentar

***

 

Ratoborni  Vikinzi, mornari i osvajači, naoružani od glave do pete, plove morima od Arktičkog okeana do Kaspijskog mora na svojim brodovima izrezbarenim životinjskim glavama na pramcu. Ova spektakularna ali površna  slika "kralja mora", potpuno je zamaglila društveno okruženje u njegovoj domovini iz kojeg je i sam morski kralj izašao.  Iza njega su oni koji su orali zemlju, kosili seno, pecali i napasali stoku, odnosno obavljali svakodnevne poslove na kojima je izgrađena cela - nedespotska - kultura vikinškog doba i bez kojih bi brod Vikinga bio nemoguć. Sredljovekovni hroničari su događaje iz tog perioda od 9 do 12 veka prikazivali kroz ideološke (hrišćanske) naočare, kada su govorili o Vikinzima to je "rat, pljačka, istrebljenje stanovništva" ali su svoje "podvige" ("rat, pljačka, istrebljenje stanovništva")  predstavljali bez ikakve osude, pa su u njihovim izveštajima to - "bogougodni" hrišćanski ratovi - protiv nevernika: muslimana ili Slovena,..., Balta.

 

*

 

Reč "odal" - nasledna zemlja -  takođe je značila "domovina" na staroskandinavskom jeziku. Po mišljenju Skandinavaca iz paganskih vremena, svet ljudi nije bio ništa drugo do veliko imanje: oko njega je ležao svet divova i strašnih čudovišta. Stoga je svet ljudi nazvan "Midgard" (bukvalno: "ono što se nalazi unutar ograde"), a svet divova i čudovišta -  "Utgard" ("koji se nalazi izvan ograde"). Čovek i imanje bili su neraskidivo povezani. Ova veza se smatrala svetom.

 

Zoran Stokić

29.09.2024.

 

Umrla glumica Megi Smit, zvezda filmova o Hariju Poteru

 

 

SHOWBIZ Autor: M. Ž., BBC 27. sep 202415:34 REUTERS/Peter Nicholls

 

 

Britanska glumica Megi Smit, poznata po filmovima o Hariju Poteru i "Dauntonskoj opatiji", umrla je u 89. godini, saopštila je njena porodica.

 

Legenda britanske scene i filmskog platna, osvojila je dva Oskara tokom svoje karijere – za film „The Prime of Miss Jean Brodie“ 1970. i „California Suite“ 1979. godine.

 

U Velikoj Britaniji je imala titulu dame.

 

U saopštenju njenih sinova Tobija Stivensa i Krisa Larkina stoji da je glumica preminula mirno.

 

„Sa velikom tugom moramo da objavimo smrt Dame Megi Smit. Umrla je mirno u bolnici rano jutros, u petak, 27. septembra. Bila je sa svojim prijateljima i porodicom. Ostavlja dva sina i petoro unučadi koji su tužni zbog gubitka svoje izuzetne majke i bake“, napisali su, prenosi BBC.

 

Oni su zahvalili osoblju u bolnici „Čelsi i Vestminster“ na brizi i, kako su naveli, neograničenoj ljubaznosti tokom glumičinih poslednjih dana.

 

„Zahvaljujemo vam na svim vašim ljubaznim porukama i podršci i molimo da poštujete našu privatnost u ovom trenutku“, naveli su.

 

Karijera Dame Megi Smit počela je u pozorištu, ali je svoju prvu nominaciju za Baftu dobila u melodrami iz 1958. godine „Nowere to go“.

 

Godine 1963. Lorens Olivije joj je ponudio da glumi ulogu Dezdemone pored njega kao Otela u londonskom Narodnom pozorištu, a dve godine kasnije snimljen je film sa originalnom glumačkom postavom. Za tu ulogu Megi Smit je bila nominovana za Oskara.

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=CXA0N55c3iw

The Prime of Miss Jean Brodie (1969) ORIGINAL TRAILER

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=xetPWLjrZCc

A Room With A View Trailer 1986

 

 

Pamtićemo je pre svega iz filmske drame karaktera: "Najbolje godine gospođice Džin Brodi" ("The Prime of Miss Jean Brodie" 1969. VB)  gde je Megi Smit maestralno odigrala kompleksan neurotični karakret  - nastavnice u školi za devojčice Marsije Blejn u Edinburgu, u Škotskoj, 1930-ih godina koja je nekritički verovala da je dobar nastavnik, dobra ljubavnica, da je politički pismena - premda je oko sebe širila romantičarske iluzije o Franku i Musoliniju, što je jednu učenicu koštalo života... Slično je vrhunski gradila karakter Charlotte Bartlett družbenice glavne junakinje Lucy Honeychurch u "Sobi sa pogledom" ("A Room with a View" 1985.VB).

Zoran Stokić

28.09.2024.

 Milica Kralj: Situacija je mračna, probili smo dno i ono je sada visoko – pa možemo još padati

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 26. sep 202417:52 Izvor: N1 Beograd

 

 

"Meni su slike iz Novog Sada sa Filozofskog fakulteta bile jako potresne i vratile su me u vreme kada sam ja bila student, a to je bilo jezivo vreme za mlade ljude. Ali takvo jezivo i ogoljeno nasilje kao u Novom Sadu nisam doživela. I još veća mi je šamarčina bila ćutanje kolega, fakulteta i Rektorata jer zbog tog ćutanja ispada da je to što se desilo još jedna stvar na koju, kao, treba da se naviknemo", rekla je za N1 rediteljka Milica Kralj.

 

„Šokantno je da nema reakcije akademske zajednice, institucija. Meni je to kao građanki zabrinjavajuće i osećam se nebezbedno jer je sve postalo nasilje, možda je i sama želja da se neko školuje i poštuje neke demokratske principe, postalo nenormalno. I to je isto nasilje i guši sve nas i sve što smatram normalnim životom“, rekla je u emisiji Dan uživo rediteljka Milica Kralj.

 

Komentarišući napad aktivista SNS na nju, kada ju je jedan udario preko ruke, Kralj je rekla da o tome nije dobila nikakvu zvaničnu informaciju od policije.

 

„Nisam dobila nikakvu informaciju od policije, i da su mi više naudili ne verujem da bi se išta dogodilo. Ali i taj udarac je manje nasilje od nasilja kojim su građani ubijeni u pojam. Pogledajte to nasilje na univerzitetu u Novom Sadu, sve je dovedeno do apsurda i šalje se poruka – kupi diplomu, učlani se u pariju, ćuti, imaš posao, a nema veze što pojma nemaš da radiš. Njima normalni ljudi nisu potrebni, takvi građani su trećeg reda“, navela je rediteljka.

 

Rediteljka kaže da kao profesorka ima „tu sreću da je njeni studenti leče“.

 

„Mene moji studenti leče. Oni mi bude nadu svojim lepim vaspitanjem, željom da nešto nauče, pameću i sve ređe se nalaze takvi mladi ljudi koji žele i da čuju šta ti imaš da im ti kažeš. To je retko ali je prelepo i to je moje svetlo na kraju tunela i moja privilegija. Moji studenti imaju priliku da se otisnu u neki drugi svet jer kada smo na času mi smo u svetu u kojem promišljamo sami i to izvlači iz nas nabolje. To je velika privilegija i moja i njihovog studiranja jer nam dopušta neki lepšti svet dok ljudi sve manje imaju tu mogućnost. I to mi teško pada. Samim tim što je budžet za kulturu nula to onemogućava ljudima da zavire u te lepše svetove“, objasnila je rediteljka Milica Kralj.

 

Sam izbor ministara, objasnila je ona, pokazuje kakav je odnos vlasti prema nekom resoru, ali i sam pristanak na to da neko pristane da bude na čelu resora koji ima nulu u budžetu dok taj isti prima platu govori mnogo i „taj čovek za mene nije nikakav reper“.

 

Milica Kralj poručuje da bez obzira na to, kako kaže, što je situacija u društvu „najlošija do sada“ da građani moraju da se „presaberu“.

 

„Građani moraju da se saberu i da uvek znaju i imaju na umu da je moć kod njih. Situacija je najlošija, ne vidi se izlaz, ali ja uvek verujem utopijski da će se otvoriti neki izlaz. Situacija je mračna i probili smo dno i ono nam je pobeglo. Dno nam je sada visoko i možemo još padati dokle god možemo. Ja kada kažem – nećete kopati, to me ispunjava nadom, a ako razmišljam – da li će ili neće kopati, onda gupim nadu. Tako da, nećete kopati“, zaključila je rediteljka Milica Kralj.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Vlast je izvukla pouku iz 1992. Shvatili su da ih sa vlasti jedino mogu srušiti studenti + građani. I otada sprovode "program" antigrađanizacije. Da bi sprečili pojavu novih građana, fakulteti su "iznutra" preko Bolonje i na druge načine, svi kriterijumi su sniženi... pretvoreni u svoju suprotnost. Umesto da proizvode stručnjake, građane, autonomne ličnosti proizvode drveno-gvožđe, malograđanske - "pink stručnjake", podanike. Tako smo stigli do ovoga što je opisala rediteljka Kralj. Mi koji smo na to blagoveremeno upozoravali, kada je to u startu trebalo sprečiti (jer način na koji školujete struke - je najvažnije za budući život društva) nismo bili podržani, svi su se pravili neverne Tome, ne samo političari nego i akademska zajednica, kulturna zajednica... Vlast je uspešno sprovela antigrađanizaciju, pride, nas koji smo na to skretali pažnju poslala je na đubrište...

 

Zoran Stokić

27.09.2024.

 

Lejdi Gaga snimila spot u pariskom Luvru

 

 

SHOWBIZ Autor: Hina/AFP 25. sep 202423:29 0 REUTERS/Mina Kim

 

 

 

Novi video-spot pop zvezde Lejdi Gage, snimljen u Luvru početkom septembra, može da se pogleda na internetu, a povodom početka prikazivanja filma "Džoker" u kome ona glumi, kao i povodom otvaranja izložbe posvećene ludama u umetnosti.

U video-spotu koji može da se vidi na profilima Luvra i Gaginom Instagramu i TikToku, ona šeta muzejom izvodeći pesmu napisanu tim povodom, obučena u kratku haljinu i patike, sa kratkom crvenom perikom na glavi.

Umetnica, koja je svojim nastupom letos obeležila otvaranje Olimpijskih igara u Parizu, a čiji novi album „Harlequin“, urađen za taj film izlazi u petak, šeta muzejom noću sve do Mona Lize. Pošto je dobro osmotri, pivačica joj karminom iscrtava osmeh na zaštitnom staklu, a potom se okrene ka kameri i na licu joj se vidi suza.

Na pitanje u vezi tog postupka koji evocira vandalizam počinjen zadnjih meseci u nekoliko muzeja na poznatim slikama, među kojima i na Mona Lizi, Louvr je istakao da je ta scena „čista fikcija“, zamišljena kao „omaž“ liku Džokera i Leonarda da Vinčija.

„Luvr se udružio sa Warner Bros Pictures studijom, koji je producirao video, u saradnji sa pop zvezdom“, saopšteno je iz muzeja za AFP.

Muzej je time obeležio otvaranje sezone izložbom posvećenom dvorskim ludama, među kojima je i „Džoker“, koje se često mogu videti na slikama od 13. do 16. veka, kao i početak prikazivanja filma „Džoker: Ludilo u dvoje“ sa Hoakinom Feniksom i Lejdi Gagom.

Film počinje da se prikazuje u prvoj nedelji oktobra.

Muzeju Luvr ovo nije prvi put da sarađuje sa muzičkim zvezdama.

2016. godine Will.i.am je snimio spot sa animiranim muzejskim slikama pod nazivom „Mona Lisa smile“.

Godine 2018. Bijonse i Džej Zi snimili su u muzeju spot „Apeshit“, uključujući sliku „Brodolomci s fregate Meduze“, kojim su želeli da istaknu jednakost kultura i mesto crnaca u istoriji umetnosti.

Muzej je nedavno objavio i slike privatne posete Selin Dion, pre njenog nastupa na Olimpijskim igrama.

 

Pogledati video:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/lajdi-gaga-snimila-spot-u-pariskom-luvru/

 

***

Komentar

***

Zabava budući da je namenjena masi - snižava standarde. Eho - ubrzanog rasta stanovništva i proizvodnje na Zemlji od 1800., doveo je do toga - da je novac postao zamena za sve drugo pa čak i za vrline,., moral. Novac i tržište (bez bilo kakvih ograničenja) koje se stalno širi - je tu da ti omogući - da se oslobodiš svake  teskobe; konzumiraj sve i odmah. Stari moral je srušen ali novi nije izgrađen. I muzeji su na tržištu - snalaze se, naterani su - da bi preživeli - na svaku ludost. Zaboravili smo da nije zabava održala Homo sapijens u životu, održali su ga tehnika, kultura i nauka i njihovi mem-ovi - koji su danas u defanzivi.  "Mem" je ideja, ponašanje ili stil koji se širi putem imitacije od osobe do osobe - upravlja budućim životom! A pošto Ledi Gaga, Ronaldo i & imju po 1 milijardu pratioca - njihovi memovi mlade na Zemlji "uče" neodgvornom ponašanju. Da neće možda malograđani, trutovi i paraziti da se odupru klimatskim promenama tako što će kreirati novu ekološku nišu?

 

Zoran Stokić

26.09.2024.

 

Pištalo: Mladi nemaju kondiciju da čitaju, ali knjige iz naših života ne mogu nestati

 

 

KULTURA Autor: Beta 23. sep 202413:15 0 komentara

 

 

Pisac Vladimir Pištalo ocenio je da se danas čita manje, da mlade generacije namaju kondiciju da čitaju, ali je i dodao da knjige ne mogu nestati iz života ljudi. Pištalo je ovogodišnji dobitnik nagrade "Nagrada “Prozart” Međunarodnog literarnog festivala “PRO-ZA Balkan”. Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/pistalo-mladi-nemaju-kondiciju-da-citaju-ali-knjige-iz-nasih-zivota-ne-mogu-nestati/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Zvučna kakofonija pretvorila je čoveka u "slušaoca" a onaj ko sluša ne misli! Za vrstu Homo sapijens ne postoji znanje kao episteme ono je uvek mnjenje. Otuda - "znanje" u nekom društvu je - "prihvaćeno verovanje" - a ne "ispravno verovanje". Potreba za potpunim objašnjenjem svega stara je koliko i čovekova kultura, a nedostatak takvog objašnjenja izvor je našeg najdubljeg straha. Objašnjenja magova, vračeva a kasnije mitotvoraca bila su "prihvaćena verovanja" ne zato što su bila pouzdana nego zato što su smirivala čovekov strah. Razdvajajući činjenice od normi nauka je stvorila prilično pouzdane istine; koje su (pride) obesmislile istine magova, teologa, filozofa,..., umetnika. Ali bila je to Pirova pobeda jer za razliku od animističkih "istina" (iracionalne iluzije sigurnosti) naučne istine ne da nisu neutralisale - strah od nepoznatog i smrti - nego su taj strah još više uvećale. Zato i u 20/21 veku "prihvaćena verovanja" na Zemlji su "istine" magova,..., popova, političara.

 

Zoran Stokić

24.09.2024.