Sedam naučnih želja
za 2025. godinu
SCITECH Autor: Deutsche Welle 01.
jan 202516:52 veštačka inteligencijaShutterstock/Ground Picture
Ono što zvuči kao naučna
fantastika uskoro će postati stvarnost: tehnološki napredak i veštačka
inteligencija rešiće neke od važnih izazova našeg vremena, dok će istovremeno
otvoriti nova etička pitanja.
Analiza krvi za Alchajmerovu
bolest, presađivanje svinjskih bubrega ljudima ili visokoefikasni lekovi protiv
HIV-a – 2024. donela je senzacionalna otkrića iz različitih oblasti nauke, piše
Dojče vele.
Neki od njih imaju potencijal da
reše najvažnije izazove današnjice: bolesti, glad, energetsku tranziciju,
dezinformacije i klimatske promene.
Prva želja: veštačka
inteligencija u službi čovečanstva
Veštačka inteligencija (VI) će
2025. zaista prožeti naš svakodnevni život i radno okruženje. To daleko
prevazilazi četbotove koji se koriste u kontaktu s korisnicima, lične asistente
na bazi veštačke inteligencije ili autonomna vozila. Tek počinjemo da shvatamo
koje mogućnosti i rizici leže u ovoj tehnološkoj revoluciji.
Veštačka inteligencija će u
mnogim oblastima obavljati zadatke brže i efikasnije od ljudi, što će učiniti
mnoge poslove suvišnim.
S druge strane, ona može da
koristi ljudima u medicini, jer bolesti poput raka ili Alchajmera mogu biti
ranije prepoznate i lečene. Algoritmi veštačka inteligencija lako prepoznaju
sumnjive obrasce koji bi možda promakli lekarima na snimcima rendgenom,
ultrazvukom ili magnetnom rezonancom.
Zato bi bilo poželjno postići
ravnotežu između korisnih inovacija i potrebne regulative. Treba da koristimo
veštačku inteligenciju kao alat za dobrobit čovečanstva – pojednostavljeno
rečeno, poput vatre koja nam služi za kuvanje ili grejanje, ali kojom možemo i
zapaliti kuću.
Druga želja: dekarbonizacija i
inovacije u skladištenju energije
Kako bi se usporile klimatske
promene, neophodno je intenzivirati korišćenje obnovljivih izvora energije.
Solarna i vetroenergija će 2025. postati još efikasnije i pristupačnije.
Posebni pomaci se očekuju u
skladištenju viška energije, što će omogućiti stabilno snabdevanje bez obzira
na vremenske uslove.
Shutterstock
Velika skladišta energije mogu
uključivati hemijske (baterije, redoks protok baterije, superkondenzatori,
vodonik) ili fizičke metode skladištenja (zamajci, pumpe i skladištenje
komprimovanog vazduha).
U automobilskoj industriji 2025.
bi mogle biti predstavljene prve baterije s čvrstim elektrolitima, koje su
snažnije, brže se pune, lakše su i dugotrajnije od današnjih litijum-jonskih
baterija. Takođe su poželjni alternativni tipovi baterija, koji ne zavise od
skupih i retkih elemenata poput litijuma i kobalta.
Cink, magnezijum ili
aluminijum-jonske baterije, kao i cink-vazdušne baterije još uvek nisu tako
moćne kao litijumske, ali koriste resurse koji su široko dostupni. A neke
natrijum-sumporne ili redoks baterije se već uspešno koriste.
Treća želja: razumevanje
komunikacije životinja uz pomoć veštačke inteligencije
Jezici, koliko god bili lepi i
raznovrsni, uglavnom se sastoje od pravilnih obrazaca. Veštačka inteligencija,
majstor u prepoznavanju i reprodukciji obrazaca, mogla bi omogućiti ostvarenje
drevnog ljudskog sna: razumevanje kitovih pesama, ptičjeg cvrkuta ili skičanja
majmuna. Sledeći korak bio bi – komunikacija sa životinjama.
Shutterstock/Chendongshan
To bi fundamentalno promenilo
našu percepciju čoveka kao „krune svega što postoji“, slično kao što nas je
astronomija naučila da Zemlja nije centar univerzuma. Ipak, moramo biti spremni
na mogućnost da nam se poruke životinja možda neće dopasti.
Četvrta želja: borba protiv
lažnih informacija
Dipfejk-sadržaji idezinformacije
predstavljaju ozbiljnu pretnju društvu, jer negativno utiču na javno mnjenje i
političke procese.
Zbog zloupotrebe veštačke
inteligencije, broj lažnih informacija značajno raste, a postaje sve teže
razlikovati stvarne, autentične sadržaje od manipulisanih.
Poželjno je razviti sisteme
veštačke inteligencije koji bi u realnom vremenu prepoznavali i uklanjali
dezinformacije i dipfejkove. Iako će to uvek biti igra „mačke i miša“, vredno
je truda zbog društvene sigurnosti.
Peta želja: vakcine protiv raka
Iako se ne možemo direktno
vakcinisati protiv raka, moguće je vakcinisati se protiv infekcija koje izazivaju
određene vrste raka. Trenutno postoje dve efikasne vakcine: protiv HPV-a
(humani papiloma virus), koji izaziva rak grlića materice, i protiv hepatitisa
B, koji može izazvati rak jetre.
Pandemija koronavirusa donela je
ogromne pomake u mRNA tehnologiji, koja je omogućila razvoj vakcina protiv
SARS-CoV-2 u rekordnom roku.
Ta tehnologija sada otvara nova
poglavlja i u istraživanju raka.
Poželjno bi bilo da se u bliskoj
budućnosti razviju vakcine i protiv raka kože (melanoma), raka pluća, dojke i
pankreasa.
Šesta želja: korisna genetska
manipulacija uz CRISPR-tehnologiju
„Genetska manipulacija“ ne znači
nužno neprirodne biljke ili „dizajnirane bebe“. Poželjno bi bilo promeniti
svest o ovoj temi.
Budući da klimatske promene imaju
drastične posledice, a broj stanovnika raste, potrebne su nove usevne biljke
otporne na nepovoljne vremenske uslove i štetočine.
Shutterstock/ Balazs Vekony
Poljoprivreda će profitirati od
revolucionarne CRISPR-tehnologije, koja može osigurati snabdevanje hranom čak i
u područjima najteže pogođenim klimatskim promenama.
U medicini će zahvaljujući
genetskoj terapiji uskoro biti izlečene bolesti poput anemije srpastih ćelija i
cistične fibroze. Takođe, razvijaju se precizne genske terapije za
kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, rak, HIV i malariju.
Sedma želja: pristupačna medicina
za sve
Sramotno je što danasljudi i
dalje gladuju ili umiru od gladi. Takođe je sramotno što postoje veoma efikasni
lekovi koje mnogi ne mogu da priušte. Nedostatak pristupa ovim lekovima u
siromašnijim zemljama je star problem.
doktor, pacijent,
lekarMaster1305/Shutterstock
AIDS, tuberkuloza i hepatitis C
mogli bi se uspešno lečiti i u zemljama globalnog juga, ali patenti čiji su
rezultat visoke cene, sprečavaju njihovu široku primenu.
Naravno, medicinska istraživanja
i razvoj moraju biti isplativi za institute i farmaceutske kompanije. Međutim,
za pravednu distribuciju lekova na globalnom nivou, poželjno je odvojiti
troškove razvoja od prodajne cene i istražiti nove pristupe u istraživanjima.
***
Komentar
***
Girolamo Cardano
(1501 - 1576)
Danas je biti polimat ustvari
pežorativno – a bez njih nema pravih dobrih novih ideja! Već 450 g, nije poznato zašto je, jedna on najvećih
polimata Kardano uhapšen u Bolonji 1570. Praksa inkvizicije, uhapšenima nije
bilo neophodno reći razlog hapšenja! Proveo je
3 meseca u zatvoru a 4 u kućnom pritvoru, morao je da plati kaznu od
1800 zlatnih kruna – (i) zabranjeno da se bavi nastavom i da izdaje nove
knjige.
Prof medicine koji je dao toliko doprinosa i u drugim poljima. U svojoj
prirodnoj filozofiji pokušao je da shvati prirodu i naš svet misli - kao
jedinstvenu celinu - pomoću princip o animiranoj iskonskoj materiji. Lajbnic se
kasnije nadovezao na ovu ideju - svojom monadologijom, gde posebno ističe delo
Kardana. A Kardanove ideje o "simpatijama" i "antipatijama"
u mikro i makro kosmosu u "De rerum varietate" pomogle su Njutnu da
stvori svoj arhetip sile gravitacije. U "Traktatu
o pesmama" razvija metafiziku snova polazi od fizičkog uzroka, koju je u
20 veku Frojd uzdigao do nauke, kaže da je glavnih izvora inspiracije našao kod
"pionira ove oblasti Kardana". Bio je pionir i u "kameri opskura"
(dodao je sočivo); bio je pionir i u kriptografiji kao pronalazač jednostavnog
uređaja za šifrovanje "Kardanova rešetka". U "Liber de ludo
aleae" prvi je naučno tretirao verovatnoću – tim putem su nastavili Ferma
i Paskal. Bio je pionir u algebri,..., mehanici – nije slučajno Šekspirov Hamlet
dok na sceni izgovara "Biti ili ne biti?" držao u ruci Kardanovu
knjigu "Cardanus Comforte"!
Zoran Stokić
2.01.2025.
