"Компјутери ће нас надмашити у сваком погледу"

 Политика Online четвртак, 29.08.2019.

ШАНГАЈ – Извршни директор америчке компаније „Тесла” Илон Маск је изјавио да рачунари у све више сфера постају паметнији од људи и да ће се тај тренд наставити.

„Знатно ће нас надмашити у сваком погледу. То вам гарантујем”, рекао је Маск на Светској конференцији о вештачкој интелигенцији у Шангају, где је на бини говорио заједно са директором кинеске Алибабе, Џеком Ма, преноси Си-Ен-Би-Си.

Маск је дао пример како вештачка интелигенција годинама напредује и како је данас способна да се такмичи са људима у шаху и у кинеској друштвеној игри Го.

„Ваш мобилни телефон би могао буквално да уништи светског првака у шаху,” рекао је Маск у обраћању Ма, преноси Танјуг.

С друге стране, Џек Ма је имао другачије мишљење, наводећи да је немогуће да машине контролишу људска бића.

 **********

Mi nismo računari. Formalno-logičko dokazivanje je samo deo vrste Homo sapiens  i naše "naučne priče" postoje čitavi delovi nauke koji se ne mogu formalno-logički urediti, te nam je zato potrebna "kritičko mišljenje, "učenje na greškama", "retorika", "polemika", da nas uputi u davanje "dobrog razloga" u stvarima o kojima prosuđujemo. Kada je Njutn, na primer, vođen "dobrim razlozima", uveo koncept gravitacije – budući da taj koncept nije mogao da se formalno-logički izvede iz razumljivih principa – Lajbnic ga je optužio da se bavi "okultnim kvalitetima i da uvodi čudesa u prirodnu filozofiju"...Korak kojim se u nekoj teoriji dodaje neki novi bazni pojam ili aksiom – ne može se shvatiti mehanicistički, ne može se formalizovati. Taj stvaralački korak je slobodna igra ljudskog duha, pronalazak iznad logičkih procesa. On je središnji čin imaginacije vrste Homo sapiens u nauci i jednak je činu stvaranja nekog umetničkog dela on je slučajan i neponovljiv.

31.08.2019.

Зоран Стокић

Čarls Darvin 

i „gnusna misterija“ koja ga je mučila do kraja života

BBC News na srpskom 25. avgusta 2019.

 

Dođe vreme za nove ideje, da je Darvin umro u detinjstvu teorija evolucije bi ipak nastala. Darvin je 20 godina prikupljao činjenice koje bi podupirale novu teoriju (nije ih objavio) i onda je na njegov radni sto dospeo objavljen Volasov rad, Darvin je kazao: "Da je Volas kojim slučajem pročitao moje neobjavljene studije iz 1842., ovo bi bio vrlo uspešan sažetak moje studije"! Volas (laboratorija evolucije – Malajski arhipelag) i Darvin (ostrva Galapagos) su uveli u opticaj ideju da - prirodno odabiranje - kao pokretač biološke evolucije - ne možemo pratiti na nivou jedinke, već samo nivou čitave populacije. Biološka evolucija kao koncepcija statističkog odabiranja retkih događaja, kao rezultat - slučaja i nužnosti - slučajnosti mutacija i nižnosti fizičkih i statističkih zakonitosti - prirodne selekcije... Razvojno formalna teorija evolucije čije su glavni parametri - vreme i oblici - daje nam mogućnos predviđanja budućih bioloških stanja - budimo obazrivi - ta nam teorija ne omogućava da predvidimo tokove istorije.... jer istorija je hronološka serija događaja - od kojih je svaki jedinstven.

Zoran Stokić

27. 08. 2019.

BU i Šangajska lista

Profesija bavljenja naukom  slična je onima u drugim društvenim organizacijama uključujući i političke.  Države Zapada (kroz vekove) pa i danas su premrežene institucijama nauke (univerzitetima i laboratorijama) koje funkcionišu pod pokroviteljstvom privatnog i državnog kapitala  a po normama građanske kultrune matrice i njene etike;  naučne inovacije su rezultat uzajamnog delovanja svega toga! Unutrašnja organizacija naučnih profesija sadrži u sebi isto ono polje političkog delovanja kao i bilo koja druga društvena aktivnost: složene fluidne procese lobiranja, glasanja, izbora, proceduralnog manevrisanja. Znači kakva kulturna matrica društva takva i "nauka" - "samoupravna", "trećeg sveta", "despotska"... takvi su i rezultati - i primena te nauke u praksi. Posledice samoobmanjivanja? U Holandiji sa jednog hektara zemlje (bilo koje poljoprivredne kulture) dobiju 40 puta više useva od nas u Srbiji.

Zoran Stokić

26. 08. 2019.

Vilijam i Karolina Heršel

Muzičar Vilijam Heršel (rođen u Hanoveru u porodici muzičara) astronom-amater je 1781. otkrio novo nebesko telo, u  prvi mah se nije znalo da li je to kometa ili planeta. Za otkriće "Urana" engleski kralj Džordž III dodelio mu je doživotnu  platu. Jedna slučajnost francuska okupacija rodnog grada naterala je Vilijem u emigraciju 1766. - postaje orguljaš u engleskoj banji Bat; sa sobom je poveo sestru Karolinu. Izvodili su Hendlova dela Mesija, Jude Makabejac, Samson. U slobodno vreme amaterski su posmatrali nebo i pravili nove teleskope, učili astronomiju i matematiku; najviše ih je  inspirisala Fergusonova "Astronomjia" – poglavlje o zvezdama. Kada je Vilijam počeo profesionalno da se bavi astronomijom Karolina mu je u svemu pomagala pa i u pravljenju astronomskih kataloga i naučnih članaka. Tako je jedna operska pevačica posle bratovljeve smrti, nastavila njegov rad iz astronomije radeći na katalogu zvezda, dopunjavala ga je sve do svoje smrti u 98 godini. Na njen 97. rodjendan posetili su je Hanoveranski princ i princeza. Inače 1828. Kraljevsko Astronomsko Društvo je dodelilo Karolini Heršel Zlatnu Medalju  za rad od ogromnog značaja za astronomiju za njena posmatranja izvan Sučevog sistema. 1838. godine Karolina je izabrana za člana Kraljevske Irske Akademije. U 96. dobija od pruskog kralja Zlatnu Medalju za nauku, koju joj je predao Aleksandar fon Humboldt, "kao priznanje za vredne doprinose Astronomiji u partnertstvu sa svojim besmrtnim bratom, Sir Vilijamom Heršelom"! Primala je i penziju iz fonda kraljevine. Tako izgleda život u državama koje su vođene idejom Fransisa Bekona: "znanje je moć"!

***

Herschel je započeo svoj profesionalni muzički život kao oboista u puku Hanoverske garde. Pored oboe, svirao je violinu i čembalo a kasnije i orgulje. Komponovao je brojna muzička dela, uključujući 24 simfonije i mnoge koncerte, kao i crkvenu muziku. Evo njegove simfonije No. 8: https://www.youtube.com/watch?v=7BehLlyqYk8

 *********

Jedna od najumnijih naših žena - mislilac - problem zla u pojedincu i društvu - Ksenija Atanasijević  (savremenica Crnjanskog) - tvorac originalnog filozofskog sistema. Prva žena koje doktorirala na BU ("Brunovo učenje o najmanjem", Beograd 1922.). Docenkinja BU kojoj su oduzeli profesuru... Iako ju je Gestapo hapsio i nove vlast je hapsi. Dušan Nedeljković, dekan Filozofskog fakulteta, akademik i predsednik Komisije za ratne zločine, traži smrtnu kaznu za Kseniju Anastasijević. Ipak, izašla je iz komunističkog zatvora samo "lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih"...Umire 1981. u 88. godini. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima.

Zoran Stokić
17. 08. 2019.

Aleksej Kišjuhas : "Diploma jeste važna"

„Diploma je samo papir“ je popularna tvrdnja, zajeb i zabluda mahom za – one bez fakultetske diplome. I za one roditelje, srodnike i šatro „moderne“ građane koji su u to poverovali....

"Danas" Piše: Aleksej Kišjuhas 28. jula 2019. 08.50

***

Još jedan od neobjavljenih komentara u Danas:

***

Bilo koju društvenu strukturu možemo razumeti samo ako smo u stanju da shvatimo kako je ona nastala. Obrazovanje činovnika za potrebe komunističke despotske administracije od 1945. bilo je u nadležnosti pre svega Pravnog, Ekonomskog fakulteta i drugim iz sfere društvenih nauka. Dovoljno je pregledati skripte i udžbenike pomenutih fakulteta od drugog svetskog rata pa do danas i zaključiti da se tu nisu izučavale pravne i ekonomske nauke kao na zapadnim fakultetima nego da je tu stvaran kadar poslušnih despotskih činovnika. Da bi se takav kadar stvorio trebalo je studentima temeljno uništiti svako kritičko mišljenje. Umesto naučnih metoda i teorija saznanja tu je korišćena Marksova i Heglelova dijalektika, na isti način na koji je u otomanskim medresama, koje su bile u nadležnosti ulema, bio korišćen Kuran. Despotski sistem je u kvalitativnom smislu različit ne samo od monarhije i republike nego i od robovlasničkog i feudalnog sistema. Birokratski despotski aparat je sprečio razvoj privatnog trgovačkog i industrijskog kapitala, uopšte sprečavao je postojanje bilo kakvog kapitala koji je samostalan - jer kao takav mogao bi da postane i nezavisna politika moć. Znači niti postoji svest (kritična masa) niti postoji privatni kapital koji bi učinio da su naši fakulteti autonomni. Jedini načina za evropeizaciju Srbije, civilizovano preživljavanje, je prevladavanje našeg despotskog nasleđa; neka nam autor kaže kao se to postiže?

Ps. možda nekom slučajnošću ovo moje pitanje ipak stigne do autora (Alekseja Kišjuhasa), a možda i odgovori na ovo pitanje?

Zoran Stokić

29. 07. 2019.

Sudbina kao izbor!

Još jedan od "objavljenih" a u stvari "nepročitan" tekst; naša svakodnevna praksa to potvrđuje (politička, bilo koja, na primer, crna hronika: 17. 07.2019. "Teška saobraćajna nesreća kod Šapca, poginulo četvoro mladih"....)

***

"Kao što se telesno mrtav čovek ne može kretati, tako ni duša koja je na takav način duhovno mrtva nijednom čoveku ne može saopštiti nikavu misao ili sliku."

Majstor Ekart

Srednjevekovni procvat gradova uveo je Zapadnu Evropu u jedno istorijsko razdoblje u kojem celina nije apsolutno dominirala nad pojedinačnim, u kojem se rad uzdiže kao vrlina nasuprot kontemplaciji, u kojem godine 1252. u Lucernu nailazimo na prvo savremeno datiranje u istoriji, koje inauguriše prvi januar kao dan kojim počinje godina i koje pokazuje da je građanska kosmopolitska ekonomija konačno nadvladala običaju (Italijani i Englezi su, recimo, za početak godine uzimali Blagovesti, Francuzi Uskrs, a Nemci Božić), u kojem "Majstor" Ekart svojim "Propovedima" uzdiže Martu iznad Marije i sme da uči i to da "govori teologa počivaju na pričama", da se "ne zna ništa više kad se poznaje teologija", da "hrišćanska religija sprečava učenje", da je "molitva beskorisna", da "priroda sledi svoj sopstveni tok i može sama od sebe da umre", da "čovek lišen materijalnih dobara ne može dobro da deluje u moralnom domenu"... Bio je to splet ideja koji je trasirao Luterove reforme.

Pored individualnog i društvenog psihološkog faktora, ljudsko ponašanje je određeno i drugim faktorima, koji uopšte nisu psihološki. Oni su natpsihološki ili kulturni. Baš ti primarni elementi kulture – tradicija, alati, običaji, pogled na svet, ideja o pravdi i nepravdi, religija, filozofija života, kanoni lepote, ishrana i tsl. – vode ka današnjem "trenutnom stanju" društvenih i državnih sistema u svetu.

Keltska i germanska plemena uporno su se držala svojih "demokratskih" zanatskih običaja (zasnovanih na radu skromnog opsega, u malim zajednicama i grupama gde se članovi poznaju) i opirali su se nastojanjima Rima da im nametne bazličnu formu despotske civilizacije. Da se podsetimo: prve civilizacije počivale su na autoritarnoj despotskoj tehnici, na mitu o mašini – ali kakvoj mašini? Arheolozi i istoričari potrošili su vekove da odgonetnu strukturu te mašine, zato što su delove te mašine zapravo činili sami ljudi! Građevinski poduhvati gigantskih razmera u Sumerana, u Kini, Asiriji, Egiptu, Vizantiji, Osmanskom carstvu – proizvod su "ljudske mašine". Sve to bio je omogućio izum pisma i institucija pisara koji su šifrovali i dešifrovali faraonova naređenja. Pisari, glasnici, predvodnici, nadzornici, činovnici – jednom rečju "izum" birokratije – bio je neophodna karika između faraona i "ljudske mašine"! Masovni prinudan rad, vođen bičem birokratije, nije bio usmeren ka humanizaciji života robova, nego se sav iscrpljivao u realizaciji metafizičkih ciljeva "despotske mašine". I premda se danas ušteda rada uzima kao sinonim za pojam mašine, u vremenima prvih civilizacija ova "ljudska mašina" bila je samo naprava za maksimalno iskorišćavanje rada ljudi. Prirodna reakcija na takvo nehumano stanje bila je ideja sabotiranja rada, koji se doživljavao kao muka i prokletstvo!

Od pamtiveka društva su preživljavala pomoću tehnike. Kroz istoriju možemo uočiti, grubo govoreći, dve dominantne vrste tehnike: "autoritarnu" i "demokratsku". Zapadna, "demokratska" tehnika sa svojom eotehničkom fazom  (približno od 1000. do 1750. god.) bila je zasnovana na kompleksu vode i drveta i jedan je od korena iz kojih su iznikla današnja zapadna društva. Ova eotehnička faza daleko je važnija za razumevanje sadašnjosti od paleotehničke (faze uglja i gvožđa) i neotehniče (faze električne stuje i legura). U ranom periodu eotehničke faze formirao se pogled na svet, formiralo se ono što je primarno u zapadnoj kulturi, ono na čemu se ona bazira: koncepti humanizovanog rada i građanskog udruživanja nezavisno od stega feudalnog uređenja, kralja i crkve!

Kako mislimo, šta možemo razumeti, kako postupati da bismo preživeli – sve to potpuno zavisi od opštih kulturnih pretpostavki ugrađenih u temelje našeg vaspitanja. Dolaskom na Balkan mi smo sticajem okolnosti primili poglede na svet, vrednosti i norme despotskih kultura i učinili ih primarnim elementima naše sopstvene kulture. Ti elementi posebno su dolazili do izražaja u doba kriza, pa tako i u periodu od 1987. do 2014. godine, kada smo se suočili sa pravom erupcijom emocija. S druge strane – a sve iz istog arsenala – naš pogled na svet duboko je prožet konceptom "sudbine". Još je Lajbnic u "Teodiceji" razgraničio tri vrste fatuuma (stoicum, christianum, turski); posebno je žigosao turski k(i)smet, koji vodi lenjom umu; govoreći kako čovek "opsednut tamnim i neizbežnim kismetom nijednom ne može pokušati da umakne toj opasnosti", Lajbnic, Lužički Srbin, već tada ocrtava sudbinu nas, ovdašnjih Srba...

Lenji um nas vodi zaključku da, pošto je inače sve određeno sudbinom, čovek ne treba ni zbog čega posebno da se brine i trudi, ne treba da razvija svoje sposobnosti i znanja, ne treba da teži vrlinama... To ide dotle da se smatra da naš sopstveni život ne zavisi od naših operacionalnih sposobnosti, pa je onda, na primer, svejedno da li umeš ili ne umeš da voziš automobil. Možeš da kupiš vozačku dozvolu, možeš da voziš auto iako nisi savladao prostorno-vremenski fenomen preticanja, možeš da kupiš doktorsku diplomu, suprugu, ljubavnicu, bilo šta, jer ionako od nas ništa ne zavisi, naša sudbina je ionako neizvesna i nalazi se u rukama ćudljivih božanstava (ili despota)! Vera u sudbinu i pogled na svet prema kojem su svi procesi u svetu određeni slepom nužnošću protiv koje je čovek nemoćan, vodi ka fatalizmu, koji nas, dalje, vodi u trulež i propast.

A jedan "vredan um" – Monteskje – kaže u svojim "Persijskim pismima": "U našim krajevima, gde je vlast umerena, naši postupci obično su podređeni pravilima obazrivosti, pa su stoga naša sreća ili naša nesreća obično posledica naše razboritosti. Mi i ne pomišljamo na neku slepu kob. U istočnjačkim romanima /a danas bismo mogli reći: u turskim, indijskim i sličnim tv-serijama/ vidite kako ljude neprestano vodi ta slepa kob i taj neumitni usud" i kako – dodali bismo – zapravo ništa drugo ni ne postoji!

***

epilog - na neobjavlejne komentare smo se već navikli. Iz teksta "Sudbina ko izbor" napravio sam na tragičnu vest ("pogibiju četvoro mladih kod Šabca") komenatar, koji Politika, B92, Danas, nisu objavili... Zamislite (najavljene) "izbore" u takvoj zemlji gde čak ni filozofske kometare koji se bave opštim dobrom ne objavljuju.

***

Tužno...Svaki pojedinac se rađa u jednoj kulturi verovanja, zaključivanja, oruđa, običaja i ustanova, koje postoje pre njega. Operacionalne sposobnosti ljudi u društvu (u državi) određuju kulturne matrice – primarni elemnti kulture. Naš pogled na svet duboko je prožet konceptom "sudbine". Još je Lajbnic u "Teodiceji" razgraničio tri vrste fatuuma (stoicum, christianum, turski); posebno je žigosao turski k(i)smet, koji vodi lenjom umu; govoreći kako čovek "opsednut tamnim i neizbežnim kismetom nijednom ne može pokušati da umakne toj opasnosti", Lajbnic, Lužički Srbin, već tada ocrtava sudbinu nas, ovdašnjih Srba...Lenji um – koji nas vodi zaključku da, pošto je inače sve određeno sudbinom, čovek ne treba ni zbog čega posebno da se brine i trudi, ne treba da razvija svoje sposobnosti i znanja, ne treba da teži vrlinama... To ide dotle da se smatra da naš sopstveni život ne zavisi od naših operacionalnih sposobnosti, pa je onda, na primer, svejedno da li umeš ili ne umeš da voziš automobil. Možeš da kupiš vozačku dozvolu, možeš da voziš auto iako nisi savladao prostorno-vremenski fenomen preticanja, možeš da kupiš doktorsku diplomu, suprugu, ljubavnicu, bilo šta, jer ionako od nas ništa ne zavisi, naša sudbina je ionako neizvesna i nalazi se u rukama ćudljivih božanstava (ili despota)! Vera u sudbinu i pogled na svet prema kojem su svi procesi u svetu određeni slepom nužnošću protiv koje je čovek nemoćan, vodi ka fatalizmu, koji nas, dalje, vodi u trulež i propast.

Zoran Stokić

27. 07. 2019.

Paković "Nula komentara"  (Trg republike)

Deseti je dan otkad je Politika objavila „autorski tekst predsednika Srbije“, Aleksandra Vučića, pod naslovom „Elita i plebs“, a da pod njim nema ni jednog jedinog komentara. Ta nula komentara, to ništa – govori sve....

Danas, Piše: Zlatko Paković19. jula 2019. 17.00

*************

Na Pakovićevo čuđenje zašto je "nula komentara" napišem:

 ***

"Ako tačno u podne sultan kaže da je noć, valja reći: eno meseca i zvezda", upozoravali su evropski putopisci po Otomanskom carstvu. Opominjali su da se sa sultanom niti razgovara, niti mu se odgovara, već se isključivo ponavljaju njegove reči; jer kad god nešto kaže, on stvara jednu novu istinu, jednu novu realnost...."

***

Već smo naučili na neobjavljene komentare u našim medijima eto čak ni Danas nije više nekadašnji Danas (tužno!)

citat je inače iz autorskog teksta moja malekosti koji je Danas 2003 objavio:

"Patriotizam protiv humanizma"

 Danas, 5. mart 2003"

Zoran Stokić

21. 07. 2019.