Korona virus, teorije zavere i misticizam: Nostradamusovo navodno proročanstvo o pandemiji Kovida-19

 

BBC News na srpskom14. decembra 2020. 16.42

 

Korona virus obeležio je 2020. godinu, a kao i za mnoge značajne istorijske događaje, pojavila se vest da je Francuz Mišel de Nostradamus – poznat po navodnim proročanstvima – predvideo baš ovu pandemiju. U moru nedokazanih tvrdnji, lažnih vesti i zbunjujućih informacija, navodi se da su Nostradamusovi stihovi objavljeni 1555. godine u delu „Proročanstvo“ nagovestili epidemiju 2020.

 

„Velika kuga izbiće u pomorskom gradu. Neće prestati dok smrt ne bude osvećena“. Kineski grad Vuhan nije pomorski, ali je pretpostavka da je epidemija potekla sa riblje pijace nekima je bila dovoljan dokaz da je francuski mistik predvideo Kovid-19. Agencija Rojters je još u aprilu ove godine navela da nisu pronađeni dokazi da je ovo proročanstvo uopšte napisao Nostradamus.

 

Stefan Gerson, profesor francuskog jezika, francuskih studija i istorije na Univerzitetu u Njujorku, rekao je za Rojters da ovaj citat „ne dolazi iz Nostradamusovih ‘Proročanstava’, niti iz drugih koje je napisao Nostradamus“.

 

Od nastanka čovečanstva ljudi veruju u proročanstva, počev od plemenskih vrača kojima se verovalo da navodno mogu da kontrolišu sve, pa i prirodne pojave. U nedovoljno prosvećenim i malo obrazovanim sredinama ljudi su bili skloniji mitskim tumačenjima nepoznatog. „Proročanstva su generalna, ona nikada nisu precizna i zato je u njih jednostavno učitati kome šta padne na pamet“, kaže za BBC na srpskom psiholog Žarko Korać.

 

Korać kaže da ne postoji nijedan period u istoriji koji ne poznaje „vreme proroka“, što on povezuje sa znatiželjom ljudi da znaju šta će se događati u budućnosti. „Učeći iz sopstvenog iskustva, ljudi mogu da anticipiraju budućnost, mogu da predvide stvari koje će se dogoditi, ali to nikako ne znači da imaju proročke sposobnosti“, kaže ovaj psiholog.

 

Korisnici društvenih mreža i Nostradamus

 

Britanski glumac Džoel Hazelden na Tviteru je napisao da bi ljudi morali ubuduće da obraćaju više pažnje na Nostradamusa. „Mislio sam da su njegova predviđanja korone, o kojima mnogo ljudi priča, zapravo lažna. „Ali kada sam uradio istraživanje na svoju ruku, uverio sam se da je on zaista predvideo Koronu“. Diskusije su brzo prevazišle društvene mreže.

 

„Mnogo kredibilnih sajtova piše o tome. Da. Tačno je. Nostradamus je predvideo koronu“, piše jedna Amerikanka na profilu. Profesor Gerson kaže da nije iznenađujuće što se upravo u vreme pandemije ponovo pojavljuju lažna Nostradamusova proročanstva. „Treba imati na umu da su se pošasti ponavljale u Evropi 16. veka, dakle tokom njegovog života. Oni su bili jedno od muka o kojima je pisao, u njegovim ‘Proročanstvima’ postoji najmanje 35 referenci na pošasti“, rekao je u razgovoru za Rojters. Nostradamusova „tajna predviđanja mogu značiti bilo šta“, piše Gerson u knjizi „Nostradamus: Kako je opskurni renesansni astrolog postao savremeni prorok propasti„.

 

„Ista stvar se događa više od 400 godina: izmišljena ili izmenjena predviđanja, pod navodnom aurom Nostradamusa, iznova i iznova isplivaju na površinu, delom zbog falsifikovanja, delom zbog potreba masovnih medija i čežnje za redom svaki put kada nešto nepredviđeno preti našem blagostanju“.

 

Dva brata blizanca biće razdvojena haosom

 

Nije prvi put da se Nostradamusova navodna proročanstva iz 16. veka vezuju za današnjicu. Posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine u Njujorku, internetom je počeo da kruži mejl u kome su pisale reči navodnog Nostradamusovog proročanstva: „U devetom mesecu prve godine novog milenijuma sa neba će stići Kralj Terora. Nebo će goreti i vatra će se približiti velikom gradu, gradu Jorka.

 

Doći će do velikog kolapsa. Dva brata blizanca biće razdvojena haosom, i dok tvrđave padaju naše će se vođe predavati. Treći svetski rat će početi kada veliki svetski grad počne da gori.“ U potpisu je stajalo: Nostradamus, 1654. godine – a to bi značilo da je ove stihove Nostradamus napisao 100 godina posle smrti. Posle pojave tog mejla, primećen je veliki rast prodaje knjige autora Džona Houga „Kompletno proročanstvo Nostradamusa za 21. vek“.

 

Knjiga je 2001. godine dospela na listu top deset najporodavanijih na jednoj od najvećih onlajn prodavnica, Amazonu (Amazon.com). Ovakav razvoj događaja nije tada iznenenadio profesora religije Antonija Stivensa koji je, nedugo posle napada na „Kule bliznakinje“, objasnio da se iza neutemeljenog masovnog verovanja u proroka, krije neporeciva želja čoveka da zna budućnost. „Pogotovo u vremenima kada je ta budućnost nesigurna“, rekao je, preneo je BBC.

 

Ko je bio Nostradamus

 

Nostrdamus je često praktikovao noćnu meditaciju. a navodno je tokom jedne od seansi upao u trans i doživeo proročku viziju, piše u jednoj od biografija.Ovaj trenutak je, prema izvorima, označio kraj njegove karijere kao medicinara i definitivno približavanje misticizmu, okultizmu i proročanstvima.

 

Postoje različiti podaci kada je rođen – jedni navode 14. a drugi 21. decembar 1503. godine. Navodno je predvideo tačan datum sopstvene smrti, ali se, ironično, istoriografija do danas nije usaglasila kada je umro – 1. ili 2. decembra 1566. godine. Ima onih koji veruju da je u proročanstvima, između ostalog, najavio Francusku revoluciju, dolazak Napoleona na vlast i uspon Adolfa Hitlera. Drugi tvrde da su to proizvoljna tumačenja dela koja je ostavio za sobom.

 

„Tu uvek imate mnogo tumačenja i različitih učitavanja, kako kome odgovara. Zapravo je uvek pitanje kome to ide u korist, tako je i sa Nostradamusom“, kaže Korać. Rođeno ime mu je Mišel de Nostradam. Kao i mnogi akademski građani toga doba, latinizovao ga je i postao Nostradamus. Bio je jedno od devetoro braće i sestara. Rođen je kao katolik, ali samo zato što se njegov deda nekoliko godina ranije, da bio izbegao gnev inkvizicije, odrekao jevrejskog porekla.

 

Već kao mali, tečno je pored francuskog govorio grčki, hebrejski i latinski jezik. Razumeo se u matematiku i astrologiju. Univerzitet u Avinjonu je upisao sa 14 godina, ali je već sledeće morao da ga napusti, jer su vrata obrazovne ustanove zamandaljena posle izbijanja epidemije kuge. Nekoliko godina kasnije uspeo je da upiše Univerzitet u Monpeljeu ali ovaj put je izbačen momentalno, jer je drugim studentima prodavao lekove. To je bilo zabranjeno statutom Univerziteta.

 

Pisalo se da je u mladosti pomagao u lečenju od kuge, tražio da se odeća sa obolelih ljudi spaljuje, a ostaci hrane uništavaju kako pacovi, prenosioci zaraze, ne bi imali šta da jedu. Navodno je 1525. godine dobio licencu medicinskog radnika. Imao je osmoro dece.

 

„Proroci“ na Balkanu i hapšenja

 

I Balkan je imao svoje navodne proroke i tumače sudbine. Od „Kremanskog proročanstva“ braće Tarabić, preko Baba Vange u Bugarskoj, do ratnog doba 1990-ih kada su se pojavili razni ljudi koji navodno „vide budućnost“, poput Dušice Ilić zvane Kleopatra, „vidovite Zorke“, Ljubiše Trgovčevića…

 

Oni su nastupali na televizijama i godinama promovisali sebe i navodne vidovnjačke moći. Kada bi se gledalac uključio u emisiju, Kleopatra bi se sugestivno unosila kameru i kroz smešak saopštavala klijentu šta će mu se desiti. Svaku priliku koristila je da ubedi publiku da ima moći. Za to vreme, na ekranima je bio ispisan broj telefona za pozive iz cele bivše Jugoslavije Austrije, Nemačke, Francuske. Sličnu popularnost imao je i Ljubiša Trgovčević, koji je osiromašenom narodu proricao budućnost, dok su ljudi pozivali broj redakcije i govorili o svojim problemima u nadi da će ih vidovnjak rešiti, pisao je „Blic„.

 

Vidovita Zorka u zakupljenom terminu predstavljala se kao majstorica za uklanjanje crne magije. Devedesetih godina prošlog veka u Srbiji je boravio samozvani ruski iscelitelj Alan Čumak čija je popularnost bila velika. Tadašnji magazin Radio TV Revija je u 12 brojeva štampala po jednu sliku Alana Čumaka, koje su navodno imale isceliteljsko dejstvo, ali sa rokom od tridesetak dana.Zakonom o javnom redu i miru u Srbiji su kao prekršaj definisani vračanje, proricanje sudbine, tumačenje snova i slična obmanjivanja. Zaprećene kazne za izvršenje ovog prekršaja su od 10.000 do 50.000 dinara ili rad u javnom interesu od 40 do 120 časova.

 

Do sada je u Srbiji zabeleženo nekoliko hapšenja zbog ovakvih obmana. Najpoznatiji je slučaj „Vidovite Zorke“ uhapšene 2001. godine. U optužnici je bilo navedeno da je prevarila 48 ljudi, a dokazano je 18 prevara. Iste godine je osuđena na kaznu zatvora od 25 dana prema tadašnjem Zakonu o prekršajima protiv javnog reda i mira.

 

Slava i kraljica

 

Nostradamus je često putovao u Italiju. Posle jedne posete Rimu počeo je da se udaljava od medicine i pokazuje interesovanje za okultizam. Prateći tada moderne trendove, 1550. godine napisao je okultistički alamanah koji je doživeo veliki uspeh. Prema biografu Piteru Lemesurijeu, Nostradamus je, osokoljen uspehom, odlučio da jednom godišnje objavljuje knjige u kojima je ukupno zabeleženo 6.338 proročanstava. Najpoznatije delo „Proročanstvo“, zbirku 942 četverca, koja navodno proriču budućnost i koju je teško razumeti, objavio je 1556. godine. Dok su neki, prema biografu Edgaru Liroju, mislili da je Nostradamus sluga đavola, prevarant ili ludak, predstavnici elite u Francuskoj i Italiji postali su njegovi obožavaoci. Knjigom je skrenuo pažnju i kraljice Katarine de Mediči, žene kralja Francuske Anrija Drugog. Kraljica je postala njegova obožavateljka. „Nostradamusa možemo najbolje analizirati u odnosu koji je imao sa kraljicom Katarinom de Mediči“, kaže Žarko Korać. „On se plašio da bi zbog veštičarenja mogao da bude obezglavljen, ali pošto ga je kraljica proglasila za ličnog savetnika, i za doktora njenog sina, princa Šarla IX, postao je nedodirljiv vlastima.“ Groblje u belgijskom Ipru gde su sahranjeni britanski vojnici poginuli u Prvom svetskom ratu BB Groblje u belgijskom Ipru gde su sahranjeni britanski vojnici poginuli u Prvom svetskom ratu Predviđanja za života

Nostradamus je navodno predvideo tri događaja koja su se ostvarila za vreme njegovog života. Sva ostala predviđanja vezana su za budućnost i događaje koji će se dešavati u vekovima koje slede.

 

Prvo od tri bilo je u vezi sa budućim poglavarom Rimokatoličke crkve. Monahu, kojeg je sreo na jednom od čestih putovanja u Italiju, navodno je predvideo da će postati papa i bio je u pravu. Mladi sveštenik je nekoliko decenija kasnije postao je Papa Sikst V 1585. godine. Posle toga, navodno je predvideo i smrt francuskog kralja Anrija Drugog, za koga je prethodno napisao: „Mladi lav će savladati starog Na polju smrti i jedinstvene borbe“.

 

Kralja je u dvoboju ubio šest godina mlađi vitez. Navodno je Nostradamus predvideo i sopstvenu smrt. Pre nego što je otišao u krevet, sekretarici je rekao da živ neće dočekati jutro. Kada je sunce izašlo, Nostradamus više nije bio među živima, piše u jednoj od biografija.

 

Koja se sve proročanstva pripisuju Nostradamusu

 

Trupe nacističke Nemačke ulaze u Poljsku 1. septembra 1939. i to se smatra za početak Drugog svetskog rat. Duga je lista događaja koje je Nostradamus navodno predvideo. Prema biografima, najpoznatije su dolazak na vlast i kasnija smrt u izgnanstvu Napoleona Bonaparte. Ovo proročanstvo ostalo je zabeleženo kao „Prvi antihrist“. U jednom od četveraca napisao je reči „Pau, Naj, Loron“ za koji neki smatraju da je anagram za Napoleon Roj (kralj). Navodno je predvideo i dolazak na vlast Adolfa Hitlera.

 

U jednom od proročanstava napisao je: „Iz dubina zapadne Evrope, u siromašnoj porodici biće rođeno dete koje će kasnije jezikom zavesti narodne mase.“ I još sijaset rečenica koje navodno predviđaju veliki požar u Londonu, Francusku revoluciju, smrt Majke Tereze, tačne godine izbijanja i kraja Prvog svetskog rata, bacanje atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, smrt princeze Dajane, rat u Iraku, izbijanje ekonomske krize 2008, sve do Kovida-19. Nisu sve Nostradamusove slike budućnosti crne. Svet će, pisao je, pregurati još jednu epidemiju – možda ovu – ali ne i 3797. godinu. Prema Nostradamusu, biće to poslednja godina koju će čovečanstvo doživeti.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Paracelzijus se nije bavio zabranjenom crnom magijim u kojoj se verovalo se je moguće prirodu naterati da radi protiv sopstvene volje; bavio se belom magijim “postoji harmonija (univerzalna, večna i nenarušiva) mogli bismo je iskoristiti”. Za magove poput njega “svet” je postao velika drama u kojoj i priroda i čovek moraju igrati svoje uloge! "Magija može nebesku silu preneti u medijum čoveka i u njemu samom dovršiti svoje operacije" (Paracelsus, “Philosophia Sagax”). „Makrokozmos“ i “mikrokosmos” su fraktalne prirode. Putanje: Sunca, Meseca i zvezda, rast biljaka i životinja, putovanje vetrova i oblaka, život čoveka - sve se to održava ne putem fizičkih sila - nego fluidom magije. Kao što svojevdemeno nisu uspeli - sveštenici, metafizičari, astrolozi - tako mi prvaci magije nisu nikako uspevali da stvore “kamen mudrosti” tj. upotrebljiv operacioni  teorijski sistem - metod - iz koga bi mogli “izračunavati” buduće događaje. Njihov neuspeh je principske prirode - budući da je - istorija -  vremenski proces - hronološka serija događaja - gde je svaki događaj jedinstven; vremenske procese karakteriše - slučajnost. Naučne teorije su pak uspešne u predviđanju budućih događaja jer su uspele da kreiraju vremensko-formalne teorijske sisteme. Pri raspadanju neke radioktivne supstance, na primer, evolucija tog raspada odvija se tako da jedan stupanj raspada određuje sledeći - tok i brzina tog procesa mogu se predvideti. Može se predvideti tok evolucije ali ne i istorije.

 

Zoran Stokić

14.12.2020.

 

Svemir i nebo u decembru: Meteorska kiša geminida, Jupiter i Saturn se sjedinjuju i potpuno pomračenje Sunca

Fantastične nebeske spektakle možete da gledate od kuće, nema potrebe za teleskopom ili skupocenom opremom.

 

IZVOR: BBC NEDELJA, 13.12.2020. | 18:01

 

Nije baš svako ljubitelj 2020. godine. Ali makar u pogledu posmatranja zvezda, ova godina još uvek može da se iskupi, jer decembar nudi neke od fantastičnih nebeskih spektakla koje možete da gledate od kuće, bez potrebe za teleskopom ili skupocenom opremom.

 

Dve planete postaju jedna, najbolja meteorska kiša od svih i potpuno pomračenje Sunca... sve što vam treba je vedro nebo, zaštita za oči kad je to neophodno i nekoliko smernica gde i kada da gledate.

 

Dakle, hronološki gledano, evo šta vam kosmos nudi ovog meseca:

 

*

13-14 decembar: Meteorska kiša geminida, vidljiva iz čitavog sveta

 

Možda ste videli druge meteore u proteklih nekoliko meseci, ali sada se pripremite za "kralja svih meteorskih kiša". "Većina meteorskih kiša nastane kad Zemlje prođe kroz prašnjavi trag koji za sobom ostavljaju komete", kaže Patriša Skelton, astronomerka sa Kraljevske opservatorije u Griniču u Velikoj Britaniji. "Ali meteorska kiša geminida nešto je sasvim drugo - prašnjavi trag za sobom je ostavio asteroid po imenu 3200 Fajeton", kaže Patriša. I tako svake godine, dok naša planeta prolazi kroz ovaj izdašni mlaz olupina, imamo prilike da uživamo u raskošnoj noćnoj predstavi: i do 150 zvezda padalica po satu na njenom vrhuncu od 13. do 14. decembra.

 

"Meteori ulaze u Zemljinu atmosferu brzinom od oko 35 kilometara u sekundi… to je nešto manje od 130.000 kilometara na sat!", kaže Patriša. Očekujte da vidite žute - i povremeno zelene ili plave - pruge svetla kako šaraju noćnim nebom", dok se meteori rasprskavaju [razleću u svim pravcima]", dodaje ona. Što su mračniji uslovi, veće su vam šanse da uživate u ovom prelepom fenomenu, ali možda ćete ipak videti jedan njegov deo u urbanim oblastima "zagađenim" svetlom. A evo i još nekih dobrih vesti: za razliku od prošle godine (kad se ovo poklopilo sa najvećim neprijateljem posmatranja zvezda, Punim mesecom), ove godine je Novi mesec (što znači da se mesec krije i onda nebo deluje tamnije).

 

14. decembar: Potpuno pomračenje Sunca, vidljivo u Čileu i Argentini…

 

…ali i svuda drugde na svetu zahvaljujući strimingu uživo preko interneta! Pre pandemije, mnogi bi se ljudi lično uputili u Patagoniju u južnom Čileu i Argentini da gledaju ovaj veličanstveni događaj. Ali ovo je, na kraju krajeva, 2020. godina, i kao i mnoge druge stvari, većina nas će ga pratiti onlajn. Ako budete bili među malobrojnim srećnicima koji će to gledati uživo, ne zaboravite da ne smete da gledate pravo u sunce - uvek koristite zaštitu. Tokom magična 24 minuta, Novi mesec će proći preko prednje strane Sunca, u potpunosti ga prekrivši "samo dva minuta i 9,6 sekundi", kaže astronomerka Tania De Sales Markes, iz Kraljevske opservatorije Grinič.

 

"Mesec je 400 puta manji od Sunca", objašnjava Tania, ali deluje veće jer nam je mnogo bliže i tako on može da "zakrili čitav disk sunca". Mesečeva putanja ispred sunca spustiće zavesu zlokobne tame preko najjužnijeg vrha Južne Amerike, usred bela dana. Posebnu pažnju na promene na nebu obraćaće domorodački stanovnici Patagonije, narod Mapuče.

 

"Sunce simbolizuje 'mušku energiju', dok Mesec predstavlja 'žensku energiju' [...], a tenzija između ove dve sile dok im se ukrštaju putevi veoma je delikatan trenutak za nas", kaže Marselo Hekendman, međukulturalni edukator naroda Mapuče. Tradicionalno gledano, Mapuče poseban značaj daju pomračenjima Sunca a na njihovom jeziku događaj se zove "lhan Antü", što se prevodi kao "smrt Sunca", dodaje Marselo. "Pomračenja sunca beležena su širom sveta i tokom istorije od skoro 5.000 godina", kaže Tania.

 

"Lako je razumeti zašto je tokom većeg dela istorije pomračenje Sunca smatrano lošim znamenjem, jer Sunce izgleda kao da je pojedeno a za nekoliko kratkih trenutaka dan postane noć", dodaje ova astronomka. Tania kaže da "u jednoj godini može da bude i do pet pomračenja Sunca, ali da će se potpuno pomračenje desiti otprilike svakih 18 meseci, kad je Mesec u pravom položaju da potpuno zakloni sunčevu svetlost." Dakle, ako želite da planirate unapred, sledeća potpuna pomračenja Sunca biće na Antarktiku (decembar 2021.), u Indoneziji i Australiji (april 2023.), SAD i Kanada (april 2024.), južna Evropa i Grenland (avgust 2026.) i veći deo severne Afrike i oblasti Bliskog Istoka (avgust 2027.).

 

21. decembar: Veliko poravnanje Jupitera i Saturna, vidljivo iz svih krajeva sveta

 

"Jupiter i Saturn su verovatno najbolje planete za posmatranje zato što su lepe i jarke na nebu", kaže Ed Blumer, takođe astronom iz Kraljevske opservatorije u Griniču. Veliko poravnanje je kad se dve planete preklope, odajući utisak da su se spojile i sjaje kao jedna. A upravo ćemo to videti u noći 21. decembra: "'Lutajuće planete' Jupiter i Saturn biće toliko blizu na nebu da će izgledati kao da se maltene dodiruju", kaže Ed.

 

Golom oku će izgledati kao da su dve planete manje od 0,1º jedna od druge, ali u stvarnosti to je trik perspektive: trenutno je više od 800 miliona kilometara između Zemlje i Jupitera (mada ovo varira u zavisnosti od njihovih položaja u orbiti) i skoro isto toliko između Jupitera i Saturna. Ali već nekoliko poslednjih meseci, dve džinovske gasovite planete delovale su kao da se približavaju jedna drugoj na našem noćnom nebu, sve dok se konačno ne budu "srele". "Takva poravnanja zabavno je pratiti, naročito u danima koji prethode i slede njihovom najvećem približavanju, da bi se videlo kako se menjaju", kaže Ed.

 

A ako imate dvogled ili mali teleskop, možete čak i da vidite Jupiterova četiri veća satelita: Jo, Evropu, Ganimed i Kalisto. Oni su poznati i kao Galilejevi sateliti, zato što ih je italijanski astronom Galileo Galilej primetio 1610. godine sa potpuno novim teleskopom koji je izumeo nekoliko meseci pre toga. Poravnanje Saturna i Jupitera dešava se svakih 19,6 godina, "ali ovo je malo posebnije od većine, zato što će poravnanje iz 2020. godine biti najbliže još od ranog 17. veka."

 

Poslednji put kad su Jupiter i Saturn bili toliko blizu jedno drugom bilo je pre 397 godina (1623. godine - dobar dan još jednom, gospodine Galijej). Nije ni čudo što su astronomi i posmatrači zvezda podjednako uzbuđeni povodom ovoga. "To je više od prilike koja se dešava jednom u životu!", kaže Ed. "Posmatranje kretanja planeta omogućavalo je ljudima da razumeju naš sunčevi sistem mnogo pre nego što smo zapravo uspeli da se vinemo u svemir", dodaje on. "Prisustvovanje ovoj nebeskoj mehanici rasvetlilo je fizičke procese koji se kriju iza njih, izgradivši okvir koji ne samo da nam je omogućavao da mnogo bolje razumemo kosmos, već je doprineo nebrojenim naučnim naprecima i inovacijama ovde na Zemlji", kaže Ed. Ukoliko nebo bude bilo vedro, biće ga lako videti, ali moraćete biti brzi ako želite da ga uhvatite: imaćete svega jednočasovni prozor pre nego što planete nestanu sa horizonta.

 

Najbolje je planirati unapred i provesti nekoliko noći posmatrajući njihov položaj - što je samo po sebi predivno utrošeno vreme - tako da ćete tačno znati gde da ih nađete: nisko na jugozapadnom horizontu, pola sata posle zalaska sunca. Kao dodatni bonus, 21. decembar je i tačan datum kratkodnevice: prvog dana astronomskog leta na južnoj hemisferi i zime na severnoj.

 

(Pogledajte video o slanju letelice na Mars)

Izvor: BBC News na srpskom

 

 

***

 

Komentar

 

***

 

 

U Frankfurtu 1604. je štampana Keplerova "Optika", gde on razvija teoriju svog teleskopa sa konveksnim okularom i gde se daju tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore... U Frajburgu jedan isusovac, profesor matematike, Kristof Šajner, po Keplerovim uputstvima konstruiše prvi teleskop. Godine 1608. Hans Lipershej, i nezavisno od njega Žak Mecijus, konstruišu svoje teleskope, koji se već te iste godine prodaju po Parizu i Veneciji. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je znameniti oksfordski matematičar i astronom Tomas Heriot (jula 1609). Sa Heriotom i Keplerom Galilej se dopisivao, tako da Galileju po pitanju teleskopa ne može pripasti nikakav prioritet. Galilej je svoj prvi teleskop, koji je uveličavao tri puta, konstruisao krajem avgusta 1609.  O značaju konjunkcije Jupiter-Saturn na istorijske tokove  i društveno-političkih ciklusa (uništenje gradova, promenu dinastija, verske ratove i tsl) evropljani su saznali od arapskih astrologa. Car češko-nemačko-rimski Rudolf II (sestrić Filipa II, cara Španije), u želji da čita svoju sudbinu sa neba, spojio je dve izbeglice – Tiha Brahea i Keplera – u Pragu 1600. Dok u Rimu 1600. na "Cvetnom trgu" spaljuju Đordana Bruna, u Pragu se postavlja prva stepenica moderne nauke (da je putanja planeta "elipsa") – kao nenameravana posledica astrološkog proricanja sudbine jedog cara.

 

 

Zoran Stokić

13.12.2020.

 

Indija, Srbija i spiritualnost:

Kako izgleda biti sledbenik gurua i zašto ga prate i pravoslavci

Hinduistička grupa popularna je u Srbiji, a mnogi članovi su pravoslavni vernici.

 

IZVOR: BBC UTORAK, 8.12.2020. | 11:42 -> 08:25

 

Dok grupa mlađih ljudi u beogradskom stanu meditira, sa police ih posmatra fotografija sa Mohanđinim likom.

Zatvorenih očiju naglas izgovaraju mantru: "Ooooommmm". Ubrzo potom im se preko zvučnika obraća Mohanđi lično. "Pravo bogatstvo dolazi iz onoga što dajemo zemlji, a ne iz onoga što od nje uzimamo", govori on.

Udruženje građana "Mohanđi Srbija" deo je mreže ove fondacije koja je aktivna u 25 zemalja. Osnovano je 2016. godine i četrdesetak volontera organizuje predavanja i radionice, i sarađuje sa drugim grupama koje se bave humanitarnim radom.

Bogovi sutrašnjice: Kako izgleda budućnost religije

Crkva sa rok koncertima i dva miliona sledbenika

Vođa velike ruske sekte uhapšen u Sibiru

Mohanđijeva organizacija, prema rečima Barbare Dizdarević, jedne od članica, ima oko pet hiljada sledbenika u Srbiji.

Njegovi sledbenici žive u 80 zemalja."To je organizacija u kojoj imate pristalice gurua poreklom iz Indije sa određenim međunarodnim i korporativnim iskustvom", kaže za BBC na srpskom sociolog religije Milan Vukomanović.

"Koliko sam mogao da vidim, sve upućuje na to da filantropski motiv stoji iza pokreta, da tu postoji jedna vrsta ljubavi prema čovečanstvu i onda na osnovu ta dva elementa možete procenjivati autentičnost jednog pokreta, ili jednog duhovnog lidera."

Ko je Mohanđi

Ovaj netipični guru, bivši biznismen u industriji nafte, često se, čak i kada drži meditacije, oblači u majice i džins.

Ima dugu prosedu bradu, duboke crne oči i likom, kažu, podseća na nemačkog filozofa Karla Marksa, tvorca Komunističkog manifesta. Propoveda nenasilan život i kaže da mu je životna svrha da ujedini svet ljubavlju i dobrotom. Uveren je da je najbolja ljudska religija Ahimsa - nenasilje u mislima, rečima i delima. Pre spirutualnog života P. K. Mohan je bio uspešan biznismen, koji je radio za velike kompanije na Bliskom istoku.

Tragedija koja se dogodila kada je imao 35 godina potpuno je okrenula je njegov život. "Moja ćerka je poginula u saobraćajnoj nesreći. Imala je četiri godine", rekao je Mohanđi u intervjuu za BBC na srpskom. "To je bio prelomni trenutak za mene. Ona je bila tako mala.

"Pitao sam se zašto je ona otišla? Zašto nisam ja otišao? Već sam iskusio život. Uradio sam sve što sam želeo na zemlji. "A ona je otišla na tako dramatičan način. To je bilo vreme kada sam se zapitao šta je to život".

U činjenici da je Mohanđi doživeo tragediju, a onda se iz nje izdigao, Milan Vukomanović vidi segment mitologizacije koja se vezuje za njega i ono odakle on crpi duhovni autoritet i snagu."On je kao savremeni Jov. On je prošao kroz nedaće, a onda kod njega dolazi do podizanja i reafirmacije kao duhovnog lidera nakon vremena koji je proveo u asketskoj kontemplaciji. "To je tradicionalni put indijskog učitelja, blizak hinduizmu", mišljenja je Vukomanović.

Pogledajte video: Crkva u kojoj se duša leči alkoholom

Ko je pravi guru

Ali, kaže, ne treba biti sklon mistifikacijma. "Svi gurui su, ipak, obični ljudi. Kao Rajneš, o kome je Netfliks napravio dokumentarac. "On jeste bio ozbiljan, duhovni učitelj, ali bio je sklon luksuzu i to je bacalo senku na ono što je radio", dodaje Vukomanović.

Pravi guru je, prema njegovim rečima, onaj koji ne naplaćuje tu vrstu usluga. "Mislim da je to slučaj sa Mohanđijem. "Takvi učitelji su oduvek postojali u Indiji samo što su sad, u internacionalnom kontekstu, reflektori upereni u njih.m"Odatle i povećano interesovanje ljudi, a otud i porast broja sledbenika", kaže Vukomanović.mMohanđijeva organizacija je postavljena na volonterskim principima.

Seanse i meditacije se ne naplaćuju, nego polaznici, ukoliko žele, mogu da ostave novac kojim se kasnije plaća prostor u kojem se sastanci održavaju.

"Hoćeš u carstvo nebesko? Padni na kolena i pokaj se!” - Strašan život dece u manastiru igumana Sergeja

Satanisti se bore za verske slobode

"Upadam nepozvan na sahrane u ime pokojnika“ Spiritualni put i žena iz Srbije

Barbara Dizdarevic

"Da bi u potpunosti razumeo Mohanđija čovek mora da razgovara sa njim, posle seanse", kaže za BBC na srpskom 26-godišnja Barbara Dizdarević. "To je jedini način da razume snagu njegovog uma", kaže ona.

Barbara je već sedam godina uz Mohanđija i dugo ga je pratila svuda po svetu."Tri godine sam bila njegov asistent. Bilo smo zajedno u Peruu, obišli smo sve balkanske zemlje, Indiju, Šri Lanku, Tibet, Nepal, Vijetnam…".Seanse meditacije i joge se održavaju po svim većim gradovima, a indijski guru dva puta godišnje dolazi i održava seminare.mMohanđijeva supruga je iz Srbije i to je jedna od veza sa ovom zemljom.

Barbara, koja je bila omladinski šahovski prvak Srbije, kaže da se sa učenjem istočnjačkog gurua koji često dolazi u Srbiju upoznala sasvim slučajno."Nisam znala ništa o njemu. Igrala sam šah i to je za mene bio ceo svet.n"Mama je pročitala članak u kome je pisalo da dolazi duhovni učitelj iz Indije koji je oženjen Srpkinjom, i rekla je: 'U redu, ako kreneš sa mnom, ne moraš da ideš u školu danas.

"To je za mene bilo dovoljno", dodaje ona. Kada ga je upoznala njen život se, kaže, promenio. "To je za mene bilo otkrovenje. Kad sam ga videla osetila sam neverovatnu količinu ljubavi i svetlosti." I dodaje da je te godine postala omladinska prvakinja Srbije u šahu i učestvovala na Svetskom prvenstvu. "Svi su videli promene", tvrdi ona.

Barbara Dizdarevic

Pogledajte video: Kako se neki sveštenici bore protiv korona virusa

"Čoveče, ono što ti pričaš - ja to osećam". Kada je njegova četvorogodišnja ćerka nastradala u saobraćajnoj nesreći, Mohanđi je živeo u Dubaiju. Njegov prijatelj je imao mali studio iz kog je emitovao radijski program. Jednom prilikom ga je zamolio da mu bude gost u emisiji. "Otišao sam u emisiju bez ikakvog koncepta, bez plana. Samo sam sedeo tamo i pričao šta god mi je padalo na pamet. Ljudi su to počeli da slušaju. "To je bilo briljantno, zato što zapravo, nisam očekivao da će iko slušati. Mislio sam da živimo u vremenima kada svi pričaju, a niko ne sluša", kaže on.

Ljudi su ubrzo počeli da se javljaju, da se pridružuju. "Naročito mlađi ljudi su počeli da mi prilaze", kaže on. "Govorili su - čoveče, ono što ti pričaš ja to osećam".

Za razliku od većine bilo duhovnih, bilo političkih lidera, Mohanđi ne želi da ga sledbenici slepo prate i doživljavaju kao božanstvo."Iskreno ne verujem da neko treba da prati nekoga, ja sam samo podsetnik ljudima da ja pratim sebe, i verujem da ljudi to treba da rade - da slušaju i prate sebe. "Mislim da je to najvažnije učenje, da je to moja najvažnija poruka ljudima", kaže Mohanđi za BBC na srpskom.

Opasnosti i zamke

Nedavno objavljeni dokumetarac Netfliksa o hinduističkom pokretu Bhagvana Rajneša koji iz duhovne organizacije evoluira u radikalni, ekstremni i militarisitički kult, poziva na oprez od idolopoklonstva - praćenja bez bilo kakve kritičke distance.

"Iskreno rečeno, veći je problem sa tradicionalnim religijskim vođama, kao što je, na primer, bio Homeini u Iranu, ili inkvizicja u Srednjem veku, ili danas učešće sveštenika u međuetničkim sukobima, gde postoji jedna vrsta duhovnog liderstva i blagoslova onima koji učestvuju u sukobima", kaže sociolog Vukomanović.

U Srbiji, smatra on, prema malim verskim zajednicama postoji zazor već dugo, tačnije od 1990-tih godina, kada se pričalo da su to sekte, kultovi nekakve destruktivne organizacije. "Mala konzervativna društva imaju tendenciju da isključuju manjine, ne samo verske nego i etničke i seksualne", kaže Vukomanović.

Dodaje da je uočljiv medijski pristup koji ima nameru da izaziva moralnu paniku, uglavnom bez osnova. "Naročito je to vidljivo u tabloidnoj štampi.

"Ako biste proverili koliko je takvih insinuacija procesuirano, koliko zaista tu ima destruktivnog potencijala, da li je došlo do nekog pravnog ishoda, onda biste videli da tu nema ničega - inače bi to bilo praćeno bombastičnim naslovima i tekstovima", ocenjuje on.

Ekstremni pirsing: Festival samonanošenja bola

Mogu li pravoslavni vernici da slede indijskog gurua

Zanimljivo je da su polaznici Mohanđijevog pokreta u Srbiji većinom vernici i pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. "Iz moje perspektive to se ne kosi, ne potire jedno drugo. Za mene ovo nema veze sa religijom. "Ovo je duhovnost, prihvatamo sve, ne osuđujemo nikog i mislim da nismo u konfrontaciji sa SPC", kaže Barbara Dizdarević.

Vukomanović primećuje da SPC ne gleda blagonaklono na vernike koji praktikuju jogu i meditacije - kao i Grčka pravoslavna crkva, čije je vladajuće telo u junu godine ocenilo da su sve vežbe joge "apsolutno nespojive sa hrišćanstvom".

"Srpska pravoslavna crkva kao dominantna crkva dosledno je oduvek bila isključiva, naročito prema netradicionalnim religijama koje dolaze u Srbiju. "Nikada se nije libila da pokazuje otklon i zazor od netradicionalnih verskih pokreta. "Možemo reći da se SPC trudi da održi primat na religijskom tržištu. I ja bih rekao da se SPC ponaša ekskluzivistički", kaže Vukomanović.

"Očinska figura"

Seansama u Beogradu, čini se, većinom prisustvuju žene. Dok Vukomanović kaže da je to tipično za hinduističke pokrete, Barbara smatra da u Mohanđiju svako nađe ono što mu nedostaje. "U mom životu on je ispunio figuru oca kojeg nisam imala", kaže ona. "Posle toliko vremena provedenim sa njim mogu da kažem da svaka osoba koja ga je upoznala u njemu pronalazi ono što mu nedostaje".

 

 

*

 

Komentar

 

*

 

 

Poznati modeli  „ribarenja“ ljudskom nesrećom. Vekovi , klimatskih anomija, zemljotresa, poplava kao  i ratova uništili su civilizovan život u antici, ljudi su dovedeni do očajanja izubili su svaku orjentaciju i identitet. U prvom veku pre Hrista grčki racionalni  intelektalizam prodire u rimski voluntarizam  razarajući ga, istočnjačke religije koje već vekovima pritiskaju mediteransku civilizaciju, koriste ovaj nestanak vere u kulturne obrasce. Sv Pavle, najveći politički propagandista ikada,  svojoj veri je namerno davao apsurdan  izgled - kako bi je učinio privlačnijom  za očajnike. Što je ekstremizam apsurdniji i jači – pa još kad je lišen razuma to je veća verovatnoća da se nametne. Kada se ljudi nađu u ekstremnoj situaciji života kada ne mogu svoje probleme da reše u normalnoj perspektivi traže izlaz u van-razumnom.  U propovedima sv Pavla neki od prisutnih su padajući u paroksizam i ekstazu počinjali da izgovaraju reči bez  značenja, što su kasnije drugi pokušavali da protumače - to se zvalo božanskom inspiracijom. U vreme krize iznošenje razumne stvari bio je put u gubitak!  Pavlova „iracionalna dijalektika“, pretvarala je očajanje u spasenje, u prvoj poslanici Korinćanima on  propoveda: “Pogubiću mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciću...Zar ne pretvori Bog mudrost ovog sveta u ludost?  Izabra Bog da posrami mudre, jake.... a izabra da spase neplemenite  pred svetom i ponižene...“ Spaseni su samo oni koji se prepuste u ruke više sile, Boga, i počnu da živi iz njega!

 

 

Zoran Stokić

8.12.2020.

 

Ni SAD, ni Rusija, ni Kina: Znate li koja država najviše ulaže u razvoj i istraživanja?

Podaci Svetske banke iz 2017. i 2018. godine pokazale su kojih deset država ulaže najviše finansijskih sredstava u istraživanje i razvoj.

IZVOR: KLIX.BA PONEDELJAK, 30.11.2020. | 15:44 -> 18:20

 

Foto: Depositphotos, solarseven

Prvih pet država koje ulažu najviše BDP-a na aktivnosti istraživanja i razvoja su Izrael, Južna Koreja, Švajcarska, Švedska i Japan.

"Što se više budemo oporavljali od pandemije, istraživanje i razvoj će igrati veću ulogu u potpori rastu privatnog sektora i otvaranju novih radnih mjesta", mišljenja je Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke.

Izrael je 2018. na istraživanje i razvoj potrošio 4,95 posto BDP-a. Jedan od najvažnijih ekonomskih sektora je tehnologija. Njihov tehnološki sektor ima korist od priliva kvalifikovanih i obrazovanih inžinjera i tehničara koji su tamo preselili početkom devedesetih, piše portal Kliks.

Južna Koreja između 1960. i 2019. beleži rast BDP-a u proseku 7,3 posto godišnje. Slično kao i u Izraelu, i u ovoj zemlji je tehnološka industrija u usponu. Osim toga, imaju jedan od najjačih sektora odbrane - njihova granica sa Severnom Korejom je jedno od najjače militarizovanih mesta u svetu. Uz impresivan rast BDP-a, izvoz ove države takođe je vrlo zdrav, raste u proseku za 16 posto godišnje u periodu od 1961. i 2019. godine. Prema podacima Svetske banke, Južna Koreja je u 2018. godini na istraživanje i razvoj potrošila 4,81 posto BDP-a.

Podaci za Švajcarsku odnose se na 2017. godinu, kada je ova evropska zemlja potrošila 3,37 posto BDP-a na istraživanje i razvoj. Daleko najveći ekonomski motor Švajcarske jeste uslužni sektor, koji generiše gotovo tri četvrtine ukupnog BDP-a.

Glavno izvozno tržište ove države je Evropska unija. Iako nije njena članica, Švajcarska je potpisala niz ugovora koji joj omogućavaju slobodnu trgovinu sa državama EU. Među glavnim industrijskim sektorima su farmaceutski proizvodi i satovi, koji drže 9 posto izvoza.

Iza Švajcarske su Švedska, Japan, Austrija, Nemačka, Danska, SAD i Belgija.

Interesantno je da veće države zaostaju - poput SAD-a (2,84 posto) i Kine (2,19 posto). Rangirane su na 9. i 13. mestu na listi Svetske banke, a ove brojke se temelje na podacima iz 2018. godine. Njemačka zauzima 7. mesto sa 3,09 posto, a Velika Britanija je na 21. mestu sa 1,72 posto BDP-a.

 

*

Komentar

*

Kao što je kazao Ortega i Gaset: "Ko ne savlada svoju prošlost ona ga ponovo preradi";  takođe je kazao: " Država je plan življenja, program za rad i ljudsko ponašanje zarad budućnosti". Radite nešto u "sadašnjosti" da bi imali "budućnost". U Despotskoj kulturnoj matrici postoji samo "sadašnjost" u kojoj "prepravljate prošlost". Pupin i Tesla su svoje "patente" (takva su bila vremena) stvorili na Zapadu (drugačije nije moglo biti); ali pitanje za samoproklamovane patrijote "pa gde su vam današnji Pupini i Tesle, koji bi u Srbiji stvorili svoje "patente" od koje bi Srbija stvarala budućnost? Nema ih - zato što se ulaže u kandila i sveće, "zvona i praporce", "turbo-pink-dr" a ne u "knjige" –"braćo knjige...". Ko  stvori u sadašnjosti neko otkriće ranga "mikročip" – novu "silicijumsku dolinu" taj može ima budućnst.

 

 

*

 

(ili evo jednog starijeg "nepročitanog" komentara)

 

*

 

Bolonja kao alibi

 

"Sve se može improvizovati sem nasleđa"

Milan Kašanin

 

 

Misija intelektualaca bi trebalo da bude u funkciji rasvetljavanja stvari. Ali, kada je reč o kulturi, ako ne govorite kritički o njenim primarnim elementima, idejama, načinu zaključivanja, verovanjima, stavovima, pogledu na svet, ako kulturu svodite samo na njene sekundarne elemente ("vrhunsku kulturu": umetnost i tsl.), stvari – umesto da se rasvetljavaju – zamagljuju se. Nigde se u svetu nije dogodilo da se "kultura rata" sama od sebe preokrene u "kulturu mira", te, izvesno, neće ni kod nas! Kultura je kontinuiran, kumulativan, simbolički i progresivan proces, a svaki čovek je "proizvod" izvesnog niza kulturnih podsticaja. Ima kultura koje stimulišu ljude na rat i onih koje ih stimulišu na mir. Ratovi su dezintegratori one kulture koja ljudima omogućuje da prožive život vredan individue. Naši ratovi iz 90-tih nisu imali samo ekonomsku cenu – potpuno razorenu privredu koja sada nije u stanju da puni državni budžet – nego su uništili kulturnu osnovu građanskog društva i moral. Dogodio se diskontinuitet i regres, a taj se poremećaj odmah, 1991. godine, odrazio na sve elemente društva, pa i na obrazovni sistem osnovnih i srednjih škola. Na univerzitetu, kao najinertnijem društvenom sistemu, taj se poremećaj počeo zapažati tek od 1998. Pošto nas je 2000. uskratila za 6. oktobar i lustraciju posle jedne naopake ratne ideologije, dogodio nam se politički proces poricanja odgovornosti za učinjena (ne)dela.

 

Prelazak na sistem obrazovanja nazvan "Bolonja" došao je kao "kec iz rukava" patriJotima, zato što je uspešno prikrio stanje duha i operacionalne sposobnosti većine naših studenata. Da je zadržan stari način fakultetskog obrazovanja, odmah bi izašlo na videlo da oni, zapravo, više nisu u stanju da regularno polažu ispite. Ovako, za glavnog krivca neuspešnih studija proglašen je "bolonjski sistem", tj. nastavnici fakulteta i njihova nesposobnost primene istog... Ali, ta optika je principski pogrešna i zato veoma štetna po budućnost naše zemlje: ako se bolest pravilno ne dijagnostikuje, ona se ne može izlečiti.

 

Kada brucoš dođe da studira, podrazumeva se da je on u prethodnom školovanju stekao neophodna znanja i usvojio određene moralne norme i da tako opremljen stupa u zgradu fakulteta. Poražavajuća cena razorene građanske kulture, međutim, je ta da nam svršeni srednjoškolci sada dolaze na studije a da nisu u stanju da grade predikatske rečenice, da se bave analizom i sitezom, da se simbolički izražavaju, apstarahuju itd.  Kako od njih, onda, očekivati sposobnost baratanja osnovnim logičko-teorijskim pojmovima kojima se nauke služe pri predviđanju i "objašnjavanju" stvarnosti? Naučna metodologija, za njihovu ravan zdravorazumskog znanja, ostaje nedostižna himera, pa onda nije čudno ni to što za njih naučni problemi i naučne činjenice, korelacije, uzročnost, hipoteze, teorije, zakoni, naučno predviđanje, determinizam – ostaju tek mrtvo slovo na papiru.

 

Vrednosti se mogu utvrditi samo poređenjem. Kad smo saznali da BU nije na listi 500 najpoželjnijih univerziteta u svetu, patriJoti su nam se jako zabrinuli! Oni se nisu zabrinuli što je, u periodu od 1991. do 2012. godine, trećina profesora i asistenata BU u dijaspori, trećina pomrla u društvenom haosu, a preostala trećina političkim diktatom prisiljena da učestvuje u lažiranju stvarnosti. Kada ste ih čuli da kažu da Harvard, Oksford i ini jesu univerziteti čiji je godišnji budžet veći nego budžet države Srbije? Kada ste njih čuli da o BU govore kao o instituciji koja kasni "svega" 700 godina u odnosu na najpoznatije univerzitete u Evropi? Kada ste ih čuli da govore pod kakvim se neakademskim uslovima razvijao naš Univerzitet od 1905. do 2012? – Nikada. Oni na fakultete i nauku gledaju isto kao i na ratni megdan, ili sportski meč.

 

Kada god neko govori o našem BU, mora imati na umu i činjenicu da se on razvijao paralelno s balkanskim ratovima, s I i II svetskim ratom, komunizmom (kao neprijateljem kritičkog mišljenja) i s ratovima iz 90-tih – znači, on je stasavao ne u akademskim uslovima, nego u društvenim uslovima nalik na vojni logor! A kako su se razvijali drugi fakulteti u Evropi? Radi poređenja citrajmo zapažanje Luisa Manforda: "U prvim nacrtima za koledže u Oksfordu i Kembridžu, srednjovekovno urbanističko planiranje dalo je svoj najoriginalniji doprinos izgledu grada: čitav kompleks zgrada i čitav predeo potpuno je odvojen od mreže puteljaka i ulica. To je bio društveni pronalazak prvoga reda: da nema ničega drugog, srednjovekovni doprinos bi bio izvanredan. Sama nezavisnost univerziteta od normi trga i grada rezultirala je posebnim autoritetom koji on uživa: snaga poverenja istine, potvrđene metodama logike i dijalektike, naučnog metoda."

 

Univerzitet se u početku uspostavljao kao korporacija koja je tražila školski monopol, te je odmah došao u sukob s crkvom, ali ne i s državnom vlašću. Pravnu autonomiju dobija ili od gradova, ili od vladara. Postao je deo opšteg javnog poretka, s delimičnom kontrolom od stane duštva. Državne vlasti su univerzitete uzdizale u red korporacija s posebnim privilegijama: njihovi članovi su oslobađani od noćne straže i vojne službe, a naročito su uživali ekonomske povlastice (slobodni od plaćanja taksi, poreza, trošarina, dobijali olakšice za plaćanje stanarina i namirnica). Iako su imali pravo da naplaćuju studije, ti prihodi univerzitetima nisu bili dovoljni za održavanje nastave, pa zato dobijaju sredstva i od vladara, gradova, pa čak i od crkve...

 

I na kraju, kao što reče Milan Kašanin: "sve se može improvizovati sem nasleđa". Naše je bilo kakvo je bilo i tu se ne može ništa promeniti, ali od onog što mi činimo danas – zavisi kako će naš univerzitet i društvo izgledati sutra. Odgovornost je na nama! Pri donošenju odluka,  međutim, uvek se moramo držati empirijskih činjenica, a ne potrošenih ideologija, gusli, mitova i ratnih doboša.

 

Zoran Stokić

03. 06. 2012.

1.12.2020.

 

Veštice i sujeverje: "Spalili su moju pretkinju kao vešticu - tri veka kasnije, sprao sam ljagu s njenog imena“

"Progon veštica“ u Evropi doveo je do smrti hiljade osoba, uglavnom žena, koje su spaljene na lomači.

 

IZVOR: BBC NEDELJA, 29.11.2020. | 17:53

 

Za jedno malo univerzitetsko mesto, Lemgo u severozapadnoj Nemačkoj ima prilično burnu istoriju. A ime njegove najprepoznatljivije zgrade, "Kuća načelnika za veštice", može da vam da neki nagoveštaj zašto. Ona se odnosi na lovca na veštice koji je živeo tamo u 17. veku i vodio poslednja tri talasa suđenja.

 

U periodu od pedesetak godina koji je započeo 1628. godine, više od 200 žena (kao i pet muškaraca) spaljeno je na lomači samo u Lemgou.A jedno od imena koje se tu pojavljuje je Margareta Kreveciek.

 

Kreveciek je uhapšena i optužena za vradžbine i pokušaje da nauči jednu devojčicu svojim trikovima u leto 1653. godine. Ona je izložena torturi priznala bavljenje vradžbinama i spaljena je u nedelju 10. avgusta iste godine. Kao ustupak, vlasti su dozvolile da prvo bude obezglavljena. I to je bilo sve što se tiče priče o Kreveciek jedno duže vreme.

 

Ali ta priča se nedavno promenila, zahvaljujući jednom njenom potomku.

 

Porodična potraga

 

Penzionisani policajac i strastveni amaterski geneaolog Bernd Kramer otkrio je da njegova supruga Ula ima rodbinske veze sa Kreveciek dok je istraživao svoje porodično stablo.

 

"Kad smo otkrili da imamo tzv. 'vešticu' među našim precima, odmah sam se uzbudio. Takve stvari predstavljaju blago u mojem istraživanju porodice", rekao je Kramer za BBC. "Moja supruga je odmah pomislila: sirota žena! Ali nismo se uplašili zato što smo iz škole znali da su tokom tih godina u Evropi načinjene mnoge nepravde."

 

Kreveciek je optužio njen šestogodišnji posinak pošto ga je kaznila batinama. Krameri, koji žive u Bremerhabenu, tri sada vožnje na sever od Lemgoa, smatrali su da njihova daleka rođaka zaslužuje pravdu bez obzira na to koliko je vremena u međuvremenu prošlo. I tako, nekoliko vekova kasnije, 2012. godine, oni su podneli zvaničan zahtev gradskim vlastima zatraživši da Kreveciek bude oslobođena svih optužbi. Pet godina kasnije, ona i sve žrtve lokalnih suđenja vešticama bili su proglašeni nevinim.

"Smatrali smo da je važno da se spere ljaga sa njenog imena zato što svaka nepravda, naročito ako su je počinili država ili Crkva, mora da se ispravi, čak i nakon što je prošlo toliko vremena", kaže Kramer. "Svaki slučaj koji je izvučen na svetlost dana sprečava da se te nepravde zaborave."

 

Veliki lov na veštice

 

Salemska suđenja u Masačusetsu u 17. veku poznata su širom sveta, ali Evropa je zapravo bila mesto neuporedivo masovnijeg lova na veštice. U Salemu je 200 osoba optuženo da su veštice, a 20 je izgubilo živote. U današnjoj Nemačkoj, broj pogubljenja koji se smatra da je izvršen kreće se oko 25.000.

 

Na mestu današnje Švajcarske, na primer, bila su pobijena čitava sela. Procenjuje se da je u Evropi između kraja 16. i poznog 17. veka pogubljeno između 40.000 i 60.000 ljudi. Hartmut Hegeler je protestantski pastor u gradu Uni, na sat vremena vožnje od Kelna. Od 2010. godine, on je pomogao da se oslobode optužbi stotinak žrtava lova na veštice u Nemačkoj.

 

"Za mene je to pitanje kredibilnosti moje vere. Isus Hrist je i sam bio optužen, mučen i pogubljen, a mi hrišćani verujemo da je on bio nevin", rekao je otac Hegeler za BBC. "Ove žrtve lova na veštice proživele su iste stvari, optužene su, mučene i pogubljene iako su bile nevine." Ali on kaže da suština ove borbe nije samo u prošlosti - ona se vodi i protiv "nasilja i marginalizacije" koji se i dalje dešavaju u svetu danas.

 

"Veštica" sa devet godina

 

Otac Hegeler kaže da je jedan slučaj koji je najviše ostavio utisak na njega bio slučaj Kristine Tajpel, devetogodišnje devojčice pogubljene u maju 1630. godine u severnom selu Oberkirhen.

 

Kristina je počela da govori ljudima da je veštica i da je učestvovala u veštičjem piru - noćnom plesu sa đavolom - zajedno sa 15 drugih ljudi: osam muškaraca, šest žena i još jednom devojčicom, Gretom Halman.Postoje spekulacije zašto je Kristina počela da priča tu priču, a mnogi istoričari sugerišu vezu između zlostavljanja ovog deteta ili neke druge vrste traume.Vlasti su dale da su ona i 15 ljudi koje je imenovala uhapse i izlože torturi. Onda su oni imenovali neke druge ljude. Održano je sedam suđenja u periodu od tri meseca.Na kraju je na lomači spaljeno 58 ljudi - uključujući Kristinu, njenu maćehu, Gretu i njene roditelje.

 

"Ne postoje nikakvi zapisi o mučenju ove devojke, ali možete samo da zamislite koliko bi se devetogodišnja devojčica uplašila samo kad su joj pokazali instrumente za mučenje", kaže otac Hegeler. Bila je uobičajena praksa pokazati osumnjičenima instrumente kojima ćete biti mučeni tokom prvobitnog "prijateljskog" saslušanja. Brutalni oblici telesne kazne, koji su uključivali razapinjanje i držanje nekog budnim danima, korišćeni su u naknadnim saslušanjima.

 

 

Uobičajena tehnika zvala se potapanje: optužena veštica bila bi vezana za stolicu i potopljena u vodu. Ukoliko bi isplivala, koristila je veštičju magiju da ostane na površini - i onda bi bila spaljena na lomači. A ako bi potonula, bila bi proglašena nevinom osobom koja je "umrla nesrećnim slučajem".

 

"Nezajažljiva" požuda

 

Iako su i muškarci izvođeni na sud i pogubljivani za veštičje vradžbine, ogromna većina žrtava - 85 odsto ili više - bile su žene. One su često bile optuživane za "seksualno opštenje sa đavolom".

 

"Maleus Malefikarum", vodič za lov na veštice iz 15. veka, stavio je veliki naglasak na "nezajažljivi" seksualni apetit žena, opisavši ih kao stvorenja koja "ne znaju za umerenost ni u dobroti ni u poroku". Kler Mičel, pravnica koja predvodi nedavno pokrenutu kampanju u Škotskoj, kaže da element mizoginije iz tog vremena ostaje veoma prepoznatljiv i danas. "Ono što je veoma moderno je što se optužbe da ste veštica i dalje koriste kao metod društvene kontrole i progona žena i dece do današnjih dana", kaže ona za BBC. Njena kampanja zahteva pomilovanje, izvinjenje i podizanje spomenika u čast osuđenima prema Škotskom zakonu o vešticama, koji je na snagu stupio 1563. i ostao na snazi sve do 1736. godine.

 

Ova grupa je nedavno vodila kampanju za tri spomen ploče koje su otkrivene na obalskom putu kulturne baštine oko istorijskog sela Kulros. Spomenik odaje počast 380 žena iz lokalnih zajednica koje su bile zatočene, mučene, obešene i potom spaljene. Prošle godine su obelodanjeni planovi za podizanje nacionalnog spomenika na mestu ukopa Lilijas Adi, žene koja je umrla u pritvoru 1704. godine, dok je bila primoravana da prizna da je imala seks sa đavolom.

 

Adino lice je rekonstruisao uz pomoć kompjutera tim istraživača predvođen doktorom Kristoferom Rajanom sa Univerziteta u Dandiju. On je rekao: "Kad rekonstrukcije stigne do spoljnjeg sloja kože, to je pomalo kao da ste se upoznali sa nekim i on počne da vas podseća na ljude koje znate." "Nema ničeg u priči o Lilijas što bi sugerisalo da bi se danas prema njoj ophodili drugačije nego kao prema žrtvi strašnih okolnosti."

 

"Panika od satanizma"

 

Škotska "panika od satanizma" započela je nakon što se Kralj Džejms VI, koji je sebe smatrao stručnjakom za ovu temu i čak napisao knjigu o okultnom, suočio sa posebnom teškom olujom tokom prelaska okeana na putu do kuće iz Danske.

 

On je za loše vreme okrivio vradžbine i naredio opsežni lov na veštice. Optuženo je skoro 4.000 ljudi, a pogubljeno 2.600. Mičel se priseća jednog konkretnog slučaja koji ju je šokirao: žena sa ostrva Orkni, kod severoistočne obale Škotske, koja se zamerila ribaru u svom selu. Jednog dana on je bio na pučini kad ga je zadesila oluja. "On je rekao da je, kad je izašao na more, video foku. I on veruje da ga je ta foka pogledala a on je stekao utisak da je ta foka ona, kao veštica", kaže Mičel. "Oni su tada počeli da veruju da ona ima moć da se pretvara u različite životinje. I to je bilo dovoljno: pogubljena je."

 

Ispravljanje istorije

 

Ali ispravljanje istorije nije lako, čak i kad se radi o očiglednoj nepravdi. U Nemačkoj, otac Hegeler kaže da su neke lokalne vlasti odbile da dopuste rehabilitaciju iz straha da će priča o vešticama ukaljati reputaciju mesta i naškoditi turizmu. Nemački verski lideri su izrazili podršku njegovoj borbi, ali kažu da bi Crkva trebalo da se usredsredi na aktuelne probleme, kao što su izbeglička kriza i siromaštvo. Aktivisti iz Irske nastavljaju da se zalažu za spomen-ploču žrtvama suđenja vešticama u zemlji.

 

Ali Mičel kaže da su skorašnje inicijative da se sruše statue ljudi povezane sa robovlasništvom "moćan znak da je ljudima stalo do istorije". "Njima je stalo da budu pravilno zastupljeni u savremeno doba i ne žele da im se uvaljuje priča iz nekog drugog vremena." Žrtvama progona navodnih veštica podignuti su spomenici i spomen-ploče u Evropi i Americi./Getty Images

Žrtvama progona navodnih veštica podignuti su spomenici i spomen-ploče u Evropi i Americi./Getty Image. Za Kramere, otkrivanje sudbine njihove pretkinje oživelo je njegovo traganje za samim sobom koje je započelo kad je Bernd napunio 15 godina.

 

"Moja baka je bila Jevrejka i imala je mnogo sreće što je preživela u svoje vreme. Moji pradeda i prabaka nisu bili te sreće", kaže on. On je proveo pet godina tražeći mesto na kom su položeni posmrtni ostaci njegovog dede. Godine 2001, skoro šest decenija od smrti njegovog dede, pronašao je masovnu grobnicu blizu Berlina. To iskustvo ga je obeležilo za čitav život. "Proveo sam dva sata tamo, zureći u njegov grob. Dok sam ga tražio, sve vreme sam razmišljao o užasnim stvarima koje ljudi umeju da urade drugim ljudima."

 

Izvor: BBC News na srpsko

***

 

 

Komenat

 

 

***

 

 

 

 

Kada su ljudi kroz istoriju nailazili na fenomene koje nisu razumeli, a koji su bitno uticali na njihov dotadašnji način života,  najčešća reakcija na to je bila re-varvarizacija! U Evropi 1230-1850 bila je serija "malih ledenih (nepovezanih) doba". Pre ovih  katastrofalnih meteroloških zbivanja "veštičarenje" se smatralo minornim zločinom...pojava malih ledenih doba koja je uzrokovala nestajanje mnogih sela, pojavu gladi, bolesti, nezaposlenost, pljački, nasilničkog ponašanja, kuge...je aktivirala procvat "re-varvarizacija i "teorija zavere" koje povezuju magiju ili, na primer, jevrejsku populaciju i klimatske promene. Za epidemiju kuge su često bile optuživani jevreji; u gradovima tokom 1300. širene su glasine da su Jevreji trovali bunare da su se zaverili protiv hrišćana, suđeno im je a smrte kazne su trebala da zaustave širenje kuge. Sistematski lov na veštice započeo je 1430. smatrane su odgovornim za loše vreme jer su svojim dejstvima uticale na prirodne sile. Veštice su bile okrivljene za postojanje malih ledenih doba, epidemije stočnih bolesti, "odgovore što krave daju manje meleka", nepoznate bolesti...  i tako sve do francuske revolucije....Jedna od žrtava "teorija zavere" bila je i Keplerova majka Katarina, kći gostioničara, koja je kod sina probudila intersovanje za astronomiju i ako je kao posledicu preležanih malih boginja Kepler imao trajno narušen vid, bila je optužena za veštičaranje, jer se bavila travarstvom.

 

 

Zoran Stokić

30.11. 2020.