Prezir prema medicini

 

Povodom teksta prof. Dragutina Savića "Medicina nije nauka"

 

Profesoru Saviću je bilo potrebno 15 dana da „prouči“ literaturu i donese zaključak sadržan u naslovu svog članka.

 

"Danas"- Piše: Zoran Radovanović 06. januara 2021. 15.36 Izmenjeno: 15.37

  Istinomer 

 

Krunski dokaz mu je pre 40 godina objavljeni tekst „Zašto medicina ne može biti nauka“.

Ostaje mu da veruje kako je ovom „epohalnom“ mišlju raskrinkao poslenike naučne discipline razvijane milenijumima, od Hipokrata, Galena i Avicene do Koha, Fleminga i Sejbina.

Istini za volju, Savić u svom svetonazoru nije usamljen, kao što nisu ni pobornici ideje o ravnoj zemlji ili čipovima u vakcinama.

Međutim, svi ostali smatraju medicinu meganaukom, koja se sastoji iz tri glavne grane: bazične, kliničke i preventivne.

Primer prve su, recimo, biohemija ili medicinska genetika i teško im je osporiti fundamentalni karakter.

Drugu čine internisti, hirurzi, infektolozi (da ne nabrajam dalje), a moj oponent će se iznenaditi što ne samo da mnogi među njima imaju naučna zvanja, već predstavljaju većinu u najbrojnijem, medicinskom odeljenju SANU.

Čak je i predsednik te ustanove kliničar – neurolog!

Nepoznato mi je da je iko do sada osporio da je epidemiologija osnovna nauka preventivne medicine 

Ima čak autora koji tvrde da je ona više od drugih disciplina uticala na ponašanje savremenog čoveka.

Tako najviše saznanja o faktorima rizika za infarkt i šlog potiče iz rezultata kohortnih epidemioloških istraživanja (preko 1000 naučnih radova do 2000. godine samo iz čuvene framingemske studije).

I o činiocima odgovornim za nastanak raka saznavalo se epidemiološkim metodama, poređenjem izloženih i neizloženih osoba, na primer pušača i nepušača ili vitkih i gojaznih građana.

I zaista, teško je na drugi način, osim epidemiološkim istraživanjem, ustanoviti da li, recimo, rad u pilani povećava rizik od raka nosnog dela ždrela.

U svetu postoje brojni udžbenici i teoretske (theoretical) i praktične (field, practical) epidemiologije, kao i mnoge desetine naučnih časopisa u čijim naslovima se ova naučna disciplina pominje bilo u imeničkom, bilo u pridevskom obliku.

Savić prezrivo odbacuje činjenicu da je put pređen za nepunih godinu dana od otkrića nove bolesti do pronalaska vakcine „bez presedana u istoriji medicine“.

Retoričkim pitanjem „… kakvi dokazi, koja medicina?“ negira koncept medicine zasnovane na dokazima, koji je postao opšte mesto još pre 40 godina, kada su ga nametnuli kanadski klinički epidemiolozi.

Vredi li, onda, objašnjavati da je za tako brz prodor u nepoznato (on ismeva tu sintagmu) bilo potrebno da kliničari otkriju novu bolest, da virusolozi izoluju virus, da genetičari razjasne njegov kod, da epidemiolozi ustanove dužinu zaraznosti i puteve prenošenja uzročnika, da kliničari sagledaju terapijska rešenja itd.

Dođosmo do ličnih uvreda. Prof. Savić mi zamera da sam čestim prisustvom u medijima „prešao granicu dobrog ukusa“.

Time otkriva svoj problem, jer ga ništa ne tera da opsesivno prati moja pojavljivanja, komentariše ih po komšiluku i da se proletos bruka u „Politici“ pokazujući svojom kritikom mene elementarno nepoznavanje tematike koju je pokrenuo.

Možda će se zastideti kada sazna da je DanGraf, izdavač ovog lista, jesenas objavio zbirku mojih članaka, a da je „Politika“ insistirala da ponovo postanem njen kolumnista.

Uz to, NUNS me je pre nekoliko dana proglasio za počasnog člana na osnovu članaka objavljivanih o kovidu 19.

Mediji me često traže upravo da bih razjasnio zabune nastale istupanjem pojedinaca kakav je prof. Savić.

Ne zameram mu što svoj prezir prema medicini i epidemiologiji prenosi i na mene, kao njenog poslenika.

Ne vidim u tome malicioznost, već relativno čestu skučenost vidika, poznatu i kao fah ignoranciju.

Tunelsko viđenje svoje oblasti sprečava ga da uoči posebnosti ostalih disciplina, svake sa svojim sopstvenim paradigmama.

Zato bi njegovo samoljublje bez sumnje zaprepastila primedba da je ono čime se bavi nemaštovit i dosadan posao, nalik krojaču koji, umesto makazama, cezijumovim solima ili danas metodom CRISPERS po ustaljenom obrascu preseca neke aminokiselinske lance.

Naravno, za boljeg poznavaoca nauke i Savićeva pristrasnost i navedena „žaoka“ predstavljaju podjednako neprihvatljiva odstupanja od stvarnosti.

Mom kritičaru ostaje da više desetina uglednih naučnih časopisa, od Lanceta do publikacija iz njegovog domena (npr. Am J Hum Gen) obavesti kako mu se ne dopadaju radovi koje sam tamo objavljivao.

Ako je zadržao i malo kritičnosti, jasno mu je koliko je to nerazuman potez.

Autor je epidemiolog, profesor univerziteta u penziji

 

***

 

Komentar

***

Fundamentalna nauka i primenjena nauka

 

Nema tu nikakve zabune! U fundamentalnim (biologija, fizika, hemija) istraživanjima naučnik traga za ljudskim hipotetičkim znanjem, u smislu sve istinitijih teorija, za njega je znanje "doha" (mnjenje), uvek nešto nesavšeno i nezavršeno. Da bi u tom kritičkom traganju, nagađanju, mogao biti uspešan, on ne priznaje autoritet. U primenjenim naukama (a tu je i medicina, inžinjerstvo,....), pak, naučnik postojeća znanja tretira kao "episteme", za njega je to znanje savršeno i završeno, instrumentalizuje ga u praksi s ciljem stvaranja što većeg profita, efikasnosti; za njega knjiga prirode je otvorena i može da se čitati nepogrešivo, otuda je on sklon da tom konačnom, nepogrešivom znanju pripisuje nešto nadljudsko, pa je samim tim sklon da priznaje autoritet.

 

Između naučnika u baznim i primenjenim istraživanjima postoji suštinska razlika. "Metodologija potvrđivanja" kod naučnika u primenjenim naukama ide za tim da se traže i ističu samo oni primeri koji potvrđuju njihove teoriju, njihovo mišljenje; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbaciju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, šta više, ide se za tim da se spreči svaka kritička rasprava. I kod nas i u svetu su epideomiolozi dva meseca iznosili flangrantne neistine o antitelima... "Metodologija opovrgavanja" baznih nauka može biti vodič u ovakvim kriznim situacijama na planeti Zemlji zato što ti naučnici smatraju da se napredak može postići samo tako što se njihove teorije, mišljenja, podvrgavaju najstrožim proverama; oni svoje teorije, svoje mišljenje, izlažu najoštrijim kritikama (čak do tačke opovrgavanja).

 

Zoran Stokić

6.01.2021.

 

Svemir u 2020: Najbolje fotografije koje pokazuju delić lepote nebeskog svoda

 

U proteklih godinu dana zabeležene su fotografije svemira koje prikazuju samo delić lepote nebeskog svoda.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 4.01.2021. | 18:15

 Pogledati slike:

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2021&mm=01&dd=04&nav_id=1790713

 

Od fotografije teleskopa Habl koji je proslavio 30. rođendan do hrabrog uzimanja uzorka na asteroidu - ovo je naš izbor najboljih fotografija iz svemira za ovu godinu.

 

Hablov 'kosmički greben'

 

Teleskop Habl, jedan od najvažnijih naučnih alata do sada napravljenih, u aprilu je proslavio 30 godina postojanja. Kako bi obeležili ovu priliku, objavljena je neverovatna fotografija koja prikazuje formiranje zvezde blizu naše galaksije Mlečni put.

 

Na portretu veličanstvenog teleskopa Habl, džinovska crvena nebula (NGC 2014) i njena manja plava komšinica (NGC 2020) nalaze se u Velikom Magelanovom oblaku, satelitskoj galaksiji Mlečnog puta koja je udaljena 163.000 svetlosnih godina.

 

Nebule su prostrani međuzvezdani oblaci prašine i gasa u kojima može doći do stvaranja zvezda. U srcu NGC 2014 je gomila sjajnih zvezda, svaka 10 do 20 puta veće mase od našeg Sunca. Slika je dobila nadimak "kosmički greben", jer astronome nebule podsećaju na svet morskih dubina. Dokumentarni film BBC Horizont, emitovan povodom godišnjice, predstavio je zapanjujuće 3D fotografije teleskopa Habl - poput Stubova stvaranja.

 

Hvatanje asteroida

 

Ove godine Nasina misija Oziris-Reks izvela je hrabar potez "dotakni i kreni" s asteroidom Benu, kako bi prikupio uzorke stena i tla i odneo ih na Zemlju. Asteroidi poput Benua su primitivne relikivije iz Sunčevog sistema. Kako bi prikupili uzorke, Oziris Reks je koristio dugačak nosač sa prstenastom sabirnom komorom na kraju.

 

Svemirska letelica spustila se prema Benuovoj površini, na koju je ispustila mlaz azota kada je uspostavila kontakt sa asteroidom. Gas je uzburkao Benuovu površinu, omogućavajući fragmentima asteroida da plutaju u sabirnu komoru.

 

Izgleda da je strategija uspela, kao što se vidi u nizu slika iznad. U međuvremenu, 5. decembra, japanska misija za prikupljanje uzoraka sa drugog asteroida vratila se na Zemlju. Svemirska letelica Hajabusa-2 pustila je svoju povratnu kapsulu uzorka, koja je bezbedno padobranom pala u australijsku pustinju. Uzorci će biti analizirani u Japanu.

 

Sunce izbliza

 

U januaru je objavljena slika Denijel K Inoj Solar teleskpopa (DKIST) sa Havaja koji je pokazao površinu Sunca neverovatno detaljno.

 

Snimci pokazuju strukture nalik ćelijskim koje su otprilike veličine kao američka država Teksas. To su mase užarenog gasa i plazme. Svetli delovi ukazuju gde se materija penje, a tamniji gde se plazma hladi i topi. DKIST je novi uređaj na Haleakalu, 3.000 metara visokom vuklanu na havajskom ostrvu Maui.

 

Naučnici koriste ove nove mogućnosti kako bi dokučili ponašanje naše roditeljske zevezde, oko koje je nastala čitava galaksija, nadajući se da će tako moći da predvide buduće eksplozije. Kolosalne erupcije naeelektrisanih čestica mogle bi da oštete satelite u Zemljinoj orbiti, povrede astronaute ili ih čak izbace iz snabdevanja strujom.

 

 

Jupiter u prolazu

https://www.youtube.com/watch?v=xh3EKDghbuU

 

 

Lansirana 2011. godine, Nasina letelica Juno nastavlja da šalje zapanjujuće slike sa najveće planete Sunčevog sistema - Jupitera. Sonda je snimila slike uskovitlanih oblaka gasovitog džina dok je izvodio 27. prelet sveta izbliza 2. juna. Naučnik Kevin M Gil je potom napravio video zapis od 41 fotografije snimljene tokom bliskog susreta.

 

Fotografije su digitalno projektovane na sferu, pomoću virtuelne "kamere" koja pruža pogled na Jupiter iz različitih uglova. Između ostalog, snimak pruža neverovatan pogled na Jupiterovu najuočljiviju osobinu, ogromnu crvenu tačku - koja je zapravo džinovska oluja koja traje.

 

Test svemirskog broda

 

Pamalo nalik na raketu iz filmova zlatnog doba naučne fantastike, Svemirski brod Ilona Maska će - kako se on nada - prevoziti ljude do Crvene planete.

 

U decembru Spejs Eks testirao je prvi završeni prototip vozila i poslat je na let od 12,5 kilometara sa piste kompanije u Južnom Teksasu. Malo smo vas prevarili, jer ovo, ipak, nisu slike svemira, Ali možda ćemo ih videti jednog dana, u ne tako dalekoj budućnosti.

 

Probni let je pokazao neke od specifičnosti ove letelice, poput Raptor motora sa metanskim sagorevanjem i putanju leta pravo uvis, a zatim potrbuške nadole ka Zemlji. U ovoj fazi, prototip nazvan SN8 sleteo je malo brže i grublje nego što treba. To je Mask opisao kao - brzo neplanirano rastavljanje. Drugim rečima, pad. Ali inženjeri Spejs Eksa će vredno raditi na poboljšanju vozila. I novi prototip SN9 čeka svoj red da se pokaže na pisti.

 

***

 

Komentar

 

***

Antička astronomija bila je nauka koja kombinuje kružna i jednolika kretanja na takav način, da kao rezultat dobije onakvo kretanje kakvo je kretanje zvezda. Ako njene matematičke konstrukcije dodele svakoj planeti putanju koja se poklapa sa njenom prividnom putanjom, onda je i astronomija postigla svoj cilj, jer su onda njene hipoteze spasile pojave. Pored astronomskog metoda nauke koja "spašava fenomene" pomoću "hipoteza" - antika je razvila i metod fizičke nauke koja je za cilj imala apsolutno sugurno znanje. Aristotelova fizička nauka bila je - deduktivna piramida znanja - koja nigde nije uključivala praktičnu proveru znanja. Na vrhu te piramide su apsolutno istinite definicija – one opisuju suštinu stvari. Ako pitamo zašto je ovaj, a ne drugi opis istinit, sve što nam preostaje je pozivanje na "intuiciju o suštini". "Intelekt nije u krivu u pogledu suština", kaže sholastičar Toma Akvinski, "kao što ni čula ne greše u pogledu vlastitog predmeta". Postojanje Habla moguće je zato što je u 13 veku započela krucijalna promena naučne pardigme, naročito, veza između elemenata iskustva i naučnih činjenica. Pobedila je hipotetička metoda antičke astronomije "nagađanja i opovrgavanja" koja se iz astonomije "prelila" i na metode fizičke nauke a što je realizovao Njutn 1687. u "Principima". Put ka Hablu je bio od tada samo pitanje dana(!)

 

 

Zoran Stokić

4.01.2021.

 

Thomas (Tom) Linley  

(7 May 1756 – 5 August 1778)

„engleski Mocart“.

 

 

Nastavio tradiciju Persla, Hendla, Thomasa Arnea (kao i  Tomaso Traeta  i  Arne je izvršio reformu opere pre Gluka).

 

*

 

Thomas (Tom) Linlei "mlađi" (7. maja 1756 - 5. avgusta 1778) bio je najstariji sin kompozitora Thomas Linlei-a "starijeg" (17 January 1733 – 19 November 1795).  Pošto se danas sve "meri" prema A.Mocartu onda je Tom Linlei „engleski Mocart“. Linlei-jeve sposobnosti bile su očigledne od malih nogu. Svirao je koncerte u Bristolu 1763. sa samo 7 godina, a od 1763. do 1768. bio je šegrt kod dr. Villiam Boice-a, majstora kraljeve muzike. 1767. godine pojavio se sa sestrom Elizabeth Ann Linlei u londonskoj produkciji Fairi Favor u operi Covent Garden, pevajući, svirajući violinu i hornu. Između 1768. i 1771. putovao je u Italiju da bi studirao violinu i kompoziciju kod Nardinija u Firenci. Tamo je upoznao Volfganga Amadeusa Mocarta u aprilu 1770. Charlesa Burnei: „O„ Tommasinu “, kako ga nazivaju, i malom Mocartu, 14-godišnjacima širom Italije se govori kao o najperspektivnijim genijem ovog doba.“  Jedna slučajnost je učinila je on poginuo u 22 godini života u nesreći sa čamcem dok je boravio u zamku Grimsthorpe u Lincolnshireu sa sestrom Meri. Amadeus Mocart: "osećam da je, Linlei pravi genije, da je poživeo, bio bi jedan od najvećih ukrasa muzike sveta". Linleievih kompozicija su uglavnom  izgubljene. Dela koja su preživela  svedoče o njegovom "urođenom" vladanju melodijom, darom za kontrapunkt i muzičkom maštom. Kao što je Amadeus učio od oca Leopolda, kompozitora, tako je i Tomas učio od oca takođe kompozitora Tomas Linlei ("stariji");otac i sin Linlei su napisli komičnu operu "The Duenna" (21.11.1775.) samo u prvoj sezoni izvedena 75 puta(!)

 

*

 

Lyric Ode: "Ode on the Spirits of Shakespeare" - (1776)

https://www.youtube.com/watch?v=fe1s6furBQk&list=OLAK5uy_m7XHQn7Gikqzi_b35X0U7DZ_fonjvvDB8

Oratorio: The Song of Moses,

Comic opera:  "The Cady of Bagdad"

"The Tempest" (1777)

Violin Concerto in F major

https://www.youtube.com/watch?v=AOqHO1jaW2E

 

 

*

 

 

Thomas Augustine Arne

(12 March 1710 – 5 March 1778)

 

 

Artaxerxes opera (2.02. 1762.)

https://www.youtube.com/watch?v=L6A-lIsLjhs&list=OLAK5uy_lavnq8XOELkcAyEESe8c-VyoEADPWEibg&index=1

 

Alfred  opera (1.08. 1740)

https://www.youtube.com/watch?v=AJA0TM_mo28

*

Prva Mocartova operska arija napisana je u "ključu" Tomasa Arnea "Artaserse":

W.A. Mozart "Conservati fedele" (1765) aria per soprano e orchestra - dal I atto della scena I dell"Artaserse" di P. Metastasio

https://www.youtube.com/watch?v=TnMuSU3roRI

Zoran Stokić

3.01.2020.

 

Fuzioni reaktor

oborio svetski rekord u dužini rada VIDEO

 

Fuzioni reaktor KSTAR (Korea Superconducting Tokamak Advanced Research), u južnokorejskom gradu Daedžonu, postao je svetski rekorder u dužini uspešnog zadržavanja plazme na temperaturama na kojima može da se odvija fuzija.

IZVOR: B92 PETAK, 1.01.2021. | 11:31 -> 00:22

Pogledati video

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=01&dd=01&nav_id=1787846

 

Korejsko "veštačko Sunce", je uspelo da plazmu sa temperaturom jona višom od 100 miliona stepeni Celzijusa zadrži čak 20 sekundi.

Ovo nije ranije uspelo nijednom eksperimentalnom fuzionom reaktoru na svetu. Postignuće je objavio Korejski institut za fuzioniu energiju, koji na ovom reaktoru radi sa Nacionalnim Univerzitetom u Seulu i američkim univerzitetom Columbia.

Plazma je osnova fuzije

Kako bi se dobila lančana fuziona reakcija, kakva, na primer, pokreće procese u zvezdama, na Zemlji su potrebne visoke temperature, odnosno velika uložena energija. Naučnici rade na tome da izotope vodonika pretvore u plazmu u kojoj su se odvojili joni od elektrona, a oni se potom zadržavaju na visokoj temperaturi.

U slučaju da dođe do fuzije u teža atomske jezgra, oslobodila bi se ogromna količina energije, veća od one uložene u stvaranje plazme i njeno održavanje u levitaciji putem velikih magneta.

Fuzioni reaktor sa pozitivnim energetskim bilansom još uvek ne postoji, a prognoze da bi mogao da bude napravljen, u najboljem slučaju, sežu do 2030. ili 2035. godine, prenosi portal Bug.

Zadržavanje plazme u stabilnom stanju na 20 sekundi potvrđuje veliki napredak ove tehnologije i tek je još jedan korak ka dugotrajnom održavanju plazme iz koje bi mogla da se dobija korisna energija.

 

Cilj naučnika koji rade na KSTAR-u je da do 2025. godine toliko unaprede tehnologiju da se plazma na temperaturama iznad 100 miliona stepeni Celzijusa zadrži oko 300 sekundi.

 

 

***

 

Komentar

 

***

 

Pra čovek se koristio energijom biljaka ( biljke - skladište sunčevu ekergiju preko procesa fotosinteze) i životinja (životinje - takođe u krajnjoj liniji opstaje zahvaljujući energiji sunca), zatim je  rad jednog čoveka proizvodio 1/10, a rad porodice  1/20 konjske snage;  tokom stotina hiljada godina istorije Homo sapijensa za proizvodlju energije korišćena je vatra, voda, vetar... Energija, koju Sunce zrači u 1 sekundi veća je od celokupnog iznosa energije koju je čovečanstvo potrošilo u svojoj istoriji. Hiljadama godina su ljudi verovali  da Sunce dobija svoju energiju iz nekog  hemijskog procesa "izgaranja". Ta je ideja tek u 19 veku bila napuštena jer je vodila ka apsurdnim posledicama. Kelvin i Helmholc su zato predložili objašnjenje koje se zasniva na gravitaciji; iako je ta teorija ispravna (mogla je objasniti izvor energije 10 000 puta veći od hemijskog izgaranja) i ona je vodila apsurdnim posledicama. Prenos problema iz klasične fizike i hemije u nuklearnu fiziku i kvantnu mehaniku u 20 veku omogućio je postojanje ideje o tome da je Sunce zapravo dzinovski termonuklearni reaktor; nuklearni procesi po proizvodnji energije mogu biti sto miliona puta snažniji od hemijskih procesa. Oslobađanje nuklearne energije ne vrši se samo nuklearnom fisijom, to jest cijepanjem atoma, nego i nuklearnom fuzijom, to jest sjedinjavanjem atomskih jezgara. Nuklearna fuzija je proces koji se stalno zbiva na Suncu. Sa fuzionim reaktorima "krug" se izgleda "uspešno" zatvara po našu budućnost i naše sudbine.

 

Zoran Stokić

1.01.2021.

 

Redak fenomen: U svemiru snimljen Ajnštajnov prsten

Teleskop Habl je nedavno snimio neverovatan prizor na nebu - savršen primer Ajnštajnovog prstena.

IZVOR: B92 UTORAK, 29.12.2020. | 09:25 -> 21:38

 

Pogledati sliku:

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=12&dd=29&nav_id=1787758

Zvanični naziv ovog astronomskog fenomena je GAL-CLUS-022058s, ali ovaj kolokvijalni naziv, kao i nadimak "rastopljeni prsten", mnogo bolje objašnjavaju o čemu se radi.

Kako prenosi Universe Today, ovaj fenomen, poznat i kao gravitaciono sočivo, zaista liči na prsten od rastopljenog metala, a u pitanju je sazvežđe "Hemijska peć", u kom svetlost izuzetno daleke galaksije savija mnogo bliži skup galaksija. Fenomen zbog kojeg možemo videti nama nevidljive objekte.

Jedna od prednosti gravitacionog sočiva jeste to što naučnici mogu mnogo bolje da proučavaju udaljene galaksije, koje nikako drugačije ne bismo mogli da vidimo. Bliže galaksije deluju poput prirodnih kosmičkih sočiva, savijajući putanje svetlosti zahvaljujućući svojoj gravitaciji.

Kako piše NASA, ovaj novootkriveni GAL-CLUS-022058s je najveći Ajnštajnov prsten ikada otkriven u našem svemiru. Inače, zove se po Albertu Ajnštajnu jer je on u okviru svoje opšte teorije relativiteta pretpostavio da ovakva gravitaciona sočiva postoje.

 

***

Komentar

***

Čovek je preokupiran - socijalnim svetom, svetom socijalne istorije i moći, društvenim - institucijama i utopijama. Gotovo svi teolozi i filozofi klonili su se prirode. Čak su se i naučnici bavili prirodom na antropomorfan način: „priroda ne čini ništa uzalud“, „ništa se ne događa slučajno". Berkson: "naša inteligencija voli jednostavnost." Neopravdano očekuje da sa minimumom elemenata i principa - razume beskonačan niz objekata i događaja. Prirodni fenomeni su otporni na ovako preteranu simplifikaciju. Priroda kao celina jeste sistem samoregulacija i samokorekcija. Red i nered nastaju iz unutrašnjih interakcija - nezavisno od Homo sapijensa - ponekad ove interakcije vode redu, drugi put neredu. Homo-centričan odnosa prema prirodi, koji većina od nas ima, počiva u dalekoj prošlosti i poklapa se sa početkom judeo-hrišćanske tradicije. Matrijahalne mitologije - bile su orjentisane na majku i prirodu - zbog novih društvenih odnosa - zamenjene su mitologijom čije je težište na oca kao i religijama koje su orjentisane na - drugi svet (na natprirodni svet svoga Oca tvorca). U tim novim mitologijama i religijama svet je stvoren za čoveka a "priroda" više nema nikakav značaj, o tome najbolj e svedoči "Knjiga postanja". Premda je stvoren iz zemlje, čovek se stidi svog grešnog i animalnog početka i veze sa prirodom.

 

Zran Stokić

31.12.2020.

 

Korona virus, Evropa i praznici: Da li je korona ukrala Božić

Dok se ljudi širom sveta pripremaju za praznike, Nina, Uroš, Aleksandra, Đorđe, Nataša, Marko i Jovana vode čitaoce kroz ulice evropskih gradova.

 

IZVOR: BBC PETAK, 25.12.2020. | 08:20 -> 11:32

 

Uoči novogodišnjih praznika Pariz nije posebno okićen, kafići u Valensiji su puni, zagrebački Advent se održava uz mere zaštite, a u Beču nema turista i mnogobrojnih prazničnih bazara. Mnogi veliki gradovi poznati su po tradicionalnim bazarima, trgovima i ulicama na kojima se tokom praznika prodaju slatkiši, hrana, piće, ukrasi.

 

Ali iako ulice Brisela i ovih dana mirišu na vafle, a u portugalskom Aveiru ljudi užurbano kupuju božićne poklone, predstojeće praznike veliki broj ljudi provešće u drugačijoj atmosferi nego ranije zbog epidemije korona virusa. Dok se ljudi širom sveta pripremaju za praznike, Nina, Uroš, Aleksandra, Đorđe, Nataša, Marko i Jovana vode čitaoce kroz ulice evropskih gradova u kojima žive.

 

U svetu je do sada korona virusom zaraženo više od 78,8 miliona ljudi, a preminulo je više od 1,73 miliona. Oporavilo se više od 44,4 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta. Beč ove godine nije srećan kao inače za vreme praznika

 

Aleksandra Marjanović, Beč, Austrija

 

Beč je zaista nekako specifičan grad koji živi na poseban način u periodu novogodišnjih i božićnih praznika. Taatmosfera se oseća u vazduhu, ali ove godine su stvari malo drugačije. Austrijanci zaista pridaju veliki značaj proslavi Božića - za njih je to poseban i značajan period u godini. Posebni dani, tradicionalna okupljanja cele porodice, kao i darivanje poklona, su zaista veliki doživljaj za njih.

 

Prestonica Austrije poznata je po prazničnim marketima širom grada. Ispija se punč na otvorenom, jede se krompir, prodaju ukrasi, slatkiši... Uglavnom se svuda čuje novogodišnja melodija, sve je ukrašeno, svetlucavo, a tu euforiju je teško opisati. Bez obzira na to koliko je temperatura niska, toplina u vazduhu, nekako stvarno može da se oseti kada ste ovde. Čitav grad je užurban, svi nose pune kese, poklone, i te kako primetna sreća kod ljudi.

 

Prizori su ovog puta drugačiji nego proteklih godina, a pandemijase oseća i primećuje. Sve je ograničeno i svedeno na minimum, što menja čitavu situaciju i atmosferu. Najstrože mere privremeno su prekinute, kako bi se proslavio katolički Božić i osetila atmosfera.

 

Na kratko su otvorene prodavnice, grad se pokrenuo uz određene mere, dozvoljeno je kretanje ljudi, ali to je daleko od onoga što Beč ume da pruži u ovom periodu. Katolički Božić će se ipak proslaviti u krugu porodice uz određene mere.

 

Dozvoljeno je do deset ljudi na jednom mestu, ali zato odmah posle Božića počinju stroge mere - celodnevni policijski čas koji će trajati do 18. januara. Ovde će se definitivno 2021. dočekati sa ukućanima i u stanovima, jer nam druga mogućnost ne preostaje. S obzirom da situacija sa pandemijom traje već duže vreme, da već mesecima živimo po određenim pravilima i merama, nekako sam se već navikla na sve to i prihvatila kao i svi ostali. Mnogo planova je propalo ove godine, ne samo meni, ali se zaista i iskreno nadam da će se, bar ovde, posle 18. januara grad vratiti u normalu i da ćemo nastaviti da živimo bez ograničenja.

 

Kako smo proveli Uskrs kod kuće

U Parizu je i Božić ove godine otkazan

 

Uroš Dimitrijević, Pariz, Francuska

 

Usled pandemije korona virusa, mnogi događaji su otkazani u Francuskoj, a nakon ponovnog uvođenja karantina od 20 časova do šest ujutru, sve češće se čuje floskula da je "i Božić ove godine otkazan". Ali praznična atmosfera je prisutna, doduše u nekom izmenjenom obliku.

Za razliku od prošlog Božića, koji su Francuzi, kao i svi ostali, proslavili bez virusa, kada su restorani i barovi bili krcati, sada se vide samo prazni izlozi. Tek po koji lokal se prilagodio novoj situaciji, pa prolaznici mogu da dobiju kuvano vino ili toplu čokoladu ukoliko postoji prozor u izlogu ili mali kiosk ispred samog lokala.

To su jedine božićne oaze koje se ove zime mogu videti u Parizu. U Francuskoj je tokom čitavog oktobra bio na snazi strogi karantin, tokom kojeg neesencijalne prodavnice nisu radile i mogli ste da odete samo kilometar daleko od kuće, maksimum sat vremena dnevno. Kada je broj novozaraženih sa 80.000 spao na nekih 10.000 dnevno, karantin je ukinut i prodavnice su otvorene, a Parižani su pohrlili u prazničnu kupovinu. Ogromni redovi kupaca vidljivi su unutar, na kasi, ali i ispred prodavnica, dok čekaju da uđu i da im neko od radnika isprska ruke dezinfekcionim sredstvom.

Jelke - i to više prave, nego one plastične - mogu se naći gotovo na svakom koraku, od cvećara, preko onih prodavnicama nalik rasadnicima, pa do supermarketa.

Međutim, praznična atmosfera je vidljiva samo unutar potrošačkih objekata, dok na ostalim mestima, božićnih dekoracija nema ili su skromne. U sklopu mera u borbi protiv korona virusa, restorani i barovi ostaće zatvoreni najmanje do 15. januara, kada će se razmatrati eventualno popuštanje mera. Policijski čas će ostati na snazi i za Novu godinu, dok vlasti preporučuju stanovnicima da praznike provedu u uskom krugu porodice. Izgleda da će, kao i drugde u svetu, i u Parizu Božić ove godine biti malo sumorniji i oskudniji.

U Valensiji stvari nisu mnogo drugačije

 

Nina Dodig, Valensija, Španija

Ovo su mi prvi Božić i Nova godina u Španiji, pa ne mogu da poredim, ali se praznična atmosfera oseća. Grad je okićen, kafići i restorani rade i puni su. Određeni restorani nude božićne menije. Ljudi se druže koliko je moguće uz restrikcije.

Maksimalno šest ljudi može biti u grupi, maske su obavezne izuzev za vreme konzumacije hrane i pića, policijskičas je od 23 do šest ujutru, stolovi razmaknuti metar. Radim, studiram i vežbam od kuće, što nije povezano s korona virusom, već je tako bilo i mesecima pre cele situacije. Zbog tih životnih postavki, slabo izlazim iz kuće.

U Aveiru virus nije ubio potrošački duh

 

Nataša Gološin, Aveiro, Portugal

 

Od božićnih poklona se u ovom gradiću na obali Atlantika ne odustaje, sudeći po broju ljudi poslednje subote pre Božića u tržnim centrima. U Aveiru virus nije ubio potrošački duh. Ispred prodavnica su bili redovi, mada je to svake godine slučaj nekoliko dana pred Božić. Činjenica da je dan bio lep i sunčan dovelo je do toga da i bašte kafića i restorana budu pune. Poštuju se određene mere rastojanja između stolova i neka druga ograničenja. Oko pet-deset minuta pre 13 časova sve se odjednom raščistilo i pozatvaralo.

 

Preko nedelje napolju ima manje ljudi, a kada uporedim sa prethodnim godinama, rekla bih daleko manje, samim tim što nema turista koji inače posećuju Aveiro. Nismo ni ranije imali božićni bazar u tradicionalnom smislu, ali bilo je raznih dešavanja na otvorenom - klizanje, koncerti, kiosci sa hranom i pićem. Grad je okićen otprilike koliko i pre. Imamo ogromnu jelku - mislim da je najviša u Portugalu - koju svake godine postave na isto mesto. Aveiro je inače dinamičan grad u kom se stalno nešto dešavalo - izložbe, koncerti, festivali i drugi događaji.

Ove godine nema toga, pa ne liči na Aveiro na koji smo navikli. Ovaj grad nalazi se blizu Porta i u poslednjem izdanju vodiča Lonely Planet za Portugal našao se na naslovnoj strani, pa mu je popularnost porasla. To je dovelo do najezde turista preko cele godine. Činjenica da ih ove godine skoro uopšte nije bilo - osim u manjem broju letos - zapravo je najveća promena koja nam se desila zbog korone.

 

Sve to je uticalo na lokalnu privredu, koja se u velikoj meri zasnivala na uslugama. Brojni hoteli, hosteli i privatni smeštaji su privremeno zatvoreni, dok restorani nekako opstaju jer postoji razvijena kultura odlaska kod lokalaca. Na mikronivou, druženje je znatno smanjeno, makar u mom krugu ljudi. Olakšavajuća činjenica je da preko cele godine bude lepih i sunčanih dana, te možemo da se vidimo sa prijateljima u šetnji na plaži ili na ulici. Nije bilo nikakvih proslava i rođendana. A kad padne kiša - nije bilo ni druženja.

Pre dva meseca su mere pojačane i ponovo je uvedeno vanredno stanje, sa idejom da se do Nove godine značajnije smanji broj slučajeva. Svake dve nedelje se odlučuje da li vanredno stanje ostaje na snazi. Trenutno imamo delimičnu zabranu kretanja vikendom - sve se zatvara u 13 časova i nije preporučen izlazak napolje. Ipak, nije zabranjeno izaći u šetnju, sa ili bez kućnog ljubimca, aktivnosti na otvorenom kao džoging, vožnja biciklom. Takođe, u načelu je zabranjeno međuopštinsko kretanje, međutim nisu ustanovljene kazne. Iako nema sankcija, ljudi u mom okruženju prilično poštuju ove mere i vikendom popodne ulice i plaže su uglavnom prazni. Maske su obavezne i na ulici.

Zašto je važno ostati kod kuče u doba pandemije

Đorđe Bojović, Brisel, Belgija

Ulice i trgovi Brisela i ovog decembra su ukrašeni, a tradicionalni miris vafla i pomfrita širi se ulicama. Ove godine nema prazničnih bazara, božićnih kućica i ostalih čuda. Na gradskom trgu je okićena jelka, grad je ukrašen, malo podseća i na Beograd. Mi smo uvek kukali kako nam je poslednjih godina kič, ali mislim da su ukrasi manje-više isti. Ljudi užurbano ovih dana kupuju poklone, pa se oseća i doza euforije, ali manje nego prethodnih godina. Primetno je manje ljudi, nema turista. Nikome ne pada na pamet da ide bilo gde, jer je hladno, pa ne može predugo da se bude napolju.

Osim prehrambenih prodavnica i apoteka, sve je bilo zatvoreno sve do početka decembra. Tada su otvorene ostale prodavnice, a restorani, kafići, barovi, teretane i dalje su zatvoreni. Ne može da se sedne ipopije kafa i to jeste bitno drugačije, ali na dosta mesta može da sezastane i uzme kafa za usput, a radii dostava. Ja sam ranijih godina vikendima putovao u druge gradove, svi su imali božićne programe i to mi je bila super aktivnost. Sada je toga mnogo manje. Vlada će u januaru odlučivati o mogućem ublažavanju mera. Ovde nije situacija kao u Srbiji da se na pet dana preispituju i uvode nove mere ili postojeće ublažavaju. Godinama sam za Božić i Novu godinu dolazio u Srbiju. Sada neće biti tako. Ne dolazim iz dva razloga - potreban mi je test i posle kad se vratim, moram u karantin.

 To je glavni razlog zašto sam odustao od dolaska.

Čekam da sve ovo prođe, pa ću u januaru ili februaru, kad ludnica prođe, doći kući. Ova situacija utiče na način na koji razmišljamo i donosimo odluke, ali čekam svet posle korone. Da li će biti povratak u normalu u potpunosti ili će ostati neke posledice.

Ni u Nemačkoj praznici ove godine nisu isti

 

Jovana Panić, Berlin, Nemačka

 

Do prošle nedelje osećala se praznična euforija. Sada pomalo, ali ne izraženo. Božićni bazari su veliki deo praznika u celoj Nemačkoj. Jako su popularni, traju skoro mesec dana i ovo je prva godina da se ne održavaju. Postoje određene ulice koje imaju nekoliko trafika sa hranom i kuvanim vinom, ali je poseta limitirana, a u nekim gradovima poput Hamburga prodaja alkohola na ulici je skroz zabranjena. I novogodišnja jelka može da spasi planet Kako je okićena makedonska prestonica

 

U Berlinu smo imali malo manje rigorozne mere, od novembra do 16. decembra restorani su bili zatvoreni, ali su prodavnice i tržni centri radili, kao i škole i vrtići. Međutim, taj pristup nije imao baš mnogo uspeha. Prodavnice su zatvorene, osim supermarketa, apoteka i pekara, škole i obdaništa su zatvoreni i generalno su svi zamoljeni da ne putuju ukoliko to nije neophodno ili da idu u karantin od sedam dana pre nego što putuju u posetu za praznike.

 

Većina ljudi se pridržava pravila ali postoje i oni koji se žale - čija su preduzeća pod direktnim uticajem, poput barova i restorana - što je veliki deo berlinske privrede. Ova godina je jako čudna, ali mi praznični period ne pada teže u odnosu na prethodne godine. Budući da živim u Berlinu već više od pet godina, uglavnom imam malo drugačiji rasporedispita, odmora. Zato sam u poslednjih pet godina samo jedan Božić provela u Srbiji, u januaru 2020. S obzirom da gami slavimo u januaru, nekako sam uvek provodila praznike sama. Tako da mi ovo nije previše novo. Ali ako bih morala da odaberem šta mi fali, rekla bih - mogućnost slobodnog putovanja, bez anksioznosti da ću roditelje ili bake i deke dovesti u životnu opasnost. Mislim da svi zaslužujemo značajno bolju 2021.

Zagreb i bez adventa čuva sjaj

 

Marko Vukojević, Zagreb, Hrvatska

 

Zagrebački Advent prethodnih godina tri puta je uzimao titule najboljeg božićnog sajma u Europi, prema izboru posetilaca sajta European Best Destinations. To je najviše moguće prema pravilima konkursa, jer nominacije moraju da se prepuste i drugim gradovima. Ovogodišnji Advent ima samo obrise praznika.

 

Prvih dana, u šetnji sa prijateljima,zaključili smo, u šali, da je trebalo da ponesemo lampione i cveće, jer utisak je bio kao za praznik Svi sveti (praznik mrtvih, kada se masovno odlazi na groblja). Postoje samo božićne dekoracije i to je u nešto manjoj količini, a muzika na razglasu u parku Zrinjevac izaziva tužno raspoloženje. Ljudi se, pak, tu i tamo okupljaju u manjim grupama i druže uz kuvano vino, ako ganađu u nekom ugostiteljskom objektu koje jeposlovanje prilagodio "preko prozora". Malo se može napisati o Adventu, jer ga ove godine nema. No, Zagreb kao i Beograd, čuvaju taj sjaj uprkos ovom čudnom vremenu.

 

***

Komentar

 

***

 

U Evropi - od sredine 14 veka epidemija smrtonosne kuge, kao i serija "malih (nepovezanih) ledenih doba" 1230-1850 naterala je ljude da ubrzano uče na greškama da bi preživeli. U nedostatku odgovaraućih medicinskih znanja bilo je i tačnih i efikasnih zapažanja, na primer, zabrana okupljanja kraj kreveta bolesnih i pokojnih, zabrana okupljana na shranama, zabrana korišćenja odeće zaraženih... Najefikasnija mera je bila bežanje iz gusto naseljenih gradova; opisao Bokačo u "Dekameronu" (u uvodu) gde govori o bekstvu elite bogatih Firentinaca iz vila u svoje kuće na selu. Kuga je doprinela i stvaranju novih sistema vrednosti i nove pobožnosti. Do tada su se ljudi plašili smrti zbog mogućnosti odlaska u pakao; a sada su se ljudi plašili - same smrti - zbog vidljivih užasa umiranja usled kuge a ti prizori nisu nimalo zaostajali za paklenim mukama. Pojavljuje se "Memento mori"( „seti se da si smrtan“) koja je postala temelj pobožnosti i čitavog stila života i razmišljanja - to je sve vodilo da u 16 veku Montenj kaže „filozofirati znači naučiti da se umre“! Ikonografska tema pobeda smrti spektakularno je predstaljena 1350. "Kampo Santo" u Pizi; takođe u ikonografiju ulazi i mrtvački ples kao slika smrti čitavog društva predvođen papom i carem, igra čitav ljudski rod, od kralja do plemića, buržuja i seljaka... Donose se propisi o zabranama okupljanja u kafanama, zabrana kockanja, igranja..."prilagodi se stvarnosti ili umri"....slabo smo šta naučili iz naše istorije.

 

 

 

Zoran Stokić

25.12.2020.

 

Nova godina, planete i svemir: Nebeski spektakl - poravnanje Jupitera i Saturna

 

Jupiter i Saturn, dve najveće planete Sunčevog sistema, poravnaće se oko novogodišnjih praznika.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 21.12.2020. | 16:39 -> 17:04

 

Prividno međusobno približavanje Jupitera i Saturna će u ponedeljak, prvi put od 17. veka, biti vidljivo sa svih mesta na Zemlji.

Gledano sa Zemlje, dve planete koje svaka svojom orbitom obilaze oko Sunca, prividno će se poravnati jedna ispred druge i videće se kao jedna blistava zvezda, a ne kao dve. Pre 2.000 godina, ovakvo poravnanje je zbog jake svetlosti ljudima zaličilo na zvezdu. Danas se taj fenomen naziva Vitlejemska zvezda, koja je prema hrišćanskom verovanju pokazala put mudracima do pećine u kojoj se rodio Isus.

Jupiter i Saturn se približavaju, a najbliži će biti 21. decembra. Međutim, od vremenskih prilika zavisi da li ćete moći da ih vidite na nebu. Ukoliko nebo bude čisto, planete će se pojaviti na horizontu malo posle zalaska sunca.

 

Da li to znači povratak Vitlejemske zvezde?

 

Pojedini astronomi i teolozi smatraju da je odgovor potvrdan. U nedavnom članku, profesor religije sa Ferum koledža u Virdžiniji Erik M. Vandel Ejkel skreće pažnju da se u poslednje vreme mnogo spekuliše da li je to isti događaj u svemiru u kojem se govori u Bibliji".

Ovo nije prvi put da se pojavljuje ovakva pretpostavka - nemački astronom i matematičar Johan Kepler je još početkom 17. veka govorio o mogućnosti da se zapravo radi o poravnanju Jupitera i Saturna.

"Ljudi su pre 2.000 godina obraćali mnogo više pažnje na to šta se dešava na nebu", kaže dr Karolin Kraford sa Kembridžovog Instituta za astronomiju. "Stoga, nije nemoguće da je Vitlejemska zvezda zapravo bila rezultat jednog ovakvog poravnanja".

 

Da li je ovo neuobičajena pojava?

 

Planete se često poravnavaju na putu oko Sunca, ali ovo poravnanje je nešto posebno."Poravnanja planeta su česta, ali je ovako blizak susret dve planete prava retkost", objašnjava za BBC profesor Tim O'Brajen, astrofizičar sa Univerziteta u Mančesteru.

Saturn i Jupiter - najsvetlije planete koje možemo da vidimo na nebu - nisu bili ovoliko blizu 800 godina. "Planete će se pojaviti na jugozapadu, pa treba da ih potražite na nebu čim se smrkne", savetuje profesor O'Brajen. "Za 400 godina niko od nas neće biti živ da isprati novo poravnanje, tako da požurite napolje".

 

***

Komentar

 

***

 

Antički Grci su smatrali da smrtni ljudi udišu vazduh, a Bogovi udišu "etar" - spoljašnje nebeske sfere su ispunjene "nepropadljivim" etrom i u njemu se kreću planete i zvezde - od antičkog perioda postojao je kanon da je svet izvan Mesečeve orbite večno nepromenljiv - nebeska nepromenljivost je bio osnovni aksiom aristotelovskog pogleda na svet. Umiranje - supernove u sazvežđu Kasiopeje - zapazio je 11.11.1572 Brahe i te antičke kanone dovelo u pitanje; ova i svoja druga zapažanja, na primer, o konjukciji Jupitera i Saturna, Brahe je „predao“ u nasledstvo Kepleru. Da bi unapredio ova Braheova posmatranja Kepler je izumeo teleskop. U Frankfurtu 1604. je štampana Keplerova "Optika", gde on razvija teoriju svog teleskopa sa konveksnim okularom i gde se daju tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore. U Frajburgu jedan isusovac, profesor matematike, Kristof Šajner, po Keplerovim uputstvima konstruiše prvi teleskop. Godine 1608. Hans Lipershej, i nezavisno od njega Žak Mecijus, konstruišu svoje teleskope, koji se već te iste godine prodaju po Parizu i Veneciji. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je znameniti oksfordski matematičar i astronom Tomas Heriot (jula 1609). Sa Keplerom Galilej se dopisivao i razvio svoj teleskop (08.1609 uvećanje 3 x) – i u (11.1609, uvećanje 20 x) tim je teleskopom on 1623. posmatrao konjukciju Jupitera i Saturna.

 

Zoran Stokić

21.12.2020.