NASA predstavila megaraketu za novi put na Mesec

 

NASA je predstavila prvu megaraketu iz Sistema svemirskog lansiranja koja će u ovoj deceniji odvesti ljude na Mesec.

 

IZVOR: B92 NEDELJA, 13.06.2021.

 

U petak su inženjeri u svemirskom centru Kenedi na Floridi završili spajanje rakete spuštanjem 65 metara duge poveznice između dve manje rakete. Ovo je prvi put da su sva tri ključna elementa raketa spojena zajedno.

 

NASA planira da prvo sledeće probno lansiranje u svemir bude kasnije ove godine. Tokom misije poznate kao Artemis-1, američko vozilo Orion će otići na Mesec, ali bez ljudi u njemu.

 

U probnim lansiranjima, nijedan astronaut neće biti na brodu. Inženjeri žele da isprobaju raketu i svemirski brod pre nego što pošalju i ljude, što je planirano za 2023. godinu.

 

 

***

Komentar

***

 

Program Artemis je međunarodni program svemirskih letova pod vodstvom SAD iz 2017. sa ciljem da pošalje ljude na Mesec u region južnog pola. Ako uspe, to će biti prva mesečeva misija sa posadom od završetka programa Apolo 1972. Jedan od njegovih ciljeva je sletanje prve žene na Mesec, verovatno otuda i naziv celog poduhvata "Artemis" (grčka boginja Meseca, životilja i lova, sestra bliznakinja Apolona). Dugoročni ciljevi uključuju uspostavljanje ekspedicja i održivo prisustvo na Mesecu, postavljanje temelja privatnim kompanijama za izgradnju lunarne ekonomije i odatle kasnije konačno slanje ljudi na Mars. Dok se to sve ne dogodi kao simbolička zamena može da posluži barokna opera Johann Adolf Hasse – "Artemisia" (1754.).

 

 

Zoran Stokić

13.06.2021.

 

Erozija zbog naslaga soli ubrzano uništava najstariju pećinsku sliku na svetu

 

 

SCITECH Autor:Hina/Reuters12. jun. 202108:22

Izvor: REUTERS/Abdul Rahman Muchtar

 

Pećinska slika na indonežanskom ostrvu Sulavesiju, za koju se veruje da je najstarija na svetu, ubrzano propada zbog erozije koju uzrokuju naslage soli, što je verovatno posledica klimatskih promena, upozorili su arheolozi. Slika grupe „therianthropa“ ili ljudi sa životinjskim karakteristikama, prikazanih kako kopljima i uz pomoć užadi love bradavičaste svinje i patuljaste bivole, otkrivena je u pećini 2017. godine i datira iz razdoblja od pre gotovo 44.000 godina.

 

Stručnjaci se sada utrkuju s vremenom da bi pronašli načine za očuvanje ovog neprocenjivoga umetničkog dela iz razdoblja pleistocena u arheološki značajnoj regiji Maros-Pangkep u Južnom Sulavesiju. „Bojimo se da bi ubrzana i snažna erozija mogla u potpunosti uništiti slike“, rekao je agenciji Rojters Basran Burhan, arheolog sa australijskog univerziteta „Griffith“, nakon što je proučio fotografije slike s Marosa.

 

Sve više temperature i El Ninjo doprineli su ubrzanoj kristalizaciji soli u pećini, rezultujući ljuštenjem slike, pokazala je studija australijskih i indonežanskih arheologa čiji su rezultati objavljeni u časopisu Scientific Reports. Dugotrajna suša u kombinaciji s obilnim monsunskim kišama stvorila je „vrlo povoljne“ uslove koji su pojačali kristalizaciju soli, navodi se u studiji. „Pigment koji čini sliku na zidu pećine ljušti se“, rekao je arheolog Rustan Labe, pokazujući fotografije slike na računaru na kojima se vide razmere ljuštenja u razdoblju između oktobra  2018. i marta 2019. Dokumentacija upućuje na to da se u roku od pola godine oljuštilo 1,4 kvadratnih centimetara slike.

 

Labe, koji radi u Centru za zaštitu kulturne baštine Ministarstva obrazovanja i kulture, rekao je da će arheolozi raditi u malim timovima da bi pomno nadzirali porast količine kristala soli i ostalih sitnih organizama na zidu pećine. „Sprečićemo i odmah ćemo se uhvatiti u koštac s faktorima koji mogu predstavljati pretnju ovome važnom delu naše istorije“, rekao je Labe. „Dosad smo pronašli više od 300 mesta praistorijske pećinske umetnosti na području Sulavesija i indonežanskog Bornea, a desetine ih pronađu svake godine. Ovo je područje ključno za razumevanje kognitivne i kulturne evolucije naše vrste“, istakli su australijski arheolozi.

 

 

***

Komentar

 

***

 

Za sada najstarija poznata pećinska slika je u pećini Maltravieso, Kaceres, Španija; datirana  je metodom uranijum/torijum na  64.000 g, doba neandertalca. Zanimljivo da ovim pećinskim slikama iz Indoneziji (u oko 300 pećina), satrost oko 44.000 g, odgovaraju slične pećinske slike iz istog perioda a nalaze se u Francuskoj i Španiji (u oko 350 pećina).  Smatra se da su to „najstariji slikoviti zapis pripovedanja i figurativne umetnosti na svetu“ - naravno to nije umetnost u današnjem smislu, pre će biti da su to prizori vezani za svakodnevne aktivnosti lova i tsl simbolički jezik koji govori o tehnikama lova, migracijama krda životinja. Takođe te bi “slike” mogle predstavljati prirodna reakcija na životnu sredinu, ili pak deo rituala prvih religija, svojevrsna “kopča” koja povezuje svet živih i svet  mrtvih; jer glavna funkcija religija je negiranje smrti. U ta vremena nastaje i jedan od najpoznatijih  tabua u svim društvima - tabu - rodoskrnavljenja (zabrana incesta). Danas znamo da to nije iz bioloških razloga (jer bi potomci bili genetski oštećeni), a nije ni iz psiholoških razloga (brojna teorije koje su nastale iz  brzopletih uopštavanja, sve se gledalo iz ugla seksa).  Intelektalni napredak nas je vodio ka sve boljim, uspešnijim, pravilima, zakonima (tu je bio i poneki tabu), koji  su nam povećavali šansu da preživimo, uspešnije smo  kreirali oruđa i uspešnije vodili svoja plemena.  Razlog  za pojavu  tabua rodoskrnavljenja  nalazi se u sferi sociologije, on čuva raznolikost  Homo  sapijensa, on postiče povezivanje ljudi, "prinuđuje" ih na saradnju - na stvaranje kopči  među - porodicama, plemenima,..., selima, ..., povećava se šansa za preživljavanje;  samo tako urduženi  mogli su rešavati brojne životne  probleme, uz pomoć puno ruku...

 

Zoran Stokić

12.06.2021.

 

Nordeus: Ulaganje u obrazovanje mladih mora da dođe iz privatnog sektora

 

BIZNIS Autor:N1 Beograd08. jun. 202115:06 > 15:07

 

Kada je reč o obrazovnim granama koje su veoma povezane sa industrijom, ulaganje u mlade mora da dođe iz privatnog sektora. Industrija mora da sarađuje sa obrazovanjem i pripremi te mlade za karijerni put, rekao je Miloš Đuričanin iz Nordeusa koji je ujedno zadužen i za  novoosnovanu fondaciju ove IT kompanije. Istovremeno sa prodajom srpske IT kompanije Nordeus američkoj kompaniji Take Two, Nordeus je osnovao fondaciju sa početnim budžetom od tri miliona dolara, kako bi podržao razvoj obrazovanja u Srbiji.

 

 “Sve ostaje isto, Nordeus nastavlja da posluje kao i do sada, samo ćemo kao deo Take Two imati priliku za osvajanja i nekih drugih tržišta“, rekao je Đuričanin za N1. Ideja fondacije koju je osnovao Nordeus je da podrži razvoj obrazovanja u Srbiji. „Mi ne nastupamo kao kompanija koja ima rešenje za obrazovni sistem, ali smo svesni da je obrazovanje naše dece odgovornost svih nas i želimo da budemo deo tog procesa i da kroz saradnju sa učesnicima koji su već deo tog sektora dodatno ubrzamo taj rast“, rekao je Miloš Đuričanin.

 

Lako je, ističe, unaprediti pojedinačne škole, na primer u Beogradu gde je veća koncentracija novca. Ali treba, smatra, naći način da se unapredi ceo obrazovni sistem, kreira okruženje i budućnost za decu gde god da žive u Srbiji. „To je tema oko koje se svi slažemo, tema nas i države kao društva“, istakao je gost N1 dodajući da fondacija traži partnere za unapređenje obrazovanja. Ne možemo, kaže, da se sklonimo sa strane i samo gledamo u nastavnike. „To znači da na tome radimo zajedno sa školama i nastavnicima koji zaista danas nose najveći teret obrazovanja, ali i u radu sa partnerima kao što ste vi na primer, gde sliku tog obrazovanja možemo da predstavimo i roditeljima koji taj obrazovni sistem treba da podržavaju“, istakao je Miloš Đuričanin. Na pitanje šta treba da zna neko ko je mlad i želi karijeru u gejmingu on ističe da svako ko ima interesovanje za gejming mora da razmišlja šire,  da se ne oslanja samo na sistem i da ta interesovanja ostvaruje van škole.

 

„U Srbiji se tokom 10 god razvija cela gejming industrija što je krunisano osnivanjem srpske Asocijacije industrije video igara, koja okuplja kompanije, a Nordeus se priključio osnivanjem svog haba“, objašnjava Đuričanin. Kako smatra, obrazovanje u Srbiji nije samo po sebi dovoljno da pripremi đake za sistem rada koji danas postoji. I to, navodi – nije slučaj samo u našoj zemlji, te stoga treba razmišljati unapred – kako mlade zadržati ovde. „Danas je gejming na raskrnici znanja i interesovanja koja se prepliću u toj industriji. Prvo, prepliće se psihologija i razvoj, te je važno kome se obraćamo igrom i ko su igrači. Potom, tu je preplitanje sa znanjem i tehnologijom, što radi druga ekipa ljudi. Treća se bavi umetnošću i dizajnom, a potom dolazi četvrta ekipa sa znanjem biznisa i odgovorom na pitanje – kako doći do potrošača. Sklop svih tih znanja je neophodan da bi se došlo do jedne kvalitetne igre koja ispunjava potrebe igrača. Kada to stavimo u kontekst obrazovanja – već tu moramo da naučimo da posmatramo jednu istu stvar iz različitih uglova“, zaključuje Miloš Đuričanin.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Tetris uspešno brani titulu vanvremenske igre već 37 g;  kako je nastao? Kreator je Aleksej Pajitnov, mladi istraživač na Akademiji nauka u Moskvi, u slobodno vreme je svoju "ljubav prema matematičkim puzlama" pretakao u osmišljavanje novih kompjuterskih igara. "Ideja za Tetris rodila se zahvaljujući društvenoj igri Pentomino" (sastojala se od 12 različitih oblika, koje je bilo potrebno pomerati/rotirati kako bi stali u predviđenu kutiju) u SSSR igra je bila popularna ali Aleksej nije imao profit; sve dok se nije pojavio programer iz Amerike Henk Rodžers, koji je video potencijal u Tetrisu. Upoznje Pajitnova, sa njim osnovao "Tetris kompani" ("The Tetris Company") koja ima prava na Tetris... 70 miliona prodanih kopija Tetrisa i tsl. Odavde saznajemo: 1) moraš imati znanje struke (da si u stanju da realizuješ ono što se od tebe traži), 2) moraš imati "ideje" - "proizvod" koji nastaje "slučajno"; ali da bi se to desilo ti moraš biti kompletan ličnost, sa što više oblasti interesovanja, humanistički obrazovan, 3) tim/kompanija/finasije i tsl. Najveći problem kod nas koje imaju mlađe generacije je ovo pod (2) "ideja-proizvod"...ono "aha" se "kuva" u podsvesti u "snu" i tsl, ali da bi imalo šta da se "kuva" prvo u mozak mora da si ubacio puno raznih sardžaja iz različitih oblasti. Tek tu kao što je kazao Gete kao na tkačkom razboju jednim potezom "čunka" spajaju se u mozgu 1000 raznorodnih "niti/misli" u jednu "ideju".

 

 

Zoran Stokić

8.06.2021.

 

Sinani: Neophodno je da se vrati pristojnost, bez toga nećemo moći da mrdnemo

 

VESTI Autor:N1 Beograd 06. jun. 202110:33 > 10:50

 

Dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani smatra da je neophodno da se u javni diskurs vrati pristojnost, jer je to nešto bez čega nećemo moći da mrdnemo napred. Sinani je podsetio da je u ranijem intervjuu rekao da smo „duboko podeljeno društvo“, ali da sada to već nisu podele već iscepkanost.

„Društvo postoji u omanjim grupicama. Nazadovali smo, ali ne gubim nadu. Nadam se da će se kritična masa organizovati da stvari pomerimo nabolje“, kaže Sinani. Navodi da izbegava da gleda TV rasprave, jer su, kaže, svedene na nivo šunda za koji je potrebna „dekontaminacija“.

„Pitanje je kada smo počeli da volimo da mrzimo, tu našu eventualnu osobinu smo podigli na neslućene razmere poslednjih godina, to je diskurs koji nameće vlast. Prisustvujemo tome svakodnevno – kako ćemo se ponašati u saobraćaju, ljudi se raspravljaju bukvalno oko svega. Neophodno nam je da se vrati pristojnost u javni diskurs, to je nešto bez čega nećemo moći da se mrdnemo napred“, rekao je.

Smatra i da je situacija po vlast najopasnija kada narod ćuti.

„Ali narod kjljuča jer svako bije svoju privatnu bitku, da zaštiti parkić ili nešto drugo… Recept je ne ulaziti u blato koje se uvek pokrene kada dođe do bitne teme. Priča o vlastodršcima treba da prestane da bude glavna tema, sve smo rekli i te brojne afere koje se produkuju i nivo ludila koje se podiže, to treba da ignorišemo. Da razmislimo kako da se organizujuemo da nam životi budu pristojniji i bolji, a šta radi vlast to sve znamo“, dodaje Sinani.

Komentarišući izbor dekana Arhitektonskog faakulteta Vladana Đokića ja rektora BU, Sinani je rekao da uvek treba dati šansu novom timu i da veruje da su mi namere pozitivne. Kaže i da razume rekacije na izbor, jer razlika kako je glasao Savet a kako Senat.

„Država je suspendovana, prakitčno ne postoji, ne verujem da je Rektorat suspendovan, uvek treba dati šansu novom timu, verujem da su namere pozitivne. Smatram da će autonomija Univerziteta zavisiti od onih koji ga čine, a to su fakulteti i predstavnici fakulteta u telima. Razlika je kako je glasao Senat, a kako Savet, ali u Savetu sede predstavnici koje je delegirala država. Ne možemo da znamo kako je ko glasao. Ne bih Vučiću pripisivao pobedu, daćemo novom timu da pokaže kako radi, znaćemo da se postavimo ako vidimo kuda to ide“, rekao je dekan Filozofskog fakulteta.

Podsetio je da je mandat rektorke Ivanke Popović obeležilo nekoliko bitnih momenata, da njen mandat nije bio lak i da ga je radila „uglavnom dobro“.

„Teško je da bilo koji rektor može da sprovodi samovolju, pretpostavljam da će biti dovoljno svesti da se očuva autonomija bilo ko da je rektor. Rektor može da bude neko ko će imati dobar tim i neprimetno usmeravati Univerzitet, to je jedna od najzanačjnijih funkcija u društvu upravo zbog autonomije Univerziteta. Kao vodeća ličnost imate velike mogućnosti da utičete na društvo u celini“, smatra Sinani.

Kada je u pitanju poništeni doktorat Siniše Malog, Sinani kaže da pravila moraju da važe za sve i da ne veruje da bi bilo koji rektor preispitivao odluke koje su već donete. Profesor Sinani izabran je nedavno za dekana Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„Strahovali smo jer godinu i po dana nismo imali sastanke uživo, nismo znali da ćemo da okupimo ljude, prijatno me je iznenadio odziv, to govori o odgovornosti koju profesori osećaju. Ponosan sam na svoju instituciju koja je pokazala da u teškim vremenima brine o funkcionisanju. Filozofski fakultet gaji tradiciju slobode, nikada nije zavisio od spoljnih političkih pritisaka, jeste slobodna institucija, koja razvija kritičko mišljenje i sastoji se od puno kvalitetnih individua“, rekao je Sinani.

Dekan je govorio i o problemima sa kojima se Filozofski fakultet suočava. „Mi želimo da se plato popravi, činimo sve što je do nas, ali potrebno je kompletno renoviranje, ono što javnost ne zna jeste da fakultet trpi velike posldice od vode koja se sliva s platoa u naše prostorije. Obraćali smo se najrazličitijim institucijama i nikada nismo dobili odgovor, još nije jasno ko to treba da reši i kako, nadam se da će postojati dobra volja. To je javni prostor, zaštićen je, čak i da smo vlasnici ne možemo sami. Tu su arheološka nalazišta koja treba konzervirati“, objasnio je Sinani.

 

 

***

Komentar

***

 

Da li se može "opravdano verovati" onima koji su Srbiju vratili u despotsko blato? Da im damo još koju šansu? Ne - Srbija više za to nema vremena, mi smo već sada na "veštaškim plućima", "veštačkom srcu", "klinički mrtvi". Opstanak i operacionalne sposobnosti društva zavise od referentnih okvira (kulturne matrice) – za 31 godinu prosečan stanovnih Srbije je, zbog ratne samoubilačke ideologije, vraćen u "refertni okviri" iz 19 veka; savremen način života (urbanizacija) traži "referentan okvir" 21 veka; ta dva skupa nemaju ništa "zajedničko" nužna posledica je - život se odvija po modelu "ruski rulet" - nažalost - haos će se sve više uvećavati. 

Ps. nauka služi da predvidi odvijanje procesa u budućnosti. Mi koji smo 1989/1990/1991  ukazivali  kako će izgledati Srbija ako se ne zaustavi 700 inercija despotske matrice (vizantisko/osmanska/komunitiča – faza) smo pročlašeni "izdajnicima"...evo i 2021 je sve isto. Tada smo pokazali da će Srbija, ako se ne izvrši tranzicija (ako se ne vratimo u građansko društvo), uskoro li­či­ti na Halsovu sliku "Grupni portret starica bolnice sv. Je­lisaveta": "Starice, osuđene od života koji nisu imale, sede, u cr­nom, skrštenih ru­ku, za praznim stolom, na kome leži sklopljena knji­ga, kao sklopljeni dan za kojim dru­goga nema. Teško se čega sećaju, one se ničem ne nadaju, i više izazivaju užas u drugima, no što su uža­snute" (M. Kašanin).

 

Zoran Stokić

6.06.2021.

 

 

 

Objavljena najdetaljnija slika atoma - prevazišla i onu iz Ginisa FOTO

 

Naučnici su objavili do sada najdetaljniju sliku, odnosno u najvećoj rezoluciji, pojedinačnog atoma i time oborili rekord iz 2018. godine.

 

IZVOR: INDEX.HR PETAK, 4.06.2021. | 11:10

 

Pogledati sliku:

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=06&dd=04&nav_id=1869183

 

 

Dejvid Muler sa Univerziteta Kornel u Njujorku i njegove kolege napravili su ovu neverovatnu fotografiju koristeći se ptihografijom, računarskom metodom mikroskopskog snimanja tokom koje su X-zracima gađali kristal PrScO3, a zatim na osnovu uglova razbacanih elektrona vizualizovali oblike atoma iz kojih su oni raspršeni.

 

Zašto ne možemo da vidimo atom?

 

Kao što se odmah primećuje, ova fotografija se uveliko razlikuje od klasičnog prikaza atoma koji smo viđali u srednjoškolskim udžbenicima. Slika jezgra oko koga se vrte (orbitiraju) elektroni samo je ilustracija onoga što se događa. Naučnici su za sada uspeli da snime atome samo kao "kuglice".

 

Naime, vidljiva svetlost nije dobar alat za gledanje atoma jer je njena talasna dužina mnogo veća od samih atoma. Da bi se oblik mogao jasno videti, on mora biti veći od talasne dužine svetlosti. Dakle, iako atomi mogu odražavati vidljivu svetlost, s obzirom na to da su manji od nje, mi vidimo samo nešto što liči na mutnu tačku. Za precizniju fotografiju malenog atoma potrebni su posebni mikroskopi i posebne tehnike snimanja - poput ptihografije.

 

Prethodnu najdetaljniju fotografiju atoma takođe su objavili naučnici sa Univerziteta Kornel, odnosno Muler i njegove kolege, a ona je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao mikroskopska fotografija najveće rezolucije.

 

Uskoro još oštrija fotografija? "Ključni preokret je bio taj što smo smislili način da razmrsimo to višestruko raspršivanje, što je problem star 80 godina. Dakle, 80 godina nismo imali rešenje za to, a sada smo sa nekoliko vrlo pametnih algoritama, koje su razvili naši kolege, a koji su kasnije modifikovani za raspršivanje elektrona, uspeli da raspetljamo višestruko raspršivanje", kazao je Muler za "New Scientist".

 

"Možemo da postignemo još nešto bolji rezultat ako smanjimo temperaturu uzorka. Kada ohladite uzorak, atomi slabije podrhtavaju", dodao je. Dakle, naučnici bi uskoro mogli da postignu novi rekord korišćenjem materijala od težih atoma, koji slabije podrhtavaju, ili hlađenjem uzorka. Ali čak i pri nultoj temperaturi atomi i dalje imaju kvantne fluktuacije, tako da je pitanje do koje se mere rezolucija može poboljšati. Kvantna fluktuacija je pojava konstantnog stvaranja i nestajanja mikroskopskih parova čestica i antičestica u vakuumu. Parovi čestica i antičestica po nastanku se ubrzo međusobno poništavaju i nestaju, a što je veća energija/masa nastalih parova, to oni brže nestaju.

 

Istraživanje po nazivom Electron Ptychography Achieves Atomic-Resolution Limits Set by Lattice Vibrations objavljeno je u časopisu "Science".

 

 

***

 

Komentar

 

***

 

 

 

Daltona je 1805. postavio hipotezu da se elementi razlikuju po JEDNOJ karakteristici – „atomskoj težini“ - Medeljejev  to realizovao. Tomson je 1897. otkrio elektron, paradigma se menja od "atomske težine" prešli smo na "atomski broj" na nivo substruktura, Radeford, Bor, Hajzemberg...spektri, kvantna fizika... ali tu nije bilo Tesle (sredljoškolska matematika). Tvorci atomske fizike, Tomson i Raderford, su svojim učenicima (Bor, Hajzenberg, Dirak, Bom...) priznali da nisu u stanju da prate njihove nove matematičke metode kvantne mehanike. Raderfordov model atoma ličio je na "perpetuum mobile", pa se Bor 1913. osmelio da izađe iz tog ćorsokaka tako što će uspostaviti analogiju između kretanja elektrona i Njutnovih trajektorija planeta, ali sa suštinskom novinom – Plankovim kvantima (Plank 1900. – energija se emituje u paketima=kvantima). To povezivanje Raderfordovog atoma s Plankovim kvantima bio je dobro trasiran put. Unutrašnjost atoma je nevidljiva, ali, kao što je pokazao Bor, postoji "prozor od obojenog vitražnog stakla" da zavirimo unutar atoma – postoji spektar atoma. Crvena linija govori nam da elektron prelazi iz treće staze u drugu... talasi elektrona nisu talasi elektronske materije onako kao što su okeanski talasi sačinjeni od vode. Kao što je rekao Max Born, elektronski talasi su zapravo talasi verovatnoće...

 

*

Teorija može biti naučna čak ako nema ni mrvice evidentnosti njoj u prilog, a može biti pseudonaučna i onda kada sva moguća evidentnost govori njoj u prilog. Teorija je 'naučna' ukoliko smo spremni da unapred odredimo onaj krucijalni eksperiment koji je može falsifikovati, a pseudonaučna ako toga nema. Istinitost u naukama ne može se dokazati ni pomoću dedukcije/indukcije, ne može se dedukovati ni iz logike ni iz iskustva. "Tačno"/"pogrešno" u prirodnim naukama drugačije je od onog u logici, metafizici i matematici. Nije slučajno to što je fizika, biologija, rođena 20 vekova posle logike i matematike. Ideju da je istina korespondiranje sa činjenicama preneli su metafizičari i na antičku nauku. Filozofi antike koji su, poput sveštenika, želeli da budu posednici apsolutne istine usmerili su filozofiju u smeru nauke o istini . To je pojam istine vezalo za logičke iskaze. Stoga je sud "tačno"/"pogrešno" iz zdravorazumske i logičko/matematičke ravni  doslovno prenesen i u antičke nauke . Međutim baš to prenošenje pojma istine nije bilo plodonosno. Takve nauke, iako u skladu sa zdravorazumskim činjenicama, bile su nisko informativne. Logički i matematički dokazi ne daju nam informacije o svetu, nego samo razvijaju sredstva za njegovo opisivanje - empirijski su isprazne. 

 

Zoran Stokić

5.06.2021.

 

Svemir, komunizam i Hladni rat: Genije koji stoji iza rane ruske svemirske tehnologije

*

 Sergej Pavlovič Koroljev

Propagandna vrednost samog njegovog dela bila je dovoljna da garantuje status supersile Sovjetskom Savezu.

 

IZVOR: BBC NEDELJA, 30.05.2021. | 12:22

 

Sovjetski Savez nije raspolagao sa mnoštvom tehnoloških dostignuća koja je imala NASA - ali to ih nije sprečilo da pre Amerikanaca iskorače u svemir. Evo i kako. U roku od nekoliko dana nakon povratka na Zemlju, Jurij Gagarin stao je uz sovjetskog lidera, Nikitu Hruščova, na Crvenom trgu u Moskvi, gde su ga dočekale desetine hiljada ljudi koji su slavile njegov uspeh. Bilo je to gromoglasno, i uglavnom spontano, slavljenje sovjetskih dostignuća. Ali inženjera koji je omogućio prvi let čoveka u svemir nigde nije bilo. Tek kada je umro 1966. godine, svetu je otkriveno ime glavnog dizajnera Sergeja Pavloviča Koroljeva. Ovaj genije u srcu ruskog svemirskog programa bio je jedna od strogo čuvanih tajni Sovjetskog Saveza.

 

Rođen u Ukrajini, Koroljev je nadgledao dizajn ogromne rakete R7 koja je u orbitu lansirala prvi satelit, prvog psa, prvog muškarca, prvu ženu i prvog čoveka koji je koračao svemirom. Razvio je kapsule, kontrolne sisteme i rigorozne provere koje su osigurale da se svaka osoba koju je tokom života poslao u svemir vrati živa. Propagandna vrednost samog njegovog dela bila je dovoljna da garantuje status supersile Sovjetskom Savezu. Ali, za razliku od njegovog poznatog američkog rivala Vernera fon Brauna, identitet "glavnog dizajnera" smatrao se previše dragocenim da bi se delio sa svetom. "Nema dovoljno zasluga za inženjere i tehničare koji su radili na svemirskoj letelici, jer su to vojske ljudi koje su to zaista omogućile", kaže Kejtlin Luis, kustoskinja međunarodnih svemirskih programa u muzeju Smitsonijan u Vašingtonu.

 

"Potrebna je neverovatna količina energije i truda da bi se čovek sačuvao u svemiru." Koroljevljevi inženjeri smislili su briljantna rešenja za izazove svemirskog letenja čoveka, često različita od onih koja su odabrale njihove američke kolege. Jednostavnost je ponekad bila pokretana ograničenjima sovjetske tehnologije. Na primer, lanser R7 projektovan je kao interkontinentalna balistička raketa. Na visini od oko trideset metara i sa četiri pojačala vezana uz bokove, veličina rakete određena je masom nuklearne bojeve glave koju je nosila. Budući da je sovjetsko nuklearno oružje bilo veće i teže od američkog rivala, rakete su morale biti snažnije. To je značilo da, kada je u pitanju lansiranje svemirske letelice sa ukrcanim kosmonautom, i ova bi mogla biti veća.

 

"Za razliku od Amerikanaca, oni nisu morali da brinu hoće li napraviti te skokove minijaturizacije ili učiniti tehnologiju kompaktnijom", kaže Luis. "Američka avionska industrija prešla je sa vakumskih cevi na tranzistore, ali Sovjeti su i dalje koristili vakumske cevi u svojim svemirskim letelicama do sredine šezdesetih godina." Sovjetska kapsula Vostok, koja će u svemir odvesti prvog muškarca, a kasnije i prvu ženu, sigurno je imala malo veze sa NASA letelicom Merkjuri. Jedva veći od čoveka iznutra, Merkjurijev modul u obliku konusa bio je natrpan prekidačima i brojčanicima, ručicama i dugmadima. Bilo je to čudo elektronike i minijaturizacije. Vostok je, sa druge strane, podsećao na džinovsku izdubljenu topovsku kuglu obloženu jastučićima. Bio je tu i radio - koji je izgledao poput auto-radija, sa telegrafskim ključem za prenos Morzeove azbuke kao rezervne kopije - i jedna instrument tabla. Unutar ove kutije bio je postavljen oslikani globus, čije se kretanje kontrolisalo elektro-mehaničkim računarom kojim su upravljali točkovi i zupčanici. To je putniku dalo naznaku o položaju u orbiti. Odsustvo složenih instrumenata takođe je otkrilo još jednu suštinsku razliku između dve nacije.

 

Očekivalo se da američki astronauti Merkjurija pilotiraju svojim letelicama. Vostok je automatski delovao po unapred utvrđenom nizu, ostavljajući kosmonautu malo posla. Jedini način na koji su mogli da otpuste nekoliko ručnih kontrola bio je da ukucaju tajni kod na tastaturi. Kod je zapečaćen u kovertu ispod sedišta, koja će se otvoriti u slučaju otkazivanja automatskih sistema. Koroljev je, međutim, bio među nekoliko ljudi koji je Gagarinu pre leta došapnuo brojeve. Topovski dizajn Vostoka takođe je olakšao povratak u Zemljinu atmosferu. Astronauti Merkjurija morali su pažljivo da orijentišu svoju kapsulu radi zaštite toplotnog štita. Vostok je, međutim, bio u potpunosti prekriven materijalom otpornim na toplotu i jednostavno je ponderisan na dnu tako da je bio okrenut u pravom smeru. Ali što se tiče sletanja, Sovjeti su imali problem.

 

SAD su planirale pljusak u okeanu, dok bi se sovjetski kosmonauti vratili na kopno. "Nisu mogli usporiti Vostok dovoljno da bi ljudi, ili bilo ko, preživeli sletanje unutar svemirske letelice", kaže Luis. "I zato je Jurij Gagarin izbačen na šestom kilometru i kapsula je sletela odvojeno." Za njegovu sledeću svemirsku letelicu, Voshod, Koroljevljevi inženjeri su dizajnirali "meki", normalni sistem za sletanje, koji je uključivao opružena sedišta za kosmonaute i raketni sistem koji bi pucao neposredno pre nego što kapsula padne na tlo. Današnja svemirska letelica Sojuz koristi sličnu tehnologiju, iako putnici povratak na Zemlju još upoređuju sa velikom brzinom automobilske nesreće. Druga velika novost kod Voshoda bila je ta što je, iako nije bila veća od Vostoka, da bi se takmičila sa američkom svemirskom letelicom Džemini sa dva čoveka, trebalo da nosi više od jednog kosmonauta.

 

Tri u stvari... a jedan od njih bi bio inženjer koji je pomogao u njenom dizajniranju. Ova ideja regrutovanja inženjera, a ne samo pilota, za letenje u svemir bila je još jedna od Koroljevljevih inovacija. SAD je nisu usvojile sve do ere Spejs šatla. Dvostruki heroj Sovjetskog Saveza, kosmonaut Aleksandar Aleksandrov, započeće svoju karijeru radeći na Voshodu početkom 1960-tih, a kasnije će leteti Sojuzom tokom dve misije na sovjetske svemirske stanice.Kada sam ga sreo u Moskvi, pre dve godine, objasnio je Koroljevljevo razmišljanje. "Cela poenta izbora kosmonauta iz inženjerskih sektora je u tome da bi ti stručnjaci mogli da rade na raketama koje su projektovali i stvorili", rekao mi je Aleksandrov. "Mogli su razumeti zašto i kako je raketa radila i da steknu iskustvo pilotiranja samom svemirskom letelicom koju su projektovali." Cinici bi takođe mogli sugerisati da je inženjer koji je zamislio letelicu takođe leteo, učinio čuda za kontrolu kvaliteta.

 

Pa ipak, oba leta sa posadom Voshod bila su uspešna - Sovjeti su poslali tri čoveka u svemir 1964. i prvog čoveka koji je hodao u svemiru, Aleksej Leonov, tokom leta Voshod-2 1965. Međutim, možda najtrajniji Koroljevljev izum bila je raketa Sojuz. Lanser koji danas koristi Rusija izgleda gotovo identičan originalnom R7 i prožet je sovjetskom jednostavnošću dizajna. Ne i najmanje važan njegov sistem paljenja. Sa pet raketnih motora i dvadeset komora za sagorevanje, kao i dvanaest manjih motora koji se koriste za upravljanje, neophodno je da se svi motori istovremeno pale. U suprotnom, gorivo bi moglo da se izlije iz neosvetljenog motora i da izazove potencijalno katastrofalnu eksploziju. Ova sinhronost se postiže korišćenjem džinovskih šibica. Jednom kada je Sojuz na nosaču za lansiranje, inženjeri postavljaju palice breze sa dva pirotehnička električna paljenja na kraju u mlaznice rakete.

 

Oni su povezani mesinganom žicom. Neposredno pre lansiranja, upaljači se pale i plamen gori kroz žicu. Kada su sve žice prekinute, to znači da u svakoj mlaznici gori plamen i bezbedno je otvoriti ventile pogona. Sistem obezbeđuje puštanje goriva samo kada su sve ove džinovske šibice upaljene. Koroljevljeva kuća u Moskvi - koju mu je (u tajnosti) poklonila sovjetska država 1959. godine - danas je sačuvana kao muzej. Mesto je ispunjeno spomenicima svemirskog programa koji je nadgledao - modelima aviona i raketa, fotografijama kosmonauta, tehničkim knjigama i papirima. Izvan njegove radne sobe, jedan od zidova prekriven je detaljnom mapom mesečeve površine. Koroljevljevi snovi o sletanju sovjetskog građanina na Mesec nikada nisu ostvareni, ali njegovi dizajni žive na današnjim raketama, svemirskim letelicama i svemirskim stanicama. Šezdeset godina pošto je Jurij Gagarin prvi put obišao Zemlju, inženjer koji je započeo svemirsku trku zaslužuje da se slavi jednako snažno.

 

 

***

 

Komentar

 

***

 

 

Na Višoj školi u Moskvi mentor mu je bio Andrej Tupoljev. Godine 1938. su ga "ocinkarili" NKVD-u da namerno usporava istraživački rad; osuđen je na 10-godišnji zatvor. Koroljov je završio u zloglasnom gulagu Kolima u Sibiru, gdje je proveo pet meseci i gdje su ga često tukli i zlostavljali. Taj logor zapravo je bio površinski rudnik zlata, koji je na zao glas došao zbog brutalnog postupanja sa zatvorenicima, loše hrane i nedostatka odeće i skloništa od prirodnih uslova. U gulagu Sergej je izgubio većinu zuba, zaradio slomljenu vilicu i bolesno srce. Kasnije je premešten u moskovsku "šarašku", zatvor za intelektualce, u kojoj su bili zatočeni brojni eminentni naučnici, uključujući i Tupoljeva, po kojem je taj zatvor postao poznat....Živeo samo 59 godina.

 

Zoran Stokić

3.06.2021.

 

Milan Marić: "Sada je došao na naplatu taj trend degradacije nauke"

 

Glumac Milan Marić je govorio o svojim ulogama, ali se u toku razgovora osvrnuo i na globalnu pandemiju i mišljenje koje populacija u Srbiji ima o vakcinama.

 

IZVOR: B92, PRVA TV NEDELJA, 30.05.2021. | 12:42 -> 13:25

 

Glumac se osvrnuo na trenutno stanje sa pandemijom koronavirusa i izjavio da smatra da je nastao jedan ozbiljan šum, kao i to da živimo u eri informacija i dezinformacija pa postoji konstantno bombardovanje informacijama. "Sada je došao na naplatu taj trend degradacije nauke, malo je porazno da u 21. veku verujemo vračevima i prorocima sa interneta, a ne naučnicima koji su ceo život posvetili svojoj profesiji" rekao je on.

Maribor, Beč, Ljubljanu i Beograd ujediniće jedna predstava. Roman "Te noći sam je video" Draga Jančara oživeće glumci regiona, koji će tekst predstave izgovarati svako na svom maternjem jeziku, a jedan od glumaca je Milan Marić. "Ovaj projekat mi je vera da se sve vraća u neko normalno stanje ,ropman je divan, priča je divna, a koprodukcija je između Slovenije, Austrije i Srbije, roman je fragmentalno napisan iz nekoliko delova pa će se raditi prvi deo u kojem sam ja, prvi deo na srpskom, drugi na slovenačkom, treći na nemačkom i četvrti će isto biti na slovenačkom" izjavio je Marić za TV Prva. Datum premijere se za sada još uvek ne zna, ali je planirano da bude u septembru, a da u oktobru i novembru bude u Beogradu, a kasnije u Beču. Marić je potvrdio da se u industriji filma i pozorišta poštuju sve propisane mere, kao i to da postoji protokol ulaska kako za glumce tako i za statiste. Tvrdi da se mere krše jedino u toku snimanja kada je neophodno da se maske skinu. "Trenutno se pripremam za snimanje treće sezone "Državnog službenika", do sada je bila zimska sezona a sada prebacujemo i na leto", rekao je Marić.

 

Opširnije u videu:

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2021&mm=05&dd=30&nav_category=1864&nav_id=1866195

 

 

***

Komentar

***

 

Puno ostrašćenih komentara. Kada je moja generacija studirala mi smo bili vođeni Volterovim idejama da bez "intelektualnog napretka nema ni moralnog napredka", te da nas ka rešenju problema i opštem boljitku mogu voditi principi: pogrešivosti (da smo kao ljudi pogrešivi), razumne rasprave i približavanja istini. Bez obzira šta je ko od nas studirao (struka za struku) - humanističko obrazovanje se podrazumevalo. Smatrali smo tada da nije moguće biti intelektalac, bilo kog zanimanja, ako pri tome nisi i humanistički vaspitan. Od 1990. najviše je postradalo obrazovanje, i opšta kultura; nauka, humanistička kultura, su nerazumno postali opozicija nacionalnom, kao nešto što bi nas "rasrbilo". "Pedagoška" funkcija nauke u našem svakodnevnom životu, je nestala - a to je bitno uticalo na naš proces mišljenja i zaključivanja. Naučna empirijska metodologija za svakoga od nas je najbolji "bukvar", ne zato da bismo bili naučnici - nego da bismo bili građani - da bi smo bili uspešni u svojim poslovima, planiranjima.

 

Zoran Stokić

1.06.2021.