Krastev o
ruskoj invaziji: Putin živi u istorijskim analogijama i metaforama
SVET Autor:Der Spiegel19. mar. 202217:54 > 17:5614 komentara Kijev bombardovanje UkrajinaIzvor: Press service of the State Emergency Service of Ukraine/Handout via REUTERS
Politolog Ivan Krastev je pažljiv i pronicljiv posmatrač Vladimira Putina. U intervjuu za Špigel govori o izolaciji ruskog predsednika, njegovom shvatanju ruske istorije i tome kako je postao zarobljenik sopstvene retorike.
Špigel: Jeste li ikada bili u Kremlju?
Krastev: Ne, ali sam jednom sreo Vladimira Putina u Sočiju, na marginama konferencije ubrzo posle aneksije Krima. Predsednik je bio domaćin večere. Bio je tamo i moj američki kolega, ali i austrijski kancelar i ministri spoljnih poslova Francuske i Izraela. Brzo je postalo jasno da se Putin osećao kao da je potpuno neshvaćen. Govorio je o zapadnom šovinizmu i njegovom licemerju. Rekao je da ljudi ne razumeju da je Krim ruski. To su isti argumenti koje slušamo danas, ali ne bih rekao da je Putin tada imao taj mesijanizam.
Špigel: Zašto danas postoji taj
element mesijanizma?
Špigel: Kakav je bio vaš utisak o Putinu?
Krastev: Veoma inteligentan i brz, otvoren, konfrontativan. Sarkastičan kada razgovara sa nekim sa Zapada. Ali male stvari otkrivaju najviše o ljudima. O situaciji u Donbasu je govorio kao agent inostrane službe koji zna koliko ljudi živi u svakom selu i kakva je situacija u svakom od njih. To što su za politiku prema Rusiji u Obaminoj administraciji bile odgovorne prvenstveno žene, smatrao je namernim pokušajem da ga ponize. Licemerje Zapada postalo je njegova opsesija i to se odražava u svemu što radi ruska vlast. Da li ste znali da je u delovima svoje deklaracije o aneksiji Krima skoro doslovno preuzeo odlomke iz deklaracije o nezavisnosti Kosova koju je podržao Zapad? Ili da je napad na Kijev počeo rušenjem televizijskog tornja, kao što je NATO napao televizijski toranj u Beogradu 1999. godine?
Špigel: Zašto Putin radi takve stvari?
Krastev: Zato što želi da nas nauči pameti. Jer želi da nam kaže: Učio sam od vas. Čak i ako to znači da radi upravo ono zbog čega nas mrzi. Te večeri u Sočiju izrazio je ogorčenje što je aneksija Krima upoređena sa Hitlerovom aneksijom Sudeta 1938. godine. Putin živi u istorijskim analogijama i metaforama. Oni koji su neprijatelji večne Rusije moraju biti nacisti. I zato je požurio da prikaže sukobe u Donbasu kao genocid. Putinova preterivanja postala su toliko ekstremna da više nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Postao je talac sopstvene retorike.
Špigel: Da li je Putin besan čovek?
Krastev: On stalno govori o izdaji i prevari. Zapada. Bivših sovjetskih republika. Za vreme rata protiv Gruzije, 2008, sastao se sa Aleksejem Venediktovim, glavnim urednikom radio stanice Eho Moskve, koja je bila jedan od poslednjih kritičkih medija u zemlji, sve dok nije zatvorena prošle nedelje. Putin je pitao da li Venediktov zna šta je on, Putin, radio na svom prethodnom poslu. Gospodine predsedniče, odgovorio je Venediktov, svi znamo odakle dolazite. Znate li, rekao je Putin, šta smo radili sa izdajnicima na mom prethodnom poslu? Da, znamo, rekao je Venediktov. A znaš li zašto razgovaram s tobom? Jer si neprijatelj a ne izdajnik! Prema Putinovom mišljenju, Ukrajina je počinila najveći zločin koji se može zamisliti: Izdala je Rusiju.
Špigel: U špijunskim romanima Džona le Karea sve je vezano i sve zavisi od izdaje.
Krastev: Treba napomenuti i da su zapadni mediji doprineli stvaranju lažne slike o Putinu. Prvo, kažu da je Putin korumpiran. To je istina. Ali objašnjava li to njegovu politiku? Putin je vođa nuklearne sile već 20 godina. On razmišlja u domenima istorije, izdaje i zlih namera. Za takvog čoveka, korupcija je samo instrument moći. Novac je Putinu možda bio važan kada je bio mlađi, ali više nije. Drugo, kažu da je Putin cinični kockar, prevarant. Putin je 2011. godine izjavio da je proteste protiv njega organizovala američka ambasada. Zapadni analitičari su govorili da je to propaganda, jer je Putin znao da to nije istina. Na toj večeri, postalo mi je jasno: On zaista veruje u to. Po njegovom shvatanju istorije, stvari se nikada ne dešavaju spontano. Ako ljudi demonstriraju, on ne pita: Zašto su na ulici? On pita: Ko ih je poslao? Kad mu budemo verovali na reč, više nas neće iznenaditi. Ako pročitate njegov esej iz jula prošle godine, u kojem je napisao da su Ukrajinci i Rusi jedan narod i da nikada ne bi prihvatio antirusku Ukrajinu, saznaćete šta kakve su mu tačno namere. I treće, kažu da je Putin neko ko postupa isključivo na strateški i taktički način.
Špigel: Ne verujete da se ponaša racionalno?
Krastev: Priča se da je Putin nekoliko sati gledao Gadafijev kraj na televiziji. I da je njegova odluka da ponovo preuzme mesto predsednika od Medvedeva, što u početku nije bio deo plana, ta odluka je bila reakcija na to, jer nije želio da doživi isti kraj kao Gadafi, koga su ubili njegovi. Sa ciničnim, proračunatim ljudima moguće je pregovarati, jer znaju da i oni mogu da izvuku korist. Ali čini se da se Putin radikalizovao kako je ostario, možda čak i tokom njegove izolacije dok je imao kovid. On je zapravo čovek sa misijom, a izbegavanje rizika više nije kategorija koja njega interesuje. To možda zvuči kao „psihologizovanje“ Putina, ali on jeste deo poslednje sovjetske generacije. Njegov posao kao agenta KGB-a je bio da brani i štiti Sovjetski Savez. Ali on i njegovi kolege agenti nisu mogli da zaštite tu zemlju. Sovjetski Savez se raspao preko noći bez rata, bez invazije. Putin i KGB nisu razumeli šta se dogodilo. Nisu uspeli u svojoj misiji. Mislim da ima jak osećaj krivice.
Špigel: Putin je u to vreme bio stacioniran u Istočnoj Nemačkoj.
Krastev: Što stvari čini još zanimljivijim. Teško je razumeti svoju zemlju kada se dramatično menja i kada živite u inostranstvu. Spolja gledano, događaji deluju kao misterija, kao neka vrsta zavere koja je neshvatljiva. Ali ono što je doživeo i shvatio je nacionalna euforija u Nemačkoj kada je pao Berlinski zid, jer je on bio tamo. U svom eseju piše da je podignut zid između Ukrajine i Rusije i da taj zid mora pasti. Kao takvo, ono što se trenutno dešava u Ukrajini u Putinovim očima je mirno ponovno ujedinjenje.
Špigel: Zvuči tragično.
Krastev: Tragedija je u tome što se dešava nasilna ponovna kolonizacija Ukrajine, a ne mirno ujedinjenje. Putin je zapravo nesrećan zato što ne razume kako svet funkcioniše. On zaista veruje da to nije rat, već specijalna operacija, jer ne može biti rata između jednog istog naroda. I nikada neće verovati onim ljudima koji mu govore da to nije istina. Putin sebe vidi kao oca ruske nacije. Možda on to i jeste, a možda i nije, ali jedno je jasno: Putin je nenamerno postao otac ukrajinske nacije. Upravo je aneksija Krima i Donbasa u početku stvorila ukrajinski identitet, koji je ukorenjen u dva principa: protivljenju Rusiji i protivljenju Putinu. Sada se našao u situaciji kakvu poznajemo iz ruske književnosti, kada otac svom sinu kaže: Ja sam te stvorio, ali sada moram da te ubijem. Istovremeno, Putin uništava upravo taj ruski identitet o kojem stalno govori. 2014. godine je velika većina Rusa podržala aneksiju Krima. Ali oni su bili samo publika, koja je aplaudirala dok se aneksija dešavala. Danas, ruski vojnici ne samo da ginu, već ubijaju i one za koje je sam Putin rekao da su im braća. I stanovništvo trpi pod sankcijama.
"Ovo nije rat Rusa, ovo je
Putinov rat"
Špigel: Da li je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nekakav anti-Putin?
Krastev: Putin utelovljuje Rusiju, ali u Ukrajini nikada nije postojao niko ko oličava tu zemlju. Pre dve nedelje, to je preraslo u borbu između dva čoveka. Postoji onaj čuveni snimak poslednjih trenutaka ukrajinskih graničara na Zmijskom ostrvu u Crnom moru, kojima je ruska mornarica zapretila ako se ne predaju, a oni su odgovorili: "Je... se." Podseća me na bitku na Brestskoj tvrđavi u otadžbinskom ratu Sovjetskog Saveza protiv nacističke Nemačke. Tokom 40 dana bili su pod opsadom Nemaca, ali su sovjetski vojnici odbijali da odustanu jer su se Hitlerove trupe okupile ispred Moskve. Sada Zelenski u Kijevu kaže: Mi smo ovde u ilegali. Mi ćemo braniti Kijev. I mi ćemo biti pobednici jer smo na pravoj strani. Mit o Sovjetskom Savezu i herojskoj borbi protiv nacista, zapravo, ne oličava Putin, već Zelenski.
UkrajinaIzvor : Press service of
the State Emergency Service of Ukraine/Handout via REUTERS
Špigel: Uloge su zamenjene?
Krastev: Upravo tako. Putin je želio da legitimizuje invaziju Ukrajine tvrdnjama da se Rusija još jednom mora braniti od nacista. Zbog toga stalno o denacifikaciji Ukrajine. U stvarnosti, međutim, predsednik Zelenski, koji je Jevrejin, pruža otpor nadmoćnoj sili.
Špigel: Da li verujete da ruski narod podržava invaziju kao što je podržao aneksiju Krima?
Krastev: Mnogo je Rusa kojima se ne sviđa ovo što se dešava i koji nisu nužno obožavaoci Putina, ljudi koji pate zbog korupcije i njegove represije, ali koji su do sada ćutali jer je situacija takva kakva jeste, i uvek je bila takva. Živeli su svoje živote, nisu se interesovali za politiku, a šta bi uopšte bila alternativa Putinu? Ali moramo da budemo iskreni: Ti Rusi takođe nisu uvek bili zadovoljni time kako ih je Zapad tretirao, a takođe ne bi bili srećni ni da Ukrajina uđe u NATO. Takva je Rusija. Ali ovo nije rat Rusa, ovo je Putinov rat. Svi te apolitične Putinove pristalice – koje klimaju glavom kada Putin kaže da Rusija mora ustati s kolena i biti ponosna – sada po prvi put postavljaju sebi najbolnije pitanje koje se može postaviti autoritarnom vođi: Da li zna šta radi? Je li još pri zdravoj pameti?
"Oko njega vlada određena
samoća"
Špigel: Postoje one fotografije Putina kako sedi za beskrajno dugačkim stolom, daleko od drugih učesnika sastanka. Nedavno je prikazan sa savetnicima u Kremlju na početku invazije. Fotografije svakako ne mogu biti slučajnost, ali šta je Putinova poruka?
Krastev: Čini se da u njegovom krugu postoji duboka opsesija kovidom. Pored toga, Putin je uvek bio smatran kao neko ko je daleko od svojih savetnika i političke elite. Oko njega vlada određena samoća, koja na neki način odražava samoću Rusije. Zbog toga ga ne brine izolacija Rusije, jer je i on lično sam. Takođe, sebe vidi kao jedinog koji zaista razume šta se dešava. Bio sam šokiran onim snimkom na kojem se vidi kako se sastaje sa ruskim savetom bezbednosti. Sve ove važne ličnosti koje očigledno nisu znale šta se od njih očekuje i osećale su se nelagodno jer su naravno znale da nikada ne mogu da pokažu neslaganje, iako su neki od njih verovatno su zabrinute zbog autodestruktivnog puta kojim Rusija danas ide. A onda je usledila Putinova agresivna, ponižavajuća dominacija,koja otvoreno pokazuje da on ne deli njihove stavove i da ga uopšte nije briga šta oni imaju da kažu.
Vladimir PutinIzvor :
Sputnik/Mikhail Klimentyev/Kremlin via REUTERS
Špigel: Ali koja je bila poenta svega?
Krastev: Želeo je da pokaže svetu da ti ljudi nisu bez krivice. Želeo je da podeli odgovornost. A naučio je sam i nešto drugo: da je ruska elita možda još iznenađenija nego mi na Zapadu. I mislim da je radikalni pristup američke vlade da svoje obaveštajne informacije učini javnim pomogao da se uništi Putinov narativ.
Špigel: Kakav narativ?
Krastev: Da je Rusija žrtva. Možete da kritikujete ukrajinsku vladu i odbacujete Zapad, ali kada kažete da je Zelenski nacista, to nije samo apsurdno, to uništava intelektualne i moralne temelje sveta posle Drugog svjetskog rata. Jedno od najvažnijih pravila je da se ne sme banalizovati nacizam. A on je prekršio je još jedno važno pravilo posle hladnog rata: Ne pričati o nuklearnom oružju. Oružje je tu, oduvek je bilo. Znamo da ga Rusija ima. Znamo da ga SAD imaju. Ali u poslednjih 30 godina političari su se složili da o njemu ne raspravljaju, a još manje da prete da će ga upotrebiti. Trećeg dana rata, kako je invazija posrnula, Putin je upravo to počeo da radi. Upozorivši da bi Ukrajina mogla da nabavi i upotrebi to oružje. To je brutalno, a i pomalo glupo: Ako se nadate smirivanju od strane Zapada, treba da iznesete priču u koju će ljudi poverovati. Ali takve priče nema.
Špigel: Da li je Putin toliko izolovan da bi mogao sam da pritisne nuklearno dugme?
Krastev: Njegova izolacija mogla bi ga navede na bilo šta. S druge strane, situacija je toliko teška, da bi mogao da krene Niksonovom ludačkom strategijom.
Špigel: Neko vreme, za vreme Vijetnamskog rata, američki predsednik Ričard Nikson navodno je imao strategiju da se trudi da izgleda toliko iracionalno i besno, tako da bi možda čak upotrebi nuklearno oružje, sve u pokušaju da navede Severni Vijetnam da se preda. Kao što znamo, ta taktika mu nije uspela. S druge strane, Nikson je možda i bio malo van sebe – depresija, nesanica, alkohol.
Krastev: Ne znam da li bi Putin ikada upotrebio nuklearno oružje. Slušao sam američkog Dejvida Petreusa na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, čoveka koji je predvodio nekoliko invazija. Znam kako se to radi, rekao je. Vojne vođe zanimaju samo kapaciteti. Iako to nije pristup s kojim se slažem, to je prilično racionalan način razmišljanja. Petreus je rekao da Putin ima sve potrebne kapacitete za invaziju, zbog čega je velika verovatnoća da se na nju i odlučiti. Fiona Hil, koja je napisala sjajnu knjigu o Putinu, nedavno je rekla u jednom intervjuu: Putin će uraditi ono što kaže da će uraditi. To je, takođe, jedna od Putinovih poruka u video snimku sa Savetom bezbednosti Rusije: Da li neko ozbiljno veruje u to da će me ti ljudi zaustaviti? Ljudi, inače, za koje se sigurno ne sumnja da gaje simpatije prema Zapadu, samo da misle da možda postoje bolji načini da se Rusija bavi Ukrajinom nego da je uništi i ubije Zelenskog.
Špigel: Analitičari veruju da je Putin iznenađen što njegovi planovi nisu uspeli kako je prvobitno bio zamislio.
Krastev: Zato što se Ukrajinci brane, a Zelenski je ostao u Kijevu. Putin mora da shvati da puka eliminacija Zelenskog neće jednostavno staviti tačku na to. Obični Ukrajinci, koji žive na selu, prkose ruskim vojnicima i viču: Vratite se! Sta radite ovde? Vojnici ne znaju šta da im kažu. I sankcije su ga iznenadile. Putinova slika Zapada je nešto poput karikature. Kao da ga stanje na Zapadu podseća na poslednje dane Sovjetskog Saveza. Nama se to desilo, sada su oni na redu. Oni se urušavaju. Putin je mislio da će Evropa pokušati da izbegne teške odluke. Sankcije su sve promenile. One menjaju svakodnevni život ruske srednje klase. Nekada su oni bili samo posmatrači, ali sada mogu da osete posledice Putinove politike iz prve ruke.
Špigel: Ruska srednja klasa bi mogla da se radikalizuje, bilo protiv ili u korist Putina
Krastev: Za vreme pandemije dosta sam putovao. Ne postoji ništa depresivnije od tih praznih aerodroma. Danas, ljudi zbog rata izlaze na ulicu. Ukrajinci, koji beže. Evropljani, koji demonstriraju. A postoji i jedan snimak iz Moskve koji prikazuje ogromnu gomilu ljudi ispred IKEE, snimljen poslednjeg dana pre zatvaranja. Svi su krenuli poslednji put u kupovinu. Kupovina u Ikei deo je njihovog životnog stila, nešto što ih odvlači od autoritarne stvarnosti, baš kao i putovanja u Njemačku, skijanje u Kicbilu i leta provedena na Mediteranu.
"Rusija kao ostrvo koje se
odvaja od kopna i tone"
Špigel: Bili su deo globalne srednje klase. Želeli su da žive lepo i putuju kao i svi drugi.
Krastev: I odjednom, Rusija je kao ostrvo koje se odvaja od kopna i tone u okean. I niko ne zna da li postoji put nazad. Promene koje doživljavaju nisu trivijalne. Oni znaju da će za povratak na staro biti potrebno mnogo vremena, ako to ikada i bude moguće. To je razlika između pandemije i rata. Postojale su opravdane nade da će se, kada se pandemija završi, stari, normalni život vratiti. Ali posle ovog rata doći će do spoznaje da ne postoji taj stari, normalni život. A Rusi? Teško da će moći da kažu da nije bilo tako loše i da se ništa tragično nije dogodilo. Moglo bi da dođe do prekida vatre ili možda čak do mirovnog sporazuma, ali hoće li Zapad ukinuti svoje sankcije? Hoće li Evropljani zaboraviti da su apoteke ovde u Beču nisu imale više joda tokom nekoliko dana? Naš svet se promenio. Nekada smo bili u posleratnom svetu, sada živimo u predratnom svetu. To je promena, i ona se dešava u glavama ljudi.
Špigel: Da li Ukrajinci treba da vode rat koji ne mogu dobiti?
Kratsev: Postoji harvardska studija o rezultatima asimetričnih ratova. Krajem 19. veka gotovo uvek je pobeđivala jača vojna sila. U drugoj polovini 20. veka vojno slabija strana pobedila je u 55 posto ratova. Da li je neko mislio da se Avganistan može odbraniti od SAD? Mislim da Ukrajinci ne mogu da izdrže na duge staze, ali isto tako mislim da je dugoročna okupacija Ukrajine nemoguća – zbog ustanaka koji su za očekivati i zbog ekonomskih troškova takve okupacije . To je strašni paradoks ovog rata za Putina: Jedino što je svet naučio proteklih nedelja jeste da Rusi i Ukrajinci nisu jedan narod. U određenom smislu, Ukrajinci su čak spremni da dozvole osnivača sopstvene države kao način sticanja identiteta.
Špigel: To zvuči pomalo romantično.
Krastev: To je situacija kao u 19. veku. Rusija kao klasična imperijalna sila. I Ukrajina u antikolonijalističkoj borbi protiv nje. A to je, naravno, jedna romantična konstelacija snaga. Opet, ako pratite ruski narativ za ovaj rat, Ukrajinaca nema, jer su oni zapravo Rusi, dok su pravi neprijatelji nacisti i Amerikanci. Dakle, postoje samo Rusi i anti-Rusi.
"Najbolnije pitanje koje se
može postaviti autoritarnom vođi: Da li zna šta radi? Je li još pri zdravoj
pameti?"
Špigel: U svom istraživanju dugo ste se fokusirali na odnos politike i demografije. Da li je to relevantno i u ovom ratu?
Krastev: Apsolutno. Putin ima određenu demografsku fiksaciju. Od objavljivanja svog eseja prošlog leta, on je u nekoliko navrata rekao da bi, da nije bilo revolucije i da se Sovjetski Savez nije raspao, Rusija danas imala 500 miliona stanovnika. On smatra da su Rusiji potrebni muškarci i žene Ukrajine da bi preživeli u novom svetu. Pored toga, smatra se da je pandemija uzrokovala milion smrtnih slučajeva u Rusiji i da je natalitet u zemlji opao. Rusija je ogromna teritorija koja nastavlja da opada u smislu broja stanovnika. Dolazi, doduše, veliki broj radnih migranata, većinom iz centralne Azije, ali se slovensko jezgro zemlje smanjuje, zbog čega Belorusija i Ukrajina mogu da donesu svojevrsnu demografsku konsolidaciju. Ne radi se o teritoriji Ukrajine, već o ukrajinskom narodu.
Špigel: Putin razmišlja u etničkom smislu?
Izvor : Paul Zinken/dpa
Krastev: Putin veruje da je Rusija civilizacija sama po sebi. Putin je započeo svoju karijeru kao sovjetski agent. On nije bio nacionalista u klasičnom smislu. Kažu da su na njega snažno uticali memoari generala Antona Denikina, jednog od vodećih oficira Bele armije, koju su boljševici porazili u građanskom ratu 1920-ih. U govoru u kojem je objavio rat Ukrajini, Putin je prvi put napao i rusko sovjetsko nasleđe. Lenjin je, kaže, bio taj koji je stvorio Ukrajinu. Bio je to govor jednog nacionaliste, antiboljševika.
Špigel: Kako pretvoriti ovaj sukob, iz „toplog“ u hladni rat?
Krastev: To će se na kraju desiti kada obe strane budu iscrpljene. Nažalost, nijedna strana trenutno nema koristi od završetka rata. Ako Putin popusti, gotov je. Dakle, on mora da eskalira akciju kako bi naterao Ukrajince na kapitulaciju. Za Ukrajince bi neutralnost i odricanje od članstva u NATO-u bila mogućnost. Ali problem je u tome što je jedina osoba sposobna da potpiše takav sporazum Zelenski, jer je on jedini legitimni lider Ukrajine, jedini koji se borio protiv Putina. Ali Zelenski je upravo čovek koji nikada ne bi potpisao takav sporazum. Čak i ako bi Ukrajinci prihvatili uslove Moskve, zapadne sankcije bi takođermorale da budu ukinute, a to će verovatno ići jako teško.
Špigel: Da li je Zapad zaista tako jak, kako se danas ponaša?
Krastev: Odluke koje se donose su teže nego što bi čak i sam Zapad ikada mogao da zamisli. Politički lideri su mogli da donesu te odluke jer imaju podršku birača. Ali koliko će to da potraje? Trenutno postoji određeni zamah, i to ne samo u Poljskoj i Češkoj, već i u dalekoj Italiji i Španiji. Jasno je da je Putin nešto pokrenuo. Sećate se onog tvita: Putin je u jednom danu uspeo da stavi tačku na švedsku neutralnost i nemački pacifizam.
Špigel: Šta je tačno Putin pokrenuo na Zapadu?
Krastev: Solidarnost. I otpornost.
Špigel: Ipak, Evropa nastavlja da uvozi naftu i prirodni gas iz Rusije.
Krastev: I uvoz nafte će se uskoro naći pod embargom. A gas? Zapad bi mogao da to zaustavi. Putin bi mogao da to zaustavi. Ukrajina bi mogla da digne gasovod u vazduh. Šta god da se desi, i zato je sve tako zanimljivo: Stvari nikada više neće biti iste. Otpornost znači samo jednu stvar: Nemate drugog izbora. Tako je kako je. I ne znamo gde će nas ovakva situacija odvesti.
"Ljudi umiru. To važi i za
Putina"
Špigel: Odluke koje je donela Evropa su možda u velikoj meri vođene strahom. Takve odluke uglavnom nisu ispravne, zar ne?
Krastev: Naravno da strah igra ulogu. Postoje dve vrste pretnji. Jedno dolaze od ljudi, a druge od prirode. Putinova moć mobilizacije ljudi veća je od moći klimatskih promena.
Špigel: Zato što je lakše prepoznati neprijatelja.
Krastev: Ova kriza je uništila nekoliko stereotipa. Nemci su zaklali dve svete krave. Severni tok 2 kao simbol nemačkog merkantilizma, a pacifizam kao simbol nemačkog moralizma. Čak su i stereotipi o istočnoj Evropi nestali. Odjednom, neempatični Istok se polomio da primi. A sve se to dešava jer postoji neprijatelj koji se može prepoznati. Poljska vlada nije naglo postala demokratskija u posljednje dve nedelje, ali je shvatila da prava pretnja njenom suverenitetu ne dolazi iz Brisela, već iz Moskve.
Špigel: Šta je sa Sjedinjenim
Državama?
Špigel: Kako će Putin završiti? Rusi nisu poznati po tome da su posebno buntovni.
Krastev: Ljudi umiru. To važi i za Putina. Promene će biti toliko značajne da će se režim morati promeniti da bi opstao, kao što će se dogoditi i u Evropi. Naša ekonomija će se promeniti, kao i naše razumevanje slobode i demokratije. Mediji su se već promenili da bi se borili protiv dezinformacija koje dolaze iz Rusije. To će imati posledice.
Špigel: Kako mislite?
Krastev: Zabranili smo Russia Today i druge medije. Postaćemo manje tolerantni.
Špigel: Izdali smo slobodu mišljenja?
Krastev: Moguće. Zbog pandemije i
ovog rata, država opet igra veću ulogu. U pandemiji je socijalna država bila ta
koja je brinula o svojim građanima i održavala ih u životu. U ovom ratu,
bezbednosna država ne samo da štiti svoje građane, već bi od njih mogla nešto i
da zahteva: Na primer, da budu spremni na žrtvu. Moj prijatelj radi u jednoj od
najvećih biznis škola. Rekao sam mu: Sve čemu podučavate studente je
beskorisno. Podjednako beskorisne kao što su studije studije socijalizma bile
1990. godine. Svet globalizacije i slobodne trgovine, u kojem je ekonomiju
interesovao samo krajnji rezultat, a ne politika, više neće postojati. Ne znamo
šta će biti u Rusiji posle Putina, niti u Evropi, koja se trenutno nalazi u
romantičnoj fazi. Ali ne bi trebalo da pravimo iste greške kao 1989. Tada smo
mislili da će se Istok dramatično promeniti, ali ne i Zapad. Sada će se Rusija
dramatično promeniti. Ali i mi ćemo.
***
Komentar
***
Tragedija Rusije je u tome što je
ona velikim delom deo zapadne civilizacije osim u jednom elementu – političkom.
I carska Rusija i Putinova žive pomoću elemenata “zapadne civilizacije” ali je
sam politički sistem retrogradni despotski (kao kod Sumera, Egipta, Vizantije,
Osmansko carstvo,..., komunizmu). U despotskom sistemima - oduvek - podanici se ponašaju ovako – kada despot
u podne sunčanog dana, kaže - divne li noći, onda svita koja ga prati izgovara
– “eno zvezda”, drugi kaže – “divnog li meseca” treći kaže – “divne li noći” –
jer sa despotom niti razgovara, niti mu se odgovara, već se isključivo
ponavljaju njegove reči; jer kad god nešto kaže, on stvara jednu novu istinu,
jednu novu realnost. „Jednodimenziona“ istorija - hronologije bitaka, veličina
dvorova, je loš vodić u budućnost, nije na primer u stanju da objasnini čak ni
činjenicu zašto je BND Rusije 2% (u svetu), a SAD 24% a EU 21% tek nam
"višedimenziona" istorija (ukupnost svih znanja, veština, običaja,
misaonih i duhovnih saznanja) daje objašnjenje. Despotska država = birokratska
država; monopoli, nepotizam, laicizam, podobnost, pojedinci su iznad zakona,
tajkunsko bogađenje, narodu se dozvoljava da krši bilo kakve procedure, samo je
zabranjeno da se meša u odluke despota; da ne bi bilo pobuna posejana je
mržnja, zavist, strah, nesigurnost;
svaka "novina" tu je jeres a glavna vrlina "poslušnost pred
vlašću".
Zoran Stokić
(Za 20.03.2022.)
